Hvala vama, gospodine Dinkiću.
Svi koji su mislili, odnosno koji su se kladili da će izlaganje trajati duže od sat vremena, mogu da isplate sada opklade, izgubili su, jer izlaganje je trajalo 59 minuta i 41 sekundu.
Po Poslovniku? Izvolite.

Smatram da, kada se ministar obraća Skupštini, mora da vodi računa o dostojanstvu i mora da govori istinu i samo istinu, iako nismo pred sudom.
Danas nije prvi put da u obrazloženju rebalansa budžeta pominje opštinu u kojoj sam ja odbornik i da izriče neistine, kao i da je dosta njemu Leskovca i Leskovčana, a ja potičem iz tog kraja.
Mogli ste vi, gospođo Plavšić, ranije da mu šapnete to, nemojte sada, nije korektno.

Izvinite, molim vas, dozvolite poslaniku da se obrati...

Ma ne, molim vas, neka se dogovori G17 plus šta će da iznese ovde, jer mislim da je nekorektno da se kaže javno - nema projekata. To nije, naprosto, ministre, istina. Sticajem okolnosti radim u preduzeću koje ste pomenuli. Ukoliko ne trpite predsednika opštine, ne možete ceo Leskovac po tome da gledate, odnosno da osuđujete ceo grad.
Mi tamo izvodimo glavne industrijske radove i to samo mi finansiramo, jer smo dobili milion evra od Evropske agencije za rekonstrukciju. Vaš kolega ministar, nažalost iz DSS, koga mi zdušno podržavamo, nije hteo da potpiše ugovor, zato što mu se ne sviđa predsednik opštine, pa kažnjava sve građane Leskovca, kažnjava preduzeće gde ja radim i sada mi moramo da nadomestimo taj milion.
Vi možete nešto uvažiti ili ne uvažiti, ali što se tiče predsednika opštine, to morate poštovati, jer njega je narod birao. Skupštinu je narod birao. Ne možete vi da birate, ponajmanje vi. Idete sada na lokalne izbore, pa se izborite, ali ne znam ko se kandiduje, da li vi ili onaj koga vi podržavate od „žutih“, dr Marković, ili se Velja kandiduje umesto Abraša, jer vi ste non-stop tamo na televiziji i non-stop blatite lokalnu vlast.
Ukoliko je predsednik opštine zloupotrebio budžet, mogli ste lepo, imate zakon, i pogača i nož su u vašim rukama, da presudite tom čoveku. Zašto dozvoljavate da se mi tamo svađamo?
Projekti postoje i mi ćemo ih realizovati, da li vašim ili bez vaših para, a vi mene dovodite u situaciju da kažem, odnosno da se kaže - evo, Žika neće pare, naprotiv, malo se daje Leskovcu. I ova vlada, i prethodna vlada, i kada sam ja bio, mnogo više ste uzeli za Beograd nego što ste dole dali, ali nemate pravo da kažete da nema projekata kada ih ima. Oni su tamo u Agenciji dobili smo miliona evra, a vi ih ne date, jer ste vi gazda ove kase. Ne možete reći, to su vaše reči, gledao sam vas na TV - neću leskovačkoj opštini dati pare, jer ih nenamenski troši, već ću dati direktno izvođaču radova.
S kojim pravom, gde vam je tender, jer malopre ste govorili o tenderima, gde su vam izvođači, kom izvođaču, tamo gde ćete vi više zahvatiti za svoju stranku?! To nije korektno i to nije pošteno.
Znači, mi imamo projekte, mnogo više nego što je vama dostavljeno, ali, jednostavno, vi i gospodin Velja idete isključivo u političku propagandu sadašnjim rebalansom budžeta i sredstvima koja su izdvojena od nas poreskih obveznika.
Ja sam taj koji je rekao javno na TV - tj. pozvao sam Leskovčane da ne plaćaju porez ovoj državi dok ste vi ministar, jer ova država ne zaslužuje takvog ministra, i zato kada treba da dođete pred ovu skupštinu, treba da znate pravu istinu. Ovi vaši koji šapuću ovde, neka to kažu dole, dakle, da li imamo ili nemamo projekte. Pouzdano i odgovorno tvrdim, idemo do kraja, ako hoćete na sud, da projekte imamo za tu kanalizaciju. Međutim, pošto vi na taj način podržavate, navodno, lokalnu samoupravu, tj. vi i Velja odlučujete, izvolite onda, lokalna samouprava vam ne treba, uvedite prinudnu upravu.
Time ste pretili dve godine Leskovcu, ali da znate, uz sve te pritiske, zahvaljujući vama i Velji, Goran Cvetanović će biti predsednik Skupštine opštine, u to budite sigurni, a jedna od vodećih stranaka biće SPS, bez obzira na to koliko je vi budete rušili.

Hvala.
Reč ima gospodin ministar, a potom se, po Poslovniku, prvo javila narodni poslanik Nataša Jovanović.

Pravilo je isto za sve, bez obzira na to da li se radi o Leskovcu, Beogradu, Bosilegradu. Projekti se rade tako što se pravi tender, bira se izvođač, zaključuje se ugovor, a onda se plaća direktno na račun izvođača iz republičkog trezora, jer to je projekat, ne jačanja lokalnog budžeta, već jačanja infrastrukture lokalne samouprave. Da nije bilo, posebno u Leskovcu, loših iskustava u prošlosti, možda bismo drugačije radili. U Leskovcu su već nenamenski sredstva trošena, što je naša budžetska inspekcija konstatovala i zbog toga je podneta krivična prijava protiv sadašnjeg predsednika opštine, zato što je novac koji je bio namenjen za jednu stvar korišćen za drugu stvar, a samo manji deo za to za šta je bilo namenjeno.
Upravo zbog toga, svi građani Srbije, gde god odete, ne žele, odnosno ne pitaju da li ima para za njihovu kanalizaciju, oni pitaju da li ćemo mi to dobiti. Dobiće jedino ako im to neko izvede. Zašto uopšte plaćati opštini i zašto imati posrednika, kad to treba uplatiti direktno na račun izvođača. On ima obavezu da to završi u određenom roku, a ako ne završi, plaća penale državi i time se štede sredstva.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo, narodni poslanici, vi znate da je nas srpskih radikala uvek najviše u sali, da se spremamo za svaku sednicu, za svaku tačku dnevnog reda podnosimo amandmane. Pozivam se na član 1. Poslovnika - prava i obaveze narodnih poslanika.
Uvek imamo informaciju sa pravog mesta i u pravom trenutku, gospodine Dinkiću. Gospodin Aleksandar Vučić, koji se trenutno nalazi u mesnoj zajednici Vinart u Leskovcu, rekao mi je da, u najmanju ruku, izmišljate. Izmišljate zato što su ga sačekali svi meštani iz mesne zajednice Vinart. To je jedina mesna zajednica koja je dobila projekat iz Nacionalnog investicionog plana, odnosno konkurisala je i Vlada Republike Srbije je odgovorila pozitivno za projekat od 5 miliona dinara. To vam govorim zbog toga što je to mesna zajednica u kojoj su kompletno na vlasti, tj. ceo Savet mesne zajednice je iz redova Srpske radikalne stranke.
Gospodin Vučić je, isto, utvrdio da ste vi izmišljali kada ste rekli da mesna zajednica i građani Leskovca nisu podnosili projekte u Brestovcu – u šest sati, i u 7 sati - danas u Pečenjevcima.
Što se tiče svih drugih projekata vezanih za opštinu Leskovac, već unapred znam i zadovoljstvo mi je da to saopštim celokupnoj javnosti i građanima Leskovca, da će ovaj sistem vodosnadbevanja, bar ovaj o kome je govorio gospodin Stefanović, biti završen pobedom gospodina dr Gorana Cvetanovića na predstojećim izborima za predsednika opštine Leskovac. Biće mu zadovoljstvo da projekat, u koji je do sada uloženo 90 miliona evra, konačno preda kao gotov u ruke građanima.
Što se tiče tog projekta, tačan je ovaj podatak da su dobijena ta sredstva od međunarodnog kredita za koji je opština ranije konkurisala, ali sama opština, i to na inicijativu gospodina Gorana Cvetanovića. Gospodin ministar Dinkić je izašao. Uvek kada ga uhvatimo u, da ne kažem laži, nego u neistini, on pobegne na neka vrata. Ali dobro. U svakom slučaju, projekat za koji je opština izdvojila 4 miliona evra, sa izuzetnim uslovima za korisnike, direktna je zasluga samog dr Gorana Cvetanovića, kao predsednika Skupštine opštine Leskovac.
Mi smo uspeli i bez Nacionalnog investicionog plana, koji očigledno deli projekte po političkoj liniji i to su, u stvari, politički projekti.
Evo, sada je, upravo, raskrinkan ministar Dinkić u pogledu Leskovca, u vezi s još jednim velikim projektom značajnim za zdravstvo u Srbiji, za nauku uopšte, a tiče se centra kojim će da rukovodi naš, srpski genije, dr Miodrag Stojković, svetski poznati genetičar. On je otvoren srpskim radikalima i dr Cvetanoviću govori upravo on o tome. Sve da se Dinkić i drzne, ali neće još dugo biti na vlasti, i da bude ministar, da ne da nijedan jedini dinar opštini Leskovac, ona će pod vlašću radikala i Gorana Cvetanovića uspešno da se razvije.
Hvala.

Hvala vam, gospođice Jovanović.
Molim da sada nastavimo diskusiju. Pitam da li predstavnici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih klubova žele reč? (Ne.)
Izvolite, gospodine Dačiću. Oprostite, nisam vas video. Pre vas se javio gospodin Matić.

Gospodine predsedniče, poslanici, pred nama se nalazi Predlog rebalansa budžeta i on jeste izazvan krupnim razlozima, pre svega, neočekivano visokim prihodima od privatizacije. To je nešto što je jako dobro i mislim da imamo slatku muku, a to je da taj višak, za šta je potrebna pamet i kreativnost, što je moguće bolje plasiramo za bolji život naših sugrađana.
Međutim, ja ću podsetiti da su se tokom ove godine desile i neke druge stvari koje, svakako, iniciraju rebalans budžeta. Mi imamo raspad državne zajednice između Srbije i Crne Gore i to, naravno, iziskuje potrebu da se mnoga budžetska sredstva rebalansiraju, kako bi se obezbedilo funkcionisanje i onih organa koji su bili na nivou zajedničke države, a prelaze u nadležnost Republike Srbije. Potom, očekuje nas, takođe, primena novih zakonskih propisa, koji svakako iziskuju potrebu za budžetskim sredstvima.
Podsetiću da je ovaj parlament u svom mandatu, do dana današnjeg, doneo preko 200 zakona i zakonskih propisa, da su formirane institucije koje su preko potrebne da bi država uopšte funkcionisala u skladu sa tim novim zakonima i propisima. To iziskuje potrebu da se određena sredstva preusmere. Ono što je jako bitno jeste, upravo, jedan komentar koji može da se čuje od ozbiljnih ljudi, a to je da je, upravo, izgradnja institucija obezbedila povećanje prihoda od stranih ulaganja i privatizacije.
Podsetiću da je, recimo, najbolja, najkvalitetnija i najskuplja privatizacija u vreme prethodne vlade bila prodaja Duvanske industrije. Setite se da je to bila cifra od 500 miliona evra.
Sada imamo situaciju u Srbiji da se jedna firma, koja je gotovo bila pokradena od strane jednog moćnika iz prethodnog doba, prodala za gotovo milijardu i trista osamdeset stotina evra. Naravno da će ogroman deo novca biti investiran u nova radna mesta i stvaranje uslova da se nova radna mesta otvaraju, kao i u ostale naše potrebe u okviru Nacionalnog investicionog plana.
Želim da kažem da je preko potrebna društvena i politička stabilnost kako bi se realizovali oni resursi koje Srbija ima, a tu je doprinos i rada Republičke vlade. U tome je doprinos i rada ovog parlamenta. Mislim da je, prosto, neukusno da u ovom trenutku, nekim sitnim stranačkim potrebama vezanim za kampanje u nekoliko opština u Srbiji, narušavamo prekopotrebno jedinstvo i dogovor o tome na koji način da ovaj novac, koji nije novac, naravno, Republičke vlade, već novac svih građana Srbije, raspodelimo. To je jedna od osnovnih poruka i ovog nacionalnog investicionog plana.
Podsetiću na neke dobre smernice samog predloga investicionog plana, a to je pokušaj da Srbija, koja ima neujednačenu razvijenost, na neki način to ispegla i uravnoteži. To jeste jedan podsticaj kako bi se i oni mrtvi delovi Srbije pokrenuli i kako bismo pokušali da sačuvamo stanovništvo i sve ono što je potrebno da bi Srbija bila na svim svojim prostorima na pravi način, kako bi omogućila svojim žiteljima da žive svoj život.
Mislim da to iziskuje dodatni napor, a to je potreba da se manjim opštinama, koje kubure sa kadrovima, omogući da preko republičkih institucija projektuju ono što im je potrebno. Iskustva govore da su mnoge opštine neuspešno to radile.
Moram da kažem da su moja iskustva sa teritorijom Braničevskog okruga, koji je u ovom investicionom planu dobio negde oko 16 miliona evra u okviru narodnog projekta, sledeća.
Neke opštine su konkurisale pravim projektima i imaće mogućnosti da ih realizuju. Nažalost, najveća, centralna opština - Požarevac, nije imala sluha za Nacionalni investicioni plan i to treba da bude predmet naših diskusija na lokalu. Moram da kažem da je žalosno što centralna opština Braničevskog okruga nije smogla snage da na pravi način konkuriše.
Molim vas da ne dobacujete, ja vam, svakako, neću dobacivati. Naravno da svako dolazi iz svog mesta i da ga ponajviše tišti ono što se tamo dešava, to je jedini razlog. Ne prebacujem gospodinu Arsiću ništa, mislim da je on jedan od značajnijih ljudi opštine Požarevac, ali to je timski rad i šteta je što mnogo širi krug ljudi nije bio uključen u izradu projekata. Mislim da se tu ljudi ne vezuju za političke stranke, već za struku i za ono što umeju da odrade na pravi način.
Mislim da to treba da bude princip i kada sutradan budemo kontrolisali Nacionalni investicioni plan. Mislim da je pravo mesto za to Parlament i dobar je amandman gospodina Baralića koji će to i omogućiti.
Ono što karakteriše sam predlog rebalansa budžeta, to je ostvarivanje visokog privrednog rasta zasnovanog na rastu izvoza i visokom prilivu stranih direktnih investicija. Razlog zašto je to tako sam već pomenuo. Ono što je, takođe, bitan momenat u samom predlogu rebalansa budžeta, to je pokušaj da se održi makroekonomska stabilnost. Mislim da je tokom ove godine Republička vlada u tome uspela.
Podsetiću i gledaoce, i prisutne poslanike, i one koji posmatraju TV prenos, da su pitanja koja smo slušali ovde u holu od novinara tokom prošle godine, u ovo vreme ili u novembru mesecu, bila - kako cenite procene stručnjaka ekonomista i kako će funkcionisati srpska privreda kada nakon Nove godine, odmah u januaru, evro bude vredan oko 115 dinara. To je bila katastrofična procena ekonomista, to je bila procena koja je mogla da se čuje i u jednoj parazitskoj organizaciji koja se zove Privredna komora Srbije. Podsetiću i na napise nekih ekonomista koji se predstavljaju kao vrsni eksperti.
Na njihovu žalost, a na našu sreću, imamo jak i stabilan dinar i mislim da je doprinos Narodne banke, Republičke vlade i Ministarstva finansija bio dobro usmeren i sačuvao je stabilnost. Stabilnost je preko potrebna.
Mislim da kritičari jakog dinara silno greše. Mislim da treba smanjivati troškove i praviti konkurentnu cenu za izvoz, a nikako devalvacijom i nekom veštačkom inflacijom pokušavati da se izvoznici stimulišu. Naravno, s druge strane, možda to odgovara uvozničkom lobiju, ali mislim da je tu država koja treba strogo da kontroliše njihove marže i način na koji plaćaju državi dažbine.
Ono što, takođe, valja spomenuti, to je nesmetan rad državnih organa čije su nadležnosti prenete sa institucija bivše SCG na Republiku Srbiju, kao i stvaranje uslova za nesmetani rad organa koji su formirani u cilju usaglašavanja našeg pravnog poretka sa propisima EU. Podsetiću da smo tokom ove godine doneli i izgrađujemo organe tipa državno-revizorska institucija, inspektorat za rad, ministarstvo, onda antidoping agencija, upravo za sprečavanje pranja novca itd. Dakle, to je uvršteno u rebalans budžeta.
(Predsednik: Oprostite, koristićete i drugih deset minuta? Izvolite.)
Da. Ono što u Nacionalnom investicionom planu možemo uočiti, to je pokušaj da se nerazvijena područja stimulišu, da se razvijaju.
Međutim, mislim da su kritike da se selektivno sredstva plasiraju, da se odobravaju na politički način, kada gledamo krupne cifre, bez osnova.
Naime, kada pogledamo strukturu samog nacionalnog plana, videćemo da se više od dve trećine plana odnosi na razvoj saobraćaja, zdravstva, podsticanje preduzetništva i zapošljavanja, privrednog razvoja i stanogradnje.
Za sve ostalo možemo da kažemo da jeste momenat o kome možemo da se sporimo za pojedinačne projekte. Stvarno je velika dilema da li je jednoj školi potrebna popravka krova, drugoj krečenje ili novi prozori, ili da li je potrebno to uraditi u jednom ili drugom mestu. Međutim, zdravlje je potrebno svim građanima Srbije.
Takođe, putevi su potrebni svima. Mislim da najveći deo novca, koji je upravo opredeljen za te investicije, na pravi način pokriva ono što se zove Nacionalni investicioni plan.
Uslov za privredni napredak je otvaranje novih radnih mesta i prava je šteta, opet ću pomenuti svoju opštinu, što takve opštine, s ogromnim šansama i sa pravim potencijalima, nisu konkurisale projektima industrijske zone, projektima vezanim za gasifikaciju. Bez gasa nema jeftine proizvodnje, bez industrijski sređenih zona nema novih radnih mesta. Pozvao bih i one koji gledaju ove naše diskusije da upravo u tom smeru razmišljaju.
Nadam se da će ovaj plan doživeti potvrdu u narednim mesecima i u narednoj godini i da će većina poslanika podržati rebalans budžeta. Naravno, on je s jedne strane iznuđen. S druge strane, ima, na osnovu uspeha u tekućoj godini, na osnovu jedne finansijske stabilnosti i neočekivano velikih prihoda, razvojnu šansu i zbog toga će DSS glasati za rebalans.