Pošto smo u razvoju parlamentarizma i uopšte demokratije u Srbiji napredovali, sada smo došli u situaciju da Vlada ne može čak ni da zloupotrebi govornicu i vidite kako teče diskusija. Ovo ignorisanje uvek se vraća sa kamatom.
Amandmanom sam predložio da se član 2. Predloga zakona briše, a to je član u kome se najavljuje da sledi engleska i srpska verzija ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih država.
Ugovor je na osnovu ovlašćenja, na osnovu zaključka Vlade Srbije od 13. oktobra 2005. godine. U ime Republike Srbije potpisao ga je ministar Naumov 25. oktobra 2005. godine u Atini i tada su Republika Srbija i Republika Crna Gora postali nezavisni međunarodno-pravno priznati subjektiviteti, odnosno tako su se predstavili.
Moram da kažem da me to ne čudi jer u američkim planovima oni su 1992. godine izbegavali da kažu Savezna Republika Jugoslavija, nego su pisali Srbija i Crna Gora.
Kako se došlo do tog međunarodno-pravno priznatog subjektiviteta, jer ipak je ovo međunarodni ugovor? Tako što je rečeno da energetika nije u nadležnosti državne zajednice nego republika i onaj ko je bio dužan da se trudi da makar glumi da na nivou državne zajednice postoji međunarodno-pravni subjektivitet, to je taj Sveto Marović i njegov savet, veće, ko zna šta je to više.
Oni su dali jedno ovlašćenje, odnosno saglasnost da Republika Crna Gora i Republika Srbija samostalno guraju u ovom procesu, a on nije interkonekcija nego nešto mnogo ozbiljnije. Ovo je jedan problem koji se može tretirati pre svega sa tržišnih pozicija.
Sada da građani Republike Srbije znaju ko određuje cenu električne energije, ko određuje kapacitete, ko vedri i oblači.
Srpska verzija ovog ugovora, čitam samo poglavlja, Geografska oblast, pa onda nešto o energetici, nešto o zaštiti životne sredine, pa o konkurenciji, obnovljivim izvorima energije, o usaglašenosti sa opšte primenjivim standardima Evropske zajednice, prilagođavanje i razvoj, geografski obuhvat u okviru mehanizma za funkcionisanje tržišta mrežne energije, mehanizam za prenos mrežne energije na velike udaljenosti.
Radi lakšeg praćenja ovog dela, gde god čitam ova poglavlja ne bi bilo loše, radi praktične primene, da se ide sa: Hamović, Lazarević i sl. Zatim, sigurnost snabdevanja građana energijom. Hamović je hteo da napravi ovde jednu berzu energenata u zgradi koja se zove "crvenkapica" na Novom Beogradu.
Dalje, snabdevenost građana energijom. Da vidite kako ujedinjena električna i energetska osnova Evrope tretira građane. To će gospodin Naumov vrlo stručno da vam objasni dok peva u nekom horu. Pa onda imamo: harmonizaciju, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, pa onda imamo stvaranje jedinstvenog tržišta energije, geografski obuhvat, unutrašnje tržište energije.
Međunarodnim sporazumom se reguliše i unutrašnje tržište energije, zatim spoljna politika trgovine energijom, međusobna ispomoć u slučaju poremećaja, to bi mogli da prihvatimo, u svemu ovome to je jedini deo koji je potreban; pa institucije energetske zajednice.
Sada imamo: ministarski savet, pa onda stalna grupa na visokom nivou i to će opet da bude visoki predstavnik; regulatorni odbor, forumi, sekretarijat, budžet, postupak donošenja odluka – opšte odredbe, mere na osnovu naslova II, mere na osnovu naslova III, pa IV, proceduralni akti, implementacija odluka i rešavanje sporova. To će ovi za evropsku, gde je otišla Ksenija, moći stručno da objasne.
Onda: tumačenje, učesnici i posmatrači. Nadam se da Vilijam Voker neće ponovo da dođe. Inače, kad god je bio posmatrač tu je bilo krvi do kolena, taj glas ga bije još iz Južne Amerike od pre 25 godina. Rok važenja, izmene i pristupanje, završne i prelazne odredbe i na kraju, aneksi.
Gospodo poslanici većine, podići ćete ruke ili ćete pritisnuti zeleno dugme vodeći računa da uvek tamo bude više od 50% od broja prisutnih, a verovatno će prilikom glasanja biti 127 da se ovo usvoji i to je evropski put. Ovo je evropski put nezavisne Srbije pre nego što je rasturena državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Energija, a naročito električna energija, postaje vrlo značajan proizvod, oduvek je bila značajna, ali postaje izuzetno značajna onog trenutka kada je pre 20 godina neko pametan došao do zaključka da se uskraćivanjem korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe pojedinim državama stvaraju monopoli električne energije kod bogatih.
Ako se digne cena električne energije i izvozi na neka područja onda u razmeni razvijeni dobijaju sirovine, dobijaju za badava, a prodaju vrlo skupo svoj proizvod.
Da je situacija ozbiljna najbolje pokazuje primer države Kalifornije. Malo-malo pa im se raspadne energetski sistem, onaj što je država pravila, onaj što su privatnici pravili.
Trenutno je Srbija vrlo interesantna za strane investitore koji traže priključak kako da dođu do Ministarstva energetike da ponude svoje privatne programe iz oblasti energetike.
Traže se lokacije, potoci, neke čuke gde bi se postavljale vetrenjače itd. Ima i nekih koji su voljni da iz Dunava vade ugalj i na licu mesta preko nekog kapaciteta od tog uglja proizvode neke derivate jer kretanje cena na naftnom tržištu sada čini tu proizvodnju isplativom.
Da bi se to završilo, treba da se uđe u jedan sistem. To nije sistem interkonekcije, međusobne povezanosti, tehničke i tehnološke, da bi mogla struja da trči dalekovodima svih zemalja, da bi se javila na tržištu gde je manjak, a krenula sa dela teritorije gde se proizvodi u većim količinama nego što može da se potroši u toj zemlji. Razne kombinacije su u pitanju.
Struja iz Republike Srpske struji prema Rumuniji gde se nalaze kombinati koji vrše preradu aluminijuma, a onda se po tri, četiri puta vrti i po tri, četiri puta zarađuje, tako da postoji veliki interes, bara je smanjena, krokodili su se namnožili, ali su i porasli i kada porastu traže mnogo više da jedu, ne mogu da se zadovolje sa jednim bikom nego je potreban čopor u istom trenutku.
Građane Republike Srbije moram da upozorim da je ova vlada njih obradovala i činjenicom da pristupanjem ovom ugovoru mi preuzimamo obavezu da približno bude ista cena električne energije kao i na onim teritorijama i u državama koje slove da su bogate i gde postoji mogućnost da se plate ti veliki troškovi električne energije.
Gospodine Zankov, zamolio bih vas da gospodina Markovića upozorite, pošto ću sada da postavim jedno poslaničko pitanje, naravno, ono je u potpunosti u skladu sa temom koja je na dnevnom redu. Samo da ispravim jednu grešku.
U Statutu Haškog tribunala ne postoji mogućnost da se naknadi šteta licu koje je nezakonito uhapšeno i provelo neko vreme u pritvoru. Čak ni Savet bezbednosti nije hteo da dogradi Statut Haškog tribunala, a Teodor Meron je dva puta pokušavao to da uradi, tako da za ovih godinu dana, što je više ležao Naser Orić, nemojte da se sekirate, niko neće da mu plati naknadu štete.
On je isplaćen odavno. On je ovo častio Haški tribunal i oprao svoju sudbinu.
Moje pitanje glasi, zamolio bih građane koji prate ovaj prenos da ovo podele sa svojim komšijama, prijateljima, a oni koji imaju rođake u selima, pogotovo u onim zabačenim selima 30-40 kilometara, imamo tako razuđene opštine, mislim da i Kraljevo ima tako veliku disperziju. U tim našim selima, tzv. ruralnoj sredini, kako bi rekli ovi "evropejci", nalaze se seoska domaćinstva. Meni neće biti zamereno što ću da uzmem primer iz moje porodice.
Moj stric je jedan od najmlađih ljudi u selu u okolini Prokuplja, na 30 kilometara, ima ih dvadesetak, a on ima 72 godine. Sam je, nema dece, žena mu je umrla. Nedavno je ostvario pravo na porodičnu penziju, 4,5 hiljade dinara dobija penziju. On je za prošli mesec potrošio 52 kilovata struje. Njemu tamo vodite i skupu i jeftinu, a ima samo jedan sat. Pitanje je da li je taj obračun tačan, ali ne pričam zbog obračuna.
Kada se izračuna ta cena, to je 150 dinara. On ima fiksne troškove 163 dinara. Onda su tu došli i ovi Đelićevi porezi, 50 i nešto dinara, i on treba da plati 372 dinara. Međutim, tu nije cela zvrčka. On dobija i za TV 300 dinara, a TV ne može da gleda, jer ono što ima to je nekada bio TV, pre 20 i kusur godina mu je moj otac poklonio taj TV, tako da taj TV nikako ne radi, a i kada bi radio, morao bi da ima stabilizator, jer je tamo tako pao napon da je nemoguće gledati.
Samo da vas podsetim, na pet kilometara u krug oko njegove kuće ne postoji živa duša. Takva je sudbina sa celim tim krajem pod Radan planinom. Nekada gde je bilo hiljadu ljudi sada je jedan, nekada gde je bilo 500 ljudi sada nema nijedan.
Da li ova vlada Vojislava Koštunice razmišlja o tome da građane koji žive na tim teritorijama, a ta teritorija je vrlo značajna, jer oni za koje nas neki optužuju da širimo govor mržnje kada smo ih nazvali "šiptarski teroristi", doduše, sada su se popravili pa i oni koriste taj termin. Ako samo sa brda siđu 10 kilometara, imaju teritoriju na izvol'te. Ti ljudi, ni krivi ni dužni, još uvek živi, čuvaju tu teritoriju samim svojim prisustvom, ne mogu da obrade ništa. Verovatno je potrebno 15 dana da neko kojim slučajem zaluta i prođe pored njih da bi im rekao – dobar dan.
Da li mislite njih da oslobodite obaveze plaćanja struje, a sav trošak da prebacite na ove koji žive ovde i koji mnogo zarađuju krađom od građana Republike Srbije?
Da li imate neku državnu politiku u oblasti energetike, da ne pričam o putevima? Ranije su imali jednu vezu nedeljno, sada nemaju nijednu. Da li ste sve pustili na tržište, i ljudsku dušu, ljudske osećaje, srce i interese ovog naroda, ili mislite da vodite državnu politiku, pa da kažete – dajte, tamo ćemo da uložimo.
Ne treba da ulažete u Kopaonik, on će sam da se obnovi zahvaljujući ovima koji mnogo imaju pa vole da se slikaju svake godine 15 dana na Kopaoniku, kako su oni "in", bili su tamo, a državne pare da ulažete u nerazvijena područja, da tamo pomognete da se napravi farma, da se napravi neka fabričica, da nešto krene, da se vrate ljudi u selo, jer su normalni samo oni koji žive u selu. Ili ćete još uvek da nam pričate pričice o EU, o Oli Renu, oli Solani, oli del Ponte, oli ovom, oli onom?
Ako me niste razumeli, zamolio bih vas da posetite ta napuštena sela na teritoriji opštine Prokuplje. Slična je situacija i sa drugim selima. Možete da odete i u Surdulicu, na Vlasinsko jezero, Crnu Travu ili kod Milkovića u Trgovište, pa sa ovim predlozima zakona da ubedite one seljake koliko je to sve ispravno, dobro. Ako dobijete iskrenu podršku od njih, svaka vam čast.
Okrenite se jednom da vodite politiku o građaninu, o njegovim potrebama, o njegovim interesima, a ne o ekspertima bez radnog staža, ne o onima koji jedva čekaju da napuste ovu zemlju. Samo da vas podsetim, mnogo više njih je pobeglo iz ove zemlje kad ste vi došli na vlast, a vi se borite za šengen, da što više njih ode.
Ne sporim vam, to je vaša politika, samo vas upozoravam, ima ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji žele da žive u ovoj zemlji, žele da umru u ovoj zemlji, ali žele da žive kao normalni ljudi i da znaju da ova država vodi računa o njima.
Moje pitanje – neka mi neko iz Vlade Republike Srbije nađe formulu kako moj stric da plati struju.