Hvala vama. Još neko o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Ovo ste hteli da bude zabeleženo kao poslanička pitanja, je l' tako? Prvo će biti upućeno Ministarstvu finansija jer se na njega odnosi. Drugo neće biti upućeno Ministarstvu finansija jer je za svakog ko iole zna o čemu je reč, na Ministarstvo finansija se ne odnosi.
Nisu u pitanju igre na sreću, a piše kod svih tih igara koje idu, potpuno ste u pravu, kvizova koji idu na lakovernost građana, jer znaju da građani, uostalom to se često vidi, i ljudi u javnoj delatnosti jedno govore i mame, a dole sitno u uglu pišu podaci i kada se oni tačno pročitaju, a naravno da ih ljudi ne čitaju, u tome se sastoji "prevara", jer ne čitaju doslovno šta znači, unutra je inače uveden i porez, pa piše koji porez plaćaju, ali to nisu igre na sreću. Postoje u mnogim zemljama.
Vrlo je važno da se po Zakonu o oglašavanju, zato kažem, reč je o Ministarstvu trgovine, kontroliše i moralo bi da se kontroliše da li je na adekvatan način istaknuto upozorenje, da li se upozorenje poštuje, a ono se, između ostalog, odnosi i na ono što ste Vi ukazali, na zabranu da se uopšte uključuju u program deca ispod 18 godina, ono što se redovno dešava i onda dobijamo to u računima. To je nešto što se na sličan način dešavalo 90-tih godina, samo u drugom obliku, povodom drugih telefonski poziva i računa.
Uobičajeno je da na tržištu pokušavaju pojedinci jedne firme, zakupom telefona i skrivanjem pune informacije koja bi upozorila građane, da se izvrši to upozorenje, ali je vrlo važno to što ste rekli, samo zato kažem, biće upućeno Ministarstvu trgovine, da li u okviru nadležnosti koje su utvrđene zakonom koji ste svi vi narodni poslanici ovde usvojili, da li se te odredbe poštuju i da li se kontrolišu. U protivnom, to bi delovalo kao igre na sreću, ne kao igre na sreću, nego kao gola prevara, osim, ako je kontrola u pitanju.
Dakle, biće upućeno na tu adresu, a bićete u mogućnosti sutra još jednom da iskontrolišete da li je dobro pitanje upućeno. Hvala.
Na član 9. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 9. u Predlogu zakona koji je podnela Vlada glasi – Na proširenje zone primenjuju se odredbe ovog zakona o davanju saglasnosti za određivanje područja zone. To je u njihovom konceptu. U našem konceptu član 9. glasi – "Zona se može osnivati na području mesta koje ima vazduhoplovno ili rečno pristanište otvoreno za međunarodni saobraćaj, na magistralnim putevima uključenim u mrežu evropskih puteva (E) i na području drugog mesta ako je sa tim saglasan nadležni organ lokalne samouprave. Drugi stav – "Na području mesta iz stava 1. ovog člana može se otvoriti jedna zona. Dve i više zona mogu se otvoriti na području jednog mesta ako je sa tim saglasan nadležni organ lokalne samouprave" .
Naravno, ovo rešenje koje nudimo bitno odudara od postojećeg u Zakonu o slobodnim zonama, ali moram da kažem da ne dovodi u pitanje način na koji je Vlada u svom Predlogu zakona pokušala da definiše područje zone. Oni su to ovako napisali, u članu 2. gde se daju ti pojmovi, pa kaže – slobodna zona je deo teritorije Republike Srbije, posebno je ograđen i označen, a na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima koji su utvrđeni ovim zakonom, i tu praktično nema nikakvog ograničenja. Znači, na svakom kvadratnom santimetru je moguće osnovati zonu.
Mi smatramo da tako široko postavljeno pitanje gde bi mogla da se locira zona ne može da bude u zakonu, ali moram da napravim vezu sa tačkom 2) člana 2. jer tu je definicija šta su osnivači zone, ko su osnivači zone. Dakle, osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem po osnivanju zone, ali ovaj deo je potpuno nepotreban, s obzirom na to da je ovde intencija da se organ lokalne samouprave javlja kao osnivač slobodne zone.
Moram da istaknem da je to loše rešenje, jer ako lokalna samouprava postane osnivač privrednog društva, a tu glavnu reč vodi privredno društvo za upravljanje zonom, onda je to u suprotnosti sa svim mogućim intencijama razvoja lokalne samouprave u Srbiji, gde se izlazi iz privrednih aktivnosti lokalne samouprave. One na neki način ostaju kod komunalnih delatnosti, a slobodna zona nije nešto što ima dodirnih tačaka sa komunalnim delatnostima.
Međutim, mi smo drugačije zamislili ulogu lokalne samouprave, smatramo da ona treba da se pita, naročito, sada idem na našu verziju člana 9, na području drugog mesta, a to su ona mesta gde ne postoje prirodni i infrastrukturni uslovi, u ovom trenutku, ali lokalna samouprava ima svoj interes da urbanističkim planom razradi neko području za neku buduću zonu i ona na neki način dajući tu saglasnost da se krene sa projektom osnivanja zone preuzima odgovornost da obezbedi infrastrukturu i sve drugo što postoji pored magistralnih puteva, vazduhoplovnih i drugih pristaništa.
Naravno, dali smo značaj lokalnoj samoupravi. Ukoliko se na teritoriji jedne opštine formira dve ili više zona da je potrebna saglasnost lokalne samouprave. I ne samo zbog uslova koji se tiču infrastrukture, nego zbog razvoja jednog područja, jer lokalna samouprava ima centralnu nadležnost da vodi računa o razvoju svoje teritorije i ona bi morala da se pita.
Dakle, to je u skladu sa, ako mogu tako da kažem, nastojanjima da se za neke poslove mnogo više pita lokalna samouprava od centralne vlasti. Ovde je potpuno drugačija koncepcija, jer ova koncepcija ne dovodi u pitanje ovo što je predložila Vlada, ali precizira. Ja bih vam sada dao samo jedan dodatak, ukoliko ste zapamtili šta je gospodin Četrović pre mene pričao, on je obrazlagao amandman na član koji se tiče osnivanja zone, jer stvarno ovaj Predlog Vlade nema takvu odredbu, on ima odredbu, mislim da je to član 2. gde je to samo definicija pojmova, pa se samo posebno može izvesti zaključak šta se podrazumeva pod osnivanjem, a osnivanje zone ne može da se upodobi sa odredbama o osnivanju privrednih društava. Tu je i pitanje saglasnosti koje daje Vlada, a vezano je samo za određivanje područja, a to su katastarske opštine na nekoj teritoriji.
Loš je ovaj vaš Predlog, izuzetno loš, neprimenjiv i zato on mora da, tako da kažem, crpi selektivnu primenu koja zavisi od neke persone, ali persone koja će se naći na nekom mestu gde će da procenjuje da li ovo područje može, da li ono drugo područje ne može, da traži sijaset dokumentacija, pa čak i da diskreciono procenjuje u ovom predlogu koji Vlada zastupa.
Znači, ne postoji nikakva smetnja da tamo gde postoji ekonomski interes, gde postoje zainteresovani subjekti, zainteresovani privrednici, da se osnuje zona za ona mesta i one teritorije van ovih privilegovanih po prirodi stvari i zbog komunikacije i infrastrukture, potrebna je na neki način saglasnost organa jedinice lokalne samouprave što je sasvim prirodno. Jer, nije sasvim svejedno nekoj maloj opštini da li će imati slobodnu zonu na svojoj teritoriji ili neće imati.
Mi danas imamo takvih mahera koji bi bili u mogućnosti da formiraju zonu, a ja se prosto čudim da neki nisu to iskoristili, verovatno postoje mnogo bolji poslovi za zaradu, verovatno je u pitanju berza, pa onda ovi računi za pranje i prenos sredstava, ali ako se i tu skrate mogućnosti za nezakonito sticanje, verovatno će se usmeriti na slobodne zone. Jer, znate i sami, kada Mlađan Dinkić nešto brani ovde u Skupštini i predlaže neki zakon, onda to znači priprema za start. Odmah određena grupa prijatelja napravi kvalitetnu pripremu i onda krene u osvajanje, jer stari zakoni ne valjaju, nisu prilagođeni privatnim interesima određenih ljudi.
Nadam se da sada građani Srbije mogu mnogo bolje da primete da mesecima mi ovde donosimo čisto privatne zakone.
To što je možda neko u koalicionoj vladi i ne razume se u ekonomiju, ili se možda više razume u obaveštajni rad ili u medijsko zaglupljivanje, to je drugo pitanje, ali ove ekonomske stvari, privredne stvari koje su pale na nejaka pleća putnika za Irsku, vrlo su se negativno pokazale u praksi.
Sve što je predložio, sve što je sproveo, u krajnjem je imalo negativan efekat i mi moramo kao opoziciona stranka da upozorimo na to, da skrenemo pažnju i građanima i budućim privrednicima, budućim osnivačima zone, budućim direktorima preduzeća koji bi upravljali zonama, organima lokalne samouprave, dakle, kakav je koncept, šta može da se desi.
Koncept je vrlo jasan, prepoznatljiv, slično kao sa bankama. Sve što je domaće pogasi se, a otprilike "naizvolte" nekima. Osiguravajuća društva pogasi, daj "naizvolte" drugima.
Da li su to pare iz inostranstva, da li su to pare odavde a došle iz inostranstva, da li je sada u Irskoj da bi se proverio neki račun, da li je možda tamo pa da se ne vrati ovde, jer SB zatvara krug oko finansijskih malverzacija, ja to ne znam.
Ne bi me iznenadilo da je to karta u jednom smeru, bez mogućnosti povratka, jer prema mojim informacijama krug se zatvara, sklapaju se kockice, mozaik dobija neke svoje konture, vidi se da postoji nešto što liči, a mene tera da osnovano sumnjam da ima elemenata organizovanog kriminala.
Naravno, on je uvek opran onom čuvenom rečenicom o demokratiji, a ovi poslednji događaji vezani za lustraciju, što kažu seljaci kastraciju, i ove druge stvari ukazuju da se nešto drma ovde, da se pozicije menjaju, da je mnogo krokodila, a barica se smanjila. Pošto je mala bara, ne mogu svi krokodili u istoj bari, a onda moraju da se ujedaju. To ujedanje kreće preko novina.
Ja imam čitavu seriju članaka, nisam baš neki ljubitelj novina, ali skupio sam to da bih u odgovarajućem trenutku ako mi neko replicira izneo i pokazao da Vlada Republike Srbije i policija sve znaju. Sve znaju do tančina. Zašto ne reaguju?
Verovatno je taj kapacitet u pitanju, tako da pozivam poslanike, naročito poslanike vladajućih stranaka da skupe amandmane SRS i imaju uvid u celinu jednog novog koncepta zakona o slobodnim zonama. On je usaglašen sa uobičajenim rešenjima u svetu.
Zašto kod nas izostaju efekti nečega što se dešava u slobodnim zonama? Ja mislim da se malo ovde preteruje oko tih slobodnih zona. To moram da vam kažem da se preteruje malo oko slobodnih zona. Ako neko smatra da je tamo veliki promet i da su slobodne zone veliki motori razvoja nekog društva, to je samo delimično interesantno.
Najvažnija stvar kod onih firmi, onih država koje se nazivaju tigrovima nekog razvoja nije toliko u slobodnim zonama, nego u slobodnom finansijskom tržištu, u blagonaklonom stavu vlasti prema inostranom kapitalu, u mogućnosti transfera tog kapitala, u mogućnosti reinvestiranja tog kapitala i moram da kažem u relativno jeftinoj radnoj snazi.
Kod nas nisu čak ni ispunjeni elementarni uslovi da oni koji bi ovako rezonovali sa tim performansama imaju smelosti da razmišljaju o ulaganju ovde. Zašto? Zato što ne postoji zaštita tog kapitala. To moram da vam kažem, zato što začas može da se napravi neki fiktivni posao, sudski spor, ode firma u blokadu, blokira za nekoliko desetina ili stotina miliona dinara, izda privremena mera, firma sa dve hiljade ljudi ode na ulicu. Posle nekoliko meseci da konstatujete da je to sve bila greška, firma je otišla, nestala.
Drugo, znate i sami, kod nas je toliko otkaza podeljeno, toliko malo ljudi je u radnom odnosu danas da je poprilično izgubljen odnos, odnosno odgovornost prema poslu. Sada ljudi suočeni sa ovom bedom i sirotinjom gotovo i da ne biraju posao samo da dođu u neki radni odnos u neko zaposlenje da obezbede svoju egzistenciju. Kod nas je godinama, ne samo ovih 15 godina, nego mnogo više promovisan princip uspešnosti na osnovu žiro računa. Nastaje uzbuna kada treba da se isplati plata. Pošto treba da dođe plata, onda se sve prihvata.
U Nišu je važila jedna izreka, moram da pomenem tog čuvenog Smiljka Kostića, Duvanska industrija, zaposleni su pričali ovako. Znamo da on krade Duvansku industriju, ali dok ima za njega ima i za nas. Sad je on u Nišu blokirao sva sredstva privatizacije, ne razvija, a snimanje geodetsko, ne rade firme koje su učestvovale na tenderu, nego je dao firmi iz Češke. Navodno, biće jeftinije i svakih 15 dana ide u Češku, ide u Nemačku, baš ga briga, provodi se, nešto izgleda da je bolestan, na pet metara sekretarica mora da mu dostavi papir, a on ne sme da uzme u ruke, jer smatra da će neko da ga otruje. Niš preživljava jedan Čovićev zakon o lokalnoj samoupravi i svakakvog kandidata koji greškom, prevarom ili po sistemu dok ima za njega biće za nas, dolaze na pozicije da vedre i oblače i uništavaju neka mesta.
Ovde se selektivno izdešavalo puno stvari i kao što vidite ta transformacija vodi ka bedi, sirotinji, nemaštini, naravno da smo opozicija takvom stanju i tražimo da se promeni to stanje. Naravno da nekima ne odgovara što mi to tražimo da se menja, što ukazujemo, što otvaramo papire, pokazujemo građanima gde su uzroci, gde su problemi ovog lošeg stanja. Naravno da ćemo da trpimo razne kritike, razne nazive koji
će da nam se vezuju za imena, prezimena, naziv političke stranke. Verujte, svi oni koji nas kritikuju i polaze sa tih pozicija "pljuni pa zalepi" mnogo više pričaju o sebi, nego o SRS.

Da li još neko po istom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, rešenjem koje je dao amandmanom na član 10, gospodin Milovan Radovanović  u ime SRS, član 10. je preciznije definisan i uređen. Veoma je važno ovo što je on naveo u drugom stavu da ako se zona sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograđen i označen i da može da se sastoji iz više prostorno odvojenih delova, podzona koje čine privredni i organizacionu celinu zone, kakav nije slučaj u malopre pokazanom projektu, odnosno elaboratu koji postoji za opštinu Lapovo, a to je zaokružena celina od 49 hektara. Ali, u drugim delovima zemlje i na nekim područjima može da postoji takva situacija sa jedne i sa druge strane obale reke, kao i u Beogradu može da postoji više tih celina, odnosno podzona, a da bude to jedna slobodna zona za Grad Beograd.
Sada kada je u pitanju gubljenje statusa slobodne zone i ono što se dešavalo toliko godina unazad kada je u pitanju Novi Sad i uopšte drugi gradovi, ja ću da se zadržim na problemu Novog Sada. Geostrateški položaj tog grada i magistralne, rečne, drumske i železničke saobraćajnice, međunarodna dunavska luka, privredni, poslovni, naučni centri, potencijal, sve ono što Grad Novi Sad ima, naročito sada u ovoj ekspanziji kada je u pitanju komunalna infrastruktura i izgradnja objekata u Novom Sadu, saznala sam kasnije, gospodine Markoviću, kada sam pre neki dan govorila o otvaranju one Futoške sportske hale da ste komentarisali i rekli – pa ima takvih, otvoreno je u Srbiji nekoliko desetina.

Gospođice Jovanović, nisam to komentarisao, samo sam dao podatak o 26 sufinansiranja hala, pošto je to bilo u pitanju.

Da, sve je to meni jasno, ali pošto je problem star 25 godina, niko pre toga nije bio sposoban da taj projekat započne i završi do kraja, jer ipak je prvi čovek Grada u ovom slučaju gradonačelnik Novog Sada, gospođa Gojković, dala u svemu tome nemerljiv doprinos, koji svakako ne možete ni vi, ni bilo ko da minimizuje, a da ne živi tamo, pošto građani imaju takav opšteprihvaćen stav. Reče i kolega Živkucin da je tako.
Što se tiče aktivnosti na pripremi za osnivanje, najpre, carinske zone, kasnije slobodne zone, a sada opet Novi Sad ima status carinske zone, ti radovi su počeli još davne 1984. godine.
Aktuelnost ovih rešenja i pitanje zašto kod nas slobodne zone nisu donele neku veću privrednu ekspanziju je pitanje, da li se sastoji iz jedne celine ili iz podzona, kako je to definisao kolega Milovan Radovanović, to je pitanje koje se postavlja za sve prethodne vlasti zašto nisu iskoristile tu priliku.
Ovaj zakon sam po sebi ništa neće doneti ako uloga države tu ne bude važna, a naročito nosilaca vlasti na nivou lokalne samouprave. Naša dosadašnja iskustva pokazuju, tu su predsednici iz skupštine, gradonačelnici gradova u Srbiji, srpski radikali, da i te kako postoji mogućnost direktnog investiranja, a bez toga ne mogu a da se ne svedu na nivo minimalne trgovinske razmene, da funkcionišu i ove slobodne zone.
Sada se postavlja pitanje za ministra Dinkića, s obzirom na to da je član 5. tačka 5) ključna stvar kada je u pitanju vraćanje statusa slobodne zone Novom Sadu, jer taj posao je počeo 1984. godine, pa je radna grupa radila na pripremi za osnivanje carinske zone 1986. godine, pa 1987. godine tadašnjem SIV-u podnet zahtev da se dobije taj status, pa je kasnije to preraslo u akcionarsko društvo, odnosno društvo osnivača sa određenim iznosom kapitala, a danas je javno preduzeće Zavod za izgradnju Grada Novi Sad većinski vlasnik akcija u preduzeću Carinska zona Novi Sad, a ne slobodna zona.
Neko od mojih kolega, mislim da je uvažena kolega Krasić rekao da postoji mogućnost zloupotrebe u smislu političkog patronata kada je u pitanju funkcionisanje slobodne zone i to je tačno, videlo se na primeru nekoliko opština, na primeru opštine Zrenjanin, takođe i Subotica; jer Subotica je oduvek bila za Kasu i njegove sledbenike meka za dijapazon poslova koji su samo njima lično donosili korist, njemu samom, a i njegovim saradnicima.
Kada je u pitanju Grad Novi Sad i uz ovu činjenicu da je sa 29,24% akcija preduzeće za izgradnju Grada Novog Sada, čiji je direktor gospodin Igor Mirović, narodni poslanik SRS, koje se inače bavi najvećim investiranjem u komunalnu infrastrukturu, i svi drugi zainteresovani koji imaju akcije, kao Luka Novi Sad i ostali deoničari da u svom procentualnom iznosu koji imaju na nivou carinske zone Novi Sad pokušali da naprave nešto da bi zaista povratili taj status za koji su se borili, vidite, još davne 1984, pa 1986, pa 1987. godine.
Uvek su nailazili na barijeru od strane neke vlasti i neko bi morao da bude toliko morbidan, a jeste bila takva vlast Demokratske stranke u prošlom sazivu, da oduzme taj status Novom Sadu koji najpre uz Beograd u ovim ovakvim uslovima sada, pošto su ranije počeli taj posao i imali status slobodne zone, treba da pledira i zaslužuje da ima takav status i to mesto, po ovom zakonu koji je do sada važeći i za koji smatramo da je čak u nekim svojim odredbama kvalitetniji od ovog koji se predlaže, a da ne govorim o budućem vremenu.
Kako će sada oni da se pojave kod Ministarstva kao infrastrukturna, organizaciona, privredna celina, teritorijalna, po novom članu 5. tačka 5) zakona? Šta su oni za vas? Neki privredni subjekt koji je jednom izgubio taj status i sada više ne može da se pojavi? Kakva je uloga ovih deoničara i preduzeća za izgradnju grada i svih ostalih, Luke Dunav i onih koji imaju manji procenat akcija? Da li će oni i ko to garantuje carinskoj zoni, nadam se budućoj slobodnoj zoni Novi Sad da dobije takav status koji je potreban? To su pitanja na koja niko od vas ne može da da odgovor, ni vi koji nemate pravo da odgovorite na ta pitanja, a ministar nije ovde, niti to može bilo ko od kolega koji su poslanici iz, još uvek, većinske grupacije ili ovi koji su učestvovali u izradi ovog zakona na koji imamo kritike.
Napravljen je još 2001. godine presek ukupnog kapitala na osnovu tih činjenica od 9.374.904.000 dinara, ali sve ono što se dešavalo pod vladavinom Novakovića, koji je glasao svojom karticom iz Soluna, učestvovao u falsifikovanju glasanja prilikom Zakona o radu, koji je bio na čelu mafijaške "žute" organizacije Demokratske stranke, gradonačelnik Novog Sada, ljudi to što su zatekli to je obezvređeni kapitala zato što je pod njihovom vlašću upravo Novi Sad izgubio status slobodne zone i ništa nije učinjeno da se tu napravi neki spoljnotrgovinski i bilo kakav privredni pomak.
A sada je neizvesnost pred svim ljudima šta će se dalje dešavati sa njima i sa njihovom preregistracijom po ovom zakonu koji budete usvojili sa primedbama ili ne SRS, očigledno da nećete, ali svejedno to je sada jedna velika dilema i pitanje koje su tražili da u njihovo ime postavim i poslali mi ovaj elaborat koji jasno govori o tome da su uvek imali poteškoća da funkcionišu i da, u pravom smislu reči, ta slobodna zona dobije mesto koje joj pripada.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Ja bih dodao da Novi Sad, odnosno složio bih se da Novi Sad obavezno treba da nastavi, kada govorimo o slobodnoj zoni, svoju aktivnost, jer sve ovo što je rečeno i mnoge druge stvari koje definišu dobre uslove i predispozicije za rad slobodne zone u Novom Sadu realno postoje.
Očekujem da će se u skorije vreme slobodna zona Novi Sad pojaviti i dobiti saglasnost za nastavak rada, koji će biti uokviren zakonom, za nastavak rada sa novim investitorima, za nastavak rada slobodne zone Novi Sad sa novim programima koji će biti, pre svega, okrenuti onome što su ciljevi ovog zakona i samoj ideji, a to je proizvodnja i ne vidim da se negde razlikujemo. Novi Sad ima sve te predispozicije i ja se nadam da bilo koja forma ova ili ona neće onemogućiti otvaranje zone.
Kada je reč o članu 5. tački 5) sam zakon je vrlo blagonaklon, omogućava zaista, a to je na kraju krajeva stvar koja je poznata, vrlo velike beneficije, povlastice, olakšice, sve sa namerom da se podstakne rad i to nije samo u ovom zakonu, to je u svim zakonima zemalja koje imaju slobodne zone. Samim tim se apsolutno očekuje veća ozbiljnost i veća odgovornost onih koji rade u slobodnim zonama, onih koji pre svega slobodne zone formiraju i tu je zakon sasvim opravdano jednim delom rigorozan i oštar, ali nije neočekivano, i mislim da je potpuno jasno zbog čega je sve to.
Apsolutno se daje jedna vrsta prioriteta i postavlja interes države da se lokalne samouprave zainteresuju da budu učesnici u osnivanju slobodnih zona, iz razloga da se same lokalne samouprave osete da je potrebna u njihovom kraju slobodna zona za razvoj proizvodnje, za razvoj uopšte ekonomije na teritorijama na kojima su te lokalne samouprave. To je bila intencija u formiranju ovog predloga zakona i predlog upravo G17 plus i poslanika koji su u ovome učestvovali, da uslov rigoroznosti, odnosno ograničenja vezano za tačku 5) ne važi za lokalne samouprave. Lokalne samouprave ostaju, bez obzira na to šta se desilo sa zonama u međuvremenu, da mogu ponovo da osnivaju, da budu osnivači starih, novih slobodnih zona.
Mislim da je tu urađeno nešto što je jako dobro. Još jednom, lokalne samouprave imaju prioritet, iz više razloga, kada su u pitanju slobodne zone.

Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)
Replika, gospođica Jovanović.

Kolega Jakšić je samo koristio priliku da govori o amandmanu, ali pogrešno je protumačio moje izlaganje vezano za Novi Sad. Ne mogu unapred da tvrdim, dok nadležni akcionari i deoničari ne podnesu zahtev Ministarstvu finansija, kakav će oni status da imaju. Samo vas upozoravam, kao što to čine sada zaposleni u Carinskoj zoni Novi Sad, da je danas najakuelnije pitanje u našem okruženju, pošto vi i sami znate da zbog nepostojanja carinskih barijera, zbog raznoraznih bilateralnih ugovora i funkcionisanja u okviru zemalja EU, postoji tendencija da određene kompanije sele svoj kapital na ovo naše područje, kao što su uradili u 155 industrijskih parkova u Mađarskoj i pojavljuje se i u našem neposrednom okruženju konkurencija – Rumunija,  Ukrajina, koja je takođe zainteresovana da privuče te strane investitore.
Mi nemamo ništa protiv, to su nama prijateljske zemlje sa kojima imamo kakve-takve ekonomske i sve druge političke odnose, ali je veoma važno da na području Vojvodine, naročito u Novom Sadu, zaista postoji slobodna zona koja će biti spremna da primi sve one čija se ekspanzija očekuje na ovom našem području.
Jer, zakoni koje mi imamo, a koji treba da ih stimulišu, svakako će da im idu u prilog i želeće da, pre svega, u Novom Sadu, investiraju svoj kapital.