Dame i gospodo poslanici, kada smo dobili Predlog zakona o slobodnim zonama kao predlog Vlade Republike Srbije, koji je trebalo da se donese po hitnom postupku u vanrednom zasedanju, onda smo dobili jednu vrlo skupu brošuru, Uprava carina 2004/05, Republika Srbija, Ministarstvo finansija. Uprava carina je ovo valjda finansirala, vrlo kvalitetno urađeno, ali ono što piše unutra je daleko od toga kako izgleda spolja.
Kaže nam Dragan Jerinić, direktor Uprave carina – u prilogu akta dostavljamo vam prezentaciju rezultata rada carinske službe u želji da se i vi upoznate sa istim i date svoje primedbe i sugestije. Materijal je napravljen u cilju promocije carinske službe, ostvarenih rezultata, modernizacije i približavanja evropskim standardima.
Na prvoj stranici, između ostalog, Dragan Jerinić kaže – ono što je još važnije, smatram da će kvalitetna modernizacija carinske službe u praktičnom smislu pokazati i dokazati domaćoj i stranoj javnosti, kao i svim zainteresovanim subjektima, efikasno funkcionisanje jedinstvene platforme delovanja svih nadležnih državnih organa i relevantnih društvenih organizacija (carinske uprave, poreske uprave, MUP-a, inspekcijskih organa, privredne komore), za šta se u institucionalnom smislu zalažemo i borimo jer je to jedini efikasan način za stvaranje zdravog društvenog i privrednog ambijenta i svođene kriminala na društveno prihvatljiv nivo.
Da li je svođenje kriminala na društveno prihvatljiv nivo ta krađa od 27 miliona evra, od strane tog Trizona ili 3,5 miliona od strane Simonovića, predsednika Demokratske stranke Zemuna, to je nešto o čemu ćemo valjda saznati od predsednika svih lopova, Borisa Tadića.
Pošto Jerinić kaže da se za to u institucionalnom smislu zalažemo i borimo, onda smo dobili jednu karticu, ali sam je valjda izgubila, pa sam iz ove brošure ovo izvadila, kaže: "Znate nešto što mi ne znamo? Šverc robe i krijumčarenje droge, oružja i ljudi ugrožava živote svih nas. Sprečite kršenje zakona, pa pozovite anonimno i besplatno broj 064/732".
Tako se institucionalno bore predstavnici vlasti protiv kriminala u svim oblastima. Na svakom mestu traže građane koji bi trebalo da im, kao anonimni dojavljivači, dojave šta se to dešava, ko je koliki lopov itd, a u institucionalnom smislu, nažalost, ništa se ne dešava.
Kada je počela rasprava u pojedinostima o Predlogu zakona o slobodnim zonama, onda se ovde čulo da se u nekim stvarima Predlog SRS nešto značajno ne razlikuje od Predloga Vlade, ali moram da kažem da smo mi, kao što znaju narodni poslanici, intervenisali amandmanski po gotovo svim članovima Predloga zakona, zato što SRS ima jasnu viziju o tome kako bi trebalo da izgleda zakon o slobodnim zonama. Mi smo to naše viđenje i naše programsko opredeljenje izrazili kroz amandmane, koje smo podneli na Vladin Predlog zakona.
Naši amandmani su vrlo konstruktivni, da prihvatanjem ovih amandmana može značajno da se poboljša tekst zakona. Naravno, suština je da mi zaista imamo jedan drugačiji pristup i da to govore naši amandmani. Kada se sakupe u jednu celinu, faktički, daju jedan nov predlog zakona.
Tamo gde se eventualno čini da postoji sličnost između Predloga Vlade i Predloga SRS, nije baš tako, jer je i ovaj predlog zakona jedan od privatnih zakona dela Vlade Republike Srbije i onih koji će i te kako koristiti i zloupotrebljavati ovaj zakon. Recimo, tu mislim na ovog najvećeg Tadićevog tajkuna, Dragana Đilasa, na "Šukija plazmu", jer će oni i te kako znati da koriste slobodne zone.
Gospodine ministre, pošto niste odgovorili gospodinu Vučiću šta znate o begu Zorana Trifunovića Trizona, koji je pobegao sa 27 miliona evra iz sudnice jednog od opštinskih sudova u Beogradu, a taj Zoran Trifunović Trizon je, kao što ste čuli, glavni finansijer Borisa Tadića, sada vas pitam – koju li je on to slobodnu carinsku zonu iskoristio pa otišao iz zemlje, da niko živ ne zna kud se denuo, ni na kojem je prelazu prešao?!
Što se tiče člana 3, na koji sam podnela amandman, u Predlogu Vlade član 3. glasi: "Prava osnivača zone, privrednog društva za upravljanje zonom i korisnika zone, utvrđena ovim zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim propisom".
Ovakva formulacija je nezgrapna i pravnički neprihvatljiva. Kako možete u zakonu da kažete da jedan član ovog zakona ne može da se umanjuje nekim drugim zakonom ili drugim propisom? Potpuno je normalno i pravničkim jezikom rečeno, dakle, ovaj zakon reguliše slobodne zone i sve što je vezano za slobodne.
Ne može u zakonu da se razmišlja i da postoji bojazan da će neki drugi zakon umanjiti značaj dela ovog zakona, nekog člana ovog zakona.
Dakle, u tom smislu, čisto pravo-tehnički, ovakva odredba ne može da stoji, jer je nezgrapna, ne priliči zakonu i nije u duhu našeg pravnog sistema. U ime poslaničke grupe SRS sam predložila da se član 3. promeni i da glasi: "Zonu mogu osnivati domaća i strana pravna i fizička lica (u daljem tekstu: osnivači zone)". Amandman je napisan da bi se preciznije odredili osnivači zone, ali je to dovoljno široko kako bi svi koji imaju opravdan interes mogli da osnivaju zone.
Nema pravo ni Vlada Republike Srbije, ni ova skupština da diskriminišu lica, ni pravna ni fizička. Dakle, svako ko proceni da ima interes da osnuje slobodnu zonu, da to uradi u skladu sa zakonom koji će biti pozitivan propis u momentu kada se za to opredeli, ima na to pravo i
niko nema pravo, pogotovo, zamislite, zakonom nekoga da uskraćujete da može da obavlja neki posao. To je, pre svega, protivustavno, jer naš Ustav, kao što znate, garantuje sva prava i slobode čoveka i građanina.
Ovo ne može ovako da stoji. Zaista bi bilo dobro da se ovaj amandman prihvati. Konkretno, ovaj amandman uopšte ne utiče na suštinu vašeg Predloga zakona, ali pretpostavljam da među kolegama koji su ovde sa vama, saradnicima, ima pravnika, pa samo, kao pravnici, neka prokomentarišu, neka vam kažu, videćete da sam potpuno u pravu kada sam podnela ovaj amandman.
Nije lepo i nije dobro da se Vlada, u svom obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen, poigrava, često to imam običaj da kažem, zato što se to, nažalost, često dešava, i sa inteligencijom narodnih poslanika, a onda i građana Srbije, pošto su narodni poslanici predstavnici građana Srbije u ovom parlamentu. Evo šta je Vlada u jednoj rečenici rekla zašto ne prihvata moj amandman. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je sadržina predloga data u tom amandmanu definisana članom 2. stav 1. tačka 2) Predloga zakona". Ovo apsolutno nije tačno. Pokazaću vam kako to nije tačno.
Prvo, član 2. ima naslov iznad člana – Značenje pojedinih izraza. To je nešto što je novina ove vlade, da u zakonu obavezno imamo jedan član koji nam objašnjava, kao da će debili primenjivati ove zakone, a ne diplomirani pravnici, onda nam objašnjava šta znači slobodna zona, šta je privredno društvo, šta je povezano lice, korisnik zone itd. Zamislite, objašnjenje "saglasnost vlade". Sad treba da nam se objasni šta je "saglasnost vlade".
Dakle, član 2. u materijalno-pravnom smislu apsolutno ništa ne znači. On formalno objašnjava nešto. Potpuno bi bilo normalno da ovog člana nema, da se kroz članove reguliše ovo što je naum Vlade, da reguliše kroz ovaj zakon, ali prihvatamo da stoji taj član, jer on ništa ne znači, ali je tek onda netačno ovo što je Vlada rekla da je ono što sam predložila amandmanom sadržano u članu 2. stav 1. tačka 2) Predloga zakona.
Stav 1. člana 2. Predloga zakona kaže: "Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 2) osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik, koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, a koji preko privrednog društva za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja". Dakle, ovo nije istovetno mom predlogu, koji kaže: "Zonu mogu osnivati domaća i strana pravna i fizička lica". Dakle, Vlada je pokušala da svojim poluobjašnjenjem ubedi mene i poslaničku grupu SRS da su oni već, otprilike, ovo što smo mi predložili, ugradili u zakon.
Tvrdim da to nije ugrađeno u zakon, da tačka 2) stava 1. člana 2. uopšte to ne znači. Čak i kada bi imala materijalno-pravnu težinu, a ponavljam, nema, opet to nije ono što smo mi želeli kroz ovaj amandman.
Mislim zaista da bi bilo dobro, ako hoćete da koliko-toliko dobro uredite ovu oblast, da prihvatite ovaj amandman jer on uopšte ne menja suštinu Predloga Vlade, nego samo omogućava nešto što je ustavno pravo svih građana Srbije, dakle da mogu da osnuju, naravno, i fizička lica i pravna lica i strana i domaća, nešto što je garantovano Ustavom Srbije, bilo bi logično i normalno i jedino pravno ispravno da bude garantovano i u svakom zakonu koji se donosi.
Dakle da i ovaj zakon kao i svi ostali zakoni bude u interesu građana Srbije, a ne u interesu pojedinaca, u interesu lopova i kriminalaca, poput tog Zorana Trifunovića Trizona koji je sa 27 miliona evra narodnih para pobegao iz sudnice jednog suda u Beogradu. Ili ovog Simonovića koji je predsednik Opštinskog odbora DS u Zemunu, koji je pobegao sa 3,5 miliona evra, koji je jedan stan preprodao nekoliko puta nekolicini ljudi i sad je tamo veliki problem u Zemunu; policija mora da interveniše jer ljudi hoće da se poubijaju između sebe, ne znaju ko je pravi vlasnik, a svi znaju da su dali pare.
Dakle, eto tako funkcionišu ti Tadićevi kriminalci, ali je problem u tome što Vlada Srbije zakonima koje predlaže Narodnoj skupštini, i Skupština koja prihvata i usvaja takve predloge zakona, otvara mogućnost da ti lopovi Borisa Tadića mogu da se šepure i da rade šta god hoće i da beže kroz nekakve ostalim građanima nepoznate slobodne zone i da se ne zna ni gde su pobegli ni kuda su pobegli, ali se zna sa koliko su para pobegli.