Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Branislav Stevanović, Momir Marković, Dragoljub Stamenković, Nataša Jovanović, Vjerica Radeta, Aleksandar Đorđević i Tihomir Đuričić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre nego što pređemo na član 2. na koji je amandman podneo narodni poslanik Branislav Stevanović, po Poslovniku reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam dokle će ministri i Vlada da omalovažavaju ovaj dom, dom pred kojim su polagali zakletvu i ove narodne poslanike pred kojima treba da polažu i račune. Što pre polože račune narodnim poslanicima, verovatno će manje biti računa za polaganje MUP-u posle izbora.

Smatram da Skupština ne može da nastavi da radi dok ovde ne vidimo ministra. Poštujem pomoćnika ministra koji je došao ovde, međutim, on tu može da dođe da sedi sve dok traje rasprava, ni na jedno pitanje ne može da nam odgovori i duboko se nadam da je on pomoćnik Velje Ilića u ministarstvu.

Pomoćnici Velje Ilića u onim drugim poslovima ne sede ovde, oni su sada u nekim drugim institucijama. Zato bih voleo da se ministar ovde nađe da odgovori na naša pitanja, jer juče nismo imali jednog ministra, prekjuče drugog, danas nemamo Velju Ilića. Znači li to da se Vlada polako ali sigurno stavlja iznad ovog doma?

Zbog toga smatram da predsedavajući treba da prekine sednicu, da pozove ministra, da se ministar smesti u ovu prvu klupu i da čuje šta imaju narodni poslanici da mu kažu, pod uslovom, naravno, da već nije otišao da odgovara nekim drugim institucijama u ovoj državi. Nadam se da ako je tamo, neće zašiti usta.

Gospodine Markoviću, jednom sam već dao objašnjenje da zaista možda i jesu narušeni dobri običaji da ministri prisustvuju kada se raspravlja o predlozima njihovih zakona.

Međutim, oni mogu loše ili dobro da zastupaju u ime Vlade, ali odgovaraju pre svega Vladi, a mi nećemo zaustavljati rad parlamenta zbog toga što ministar jeste ili nije tu. U svakom slučaju, zbog vašeg traženja raspitaćemo se gde je resorni ministar i da li će danas moći da dođe na sednicu kada se raspravlja o zakonu u pojedinostima. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, nisam tražio od vas da se raspitate gde je ministar. Uopšte me ne interesuje šta on sada trenutno radi. Njegovo radno mesto je danas ovde na ovom prvom sedištu u ovoj klupi i on mora da dođe. Nisu to dobri poslovni običaji, to je obaveza ministra.

Bez obzira što ste pravili Poslovnik kako ste ga pravili od 2000. naovamo, tri ili četiri puta je menjan, obaveza ministra je da dođe i da sedne ovde da odgovara na pitanja narodnih poslanika, da eventualno raščistimo neke dileme pre nego što se odlučimo da usvojimo ili ne usvojimo amandmane ili kada se radi o zakonu u načelu.

Koliko sam uspeo da vas shvatim, vi hoćete da nam kažete da su pojedini ministri nevaspitani, ne poštuju narodne poslanike, ne poštuju ovaj svetli dom, ali to je njihov problem. Njihova obaveza je da budu ovde i da čuju šta imaju narodni poslanici da im kažu.

Prema tome, bez obzira na dobre običaje, obaveza je ministra da bude ovde i tražim u ime poslaničke grupe SRS da se rad parlamenta prekine dok ministar ne dođe i ne sedne ovde da nam odgovara, a imamo mnogo štošta da ga pitamo i očekujemo na mnogo štošta da nam odgovori.

Hvala.

Na član 2. amandman je podneo Branislav Stevanović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, gde predlažem da se član 2. briše kao i narednih četiri amandmana koje sam podneo na isti zakon. Objasniću to veoma kratko.

Ovde se predlaže da se vozilo oduzme prekršiocu u saobraćaju koji recimo koristi liniju, da navedemo primer u Beogradu Slavija – Surčin.

Iako pored drastične kazne koju treba da plati ako ode na neki drugi deo grada, da navedem primer da je otišao nekim svojim privatnim poslom ili nekim prijateljima da završi nešto na Dorćolu, znači na tom delu grada kontrola ga uhvati i naplati mu kaznu koja već zakonom postoji, zakon koji smo već pre nepunu godinu dana doneli. I sada samo zbog ovog predloga oduzimanja vozila imamo izmene i dopune ovog zakona.

Pored tako drastičnih kazni koje iznose preko 100.000 dinara, ovim izmenama i dopunama Zakona se predlaže oduzimanje vozila.

Gospodo, to je suvišna i preterana mera iz razloga što, ako imamo u vidu da veći broj korisnika kombi-vozila, linijskih vozila, sa tim vozilom izdržava celu svoju porodicu i ako bismo to uradili, ugrozili bismo egzistenciju čitave porodice korisnika tog vozila.

Prema tome, smatram da izmene i dopune ovog zakona imaju jedan osnovni cilj, a to je stvaranje monopola, što smo imali u slučaju kada smo imali Zakon o igrama na sreću, kada znamo koliko treba da ima depozita u banci.

Takođe, onaj ko priređuje igre na sreću, treba da ima oko 150 automata, pa smo imali Zakon o lekovima i mnoge druge.

Isto tako, izmene i dopune ovog zakona imaju za cilj stvaranje monopola.

Na ovaj način automatski degradiramo malu privredu, ugrožavamo one ljude koji mogu na najbrži i na najjednostavniji način da dođu do zarade, a to je posebno u velikim gradovima u tom linijskom saobraćaju, gde mogu da zarade neku skromnu platu za sebe i svoju porodicu i da prežive.

Znači, oduzimanjem vozila nanosimo veliku materijalnu štetu, automatski taj imaoc vozila ostaje bez posla i dovodi se u pitanje egzistencija njegove porodice. A da ne pričamo o ostalim psihološkim delovanjima na njegove članove porodice itd.

Smatram da ovaj predlog zakona nije dobar, podneo sam pet amandmana na ove izmene i dopune Zakona koji se uglavnom odnose na isto, u skladu sa drugim članom, tako i ostali predlozi i smatram da je suvišna mera oduzimanje vozila i da ćemo na taj način naneti velike štete i samoj našoj maloj privredi koju uveliko zagovarate i pričate kako treba stimulisati malu privredu, a ovo je direktan udarac upravo na male privrednike, a jedan od mnogih primera stvaranja monopola u ovom društvu.

Hvala, toliko, pošto je vreme isteklo za ovaj amandman.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Član 1. Predloga zakona o dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju glasi da se u članu 31. posle stava 4. dodaje 5. stav koji glasi: "U vanlinijskom prevozu putnika, osim vanlinijskog prevoza iz člana 31a stav 1. ovog zakona, prevoznik mora da ima dokaz o uplati cene vanlinijskog prevoza - vožnje, utvrđene ugovorom iz stava 1. ovog člana, za sve vreme obavljanja prevoza".

Ako se sad pročita šta je to napisano u stavu 1. tog člana, tu je regulisan praktično sadržaj pismenog ugovora između prevoznika i korisnika prevoza, a taj ugovor mora naročito da sadrži podatke o relaciji, polazištu, odredištu, vremenu trajanja, ceni, mestu ukrcavanja – iskrcavanja, mestu utovara – istovara itd. Onda se taj član dopunjuje novim stavom i niko živ ne bi mogao da protumači, da objasni šta bi mogle da znače reči – dokaz o uplati cene vanlinijskog prevoza.

Šta je dokaz o uplati? Dokaz o uplati je neki nalog kojim je izvršen prenos sredstava gde je korisnik ugovorenu cenu preneo pre početka prevoza prevoziocu. Znači, on je unapred platio, avansirao.

Kad sad to stavimo u kontekst mogućih slučajeva primene ovog člana, onda je to situacija kada turistička agencija ugovara prevoz sa nekim prevoznikom, vozač autobusa mora uvek da ima ugovor, što podržavam, treba da bude sa svim ovim elementima, ali mora da ima i uplatnicu turističke agencije.

A turistička agencija nije u mogućnosti da sa tim prevoziocem ugovori, recimo, na mesec dana sve prevoze i da preuzme obavezu da će to da plati kada istekne mesec.

Da uzmemo drugu situaciju. Recimo, neka nova stranka organizuje miting, recimo u Čačku, a na mitingu treba da bude prisutna neka pevaljka, a na kraju mitinga treba da se održi vatromet, pa kaže – uzećemo svih 50 članova stranke iz Niša, to je dovoljno za jedan autobus, ko će da plati autobus – gradonačelnik.

Znači, taj šofer mora da ima nalog gde je grad Niš platio prevoziocu i na taj način predsednik te nove stranke ne može fiktivno da ugovori prevoz, ne može niko nikoga džabe da vozi, već mora da stoji dokaz da je izvršeno plaćanje neke usluge, iako se ne zna u trenutku plaćanja da li će ta usluga da bude obavljena u skladu sa ugovorom, da li će možda autobus da se pokvari, šta će da se desi.

Koliko vidim, ovde se sindrom čovekolikog pit-bul lika širi i iz jednog ministarstva zahvata kao zaraza i druga ministarstva. Da je ovo bio propis koji predlaže Ministarstvo finansija, znao bih odmah dijagnozu – hronični "dijabolis bunikus". Međutim, vidim, ovo se proširilo i na kapitalne. Tako da će tu morati da se uspostavi neka nova dijagnoza.

Ne znam kako mi možemo zakonom da utičemo na slobodu ugovaranja i slobodnu volju ugovornih strana. Ne znam kojim to propisom moramo da kažemo – ta usluga mora biti avansno plaćena.

Ne znam koji je taj genijalni um osmislio sistem da prvo mora da bude plati pa da klati.

To je u skladu sa terminologijom koju koristi predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, između ostalog i kad pravi pauzu između tuče sa novinarima. Ne zameram mu, pošto sam poznat po tome što nemam neki blagonaklon stav prema novinarima, vrlo rado ih tužim.

Ovo ne može da stoji u zakonu. Vi koji smatrate da treba da se podrži ovakav predlog zakona i smatrate da je manja šteta ovako rigorozna odredba u odnosu na štetu koja bi mogla da nastane zloupotrebom nekih ovlašćenja od strane prevoznika, morate da imate u vidu da zakonodavno telo nije ovlašćeno da na ovaj način dovodi u pitanje odredbe mnogih zakona koje je takođe donela ova narodna skupština, da li u ovom sazivu, da li u nekom prethodnom, apsolutno nije bitno, jer nas obavezuju svi zakoni i Ustav.

Celina pravnog i političkog sistema mora da se očuva i o tome vode računa pre svega narodni poslanici i Narodna skupština. Ovako nešto ne može da stoji u zakonu, jer ovo je praktično nalog kojim se, ne samo utiče, nego ne poštuje volja ugovornih strana.

Ugovori između prevozioca i korisnika usluge, to mogu da prihvatim, obaveznu pisanu formu, to Zakon o obligacijama dozvoljava, mogu da prihvatim da postoji nesporna saglasnost njihovih volja u pogledu svih elemenata tog ugovora, ali mislim da niko ovde ne sme da prihvati da se zakonom nalaže da pre početka puta korisnik mora da isplati kompletnu cenu i da taj dokaz o plaćanju mora da bude u autobusu, dakle, da kada dođe inspekcija, on pokaže, ne samo ugovor, nego i da je plaćanje izvršeno.

Mogu da shvatim da postoje problemi u inspekcijskom nadzoru, sa tim se slažem. Mogu da prihvatim situaciju i da postoje fiktivni ugovori. Uzeo sam jedan primer koncerta u Čačku kada Nišlije treba da dođu ili kada treba iz nekog drugog mesta najvatreniji fanovi te pevačice da dođu, pa sam vam dao hipotetičku situaciju kada to plaća opština, stranka, pojedinci, ali to ne može da uđe u zakon.

Ako bi se ovo stavilo u zakon, budite sigurni da ćete samo da podstaknete još veće bezakonje, a odgovornost će da zavisi samo od samovolje inspektora i onoga ko je na čelu tog ministarstva koje treba sve to da kontroliše. Njegov aršin i njegova diskrecija će biti najveći zakon tada. On može da kaže, recimo, ova prevozna firma koja se bavi vanlinijskim prevozom, a čiji je suvlasnik Nenad Bogdanović, mada se priča, dve-tri firme, da ima nekoliko, ne znam da li je tačno, verovatno zna ovo ministarstvo koje kontroliše, uzeo sam taj primer, jer razne su tu mogućnosti kontrole, ali ovaj način uslovljavanja sprečava normalno obavljanje poslova.

Možete da kontrolišete te ugovore na drugi način, da se obavezno registruju, da se obavezno upišu, da se prijavi nadležnom organu za vanlinijski prevoz, mogli ste bilo koju drugu varijantu, ali dokaz o uplati je verovatno jedina nezakonita varijanta. Ova vlada se opredelila za nezakonitu varijantu, samo da vas podsetim da je to Vlada koja se hvali kako su veliki poštovaoci propisa, zakona, kako institucije države treba stvoriti da bi država bila dobra, kako oni to kažu, valjano sve, ali treba sve to da se propiše, reguliše, da bude precizno.

Vidite ovde klasičan primer gde se utiče na volju ugovornih strana, na način koji nije dozvoljen, a ne može da se opravda činjenicom što se u obrazloženju kaže da je neko zloupotrebljavao postojeće odredbe zakona, pravio fiktivne ugovore, a prevoza nije bilo.

Mogli ste putem načina evidentiranja, načina prijavljivanja i na drugi način da dobijete uvid u jednu celinu vanlinijskog prevoza. Vi ste izabrali nešto što treba da stoji u autobusu, mora da bude u autobusu, a da li će to inspektor da kontroliše ili ne, zavisi od toga da li zaustavljaju autobuse ili ne. Ako nije zaustavio autobus, oni lepo to pocepaju, bace i završe posao.

Sama definicija ovih reči – dokaz o uplati, kako ste rekli, dakle, cene vanlinijskog prevoza, znači da je uplata već izvršena.

Mogli ste ovo da nadogradite i rečima – dokaz da je osam dana pre početka prevoza izvršena uplata i onda bi to bila kompletna odredba. Mislim da se ovde prekoračuju neka ovlašćenja.

Upozoravam poslanike da ovakav član i ovakav stav koji se dograđuje ne možemo da usvojimo i prosto se čudim da oni koji rade u zakonodavstvu nisu predlagače upozorili da ovako nešto ne može da bude u ovom zakonu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo Branislav Stevanović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, član 3. je u skladu sa članom 2. i samo da dopunim, da pojasnim objašnjenje što nisam stigao malopre da kažem zbog vremena, sam postupak oduzimanja vozila je strašan u tom smislu ako se naplati drastična kazna kakva jeste, s obzirom na vrednost vozila, da navedem primer kombi vozila, pošto tu vrstu nemamo toliko zastupljenu, koliko zemlje u okruženju odavno imaju.

Ako se oduzima vozilo, to traje pet do šest dana, a pre toga, kao što sam rekao, sam iznos kazne, pitanje je da li iznosi od polovine vrednosti vozila ili celog vozila, zavisi u kakvom je stanju vozilo i kada se sve sabere to je automatski čoveku oduzimanje radnog mesta i oduzimanje vozila, a to su velike posledice i materijalne i moralne.

Trebalo bi da povedemo računa da se tu pospešuje mala privreda i da dozvolimo tim ljudima da se bave tim zanimanjem, iz razloga što imamo katastrofalan autobuski prevoz, pre svega gradski. Želim da navedem jedan primer, u pitanju je Lazarevac – Beograd, to se moglo čuti od mnogih putnika koji idu tom relacijom, to je katastrofa kakva je gužva, šta se sve dešava kada autobus stane i zamislite po ovim temperaturama bez klime, bez ikakvih uslova, kakav prevoz može tu da se obavlja.

Ali, ako imamo mogućnost da se sve to obavlja nekim kombi prevozom, onda bismo imali bolje uslove za same građane, da mogu bezbedno da se prevezu.

Takođe, treba istaći da je ovaj predlog zakona u stvari više namenjen onim ljudima, tj. ide u prilog onim ljudima koji su donatori vladajućih stranaka, a treba na neki način, na politički način da se dobije prioritet, odnosno da njihova vozila budu zastupljena, kao što imamo jedan broj privatnih prevoznika koji imaju veliki broj svojih autobusa i u gradskom i u prigradskom saobraćaju.

Dakle, trebalo bi da imaju velike prioritete, odnosno tako to ide, zato što su donatori nekih vladajućih stranaka.

Hteo bih da kažem još nešto vezano za saobraćaj, to su ovi naši policijski punktovi koji se nalaze na par mesta, mogu da dam primer Lipovice gde svakodnevno prolazim, to je katastrofa, ne može da prođe ni jedan kamion sa bilo čim, ili bilo kakvo teretno vozilo a da ne bude zaustavljeno, da ne kažem šta se sve događa tim ljudima.

Prema tome, mi se i dalje nalazimo u nekom vanrednom stanju, ako pogledamo ponašanje naše policije, a pogledajte sada, svi oni koji su putovali po Evropi, mogli su da se susretnu sa policijom, a pogledajte koliko puta je to kod nas i zaista bih predložio Vladi da ima sve to u vidu i ministru Jočiću ako je u mogućnosti ili Mika Vlaović da ga obavesti.

Zamolio bih jednog poslanika iz SRS da ne dobacuje i da ne vređa dok govorim, a gospodine predsedavajući to se odnosi na gospodina Momira Markovića. Hvala vam.