Zahvaljujem.
Smatram da je to zakonom predviđeno. Ja sam samo pitao jasno gospodina ministra, ako je uopšte on gospodin. Ovim nije izazvana gospođa koja je izašla i ispričala kako se deo odvaja za humanitarne organizacije. To je zakonom predviđeno. Ja to nisam pitao.
Pitao sam - da li se odvaja i da li je Lutrija Srbije državna ustanova ili je vlasništvo Bojana Krištofa i grupe iz G17 plus? Hoću na to pitanje da mi se odgovori.
Ako je to tako, onda hoću da mi se kaže koliko je do sada sedmica isplaćeno, odnosno nagrada, koje su milionske vrednosti. Ta suma je preko 60 miliona evra, dame i gospodo narodni poslanici, i to je suma koja je na ovaj način opljačkana.
Molim da nepozvani ne izlaze da mi odgovaraju na pitanja. Očekujem da će Dinkić imati toliko hrabrosti da mi odgovori, barem kada ja odem na pauzu da izađe i kaže nešto o ovim stvarima. Primetio sam da čim mene najave gospodin Dinkić izlazi iz sale.

Zahvaljujem gospodine Markoviću, ali kao što sam štitio vas i vaša prava, štitim i prava drugih poslanika.
Ima zahtev da govori po Poslovniku narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite, gospođice Jovanović.

Ostajemo pri svom stavu, gospodine Markoviću, i reći ću da ćemo na kraju samo mi biti zastupljeni većinski u ovoj sali. Ipak ću ja ostati do kraja zasedanja ovde.
Što se tiče Poslovnika, mogu da kažem da se ovde od jutros ne zna ni ko pije ni ko plaća. Vi uđete i izađete i ne zna se ko vas zamenjuje.
Niste nas obavestili o tome ko je taj ko će vas zamenjivati u toku vašeg odsustva, a to je, takođe, bila vaša poslovnička obaveza.
Sada će verovatno uslediti pauza, a popodne Narodna skupština raspravlja o izmenama i dopunama najvažnijeg zakona za jednu državu - zakona o budžetu. Morali biste, gospodine Markoviću, koristeći vaše pravo iz Poslovnika, da prizovete ministra i da ga naučite Poslovniku.
Ovo govorim iz razloga što je ministar četiri puta za vreme prepodnevnog zasedanja prekršio član 200. Poslovnika.
Predlažem da naučite vaše needukovane poslanike, koji su se edukovali za nešto drugo, na nekom drugom mestu, da je Poslovnik ono čega moraju da se pridržavaju i da ne pričaju svašta. Ako govore da poznaju Poslovnik, neka pročitaju član 200. do kraja.
Najpre, hoću da kažem da se ministru postavlja pitanje, ako poslanik to želi, a to je u prvom stavu člana 200. i kaže se: "... u usmenoj formi» i «ministar je dužan da odmah da odgovor na postavljeno pitanje“.
Ja sam postavila ministru dva poslanička pitanja, gospodin Marković jedno, a gospodin Petronijević jedno. Od jutros je to četiri pitanja, koliko sam mogla da registrujem, a bila sam 95 odsto prisutna i ne znam da li sam nekoga preskočila.
Potrebno je više vremena, možda, ali činjenica je da je prenebregao to što su mu se poslanici obratili.
Možda tada, gospodine Markoviću, niste bili u sali, ali to vas ne amnestira od odgovornosti - što ne prizovete ministra redu, da se drži Poslovnika.
Drugo, kada se odgovor narodnim poslanicima daje u pisanoj formi, ne vrši se prepiska između Mlađana Dinkića i srpskog radikala Momira Markovića, odnosno između Gorana Živkova i Nataše Jovanović, jer je to uradio pre dva meseca.
Zamislite, novoimenovani ministar poljoprivrede piše mi pismo.
Neću da se dopisujem s ministrom, jer me on ne zanima. On je nasledio Dulićku i nema ništa gore od situacije koja je sada, kada je on na tom mestu, na čelu Ministarstva poljoprivrede.
Daje se pisani odgovor svim narodnim poslanicima - onima koji su zainteresovani, a i onima koji to bace ispod klupe jer ih ne interesuje.
Ne znam o čemu pričate, jer jednom za svagda mora da se naučite redu i da znate šta je Narodna skupština, kako se u njoj radi i da poslanik mora da se poštuje.
Ovde nije dozvoljena nikakva bahatost, pa ni bahatost ministra finansija. On je po svojoj funkciji ispod narodnih poslanika i mora da se odnosi s uvažavanjem prema nama.
Zahtevam da u toku popodnevnog zasedanja ministar Dinkić, koji je prekršio član 200, a vi ga na to upozorite, koristeći svoje pravo - saopšti, odnosno kaže da ne može usmeno da odgovori na ova naša postavljena pitanja i da mu je potrebno stručno mišljenje i mišljenje Vlade. To je očigledno, verovatno iz raznoraznih razloga. Tada ćemo moći da nastavimo rad.
Smatram da su poslanička pitanja najvažnije pravo jednog narodnog poslanika i treba da ih postavlja iz bilo koje oblasti.
Smatram da nosioce vlasti izvrgava ruglu svaki ministar, pa i ministar Dinkić.
Vi ste nekoliko puta, gospodine Markoviću, u protekla dva ili tri meseca, na pitanja novinara o tome kada će biti poslanička pitanja i da li poslanici mogu da postavljaju ta pitanja, pošto ste vi nosilac ovog poslovnika, kazali da je to sasvim u redu i da mi na to imamo pravo, a ja sada pitam - na šta ovo sada liči?
Lepo ga upozorite popodne, pa ako ne bude postupao u skladu sa Poslovnikom, javljaćemo se u vezi s povredom Poslovnika i nikakvu bahatost nećemo trpeti.
Ovo je Skupština i ovde svi moraju da uvažavaju mišljenje poslanika, a pre svega onih najbrojnijih - srpskih radikala.

Zahvaljujem, gospođice Jovanović.
U vezi s Poslovnikom ima reč Zoran Krasić, ali da ne bi bilo zabune, dozvolite mi da kažem sledeće.
Predsednika Narodne skupštine, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skupštine koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara Narodne skupštine.
Ja nisam bio privremeno sprečen, jer se ovo odnosi na član 31. stav 1, gde se kaže: "Potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga".
U okviru toga, uvek zamolim, kao što je uobičajeno, jednog od potpredsednika da me zameni u ovom delu, dok radim poslove iz svog delokruga. Smatram da je to u redu.
Svakako ću učiniti sve da se poštuju sva tri člana koja se tiču ove materije koju ste pomenuli, a to su čl. 198, 199. i 200. To sam upravo malopre uradio i pomenuo sam da treba da se poštuju ti članovi kada se radilo o gospodinu Markoviću. Tada sam rekao sledeće:
Mada član 199. Poslovnika kaže: „Poslanička pitanja se postavljaju, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda“, ja insistiram svaki put da poslanik uvek, kada je spreman, postavi pitanje. To pitanje se zabeleži i prosleđuje se.
Samo bih još nešto rekao.
Obavestio sam novinare da je u ovom sazivu postavljeno više pitanja od strane poslanika, za dve i po godine, nego u prethodnom sazivu za tri godine, a odgovoreno je, procentualno, na više poslaničkih pitanja nego u prethodnom sazivu.
Ne smatram da je to dovoljno, ali je moja obaveza da obavestim javnost o tačnim podacima.
Izvolite, gospodine Krasiću, i hvala vam na razumevanju. Da li hoćete da govorite o povredi Poslovnika ili po Poslovniku.

Po Poslovniku.
Vi znate, gospodine Markoviću, da se retko javljam po Poslovniku, jer imam veoma tolerantan stav prema načinu kako vodite sednicu Narodne skupštine. Međutim, skrenuo bih pažnju na član 28. našeg poslovnika. Tu je povreda Poslovnika i ja to uredno najavljujem - jedan od članova grupe G17 plus je izašao, a nije naveo član Poslovnika po kome govori.
Nisam zbog toga izašao, niti da kritikujem zloupotrebu Poslovnika, već zato što se prigovara na stil postavljanja poslaničkih pitanja. Smatram da ne treba da se raspravlja o ukusima. Takođe, ne prigovaram zato što je pitanje postavljeno ministru, a odgovara poslanik, niti zato što je pitanje upućeno muškarcu, a odgovara žena.
Samo bih skrenuo pažnju, gospodine predsedniče, iako ne možete unapred znati ko će šta da priča za ovom govornicom, na sledeće. Dotična gospođa je uvek u prilici da napravi skandal kada izađe za govornicu. To se vidi iz stenograma, ako ih pogledate za protekle dve godine.
Ne znam da li je u pitanju međusobno pozicioniranje u okviru G17 plus ili je u pitanju sujeta, konkurencija ili drugo, i neću to da razmatram, ali krivim interpretacijama gospođa dezavuiše Skupštinu i nameće neku drugu temu - uvek kada je neka važna tema na dnevnom redu naše skupštine. Tada je ona zadužena da usmeri raspravu i interesovanje na nešto periferno, nebitno, kako bi se spasio ministar koji je odsutan i koji, jednostavno, ne želi da bude u Narodnoj skupštini, jer smatra da u sledećoj fazi Narodna skupština treba da bude u sastavu Ministarstva za finansije. To je prva stvar na koju sam hteo da skrenem pažnju.
Drugo, povodom poslaničkih pitanja neću ulaziti u statistiku koju ste vi izneli, verovatno je ona tačna, ali ću vam pokazati na jednom primeru kako se postupa sa poslaničkim pitanjima koja se čuju sa ove govornice.
Pre godinu i po dana u Saveznoj skupštini jedan poslanik je postavio poslaničko pitanje koje se ticalo tadašnjeg predsednika Skupštine Državne zajednice i nekog njegovog rođaka koji je služio vojsku. Namerno izbegavam da pominjem imena. Dobio je odgovor da ne može da dobije odgovor na to pitanje.
Ja sam pre nekoliko meseci ovde postavio isto to pitanje, a dobio sam odgovor - Vlada nije nadležna, jer u svom sastavu nema ministarstvo odbrane, ono je na saveznom nivou. Posle 5. juna, ponovio sam to pitanje i dobio odgovor - ti si bezobrazan, mešaš se u privatne stvari nekog lica. Vidite kako legalisti menjaju pravni osnov, tako da je taj institut poslaničkog pitanja, u suštini, promašen, ne zbog Poslovnika, nego zbog odnosa Vlade prema Narodnoj skupštini i prema narodnim poslanicima.

Završite, molim vas. Hvala vam.
Član 28. se ne odnosi na to. Molim vas, kao što sam malopre, po završetku izlaganja, rekao, vi ste potpuno u pravu, gospodine Krasiću. Ne mogu da znam o čemu će poslanik da govori. Po završetku sam dao tumačenje. Isto tako, sada i vama kažem, nije to član 28, mislim da je to u redu i nema razloga da polemišemo.
Molim vas, naravno da ste vi lično prozvani, dobićete repliku, svakako, ali molim vas, dakle, sve vas zajedno, da poštujemo sve članove Poslovnika, da doprinesemo tolerantnoj atmosferi, jer ovde nisu pominjana imena, svejedno što se prepoznaju ljudi, dakle, da malo opustimo atmosferu. Hvala vam, ovo je zbilja doprinos. Sve ćemo uraditi po Poslovniku.
Obaveštavam vas da, saglasno članu 93. stav 4, na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pa, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz medija sam, kao i svi poslanici, saznao da postoji nekakav nacionalni investicioni plan. Dakle, pojedine članove Vlade viđao sam u tim istim medijima kako idu, kako se hvale kako je to nešto novo, kako će sve u Srbiji, čim se taj nacionalni investicioni plan usvoji, da bude bolje, i to čim počne da se primenjuje, a samo što nije počeo. To je ono što svako pomisli, pogotovo običan građanin koji ne zna i ne treba da zna, odnosno ne mora da zna kako funkcioniše budžet, kako se troše budžetska sredstva.
Ovde je reč o najobičnijem marketingu stranke G17 plus i pojedinih stranaka iz ove vladajuće većine. Ono što zovu Nacionalni investicioni plan je najobičnije trošenje budžetskih sredstava za redovne delatnosti ministarstava, javnih preduzeća i drugih korisnika javnih prihoda. Nema tu nikakvog nacionalnog investicionog plana, jer se valjda i budžet zove budžet Republike Srbije, pa su to javna sredstva, nisu prikupljena sa Marsa, nego od ovih građana, i ta sredstva vraćate, kroz određene usluge, građanima Republike Srbije.
Znači, ono što je najobičniji plan i program ministarstva, koji Vlada usvaja, sada ste krstili da to bude Nacionalni investicioni plan. Uz sve to, pojavljuje se, osim tog marketinga, još jedna činjenica, a to je da se baš taj nacionalni investicioni fond najviše koristi za promociju predizbornih kampanja. Prvo ste krenuli sa lokalnim izbornim kampanjama i, svesni približavanja vanrednih parlamentarnih izbora, sada to dižete na nivo čitave države, isključivo radi promocije stranke G17 plus i pojedinih stranaka iz Vlade Republike Srbije, pa smo u tim lokalnim izbornim kampanjama, kao prethodnicu svega onoga što se dešava, viđali razne ministre i članove Vlade koji dolaze i kažu - tamo pravimo aerodrom, tamo ćemo bazen, tamo ćemo put. Dođu mašine, odrade nešto od dan ili dva i, bez obzira na to da li njihov kandidat pobedi ili izgubi, mašine odlaze, a tamo gde su novi izbori raspisani, sada su tamo, a ono što je započeto ostavlja se tako i sve tako ide. Dakle, često znaju da ostave i goru situaciju nego što je bila u samoj predizbornoj kampanji.
Dalje, sama priča oko ovih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, da će se, navodno, usvajanjem ovih izmena i dopuna, sprečiti zloupotreba prilikom trošenja javnih sredstava, nije potrebna. Znate šta, postoje zakoni koji su dobri i zakoni koji su loši, zakoni koji se primenjuju, oni koji se ne primenjuju, ili se selektivno primenjuju.
Kada se zakon ne primenjuje, ili se selektivno primenjuje, kriva je Vlada, jer niko drugi ne može da bude kriv, niti može neko da bude okrivljen za tako nešto.
Sada već imate situaciju da ljudi bliski vlasti, pa čak i iz stranaka koje sačinjavaju Vladu, i pored važećih zakona, čine krivična dela, za koja postoje i materijalni dokazi, jer niko ne pokreće krivični postupak protiv njih, pa su same ove izmene i dopune Zakona, na određen način, marketing stranke G17 plus za predstojeće parlamentarne izbore.
Sada ću u nekoliko primera da navedem šta se stvarno dešava na terenu i kako država funkcioniše, kako država štiti kriminalce, a postoje o tome materijalni dokazi.
Prvo, 1. oktobra su raspisani izbori u opštini Žabari. Ja ću samo na neka krivična dela da ukažem, jer nijedan državni organ nije reagovao, iako je bio upoznat s tim. Znači, prvo, tamo je 11. juna Skupština opštine raspuštena. Pre raspuštanja SO, sama skupština je donela rebalans budžeta za Opštinu. Taj rebalans je predsednik opštine odbio da objavi u „Službenom glasniku“, iako je po zakonu i statutu na to obavezan. Šta se dešava dalje? Dešava se da Vlada Republike Srbije formira privremeni organ uprave koji će da upravlja Opštinom do završetka lokalnih izbora i formiranja neke nove skupštinske većine. Dešava se, zatim, da privremeni organ, dva meseca posle održane sednice SO na kojoj je izglasan rebalans budžeta, donosi odluku, pazite sada, o prvom rebalansu budžeta, iako su se Skupština i odbornici izjasnili o prvom rebalansu. Prvi rebalans je, u stvari, bio rebalans koji je odgovarao sadašnjem a i tadašnjem predsedniku opštine, da bi mogao sve one svoje zloupotrebe koje je imao u toku godine da kroz taj rebalans ozakoni i opere.
Pazite, dalje, predsednik tog privremenog organa je iz DSS-a. On donosi odluku, odnosno on potpisuje odluku u ime privremenog organa, znači o prvom rebalansu, a datum na odluci je 11. maj, mesec dana pre nego što je raspuštena Skupština i pre nego što je formiran privremeni organ uprave.
Niko na to nije reagovao, zloupotrebe koje su nastale u trošenju budžetskih sredstava, su pokrivene, zahvaljujući tom čoveku i tom privremenom organu, a tamo je G17 plus. Doduše, oni imaju člana privremenog organa i menadžera, mada tamo nikada odbornika nisu imali, ali Vlada ga postavlja.
Menadžer je, inače, iz opštine Požarevac. Mora da bude na plati u opštini Žabari, koja je inače siromašna, a ima posla u Požarevcu, tako da čovek prima dve plate. Onda se postavlja pitanje, odakle ove sedmice, a možda i nameštate rezultate, možda neko otkupljuje dobitke da bi oprao novac.
Da se vratimo Žabarima. U 2001. godini, iz Republičke direkcije za puteve uplaćeno je 16 miliona dinara za izgradnju lokalnog puta u dužini od 3,5 ili 4 kilometra. Tada su došle mašine, odradile 600 metara i sada ponovo to postaje aktuelno.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, zatim, iza njega ide Branko Jocić i obećavaju kako će sada put da završe i kako su obezbedili sredstva.
Kako ste obezbedili sredstva kada je put plaćen još pre pet godina? Gde je novac? Zašto radovi nisu završeni?
Dovlače mašine, pa rade jedan dan, pa ih prebace na drugo mesto, pa na treće mesto, samo da bi tih par mašina što više meštana te opštine videlo, da ih zavarate da nešto radite.
Više puta je Skupština opštine tražila da se pošalje tržišni inspektor koji će da utvrdi nepravilnosti u radu predsednika opštine Žabalj.
Na tako nešto se Ministarstvo nije odazvalo, niti je ikada bilo pozvano, niti je ikada taj inspektor došao, ali, gle čuda, predsednik opštine angažuje svog privatnog revizora da izvrši reviziju poslovanja opštine i to stavlja na izjašnjavanje i usvajanje privrednog organa, koji ga podrži u tome. Angažuje svog privatnog revizora da utvrdi kako su trošena budžetska sredstva!
Tako to izgleda kada se zakoni selektivno sprovode ili se ne sprovode, a vi možete na ovim papirićima da pišete šta hoćete, jer zakon za vas ne važi, vi ste monarh, on zakon sprovodi i kroji onako kako to njemu odgovara.
Postavlja se sada pitanje, kako to da se ovo u Republici Srpskoj dešava, da se sada, u toku izbora u Republici Srpskoj, odjednom spominje neki ugovor i potpisivanje tog ugovora u vrednosti od sto miliona evra?
Prvo, da se razumemo, nemamo ništa protiv da se i programski Republika Srpska pomaže, ali postavljam pitanje - zašto to radite sada kada su tamo izbori?
Od 5. oktobra 2000. godine, od kako ste došli na vlast, sve moguće veze sa Republikom Srpskom ste pokidali, i privredne, i političke, i vojne, i policijske. Ostavili ste da se sama snalazi, kako zna i ume, da sačuva ono što je u tom sporazumu iz Dejtona napisano.
Sada odjednom, kada su izbori u Republici Srpskoj, veliki patriota Dodik, veliki patriota Dinkić, dogovaraju se kako će i tamo da se menja i kupuje volja građana.
Tako je to kada se vlasti dohvati jedna grupica ljudi koji radi isključivo u svom interesu, a ne u interesu građana, grupa kojoj je jedini cilj da u propadanju države zaradi što više novca.
Hvala vam najviše.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2006. GODINU, SA PREDLOZIMA O DAVANjU SAGLASNOSTI
Primili ste navedeni predlog, sa predlozima odluka koje je podnela Vlada pre otvaranja načelnog pretresa. Podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da je ovo vreme raspoređeno po poslaničkim grupama srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama uobičajeno.
Zahvaljujem.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram načelni pretres o Predlogu zakona i jedinstveni pretres o predlozima odluka o davanju saglasnosti, istovremeno.
Sve narodne poslanike koji su prisutni u sali obaveštavam da ćemo, prema članu 85, danas raditi samo do završetka načelne rasprave o drugoj tački dnevnog reda, ovoj koju smo sada otvorili.
Sutra neće biti sednice, biće pauza, da bi se razmotrili još neki amandmani koji, eventualno, stignu tokom rasprave, pa će nastavak u pojedinostima biti u sredu u 10 časova, istovremeno, po članu 85. stav 1.
Dajem pauzu do 16 časova i 10 minuta.
Hvala vam najlepše i prijatno.
Još jednom molim poslaničke grupe koje nisu predale listu govornika da je predaju.
(Posle pauze)