Vraćam se na amandman. Imam, gospodine predsedavajući, dovoljno vremena da se vratim i obrazložim i amandman.

Pitam gospodina ministra zašto ništa nije preduzeo. Dalje, SRS je tražila 25. maja, poslali smo urgenciju Ministarstvu za kapitalne investicije i tražili na uvid dokument na kome je Dragana Đurić napisala iz kojih razloga kao predsednik nije potpisala izveštaj radne grupe koja je marta 2004. godine radila na uređenju vlasničkih odnosa u preduzeću "Mobtel". Ministarstvo za kapitalne investicije nije odgovorilo na četiri zahteva SRS. Povereniku za informacije smo takođe poslali dopis. Poverenik je naložio Ministarstvu za kapitalne investicije da nam odgovori, ali nije odgovorilo.

Dalje, rešenje poverenika za informacije kaže: nalaže se Ministarstvu za kapitalne investicije da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema ovog rešenja omogući uvid u pismeni zahtev Ministarstva za kapitalne investicije koji je uputio JP "PTT Saobraćaja" za davanje saglasnosti na memorandum o dogovoru JP "PTT-Srbija" i vlasnika "Mobtela". Ni to nismo dobili, bez obzira što je nalog poverenika za informacije od posebnog značaja sledio.

Takođe, nismo dobili još uvek, bez obzira što je četiri, odnosno pet dopisa došlo, zašto gospođa Dragana Đuričić, kao predsednik radne grupe Ministarstva za kapitalne investicije nije potpisala izveštaj sa zaključcima.

Da se vratimo konačno na amandman. U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman kojim tražim da se član 3. stav 2. briše. Član 3. stav 2. glasi: "Privremeno oduzeto vozilo koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja iz privrednog prestupa čuva se do pravosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe, o trošku vlasnika, odnosno lica od koga je privremeno oduzeto".

Dame i gospodo narodni poslanici, okončanje privrednog prestupa, pravosnažno rešenje u sudu za privredne prestupe može trajati godinama. Mi smo govorili u svim dosadašnjim amandmanima da ta vozila ne treba oduzimati. Ukoliko se to vozilo o trošku vlasnika drži godinu dana, onda vlasnik može komotno da se odrekne tog vozila, jer će troškovi prevazići vrednost tog vozila. Na stranu to što taj privrednik nije mogao sa tim osnovnim sredstvom da privređuje.

Koje god ministarstvo predloži neki zakon, uvek bi nešto da kontroliše, kažnjava, da izigrava sudije, tužioce i policiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje pritisnite zeleno dugme kada je ovaj amandman u pitanju i one koji jedva sastavljaju kraj sa krajem oslobodite ovog nameta koji ovo ministarstvo njima natura.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, narodni poslanik Marković Moma ispred SRS je dobro obrazložio i ukazao na posledice ovakvog normiranja pri oduzimanju vozila.

Samo bih u nekoliko reči skrenuo pažnju predlagaču da je u Predlogu zakona trebalo predvideti rok vođenja postupka za prekršaje koji se predlažu u članu 3, što znači da, ako se vozilo oduzme, rekao je gospodin Marković, mora se voditi računa gde će vozilo biti smešteno; drugo, ko će da ga čuva; treće, do okončanja prekršajnog postupka, koliko traje postupak. Od trajanja prekršajnog postupka zavisiće i šteta koju treba da pretrpi vlasnik vozila, a koji je, po predlogu, učinio prekršaj iz ovog zakona.

S obzirom na sudsku praksu da prekršaji čak godinama mogu da se vode, u Predlogu zakona morao je biti određen rok u kome mora biti doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje, kako bi se sprečila zloupotreba i onemogućila posledica nastanka bespotrebne štete po građane.

Poznato je da je u praksi kod nas u poslednjih deset godina oduzeto na hiljade automobila i u krivičnom i u prekršajnom postupku, da su automobili parkirani na parkinzima ili čak na neobezbeđenim mestima, ispred institucija pojedinih organa, da li je to Carina, policija, da li resor koji se bavi saobraćajem, nadležna inspekcija, ali nema odgovornosti za štetu koja nastaje.

Imate mogućnost da se uverite da je veliki broj vozila oduzet od naših građana, da su ta vozila završila na otpadu, jer se postupak vodi godinama i ona satrunu i tako građani pretrpe štetu. Imao sam prilike da se uverim u to da je veliki broj vozila oduzet, ali da postupak traje čak više godina.

Zbog toga što predlagač ne predlaže parlamentu da ograniči, ako želi da normira i da sankcioniše ovu oblast, mora da odredi rok u kome mora biti doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje.

S druge strane, ovim se pruža mogućnost raznih zloupotreba, a te zloupotrebe su moguće i od strane svih onih na koje se očekuje da mogu izricati kazne, odnosno, mogu donositi takve odluke i intervenisati u drumskom saobraćaju.

Kakva nelogičnost u linijskom i vanlinijskom prevozu putnika, da je ovaj dužan da zaključuje ugovor čim uđe pet putnika.

Može on da zaključi i usmeni ugovor, po Zakonu o obligacionim odnosima, a da ga nema prilikom kontrole, jer zakon dozvoljava usmeni ugovor.

Ako ga nema, onda znači da policija i saobraćajni inspektor preduzimaju odgovarajuće mere.

Građani koji se bave ovim prevozom sada će ovim zakonom biti toliko kažnjeni i oštećeni, da je ovo atak na tu sirotinju koja jedva preživljava i koja jedini izlaz gleda u tome da li može da se bavi ovom delatnošću, jer ona je Ustavom dozvoljena.

Ako je čovek kupio vozilo za 10 hiljada evra i bavi se prevozom u drumskom saobraćaju na ovakav način kao što se predlaže, a za jedan običan prekršaj mu sada treba oduzeti vozilo, a to mu je sve što ima od imovine sa čim preživljava njegova porodica.

Ono na šta sam želeo da skrenem vašu pažnju, iznenađen sam da ovih dana ni Vlada ni Skupština ne raspravlja, niti spominje poljoprivrednike i žetvu, kao ni otkupne cene pšenice. To je ono što naše građane u ovom trenutku i te kako interesuje, jer su mnogi posejali pšenicu, mada u manjim količinama i površinama u odnosu na prethodne godine.

Da li je tako, gospodine Miko Vlaoviću? Vi ste narodni poslanik i poljoprivrednik. Vi to bolje znate od mene.

SRS smatra da prioritet u ovom trenutku treba da ima poljoprivreda. Žetva, koja je u ovom trenutku na pragu i koja već teče, trebalo bi i Vlada i ovaj parlament da se brinu o tome da se povećaju cene otkupa pšenice i poljoprivrednih proizvoda i da tako pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da i oni vide neku korist od svog rada. Ponovo pitam, Miko, da li je tako?

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, replika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mnogi zloupotrebe ovu govornicu za mnogo manje važnih stvari od poljoprivrede i od pšenice, pa ću i ja ovog trenutka da je zloupotrebim. Molim vas, nemojte mi baš računati vreme jer možda za tri minuta neću uspeti da ispričam sve.

Bolna je priča žetva pšenice i cena pšenice i ta je priča mnogo starijeg datuma nego 2006. Recimo, nešto što me je kao zemljoradnika i čoveka godinama nerviralo, imali smo "Praznik mimoze" kada su mažoretkinje dolazile obučene u uniformu i defilovale ulicama gradova Srbije, a "Dani žetve" nisu slavljeni, a čak i molitva Očenaš spominje "hleb naš nasušni". Zemljoradnik u Srbiji, bilo je poznato nekada, kada padne parče hleba na zemlju podigne ga, očisti, prekrsti se, poljubi i pojede.

Došlo se do toga da mnogi lažni sveci u situaciji u kojoj je sada zemlja mašu lekovitim travama i nude razna rešenja, između ostalih je to pokrajinska vlada na čelu sa Bojanom Pajtićem koji je ovde mahao avionskim kartama Nede Arnerić i vikao da je došla taksijem da glasa, a ona je glasala iz Bodruma.

Ukrali su glasove i nisu zato odgovarali. Čovek koji bi trebalo da bude u zatvoru na čelu je pokrajinske skupštine.

I oni kažu – treba država iz budžeta da odvoji 5.000 po hektaru da plati zemljoradnicima. Zemljoradnik sam, moji sinovi i ja imamo 50 ha zemlje.

Odgovaralo bi mi kada bih dobio 5.000 po hektaru. Međutim, znam i drugu stranu medalje, da bi tih 5.000 trebalo uzeti opet od svih građana Srbije porezom, a nekom dodeliti. Mislim da ovi lažni sveci štite trgovački, pekarski i mlinarski lobi koji enormno zarađuje na pšenici, a seljacima u ceni uzimaju dušu.

Od oktobra 2003. do jula 2004. godine, pošto je bio slab rod pšenice, pšenica je na tržištu imala cenu od 14 do 15 dinara. Vekna hleba je bila kao i sada 25,00 dinara.

Ne da niko nije zatvorio mlin ni pekaru već su građeni novi mlinovi i otvarane nove pekare. Apelujem na zemljoradnike da nikom ne daju pšenicu po 12,00 dinara. Ko nema skladišta, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede plaća skladištenje 750 po toni. Razumem, i poznajući seljačku dušu da je to prvi dinar koji zemljoradnici treba da dobiju u ovoj godini, ali ipak razmislite gospodo zemljoradnici, šta bi se desilo da je grad potukao pšenicu. Sačekajte samo mesec dana i cena pšenice mora biti veća od 12,00 dinara.

Još nešto bih poručio i mlinskoj i pekarskoj industriji i trgovačkom lobiju. Mnogo štošta je u ovoj zemlji uništeno i dovedeno do prosjačkog štapa.

Nemojte sa enormno velikim zaradama pokušati da uništite ono što je još uvek ostao jedini i važan resurs – poljoprivredu. Shvatite, neka zarađujete na mlinu i u pekari malo manje, ali sačuvajte i tog zemljoradnika, jer to je izvor sa koga crpite zaradu. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, trebalo je da insistirate da se danas ovde pojavi ministar za kapitalne investicije zato što razgovaramo o izmeni i dopuni Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i da mu svojim argumentima i superiornošću ovoga što govorimo, pre svega kao iskreni, časni i moralni ljudi, zaštitnici narodnih interesa dokažemo da se i u ovu oblast, kao i sve ostale koje su pod ingerencijom njegovog ministarstva bolje razumemo od njega.

Već smo mu pokazali da se odlično razumemo u raskrinkavanje asfaltne i drumske mafije, toliko podataka do sada i na odborima za saobraćaj i veze, pa preko kupovine enormno visokih cena, odnosno datih cena za polovne lokomotive, pa za sve druge mahinacije, lažna obećanja od opštine do opštine, gde god se pojavi. I vi dovoljno znate, samo da dođe ministar onda kada mu je taj dan ili njegova žuta minuta, da se pojavi, a zaista u jednoj minuti da sedi na mestu za ovlašćenog predlagača, i lepo ovde pred celokupnom javnošću kaže koga je konsultovao, da li u okviru svog ministarstva ima pravnike, da li je to ovaj gospodin što sedi ovde, za koga ne znamo ko je, a predstavlja ministarstvo?

Jer, da je bilo ko ko se razume u to i ko čita Ustav Republike Srbije i sve pozitivne zakonske propise koje imamo, savetovao ministra Velju – kapitalca, on ne bi izašao pred narodne poslanike sa ovakvim zakonom, jer ovo je čista hajdučija i čista otimačina koja se sprema pored onog "kraduckanja", kako on to kaže, u aferi na naplatnoj rampi na autoputu.

Uvek kada krenem iz Beograda, našalim se pa kažem ovima u Bubanj-potoku, kada tražim da mi daju karticu za prevoz, da to bude prava. Nasmeju se zato što su sada došli ovi novi, ne ovi što "kraduckaju" kako im je Velja rekao, da ih ne uhvate, nego ljudi koji verovatno znaju da je to oduvek bilo krivično delo, ali da su imali zaštitu od strane ministra, i da jednostavno ćutanje na takve očigledne malverzacije i na ovo što se sprema ovim, u pravom smislu reči, obespravljenim ljudima – auto-prevoznicima i taksistima, niko neće moći da prihvati, a da ne bude velikih protesta zbog toga.

Moj amandman se odnosi na prekršaje u osnovnom zakonu vezane za član 6, odnosno član 36. tačka 1). Vidite o čemu se tu radi, pošto ne verujem da vi iz vladajućih struktura, koliko vas ima, nemate ispred sebe ni ove izmene i dopune zakona a kamoli osnovni zakon. Ali, pošto znam skoro ceo osnovni zakon, kao i svaki radikal, i sve druge zakone i ovo što se menja, sada da vam kažem da je u pitanju način na koji se podnosi zahtev za obavljanje prevoza u drumskom saobraćaju i taj član 6. taksativno nabraja tamo šta to pravno lice, odnosno potencijalni korisnik neke linije u prevozu mora da poseduje.

Član 36. stav 1. definiše ulogu jedinica lokalne samouprave kod dodele dozvola za obavljanje taksi-saobraćaja. I sad, pošto je u svakom gradu u Srbiji očigledno stvoren monopol od strane gradonačelnika, predsednika opštine, gradskih vlasti, onih koji to rade na izdavanju dozvola za obavljanje prevoza u taksi saobraćaju, samo da vam kažem da u Kragujevcu mnogo ljudi mora time da se bavi i to su pretežno mladi ljudi kojima je to prvi posao jer zaposlenja nemaju, uglavnom imaju obavezno srednje, ali i više i visoko obrazovanje, inženjeri "Zastave" koji su ostali bez posla, raznorazni drugi ljudi iz različitih obrazovnih profila, starosnih struktura kojima sada kažete, po ovom zakonu, ako im lokalna gradska vlast, u slučaju recimo Kragujevca – Stevanović ne da dozvolu, odnosno nemaju u onoj kvoti svoj broj da rade, vozilo će da im bude oduzeto.

A to što su oni sa onom bednom crkavicom od 200 evra po godini staža jedva kupili neko polovno vozilo, pa onda videli kako će da im bude najracionalnije da ugrade onaj plin da bi mogli da se voze, pa uređaj za to da plate, kupe taksi brojilo, da ga malo ušminkaju i opreme, pa da se prijave u okviru firme koja već ima dozvolu, vas baš briga.

Kako onda da očekuju ovi ljudi koji danima protestuju po Srbiji i širom Srbije, imaju i to svoje udruženje u Kragujevcu, da im omogući Ministarstvo i Vlada i da se založi Velimir Ilić da normalno registruju svoja vozila koja imaju crnogorske tablice, kad oni ova koja imaju, bez obzira koliko da je star vozni park, a uglavnom su to starija vozila za taksi prevoz, hoće da im oduzmu. Odakle vam pravo na tako nešto?

Znate, prekršaj je ako inspektor iz oblasti saobraćaja radi svoj posao i ustanovi da je neko kršeći član 6. osnovnog zakona, član 36. stav 1, krenuo u obavljanje ovog posla. Nema dozvolu za tako nešto i za to postoje zakonom određene novčane kazne. Inspektor dođe, kazna je od-do, pogleda o čemu se radi, po prijavi anonimnog lica ili poznatog, nije važno, ali da oduzimate nekome osnovno sredstvo za rad, i još kažete – nije mu to osnovno sredstvo za rad zato što je napravio te prekršaje. Kada je on kupovao nije pitao vas da li će da mu bude osnovno sredstvo za rad, nego je sa najboljom namerom ušao u takvo rešenje, da počne tim poslom da se bavi.

Hoćete malo da razgovaramo o lobijima u vašem Ministarstvu kod dobijanja dozvola za obavljanje međugradskog prevoza? Ako počnemo te podatke da iznosimo, znate kakve su to malverzacije i kakav je to javašluk koji vodi Velimir Ilić, to nikada nije moglo da se desi za vreme ministrovanja gospodina Dragana Todorovića i njegovog kasnijeg naslednika, gospodina Marčetića. Sve je bilo regularno. Sećam se imena tih ljudi, sad da ih ne spominjem. Oni koji su radili i u saveznom i u republičkom ministarstvu, bili su referenti za taj posao.

Nemojte da se smejete, već slušajte ako hoćete van pšenice da čujete nešto o čemu se ovde priča, a da dobijete pravu informaciju.

Što se tiče ovih i ovakvih kazni, to nije drakonska kazna, to je nešto što pitanje je da li u bilo kojoj državi u svetu postoji.

Prvo morate da se suočite sa tim, gospodine koji ste došli ovde, ne možete ni da pričate, kao i svi prethodnici svih ovih dana pre vas, dovode ljude, sede ovde ko mumije, slušaju šta mi pričamo, jedan gospodin u hodniku mi je rekao – svašta bih imao da kažem, stvarno, i za većinu stvari što ste u pravu i nešto da dopunimo, ali ne vredi, nemam prava da pričam.

Onda bi vi trebalo da budete ministar, a ne Velimir Ilić, on koji neće da dolazi i ne poštuje Narodnu skupštinu, šta on ima vas da šalje. Bolje vas da su izabrali, vi to hoćete, shvatate o čemu se ovde radi, naše kritike prihvatate ili ne, ali suočite se sa problemom koji će ljudi da imaju sada. Razmislite malo o činjenici da nekoliko stotina hiljada ljudi sada zbog takve odluke Ministarstva finansija i Ministarstva za kapitalne investicije ne može da reši svoj problem sa ovim automobilima, već da ih baci u staro gvožđe.

Svi ti ljudi, a pre svega svaki iskreni patriota i ovde u Srbiji i u Crnoj Gori nije mogao da očekuje da će tako mlitavo da se postavi Republička vlada, a da predsednika Republike ništa ne interesuje povodom opstanka državne zajednice SCG.

Ovaj, kako mu je ime, Boris – lopov, je l' tako, drugi prijatelj ovog mafijaša Trizona u kampanji za odvajanje, što je uspelo separatistima Mila Đukanovića uz pomoć šiptarskih nevažećih glasova i svih onih mahinacija, Lajčaka i Lipke, da odvoji srpsku Republiku od svoje matice. On je govorio – ne znam, znate, tamo nisam išao, išao sam zadnji put kada sam bio mali, nosili me u kolevci, ili posle toga kada je prohodao. Eto, takvog mi imamo predsednika Republike.

Ako ste vi ozbiljan čovek i ako ima u tom ministarstvu ozbiljnijih ljudi, a svako u Srbiji može biti ozbiljniji od Velimira Ilića, svaki građanin na koga pokažete prstom je ozbiljniji od Velimira Ilića i svaki čovek koji je i prvi put i danas prvi dan u jednoj političkoj stranci bolji je političar od Velimira Ilića. Jer, da biste po kriterijumima Velimira Ilića bili dobar političar, morate dobro da pojedete, popijete i opsujete, a svi drugi ljudi koji to ne rade, a članovi su bilo koje političke stranke, zaista su ozbiljni ljudi.

Smatram da vi jeste takav čovek, i da je trebalo da razmislite o ovim amandmanima i ovom što će danas da se desi. Ovde će da bruji štampa danima i građani neće moći da shvate kako je nekom uopšte palo na pamet da danas u 21. veku, u 2006. godini, donosi zakon po kome će da mu se oduzima njegovo osnovno sredstvo za rad, njegova imovina.

Na kraju krajeva, platiće, ako treba, po nalazu inspektora, odnosno nadležnog inspektorata, kaznu koju treba da plati za učinjene prekršaje, a da li će da ga ima kao eksponat u svom dvorištu, šta će da radi, da li će da ga odveze negde i kakva će dalje da bude sudbina tog vozila, ne možete to na takav način da odlučujete.

Sad, ako se to desi, ne daj Bože, ali evo hipotetički, pošto ste poručili ovim ljudima, blizu 200.000, od 150.000 do 200.000 sa vozilima iz Crne Gore, da sve bace na otpad, kako ćete onda da rešite to pitanje. Onda će vama deponije u Srbiji da budu najveći problem.

Očigledno je, jer toliko će da bude automobila, sada i autobusa, sve živo ćete bacati u deponije, da skladištite ko zna gde, kao što oduzimate ljudima vozila, odnosno ove službe na nivou grada Beograda, parking servisi u Kragujevcu, to vidim pre neki dan, to je tamo na putu za Kraljevo, ko zna koliko automobila i kad god prođem, posle nekoliko dana stoji tu. Nemaju ljudi da plate. To je 2.500-3.000 dinara.

Odakle da plate ljudi, kad ne primaju platu, ali eto, stane na ivicu ili slučajno, kaže, uporno objašnjava da se samo pet minuta tu zadržao, oduzmu mu i stave tamo na parking. Možda nekako i skupi to da vrati, ali ovde je očigledno da nikakvog povraćaja nema, da će trajno da mu bude oduzet autobus, kombi, njegov automobil i da ste rešili da na takav način još jednom pokažete svu svoju osionost i bahatost i da vam uopšte nije stalo do građana Srbije.

Umesto da se potrudite da nekim povoljnijim kreditnim aranžmanima omogućite ljudima da obnavljaju vozne parkove, da se izvrši na pravilan način transformacija, odnosno privatizacija ovih preduzeća koja su u društvenoj svojini i da ste se time ozbiljno bavili, kao poslanici SRS koji su članovi Odbora za privredu i privatizaciju, po pitanju pljačkaške privatizacije Autotransporta Kraljevo i Vrnjačka banja i svuda redom u Srbiji, onda biste videli da je i taj vozni park koji ljudi imaju toliko godina, star.

Još samo i ovim privatnicima koji skupe neke pare da kupe po par autobusa ili se udruže, zbog toga što nisu po volji vlasti ili nekih tamo inspektora, oduzmite autobuse, oduzmite im pravo na život i sve ste završili, jer vi ste i dalje vlast, i dalje ste ministri, Velja je i dalje "jak i moćan", ali samo je pitanje dokle. Još koji mesec, a onda ćete videti da će sasvim drugačija slika u Srbiji da bude.

Nikada nikome više neće pasti na pamet, dolaskom srpskih radikala na vlast, da ovako skandalozne zakone, pre svega ovo je čista pljačka, otimačina, hajdučija, kako god hoćete nazovite, donose pred narodne poslanike.

Da li još neko želi reč o amandmanu? Poslanik Momir Marković, imate minut i po, izvolite.

Dovoljno će mi biti, gospodine predsedavajući. Dok mi raspravljamo o tome da li ćemo sirotinji koja je kupila kombi i prevozi oduzeti taj kombi, da li ćemo dati pravo inspektoru da oduzme vozilo čoveku, da mu porodica ostane bez hleba, a pri tom da vas podsetim, usvojili smo Zakon o zabrani piratstva.

Ovo je tipičan oblik gusarenja, dame i gospodo narodni poslanici, ali dok mi o tome raspravljamo, juče smo pominjali aferu "Trizon", zaboravili smo da kažemo još nešto. Trizon je pobegao, doduše, rekao je – moram da odem do VC-a, nije rekao da ide u VC u Latinsku Ameriku, ovi ga pustili, on zbrisao. Ali, postoje i ostali iz tog udruženog zločinačkog poduhvata, postoje oni koji su sami potpisivali ugovore, dame i gospodo narodni poslanici.

Postoji neko ko je sad predsednik upravnog odbora NIS-a, ranije je bio direktor, zove se Željko Popović, on je potpisao sa Trizonom sve ugovore. Što ga policija ne uhapsi? Pitam ministra Jočića. Što policija ne uhvati ovog drugog potpisnika, da i on ne pobegne?

Dalje, taj predsednik Upravnog odbora, pored toga što harači, inače uvaženi je član "žutog preduzeća", odnosno DS i po tom osnovu je došao na mesto direktora i sad predsednika Upravnog odbora, a takva ovlašćenja je napravio za predsednika odbora, preneo je sva ovlašćenja koja je kao direktor imao.

(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, isteklo je vreme.)

Izvinjavam se, samo još pola minuta i završiću.

Dakle, 50 miliona dinara on ima pravo da rasporedi na donacije i sponzorstva, reklame, propagande, pa pitajte otkud onda ovom žutom Đilasu, ovom što je uzeo samo šest miliona evra, otkud mu onda 5,5 milijardi dinara prihoda za godinu dana? Upravo od Popovića. Još samo četiri imena da pomenem iz tog udruženog zločinačkog poduhvata i odmah odlazim.

Tu se nalazi još Srđan Mihajlović koji je došao iz Vojvođanske banke na mesto direktora; Smiljana Cvikić, direktno su je doveli Lazarević i Hamović u "NIS" da i njima odrađuje posao; Srboljub Blagojević koji je kao penzionisano vojno lice najuren iz vojske i onda se učlanio u žuto preduzeće – DS i onda po tom osnovu došao tamo i tu se još nalazi Đorđe Mihajlović koji je takođe član žutog preduzeća, inače jedan od najvećih, ako bismo pravili gradaciju ko je koliko oteo u ovom preduzeću, mislim na "NIS", onda Mihajlović mora da dođe bar na drugo mesto, ako ne na prvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatna pljačka se ovog trenutka dešava u "NIS"-u, a mi pričamo o tome da li će inspektor, odnosno dajemo pravo inspektoru, ako se ovaj zakon usvoji, da vas sretne i da vam otme auto u kome ste, ili kombi gde ste utovarili dva džaka krompira da prevezete komšiji, jer niste ovlašćeni za to.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući, što ste mi dozvolili da prekoračim vreme.

Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanici Branislav Stevanović i Vjerica Radeta.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.