Dame i gospodo, danas su narodni poslanici, pre početka ove sednice, od nekog instituta 4C dobili CD, u izdanju briselskog Instituta 4C, što predstavlja potpuno nov oblik proaktivne srpske političke komunikacije u svetu i usmeren je ka predstavljanju snage srpske argumentacije u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.
Taj CD je upakovan u vrlo interesantan omot, na kome vidite da je na neki način Srbija podeljena, odnosno naslikano je pola šiptarske zastave, pola srpske, i u ovom postolju je jaje koje asocira na ono što se u Srbiji zove čuvarkuća, na prvo ofarbano vaskršnje jaje koje mora da bude celo do narednog Vaskrsa, a ovo na ovoj slici je potpuno ispucalo i podeljeno. Interesuje me da li ovo ima neke veze s onim što ste pokušali da objasnite, iz konteksta istrgnutom, izjavom Sande Rašković-Ivić o podeli Kosova i Metohije.
Sada bih prokomentarisala ono što je izneo ili, bolje reći, pročitao predsednik Vlade, a s obzirom na to da smo mi narodni poslanici vrlo kasno dobili ovaj materijal, možda i nije loše što je gospodin Koštunica to ovde, delom, pročitao.
Pre svega, gospodine Koštunica, rekli ste da od nas traže da se odreknemo Kosova i Metohije. Bilo bi lepo da nam se kaže ko to od nas traži, uz kakve uslove to traži, da li vam je možda gospodin Tadić rekao da to neko i pod kojim uslovima u Americi traži, s obzirom na to da ste, gospodine Tadiću, vrlo prijateljski razgovarali s onima koji su vam saopštili da su za otcepljenje Kosova i Metohije. Vi ste samo konstatovali da vam se stavovi razlikuju i da je vrlo važno da ostanemo u dobrim odnosima s tom državom koja želi da nam uzme jedan deo teritorije Srbije.
Gospodine Koštunica, takođe ste rekli da ćemo danas da donesemo odluku koja je od istorijskog značaja, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Vi to kao ono kada ste nas ponovo uvodili u UN. Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Srbije i to valjda nikada nikome, bar ne u ovoj sali, nije bilo sporno, a to piše, gospodine predsedniče Vlade, i u ovom ustavu koji je aktuelni Ustav Srbije i zaista ne vidim kakvu mi to istorijsku odluku treba da donesemo. Naravno, treba da insistiramo na onome što piše u Ustavu Republike Srbije. Kada ste to rekli, opet sam se podsetila one vaše famozne neobaveštenosti.
Vi možda niste čitali ovaj ustav i možda zbog toga imate neke građane u Vladi Republike Srbije, misleći da takvu mogućnost predviđa Ustav Republike Srbije.
Nije dobro, a to ste i u ovoj odluci predvideli, da dnevno-političke probleme povezujete s rešavanjem ovako važnog pitanja kakvo je pitanje Kosova i Metohije. Nije dobro da se na rešavanju tog pitanja i na donošenju ovako značajnih odluka prikupljaju nekakvi politički poeni. Trebalo bi i očekujem da smo svi ovde zaista zainteresovani da se pitanje Kosova i Metohije reši onako kako to, pre svega, želi većina građana Srbije, svi mi ovde, kao predstavnici tih građana koji su nas doveli u ovu salu.
Prokomentarisala bih i Ahtisarijevu izjavu, odnosno ono što je Marti Ahtisari ponovio, a što je više puta čuo od aktuelnih političara iz Srbije i što se slušalo od 2000. godine, kako su Srbi krivi za sve ono što se dešavalo, ne samo na Kosovu i Metohiji. Upozoravali smo vas i kada ste kidnapovali Slobodana Miloševića i odveli ga u Hag, šta znači suđenje u Haškom tribunalu, šta bi značila osuda Miloševića. Ahtisari vam je rekao samo ono što je verovatno i od vas čuo, pošto niko od vas ne krije da i danas govori da je za sve što se dešavalo do 2000. godine, dok nije sreća snašla građane Srbije u onoj petooktobarskoj DOS revoluciji, kriv onaj bivši režim, a taj bivši režim, kako ga vi zovete, podsetila bih vas, nastao je voljom građana Srbije, voljom naroda u Srbiji. Potpuno je logično da vi mislite, odnosno da ste mislili isto ono što je Ahtisari rekao.
Tu je opet nešto interesantno. Izjava Martija Ahtisarija je data 8. avgusta, a vi ste, gospod, i predsednik Vlade i predsednik Republike, javno na tu izjavu reagovali tek negde posle 20. avgusta. Ne znam zašto vam je trebalo skoro 15 dana da razmislite o tome da li treba vašem prijatelju Ahtisariju da kažete da nije korektno, u najmanju ruku, ono što je rekao. Zapravo, izneo je jednu veliku laž, ali niste rekli ono što je trebalo da mu kažete, a mi smo vas upozoravali, kada je on imenovan na tu funkciju, s kim imamo posla i da ne smemo da mu verujemo, da već imamo loše iskustvo s Ahtisarijem iz onog sporazuma Černomirdin-Ahtisari. Na sve smo vas upozoravali, a vi ste tada bogzna kako doživeli ulogu tog gospodina.
Onda kada je rekao to što je rekao, vi niste zatražili da se on povuče iz daljih pregovora, nego ste ga samo malo ukorili nekim protestom i, što je vrlo interesantno, taj protest su potpisali saradnici gospodina Koštunice i gospodina Tadića, umesto da ga potpišu i predsednik Vlade i predsednik Republike. Našli ste svoje saradnike, čudi me da niste naterali vozače i ove ljude iz obezbeđenja, uz sva uvažavanja prema jednima i drugima, dobro da njih niste naterali da umesto vas potpišu protest protiv izjave Martija Ahtisarija.
Za ovu odluku koja nam je malopre stavljena na sto ćemo glasati, mi, poslanici SRS, kao i svaki put kada je u pitanju opšti nacionalni interes, zato što ovo što je sadržano u ovoj odluci ne može da bude ništa lošije od onoga što sada jeste. Nažalost, da ne zavaravamo građane Srbije, neće biti ni ne znam koliko bolje.
Interesantno je da ste u prvoj tački ove odluke napisali – "saglasno Rezoluciji Narodne skupštine donetoj na vanrednom zasedanju, posle svestrane diskusije", umesto da ste samo rekli da se usvaja ova odluka, jer to treba sutra u novinama da zvuči bombasto. Vrlo je interesantno da ste rekli ono na šta vas je gospodin Tomislav Nikolić u svom izlaganju upozorio – da ne bi trebalo ovde da raspravljamo o nečemu što nismo videli, a to je Platforma Pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije od 5. januara 2006. godine. Takođe, u ovoj tački 2, govorite da Narodna skupština Republike Srbije zaključuje da što pre treba okončati rad na donošenju novog ustava, pa onda dalje kažete, "iz ovakvog ustavnog položaja Kosova i Metohije slediće ustavna obaveza svih državnih organa da i saglasno novom ustavu zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji". Zaista ne vidim u kakvoj su vezi ova dva problema.
Gospodo, još jedanput da vas podsetim, pre svega zbog javnosti, pošto stalno pričate da nešto što ste zatekli ne valja, mi sada imamo jasan i glasan Ustav Republike Srbije u kome je, nedvosmisleno, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i po tom našem sadašnjem ustavu niko ne može da nam otcepi nijedan deo naše teritorije. Sila, naravno, znamo, može sve i onda se na osnovu Ustava proglašava okupacija neke tako, ne daj bože, otete teritorije. Ne vidim šta ćete sada nekim novim ustavom da uradite više od ovoga. Naravno, ovo ne znači da ne treba da se radi na donošenju ustava, ali to je ono što vi ne želite, jel tako, a pogotovo ne vi, gospodine Tadiću, zbog ovoga što ćemo mi, srpski radikali insistirati da se predsednik bira u Parlamentu. U svakom slučaju, posle novog ustava slede izbori na svim nivoima, pa izbori za predsednika Republike, pa onda znate da se rezultat neće ponoviti. Šta da vam radim. U svakom slučaju, to će uskoro da dođe.
Dame i gospodo, u subotu sam posetila u Mataruškoj banji nešto što se zove kolektivni centar za prognane sa Kosova i Metohije. Verujte da nešto potresnije u životu nisam videla i doživela. Ti ljudi su smešteni u nečemu što se, zamislite ironije, zove, ne znam, vila ova, vila ona, a te tzv. vile su objekti u kojima bi, verujte, da ostanete sedam dana i da opstanete sedam dana bio podvig.
Neki od tih ljudi tamo žive i po sedam godina, u uslovima koji nisu ni za životinje, zaista nisu. Onom ko to nije video ne može da se objasni, ne može da se opiše.
Ti ljudi su me molili, 500 ljudi tamo živi, pošto znaju da će se danas držati ova sednica, da kažem narodnim poslanicima, predsedniku Republike, predsedniku Vlade, ministrima u Vladi, da vam skrenem pažnju da tamo postoji tih 500 ljudi koji su proterani sa Kosova i Metohije, koje je UČK proterala, i koji već skoro sedam godina borave u tom izbegličkom kampu.
Tamo je dve trećine žena sa crnim maramama. Mnogo ih je koji kažu da ne znaju ni gde su im sinovi, ni gde su im muževi, očevi. Rekli su mi da vam kažem da se vi što ste uspešno pronalazili hladnjače potrudite da pronađete te naše Srbe za koje se ne zna da li su živi, da li nisu živi. Naravno, njihove porodice se nadaju. To je normalno i to je ljudski, ali očekuju od svoje države neke konkretne aktivnosti i očekuju da ih poseti neko iz vlasti. Samo jedan obrok dnevno dobijaju i uglavnom su to ljudi nesposobni za rad. Kod onih mlađih, kojih ima i koji mogu da rade, sada je počeo politički progon, proveravaju ko je iz koje stranke, pa, na primer, iz Železnice teraju sve za koje sumnjaju da su simpatizeri ili članovi SRS.
Zaista su me zamolili da vam sve ovo prenesem. Oni su me upoznali s tim, to nisam znala do subote, da je jedan naš kolega narodni poslanik iz Mataruške Banje, neću da mu kažem ime, on zna ko je, i da je strašno što nikada nije prošao ni da ih pita kako su i kako žive, a kamoli da je pokušao preko predstavnika vlasti, jer je iz vladajuće koalicije, da im i u bukvalnom i u materijalnom smislu na neki način pomogne.
Poručili su vam, gospodine Tadiću i gospodine Koštunica, da ne veruju u sve ovo što vi pričate, da se jako plaše za svoje sudbine, da se jako plaše za svoja rodna ognjišta i da vas podsećaju da postoji nešto što se zove Rezolucija 1244, jer već dugo iz usta ni predsednika Vlade ni predsednika Republike nisu čuli da se pominje ta rezolucija.
Nadam se da ćete posle ovoga da obiđete ne samo ovaj centar, nego i ostale kolektivne centre, da ćete se, pored toga što ćete se, ubeđena sam, iskreno boriti za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, pobrinuti za ove ljude koji čekaju da se tamo vrate, ali očekuju da im država stvori uslove da se vrate na svoja ognjišta. Zamolili su vas, gospodine Tadiću i gospodine Koštunica, da ne govorite o statusu Kosova i Metohije. Status Kosova i Metohije je jasan: Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, o pitanju rešavanja sudbine našeg naroda na Kosovu i Metohiji Narodna skupština Republike Srbije, od petooktobarskog puča, raspravlja šesti put.

Svaki put kada je o ovome bilo reči, kao o ključnom nacionalnom i državnom pitanju, SRS je, kao danas najveća opoziciona stranka, koja ima najveće poverenje u biračkom telu u Srbiji, stranka čiji predsednik, iako već četiri godine zatočen u haškom kazamatu, jasno i nedvosmisleno šalje poruke i u vezi s rešavanjem tog pitanja, čiji zamenik predsednika ima najveće poverenje u biračkom telu u Srbiji, uvek je glasala "za", naravno, uz naše primedbe i ocene da su u nekim segmentima deklaracija, rezolucija, kako god su se nazivale, mogle mnogo preciznijom i jasnijom retorikom i terminima da definišu to što je, nadamo se, u širem političkom konsenzusu ključno državno pitanje za sve odgovorne političke činioce u našoj zemlji.

S tom mišlju i s tom svešću, pre svega o odgovornosti prema državi i narodu, mi srpski radikali smo i danas došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije i rekli vam da i ovaj izveštaj, kao i odluka koja nam je već na stolu, a koja će na osnovu naših izlaganja da usledi, posle ovog mog izlaganja, ili ako se već bude predsednik Republike, na kraju, odlučio da posle narodnih poslanika i on prozbori koju reč, govori o tome da mi, a to ste vi i priznali u ovom izveštaju i to govorite, da li pojedinačno ili kada izdajete saopštenje o načinu na koji se vrše pregovori, razgovaramo o pitanju naše južne pokrajine kao ključnom državnom pitanju sa jedne nepovoljne vremenske distance, zato što je danas 12. septembar 2006. godine, a Pregovarački tim, onaj u kome nema učešća SRS, o tom pitanju je počeo da pregovara sa nekom drugom stranom, navodno da pregovara, uz prisustvo medijatora, odnosno posrednika Martija Ahtisarija, pre nepunih godinu dana.

Onda možemo da konstatujemo da je pet godina ovo pitanje, za vreme vladavine prethodnog DOS-a, kada je gospodin Koštunica, aktuelni premijer, bio predsednik Vlade, a Boris Tadić ministar odbrane, svesno ili nesvesno "gurano pod tepih".

Sećam se, pošto sam član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, kako je izgledala atmosfera u Narodnoj skupštini tog zlokobnog 17. marta 2004. godine. Apsolutno, ni predsednik Skupštine, niti iko u sali nije mogao na osnovu izlaganja i zaista usplahirenog apela gospodina Ljubomira Kragovića, predstavnika naše stranke za Kosovo i Metohiju...

(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da omoguće koleginici Jovanović da nastavi svoje izlaganje.)

To je odgovornost ljudi koji treba danas da odlučuju o onome što je ključno državno pitanje, ali mene to ne ometa, gospodine Obradoviću.

Hvala vam na intervenciji, nastaviću, ali moram da se vratim, nažalost, na taj 17. mart 2004. godine.

Dakle, kada je gospodin Kragović izašao za govornicu, čak mu je i predsednik Skupštine rekao da ne daje tako olako ocene, iako je on dobio informaciju od svoje supruge i od svoje troje dece da su Srbi u severnom delu Kosovske Mitrovice usplahireni, da se sprema novi teror nad našim narodom.

Ono što je usledilo posle toga i pojava vas, gospodine Tadiću, kao ministra vojnog, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, dalo mi je za pravo da, hiljadu puta do tada se potvrdilo u praksi, iznesem i svoj lični stav na toj sednici Odbora, a pre svega stranke koja je najodgovornija - SRS, da vi ne razmišljate kao državnik koji treba da vodi zemlju na duge staze.

Taj splet okolnosti i način na koji ste vi izabrani 2004. godine i sve što se kasnije dešavalo u vašoj tajnoj ili javnoj kohabitaciji sa gospodinom Koštunicom, danas, kao što ste čuli od predstavnika SRS, od Srba sa Kosova i Metohije, u onome što je govorila gospođa Radeta, ne uliva poverenje našim sunarodnicima da vi možete, jednim takvim odsečnim stavom, stavom koji će da garantuje da će oni imati neku sigurnost, dalje da zastupate državu Srbiju.

To vam govorim zbog toga što ste se našli u jednoj atmosferi nepovoljnoj za naš narod i za našu državu, a protokolarno ste na veoma niskoj lestvici prihvaćeni od strane američke administracije. S druge strane, kao predsednik Republike, niste pratili ono što su vam svojim izjavama poručivali i pojedini analitičari, pre svega predstavnici SRS, dakle od momenta kada ste izabrani za predsednika Republike, da svu svoju predsedničku aktivnost treba da usmerite na kontakte s onim prijateljima koje Srbi imaju u svetu, pre svega sa predsednikom Ruske Federacije gospodinom Vladimirom Putinom, ruskom državnom Dumom i s onima koji imaju strateški interes da nam pomognu ovde, na Balkanu, i nama Srbima, kao narodu.

Potvrdilo se da smo vas mi pravilno usmeravali, a da ste se vi kasno setili ili, možda, ni u ovom trenutku ne shvatate važnost jednog takvog kontakta. To vam govorim zbog toga što, ako ste se ikada zapitali zašto Putin brani Kosovo i Metohiju, treba da znate da on time brani Rusiju, brani svoj prijateljski srpski narod, brani svoj interes na Balkanu, što je, naravno, strateški interes Rusije, ali nije Amerike, ne Amerike i zapadnih sila, NATO-a i svih onih koji su nas bombardovali, ubijali i koji su nam oteli i okupirali teritoriju Kosova i Metohije, zato što oni sami i njihovi zvaničnici u svojim izjavama nedvosmisleno kažu, baš kao i bivši ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, da ono što vi nazivate pregovorima u Beču, a što je 2003. godine gospodin Samardžić, kao neku najavu, okarakterisao kao dobroćudni Rambuje, to svakako nije.

Ista se priča ponavlja. Isti ultimatumi, isti zahtevi šiptarskih separatista za nezavisnošću i da ste sve to pratili na pravilan način, možda nas ne biste doveli u tu situaciju i u ćorsokak u kome se sada nalazimo, da se, u neku ruku, hvatamo za slamku spasa.

Ako je slamka spasa opšti politički konsenzus i ako je to odgovornost prema narodu koji je ostao dole da živi, kao i prema 300.000 prognanih Srba sa Kosova i Metohije, mi srpski radikali ćemo svakako u tome da pomognemo, ali ne zaboravite da vi prenebregavate neke činjenice. To ste danas mogli da vidite, gospodine Tadiću, na osnovu izlaganja jednog vašeg poslanika, čoveka koji je vaš bliski saradnik.

On je u komentaru ovog izveštaja i u govoru koji je isključivo posvetio SRS, zbog straha što SRS za koji mesec dolazi na vlast, rekao nešto što nije istina, a to je da je mnogo lakše onima koji su otišli da žive negde drugde i spasili glave, i hvala bogu da jeste.

Nažalost, mnogi to nisu učinili, mnogi su nestali i ne zna im se trag, a neki su našli neko utočište, evo, u ovakvim kampovima o kojima je govorila gospođa Radeta.

U kampovima koji postoje u Kragujevcu, kod prijatelja, kod rođaka, u mom gradu ima 30.000 Srba. Međutim, on bi morao da ima jednu činjenicu u vidu, a to je da postoje mesta, tzv. srpske enklave, kao što su Goraždevac, kao što je selo Osojane, kao što su Gornja i Donja Brnjica, kao što je selo Svinjare, gde se Srbi nisu vratili posle 17, 18. i 19. marta 2004. godine, u kojima ne znaju do kada im je omogućen opstanak.

To što se u tzv. međunarodnoj zajednici, u okviru njihove borbe protiv terorizma, zove terorizam, na Kosovu i Metohiji je to teror manjine nad srpskim narodom.

To je veliko zlo sa kojim se suočava sav svet, ali način na koji se američka administracija, Džordž Buš, Kondoliza Rajs i svi oni koji su vas primili, suočavaju s tim problemom, Marti Ahtisari, pre svega, ne ide u prilog rešavanju sudbine naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.

Vi biste, svakako, morali da znate, a ako ne znate, ja ću da vas podsetim ko je Marti Ahtisari.

Kada se oni, ne slučajno, nego namerno, jer se kod šiptarskih pregovarača, čuli ste iz izlaganja gospodina Nikolića, a i Zoran Anđelković je to spominjao iz perioda od 1998. godine, ništa slučajno ne dešava, ništa spontano, a vi to znate, vi koji se dugo godina bavite tim pitanjem, na prvoj rundi pregovora u Beču svi simbolično pojave sa crvenim kravatama, onda to znači da oni imaju jedinstven cilj.

Neko misli da je to banalizovanje stvari ali nije, jer sve njihove izjave kasnije su sinhronizovane, idu u samo jednom pravcu, a to je da hoće nezavisnost Kosova i Metohije.

Postavlja se pitanje, šta mi sada treba da uradimo i kako da se dalje postavimo da bismo rešili ovaj problem, koji je za nas strateški problem od kada je uvedeno višestranačje u Srbiji, od kada se bavimo politikom, od kada postoji SRS, odnosno ključno državno i nacionalno pitanje.

Ako možete da pomognete sa funkcija na kojima ste još koliko nekoliko meseci, jer uskoro će izbori na svim nivoima, a vi ne možete da dobijete poverenje naroda, ni vi da budete predsednik Republike, jer ćemo nastojati da se ne birate na takav način, nego u Parlamentu, što je najdemokratskiji način.

I gospodin Koštunica je svestan da nekako, od sednice do sednice, skuplja ove svoje vajne koalicione partnere, ali pošto ste u ulozi da i dalje pregovarate i da preuzmete odgovornost za ono na šta će danas da vas obaveže, kao i prethodnih pet puta, Narodna skupština Republike Srbije, onda morate da znate s kim imate posla, ko sedi sa druge strane i o čemu razgovarate.

Obrnuti red događaja, koji nije ni sanjao ni slutio gospodin Samardžić, kada je o tome naširoko i nadugačko pisao još 2001. godine, odnosno 2003. godine, da ćemo se naći u situaciji da razgovaramo o tzv. decentralizaciji i o potpuno perifernim stvarima, kažem perifernim u odnosu na status Kosova i Metohije, zadesio je upravo vas i vi ste upravo na to pristali, a niste nikako imali pravo na to, jer je status Kosova i Metohije, a to danas ponavljamo po ko zna koji put, definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Pošto ćete i dalje morati, dakle, dok traje vaša vlast, da se sastajete ili da glumite da se sastajete sa pregovaračima sa šiptarske separatističke strane, uz posredovanje Martija Ahtisarija, moram da vas podsetim na to da je on pre pet, ili gotovo šest godina napisao jednu knjigu koja se zove "Misija u Beogradu".

Citiraću vam za kraj šta je Marti Ahtisari napisao u toj knjizi. Dakle: "Ako Vlada, kontrolom i velikom represijom, masovno vrši pritisak na stanovništvo", a on tu misli na šiptarske separatiste i na šiptarsku nacionalnu manjinu, "ona je neuspela u svom glavnom zadatku, a to je briga za bezbednost građana i gubi pravo da za sebe zahteva ravnopravan tretman u međunarodnoj zajednici".

To što je Marti Ahtisari tada rekao, dovoljno vam govori o tome i bez toga da kaže da su Srbi krivi kao narod i da ponovo zveckamo oružjem.

Vi ste ga prihvatili kao nekoga ko će da posreduje u razgovoru sa Šiptarima, koji žele samo jedno, a to je nezavisnost Kosova i Metohije.

Mi vas danas obavezujemo i nemojte da se šalite glavom, kako naš narod kaže, da bilo kada i bilo gde prihvatite nešto drugo. Kosovo i Metohija su bili, jeste i biće sastavni deo Srbije.

Kada je u drugom danu svog svedočenja u Haškom tribunalu, u procesu koji se vodio protiv sada već ubijenog bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, prof. dr Vojislav Šešelj potencirao, kao svedok odbrane, pitanje Kosova i Metohije, on je ne samo onim neznalicama iz Tužilaštva i iz Sudskog veća kvazitribunala u Hagu održao predavanje i lekciju, već je i vama, pre svega vama, gospodine Tadiću, i vašim neukim saradnicama u vašoj političkoj stranci poslao poruku, koju razume veći deo patriotske Srbije, a to je da ovo pitanje nije jednostavno i da ono nije produkt, kako ste vi to voleli da govorite, a i sada govorite pred tzv. međunarodnim zvaničnicima, neke loše vladavine iz perioda Miloševićevog režima.

To pitanje je staro više vekova, a tretira se još od Bečkih ratova, od Prizrenske lige, to pitanje opstanka srpske duhovnosti, naše vere, onoga što smo mi kao narod, jer smo mi srpski radikali naučeni i takvi smo rođeni da nikada ne izneverimo našu državu i naš narod u tom smislu.

Nemojte da se šalite s tim i da vam ne padne na pamet da bilo kada i bilo gde izneverite ono za šta ceo narod živi i za šta će živeti buduće generacije.

 

Hvala, gospođo Jovanović.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne)

Pošto smo završili pretres, da li predsednik države želi reč? (Da)

Izvolite, reč ima predsednik Republike Srbije, gospodin Boris Tadić.

Dame i gospodo narodni poslanici...
(Predsednik: Molim vas, malo dostojanstva u Skupštini, gospodo i dame narodni poslanici. Izvinite, gospodine Tadiću.)
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, za mene je izvesno iznenađenje da pojedini narodni poslanici, u ovom veoma teškom trenutku za Srbiju, kada pregovaramo o integritetu i suverenitetu naše zemlje, nalaze za shodno da pevaju.
Pevanje je iskaz radosti, bezbrižnosti, a ovo je trenutak u kome mi svi zajedno i te kako ozbiljno moramo da razgovaramo o problemu sa kojim se suočavamo i, slažem se, o problemu koji ne nastaje u poslednjih nekoliko godina, već koji je nastao pre mnogo vekova.
Makar u ovakvom smislu postoji od 1912. godine, kada se država Srbija suočava sa Kosovom i Metohijom kao delom vlastite teritorije.
Dame i gospodo, veoma sam pažljivo saslušao stavove poslanika u Narodnoj skupštini. Saslušao sam stavove onih koji smatraju da pregovarački proces ide dobro i zaslužuje podršku i saslušao sam stavove onih koji smatraju da pregovarački proces ne ide dobro i da ne zaslužuje podršku.
U tom smislu, želim da se obratim našoj javnosti koja ovog trenutka posmatra sednicu Skupštine i ima priliku da vidi i kvalitet rada ove sednice i sa kojom ozbiljnošću narodni poslanici podižu kredibilitet naše najviše demokratske, zakonodavne, parlamentarne institucije.
U tom smislu, upravo pred našom javnošću i pred vama, kao narodnim poslanicima, želim još jednom da potvrdim neke činjenice, a time i odgovorim na neka pitanja koja su u ovoj debati bila postavljena.
Prvo, upravo je ova skupština tražila da Srbija u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije nastupa s jedinstvenim pregovaračkim timom.
Mi imamo pregovarački tim. U tom smislu, i izveštaj Pregovaračkog tima mora da bude jedinstven. Stoga, bilo u Skupštini Srbije, bilo u Savetu bezbednosti UN ili na Generalnoj skupštini UN, Pregovarački tim iznosi jedinstvenu dogovorenu politiku, koja počiva na postojećim platformama. Nemoguće je tražiti da imamo dva izveštaja, izveštaj predsednika Vlade i izveštaj predsednika Republike. Time bismo poslali kontradiktornu poruku.
Drugo, dame i gospodo, želim da kažem da je najvažniji zadatak sa kojim se Pregovarački tim u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije suočava – očuvanje državnih interesa Republike Srbije, naroda i svih građana koji žive na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a to znači i na Kosovu i Metohiji. Zadatak koji imamo obavljamo s najboljim uverenjem i punom snagom, braneći upravo teritorijalni integritet, celovitost naše zemlje i oslanjajući se na sve snažne argumente koji su na našoj strani.
Ovo je veoma težak proces, ovo je proces u kojem se suočavamo s velikim iskušenjima. Ovo je proces koji zahteva da svaka državna institucija uradi svoj deo posla.
U ovom društvu postoji nekoliko državnih institucija koje odgovaraju za svoj rad građanima. Pored Vlade i predsednika, tu je i Parlament, i svi mi tokom ovih pregovora imamo posebnu odgovornost za njihov konačan ishod.
Stoga, i premijer Vlade i ja preuzimamo vlastiti deo odgovornosti, imajući u vidu naše ustavne nadležnosti, shvatajući ovaj politički i istorijski trenutak sa svim njegovim teškoćama, ali i šansama da odbranimo naše interese tokom pregovora, kao i budućnost demokratije i stabilnost naše zemlje, koja je posebno važna, imajući u vidu i interese naših građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da nakon svih međunarodnih razgovora koje smo vodili u jednoj snažnoj diplomatskoj inicijativi, praktično, svake nedelje bivajući u nekoj od međunarodnih prestonica, vodeći razgovore sa predstavnicima svih država koje su članice UN, a posebno sa onima koji danas imaju svoje članstvo u Savetu bezbednosti UN, mi smo zastupali jedinstven stav, a to je stav u kome država Srbija, kroz svoje predstavnike u pregovaračkom procesu, jasno kaže – ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije, ne prihvatamo podelu naše zemlje, ne prihvatamo kršenje međunarodnih akata koji mogu imati dalekosežne konsekvence po stabilnost ne samo Srbije, već čitavog Balkana i nekih drugih regija u svetu.
Dame i gospodo, u toku je proces utvrđivanja budućeg statusa Kosova. Taj proces teče iz dana u dan, skoro godinu dana. Svakog tog dana moramo neprekidno podizati naš kapacitet pregovora, a ne smanjivati ga.
Svakoga dana, u razgovoru sa međunarodnim institucijama, a posebno s predstavnicima onih država koje će na kraju donositi konačnu odluku u Kontakt grupi i u Savetu bezbednosti UN, snaga naše argumentacije mora biti izuzetno velika i kredibilitet naše zemlje mora biti podrška toj snazi argumenata.
Ukoliko bilo kojim gestom smanjimo kredibilitet Pregovaračkog tima i naše zemlje, a to znači da se to može učiniti tokom pregovora o Kosovu, ponašanjem u našim državnim institucijama kada je ova tema na dnevnom redu, jer neko bi možda mogao pomisliti (ne dao bog da neko od prisutnih poslanika ne misli da je ovo jako važno pitanje) da tokom pregovora i zastupanja naših stavova, političkim izjavama političkih lidera pokazujemo da nam nije stalo do Kosova.
Naime, ne vodimo računa baš uvek svi zajedno o podizanju kredibiliteta našeg pregovaračkog tima, ugleda naše zemlje u svetu i, u tom smislu, snage argumentacije kojom branimo celovitost države Srbije i njen suverenitet.
Vrlo bi bilo važno da o tome mislimo, bukvalno, u svakom trenutku pregovaračkog procesa.
Pažljivo slušajući vaše sugestije, moram da kažem da je bilo jako dobrih predloga. Uzeću ih u obzir i siguran sam da ćemo i premijer Koštunica, kao i ja, kao prvi ljudi Pregovaračkog tima, kao čitav naš pregovarački tim, pažljivo analizirati sve iznete predloge.
Odabraćemo najbolje predloge i uključiti ih u našu pregovaračku taktiku i strategiju, ukoliko je to moguće. U tom smislu, moram da zahvalim na iznetim sugestijama.
Istovremeno, upravo oslanjajući se na vrlo jednostavan i logičan stav da svakoga dana moramo da podižemo kapacitet naše pregovaračke pozicije, ja bih vas molio da političkim stavovima i izjavama, bez obzira na to što mislim da je vaše htenje najbolje kada je u pitanju očuvanje naših interesa na Kosovu i Metohiji, ne učinimo ništa da našu pregovaračku poziciju, koja je izuzetno teška, dovedemo u pitanje.
Dame i gospodo, poslednjih dana država Srbija se ponovo suočila s optužbom koja stiže od međunarodne zajednice da mi zveckamo oružjem. Verujte da svaka izjava koja bi mogla ličiti na tako nešto dramatično snižava naš pregovarački kapacitet. Veoma je teško voditi pregovore. Spremni smo da preuzmemo punu odgovornost u ovom procesu, ali molimo, u ime Pregovaračkog tima, svi mi koji učestvujemo u njemu, da druge državne institucije ne odmažu ukoliko u određenom trenutku ne pomažu toku tog pregovaračkog procesa. Bilo kakvo pominjanje rata, bilo kakva upotreba oružja u toku pregovaračkog procesa koja se lansira iz naših institucija snižava kredibilitet naše zemlje.
Podsećam vas na jednu prostu činjenicu. Najsnažniji argument na koji se mi oslanjamo u toku pregovora o budućem statusu Kosova jeste međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak. Upravo međunarodni pravni poredak je svojim odlukama, koje su deo integrisanog međunarodno-pravnog poretka, Rezolucijom 1244, Vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova, obezbedio da na Kosovu i Metohiji danas i jesu prisutni pripadnici stranih vojnih sila u međunarodnoj misiji KFOR-a. Bilo bi više nego neodgovorno da bilo kojim političkim potezom dovedemo u pitanje međunarodni pravni poredak kada nam je upravo to najsnažniji argument, upravo onaj koji se protivi nezavisnosti Kosova i Metohije.
Kada nekad nastupamo u javnosti govoreći ono što nam je milo u srcu, moramo da vodimo računa o konsekvencama tog političkog stava, moramo da budemo odgovorni za sve posledice jednog takvog političkog stava. U ovom trenutku, više nego ikad, nama je potrebna izuzetna politička odgovornost.
Veoma se slažem sa stavovima koji su izneti tokom ove diskusije, da je za nas ne samo budući status Kosova nešto što tretira državno-istorijsko pitanje, nego je i status naših građana na Kosovu izuzetno važan.
Dame i gospodo, o tom statusu moramo da brinemo i moramo da podržavamo one inicijative koje idu u pravcu rešavanja egzistencijalnih problema naših ljudi koji žive na Kosovu, ali ne samo naših ljudi. Moramo da pokažemo i da su svi građani Kosova i Metohije naša briga.
Time pokazujemo da brinemo o ukupnom suverenitetu i integritetu čitave naše zemlje i o svima onima koji žive u našoj zemlji. Zato, kada se pripadnici drugih naroda nalaze u nevolji, kada prete epidemije, moramo da ponudimo naše zdravstvene kapacitete za njihov zdravstveni tretman, pomažući svima, jer su svi oni građani naše zemlje.
Time država Srbija pokazuje da brine o svojim građanima, da poštuje standarde evropskih demokratija i da podiže vlastiti kredibilitet, što je veoma važno u svakom trenutku pregovaračkog procesa.
Dame i gospodo, suočavamo se s jednim teškim istorijskim procesom. Neko od poslanika je rekao da se izmenila demografska situacija na čitavom Balkanu, posebno na Kosovu i Metohiji, i moramo biti svesni te činjenice koja je deo naše političke realnosti. Neki od poslanika su predložili da ova zemlja donese novi plan vezan za našu demografsku politiku, što svesrdno podržavam.
Istovremeno, imali smo predloge da se preduzmu snažne i dobro fokusirane državne akcije, sa svrhom pomoći našim sunarodnicima koji su u teškoj materijalnoj situaciji.
Gospođa Vjerica Radeta je sugerisala da moramo voditi neprekidno računa o izbegličkim kampovima, tačnije, o interno raseljenim licima koja žive u kampovima u kojima uslovi života nisu primereni 21. veku i ovom nivou ekonomskog razvoja koji danas imamo u Srbiji. Da ne govorim o Evropi.
Dame i gospodo, svi zajedno moramo preuzeti odgovornost i za ekonomsku budućnost naših sunarodnika i pažljivo ispratiti procese, koji teku i bez naše volje, zbog Rezolucije 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, privatizacije na Kosovu i Metohiji. To je vrlo važan proces na koji moramo da obratimo pažnju, zbog toga što egzistencijalna budućnost naših sunarodnika zavisi od toga u čijim će rukama biti te kompanije kod kojih oni imaju obezbeđena radna mesta i plate.
To su sve pitanja sa kojima se slažem i koja su postavljena ovde, u diskusiji, ali još jednom hoću da naglasim da stojim iza ovog pregovaračkog procesa, da stojim iza pregovaračke platforme, da po toj pregovaračkoj platformi, na najbolji mogući način, neprekidno odlučujem u demokratskom procesu u Pregovaračkom timu, da ćemo nastaviti taj posao, do poslednjeg trenutka boreći se za interese naše zemlje, braneći time ne samo integritet i suverenitet naše zemlje na čitavoj našoj teritoriji, brinući tim postupkom i o interesu naših građana koji žive u čitavoj Srbiji, a time i na Kosovu i Metohiji, već braneći demokratske standarde čitave Evrope i obezbeđujući kroz takav pregovarački proces stabilnu budućnost čitave jugoistočne Evrope u kojoj mi imamo posebnu odgovornost.
Stoga smatram izuzetno važnim da novo ustavno rešenje na poseban način tretira Kosovo i Metohiju, slažući se da je u sadašnjem ustavu ta naša pokrajina deo ustavne materije. Tu nema nikakvog spora, ali u političkoj poruci je izuzetno važno da se ona ponovi u svim bitnim političkim trenucima, kao što je u pitanju i donošenje ustava.
Kao predsednik Srbije, zastupajući interese građana Srbije, smatram da je jedno takvo rešenje izuzetno važno da bi se Kosovo i Metohija, naš nacionalni i državni interes, ali i ekonomski interes ove zemlje i svih njenih građana, kao i stabilnost, branili svim pravnim, svim političkim sredstvima.
Zahvaljujem vam na pažnji, zahvaljujem i onim poslanicima koji nisu pokazivali veliku pažnju, ali sam siguran da usmerenost njihovih glava nije toliko uticala na to da li slušaju ili ne slušaju ovo što sam izložio.
Još jednom hvala.

Hvala vama, gospodine predsedniče. Zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su odgovorno učestvovali u raspravi i svima onima koji su odgovorno pratili međusobnu razmenu mišljenja. U odnosu na to, zaključujem pretres.
Pošto smo obavili pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Izveštaju o radu državnog pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 24. februara 2006. godine do 10. septembra 2006. godine i o Predlogu odluke.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, na osnovu člana 85. stav 3. Poslovnika, određujem 12. septembar 2006. godine, danas, u 17 časova i 10 minuta kao dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Podsećam vas da su u pitanju dva glasanja, o Izveštaju i o Odluci.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Izveštaj o radu Državnog pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 24. februara 2006. godine do 10. septembra 2006. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za je 221 poslanik, protiv i uzdržanih nije bilo, nisu glasala tri od ukupno 224 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Izveštaj o radu Državnog pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 24. februara 2006. godine do 10. septembra 2006. godine.
Stavljam na glasanje Predlog odluke povodom Izveštaja o radu Državnog pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 24. februara 2006. godine do 10. septembra 2006. godine.
(Tomislav Nikolić s mesta: Prečišćen tekst odluke).
Prečišćen tekst odluke koji je podeljen svim narodnim poslanicima, zahvaljujem na dopuni.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za je 219 poslanika, protiv i uzdržanih nije bilo, nisu glasala tri od ukupno 222 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke povodom Izveštaja o radu Državnog pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 24. februara 2006. godine do 10. septembra 2006. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima, prisutnim ministrima, predsedniku Vlade i predsedniku države. Hvala vam. Doviđenja i prijatno.