Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, evo, ceo dan slušamo ono što je, pre svega, impresija za većinu građana Srbije, možda ne toliko budžet i rebalans budžeta, koliko ovaj nacionalni investicioni plan.
Mogu odgovorno da kažem da ima izuzetno mnogo pozitivnih reakcija građana na celu priču o Nacionalnom investicionom planu.
Zašto to kažem?
Kao član Gradskog veća Skupštine grada Beograda, zadužena sam, ispred grada Beograda, za primenu Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda.
Grad Beograd ima razumevanja za sveobuhvatnost ovog problema i formirao bi nešto što se zove koordinaciono telo, koje treba da pomogne da se projekti iz Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda, bez obzira na sektorsku pripadnost, bez obzira na investitora, odnosno nadležnosti, brže i kvalitetnije primene.
Slušali smo ovde danas razne primedbe. Najčešće su se ticale investicionog održavanja. Teško da ćete u Srbiji naći građanina koji će da prihvati da nije stvar povećanja životnog standarda način kako mu se deca i na čemu mu se deca obrazuju.
Teško da ćete moći da ubedite bilo kog građanina Srbije da budućnost dece, kroz ulaganje u obrazovanje, nije nešto što je ozbiljan i veliki interes. Teško da ćete građane koji treba da se leče ubediti da način kako konzumiraju zdravstvene ustanove nije značajan.
Nismo ništa važno pominjali od stvari koje su obuhvaćene Nacionalnim investicionim planom. Pominjali smo samo neke stvari koje nisu dobre.
Nismo pomenuli to da je, recimo, grad Beograd centar nekih zdravstvenih usluga, da se mnogo građana Srbije leči u Beogradu.
Nismo napomenuli, na primer, koliko je važno to što će Beograd dobiti jedan izuzetno moderan dijagnostički centar koji će omogućiti otkrivanje malignih oboljenja u najranijoj fazi, u fazi kad je izlečenje vrlo izvesno i moguće. Nismo o svemu tome pričali.
O značaju putne infrastrukture, o tome reče kolega primer iz Trudelja, koliko ima ljudi i koliko mleka isporučuju, radi se o malom lokalnom putu.
Teško da možete mene i bilo koga da ubedite da to nema uticaja na povećanje zaposlenosti i uopšte na to kako ljudi u tom kraju žive.
Nacionalni investicioni plan je instrument ekonomske politike Vlade kojim ona podstiče zapošljavanje, stabilan regionalan razvoj, odnosno uravnotežen regionalan razvoj, rast izvoza i nije, naravno, moguće u jednom zasedanju, čak ni u nekoliko rasprava oceniti značaj Nacionalnog investicionog plana.
Preko 3000 projekata je bilo stiglo u projektni centar Ministarstva finansija, jer je tako bilo određeno, da bi projekti u toku juna, tj. do kraja juna mogli da se apliciraju, odnosno da se podnesu prijave.
Šta znači podneti prijavu? Podneti prijavu, između ostalog, znači odgovornost svih učesnika u društveno-političkom životu, a imenovani su oni koji mogu prijave da podnose, da prepoznaju potrebe svog kraja i svog okruženja.
Ne može država da zna šta se u svakom njenom deliću dešava, gde fali put, gde fali fabrika. Neko iz lokalne vlasti mora na to da je podseti. Otuda odgovornost svih onih koji su morali i mogli da podnesu ovakve projektne planove.
Naravno da postoje planovi sa visokim stepenom projektne spremnosti, planovi na kojima su ljudi i stručnjaci mnogo radili. Postoje i oni koji su samo dobra želja i ideja, a zaista su realan zahtev lokalne sredine i u tom slučaju će se pomoći da ti planovi vrlo brzo dođu u ozbiljan stepen projektne spremnosti.
Zbog toga imamo u okviru Ministarstva finansija, u okviru projektnog centra, više faza, zato su formirani saveti o kojima se ovde danas govorilo.
Zato su formirani projektni timovi, da se od prispelih projekata koji su na Vladi prošli, od projekata koji su dobili zeleno svetlo i usvojeni su prvo sektorski, a zatim i kao ceo Nacionalni investicioni plan, u ovom trenutku, određuje projektna spremnost svih projekata.
Znači, popisuje se dokumentacija koja već postoji, a odnosi se na sve projekte, a ona koja ne postoji, treba da se pribavi.
Posle toga, projektni centar, odnosno projektni timovi koji postoje po sektorima i resorima, prave plan trošenja sredstava, plan povlačenja sredstava, plan javnih nabavki, i sve to prosleđuju projektnim savetima, koji u tom trenutku donose konačnu odluku o tome kojim redosledom će se projekti primenjivati.
Verujte, u ovom trenutku je mnogo veće umeće imati stručnjake koji onako kako to ozbiljno investiranje i projektovanje nalažu – transparentno, troše novac.
Radi se o tome da ima zaista nedovoljno projekata u visokom stepenu spremnosti i otuda mi je bilo veoma interesantno izlaganje vezano za ovaj sistem Rzav, jer verujem da ono što je možda propušteno, a ne tražimo greške - ko je propustio, nego tražimo ozbiljne projekte za koje postoji javni interes, može da se ispravi.
Ovo je nešto od izuzetnog značaja i verujem da će u sledećem krugu, a govori se i o sledećem krugu, pričali smo o programskom budžetu danas, dakle, ovaj projekat, a vezano za nacionalno investiciono planiranje za 2008. i 2009. godinu, sigurno proći.
Zbog izuzetnog značaja investiranja u Srbiji, zbog izuzetnog značaja koji Nacionalni investicioni plan ima za sve građane, pozivam sve poslanike da podrže Predlog rebalansa budžeta. Poslanička grupa G17 plus će glasati za.
