Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da smo u Narodnoj skupštini uspevali da postignemo konsenzus jedino kada je bilo u pitanju Kosova i Metohija i uvek su naše rasprave u Narodnoj skupštini imale primese prebacivanja odgovornosti nekoj drugoj političkoj stranci za trenutno stanje na Kosovu i Metohiji.
Valjda, kada ne znaju šta drugo da kažu, predstavnici vlasti uvek nađu krivicu i odgovornost u nekima koji su pre njih obavljali državne funkcije.
Pretpostavljam da je to najlakše, pa šta god da se desi nismo mi krivi, kriv je Milošević, krivi su radikali, kriv je ko zna ko, samo oni ne snose nikakvu odgovornost, jer su oni najpametniji i najbolji na kugli zemaljskoj.
U ovom izveštaju koji smo dobili kao narodni poslanici mogli smo, otprilike, i sami da sastavimo u skladu sa onim što smo dobijali kao izveštaj iz medija, prepoznavajući volju Albanaca na Kosovu i Metohiji isključivo za nezavisnošću i isključivu volju srpskog naroda i građana Srbije da se sve drugo prihvati izuzev nezavisnosti.
Svi razgovori, i o decentralizaciji, o našoj kulturnoj baštini, tradiciji, i o svemu drugom, tiču se uvek osnovnog pitanja, hoće li Kosovo i Metohija dobiti nezavisnost, sa albanske strane, odnosno hoće li Kosovo i Metohija ostati deo Srbije, a to je pitanje koje postavljaju svi Srbi i svi građani Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost ili veroispovest.
Sada, kada smo do toga došli, a najavljuje se rešenje do kraja godine ili do proleća 2007. godine, nameće se pitanje – šta je naše da učinimo, šta je to što možemo da napravimo i šta je to što možemo da uradimo, a da sprečimo nezavisnost Kosova i Metohije.
Naše je da govorimo na svakom mestu da je to neprihvatljivo, da je to suprotno međunarodnim pravnim normama, što je apsolutno tačno.
Naše je da jasno stavimo do znanja svakome ko bi ucenjivao Srbiju i pravio pijacu time što će da kaže, sada ulazite u EU, pa i Kosovo ulazi u EU kao nezavisna država, pa ćete imati dobre međusobne odnose, lična karta je dovoljna da posetite Srbe na Kosovu i Metohiji, pa vi građani Srbije to prihvatajte, da je to neprihvatljivo. Samo čekajte trenutak kada će to kao konačna ponuda da se pojavi na meniju EU ili pregovarača o Kosovu i Metohiji.
Naše je da im danas kažemo da je to za Srbiju i građane Srbije apsolutno neprihvatljivo, jer mi nećemo, ne možemo i nikada nećemo pristati da se odreknemo dela naše teritorije.
Neka se oni odriču i dela Švajcarske, neka ide Lozana u jednu, neka ide Belincona u drugu, a Bazel u treću državu ako hoće, pošto nam je švajcarski ministar spoljnih poslova ovde lepo saopštila kako se ona zalaže za nezavisnost Kosova, neka svoju zemlju rasparčava, ali ne može da rasparčava našu zemlju.
Postavlja se pitanje, ukoliko zaista sve opstane onako kako se sada najavljuje, ukoliko Rusija bude na našoj strani i Putin naloži predstavnicima Rusije da stave veto u UN, znači ne može da dođe do multilateralnog priznanja nezavisnosti Kosova, šta su naši potezi i koji su postupci koje država Srbija preduzima ukoliko dođe do bilateralnog priznanja nezavisnosti, ukoliko pojedine države krenu u to, šta ćemo da radimo?
Hoćemo li se ponašati onako kako je to bilo vreme Adenauerove politike i onako kako glasi Halštajnova doktrina ili ne, šta ćemo da radimo? Nemačkoj kada je oduzet DDR, kako su oni smatrali, Nemačka je u svoj ustav zapisala da je Demokratska Republika Nemačka sastavni deo Savezne Republike Nemačke i da će to uvek biti. Nemci su čekali 40 godina da se promene okolnosti u svetu i da mogu da vrate svoju teritoriju.
Po Halštajnovoj doktrini, oni su prekidali diplomatske odnose sa svim zemljama koje bi tada, bilateralnim putem, priznavale Demokratsku Republiku Nemačku. Vas pitam, šta je naš potez, da li taj ili nešto drugo? Tada su prekinuli odnose i sa SFRJ. Kasnije su pravili nekakve baj-pasove, sedam godina kasnije, pa smo pravili konzulate, i posle 20 godina krenulo je novo uspostavljanje diplomatskih odnosa.
Šta su naši potezi u tom slučaju? Naš odgovor ne sme da bude onakav kakav je dao predsednik Srbije, Boris Tadić, u Americi, da, mi smo protiv nezavisnosti Kosova, i to je jedina rečenica koju svi ponavljaju, ali kaže, nama su najvažniji odnosi na svetu sa Amerikom, pa sada, ako priznate Kosovo, šta da radimo. To je loša poruka, zato što će oni da kažu, dobro, baš nas briga, uzećemo Kosovo, i posle toga kao da se ništa nije dogodilo.
Dobro, mi smo mali, ne možemo da se sukobimo sa njima, ali ne moramo da kažemo: izvinite, divno je to što ste nam uzeli teritoriju, jer nam je najvažnije u kakvim ćemo odnosima da budemo sa vama.
To znači da će sutradan da nam otmu neku drugu teritoriju, to znači da će sutra da kažu, sada povećajte autonomiju Vojvodine, a sledeći ustav će da bude prekretnica, kada ćemo da tražimo suštinsku autonomiju, što će reći punu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast na teritoriji Vojvodine, pa onda isti postupak.
Onda će opet nešto da nam bude najvažnije, jer mi ne smemo to da radimo. Onda će odgovor da bude uvek politika realnosti. Na sve što se postavi kao pitanje za vas, odgovor je, to je politika realnosti.
Ako je politika realnosti, onda, lepo, ukinite izbore, ukinite Narodnu skupštinu Republike Srbije i saopštite nam da nam političke stranke nisu potrebne, zato što imamo gazdu koji će da nam određuje sve, a mi ni u čemu nećemo da se razlikujemo. Postavićemo okupacionog gaulajtera, koji može da se zove i onako i ovako, i nikakve razlike nema, jer je to politika realnosti.
Molim da građani Srbije više ne slušaju taj najgluplji mogući odgovor. Nemojte da vređate inteligenciju narodnih poslanika, jer ne postoji gluplji odgovor na bilo koje pitanje u Srbiji od tog – politika realnosti. Ne, mi smo mislili da skačemo do Marsa ili da se jurimo vrteškama oko Jupitera, pa ste sada vi mnogo pametni, pa nam ukazujete na to šta je politika realnosti.
Onda nam kažite lepo: ukinite državu, ne postoji više Srbija kao država, nema pravo na svoj opstanak, nema pravo na svoju teritoriju, uzeli su nam to, ali nama je najvažniji interes – evropske integracije.
Baš me briga za bilo kakve integracije ako će da nam uzmu Srbiju. Srbija je naš najvažniji interes, građani Srbije su naš najvažniji interes, kakve crne integracije. (Aplauz SRS.)
Ovde svaki dan slušamo kako neko kaže, ne smete, nemojte da kažete jednu, ili drugu, ili treću stvar o njima. Ahtisari se pojavi sa nacističkim sindromom i krene hajka državnih organa, odgovorićemo žestoko. Istog dana, ne dajte mi da lažem, pojavi se portparol Tužilaštva (da li je tu ministar pravde) za ratne zločine, mislim da je Vekarić, koji kaže, ova presuda je važna da bi se Srbi i Srbija suočili kao narod i država sa zločinima koji su činjeni u prethodnom periodu; ponovio, parafrazirao Ahtisarijevu izjavu.
Vaš predstavnik državnih organa, vaš čovek je to rekao, predstavnik vlasti je to rekao. I to je rekao da, druže Ahtisari, potpuno si u pravu. Za to vreme šaljete novinare, i hajde da nađemo da je Toma Nikolić negde za rat ili ne znam za šta. Pet puta ga pita i on kaže: borićemo se svim diplomatskim sredstvima i na sve moguće načine. I onda kaže, piše u Ustavu kako se brani zemlja, na sve moguće načine.
Sutradan se pojavljuju svi, od Borisa Tadića do ovog i onog, sa nameštenim pitanjima na konferencijama za novinare. I vi mislite da smo mi blesavi? A ovo pred put u Ameriku, sa celom farsom koju ste namestili sa B92? Mogu da vam kažem ko je od vaših savetnika zvao i kog urednika na B92. Pa, to ni maloj deci ne možete da prodajete više, a ne nama.
Sada, kao mi mnogo volimo mir, postoje neki ludaci koji bi da ratuju. Ne, svako od nas voli mir i svi mi imamo decu, većina imamo decu, a i da nemamo, normalno je da se zalažemo za mir.
Samo da znate još jednu stvar, svojevremeno je sin Tome Nikolića, kada je bio pozvan u armiju i kada su ovi vaši što ih sada pozivate na Beogradski aerodrom da dolaze i da se ismevaju sa nama, bombardovali Srbiju, služio armiju u Lađevcima i njegova jedinica je bila bombardovana skoro svake večeri.
U tome se razlikujemo. Naravno da svako hoće mir i podrazumeva se da svaki normalan čovek želi mir. Mi pitamo, da li imate državu ili ne? Kažu onda, oružane snage komanduju njima.
Ukinite vojsku, ne možemo da se suprotstavimo ni Šiptarima ako nas napadnu, ukinite armiju, ionako dobijate poklone da vojska sprečava poplave, da sprečava zemljotrese, da pomaže, ne znam, svinjokolje. Ukinite armiju, za šta ona služi drugo? Za šta to služi vojska, objasnite nam.
Vidim, sada će da dolaze neki drugi, Ohajo, Teksas, Kentaki, pa da zauzimaju Srbiju, i vi gledajte kako ćete i šta ćete. Neki novinari kažu, to je specijalni sporazum. Kakav crni specijalni, to je kao i za sve banana-republike, ovaj iz Ohaja i Kentakija može da radi šta hoće i kako hoće.
Šta će nam onda vojska, ljudi. Šta će nam vojska ako ćete vi svaki put da kažete da našoj vojsci nisu potrebne puške, da im ne treba ništa. Ne obučavamo je za rat, nego je obučavamo za poplave i zemljotrese. Sprdate se sa državom, ljudi. Dajte da imamo samo civilnu zaštitu, da ukinemo vojsku. Nemojte više da se sprdamo sa vojskom.
Imamo načelnika Generalštaba, koji je načelnik zato što je dobar drug Borisa Tadića i zato što nije hteo da brani svoju Krajinu, zato što je postrojavao maksimalno jedan vod od deset ljudi u svom životu, nikad četu postrojio nije. On je čovek za civilnu zaštitu!
Dame i gospodo, da, Ahtisari je na nacističkim osnovama napao Srbiju i građane Srbije i srpski narod. Zato vaš odgovor treba da bude - šta mi imamo dalje da razgovaramo s tobom. Ionako je važnije kako ćemo da se odnosimo prema Kontakt grupi, na koji način ćemo da šaljemo poruke velikim silama, pre svega onima za koje ste govorili da njihovi lekovi nisu dobri, pošto su pravljeni za male ljude.
Da li je tako? Kako je rekao onaj ministar DOS-a 2001. godine: "Nikada više nećemo da imamo ove loše kineske lekove zato što se oni prave za male žute ljude". Veselinov. Onda Kina kaže - šta vi očekujete od nas, vi vređate jednu od najmoćnijih medicina na svetu, vi vređate nas kao zemlju, kao narod, na sve moguće načine.
Sada "daj malo Rusija i Kina da pomognu". Protiv koga da nam pomažu? Vaših najvećih "prijatelja"? Mislio sam da će Rusija i Kina da nam odmažu, slušajući vas toliko da će vaši "veliki prijatelji" da nam pomažu. Ispostavilo se da nije baš tako.
Nevezano za sve to, mi ćemo podržati sve, i uvek kada je reč o opstanku Kosova i Metohije unutar Republike Srbije, nikada nikakav problem nećemo praviti, samo nemojte vi da nam govorite o danu pre i danu posle, zato što sa vama, od 2000. godine, svaki dan dođe kao sudnji dan za narod i građane Srbije, svaki dan mu dođe kao najteža i najgora muka.
Da vas pitam, ko će moći u pređašnje stanje da vrati sve lopovluke, kriminal, otimačinu i pljačku koja je u Srbiji napravljena. Pitam se ko će moći da vrati, ne daj bože, gubitak teritorija bilo kada, pa makar za 40 godina, ukoliko se to ostvari.
Nemojte da smetnete s uma da ste nasledili Rezoluciju 1244. Na opozicionim skupovima 99. i 2000. godine, kada su za Klintonov rođendan organizovali, negde u avgustu, pošto oni vole da se igraju tim simbolima, nije to naivno, veliki miting u Beogradu, rekli su: "Mi ćemo sa našim prijateljima sa Zapada lako da rešimo pitanje Kosova i Metohije".
(Glas iz sale: Gde to piše?)
Ne piše. Niste pisali nego ste govorili.
Gospodine predsedavajući, moram da vas zamolim da upristojite ove "žute" što su nervozni. Ne znam što su nervozni. Naučio sam da ih nema u ovoj sali, naučio sam samo da ih ima pri onim tenderskim privatizacijama, i ovamo i onamo, gde se pljačka. Ne znam šta će uopšte u ovoj sali uopšte. Računam, prekinuće čovek, ja ću da završim još malo.
Dame i gospodo, što se SRS tiče, tamo gde je državni interes uvek ćemo ga poštovati i uvek ćemo državu da štitimo i branimo. Samo vas podsećam na to da su neki bili pozvali i na izbore na Kosovu i Metohiji, a bio je dogovor i bila je skupštinska rezolucija, kao opšti pravni akt, po kojoj niko to nije smeo da učini. Obratite pažnju! Molim vas da se to ne desi ubuduće, zato što će od toga imati štetu država, građani Srbije i celokupan srpski narod.
Siguran sam da Srbiji niko ne može da otme Kosovo i Metohiju, ako oni ne nađu nekoga ko će da bude prilično značajan, a da postane njihov saradnik. Saradnika u razaranju srpske teritorije nikada neće imati u SRS. Zbog toga sam ponosan na to što sam član SRS.