Hvala vam, gospodine Krasiću. Nadam se da mi niko ne zamera što sam vam dozvolio duplo vreme, nisam hteo da prekidam gospodina Krasića, jer sam shvatio da se delovi govora odnose i na član 104. i na član 225, dakle, davanje neophodnih obaveštenja.
Na član 23. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)

Građanima koji su pratili prenos je dobro poznato da je SRS danas radila svoje puno radno vreme, ovaj broj poslanika SRS. Smatramo da je dovoljno da za nekoliko minuta obrazložim sve ove amandmane koji su ostali, kako bismo pomogli da se ubrza rad, s obzirom da nam predstoji rad i sutra, pa se nadam, gospodine predsedniče, da nemate ništa protiv što ću u ovoj diskusiji da obuhvatim više amandmana, jer je to sve u prilog efikasnijeg rada.
(Predsednik: Pretpostavljam da se svi poslanici slažu. Hvala vam. Izvolite.)
Moram da vam skrenem pažnju da, kada je prošli put menjan zakon o budžetskom sistemu i kada smo podnosili amandmane kojima smo izražavali nezadovoljstvo formiranjem Uprave za trezor, mi nismo izražavali nezadovoljstvo da ti poslovi ne postoje, nego smatramo da ti poslovi moraju da postoje unutar Ministarstva finansija, ali da to segmentiranje državnih organa na uprave, agencije, direkcije, zavode itd, jeste loše za samu organizaciju vlasti u Republici, te smo u tom smislu i ovim našim amandmanima obuhvatili taj deo.
To se odnosi delimično na ono što je obrazložio gospodin Četrović, to se odnosi i na amandman gospodina Mirčića na član 23. i sad smo kod amandmana na član 24, a tiče se rukovođenja, gde vi sada menjate ono što ste ranije ugradili u Predlog zakona.
Praktično, ovo su sada izmene izmena i dopuna prethodnog zakona. Kada neko u roku od nekoliko meseci dva puta menja svoj zakon, osnovni tekst, pa onda izmene i dopune, pa izmene i dopune izmena i dopuna, onda on nije orijentisan u vremenu i prostoru, onda nešto krije, onda nešto nije u redu, onda je planiranje, procena apsolutno pogrešna.
Vratio bih se sada na član 27, pošto smo neke članove preskočili, poput ovog na član 26, smatramo da je to obuhvaćeno na drugi način. Što se tiče člana 27, to je novo krivično delo. SRS dosledno zastupa stav da kazneno zakonodavstvo treba da bude u jednom opštem krivičnom zakonu. Takav zakonik je donet prošle godine, a stupio je na snagu 1. januara ove godine. Verovatno za tih sedam-osam meseci se nije ništa značajnije promenilo, što nije bilo poznato i prisutno kada se donosio Krivični zakonik. Zašto ovo nije tada ugrađeno u Krivični zakonik?
Vidite, sada se koristi jedna mogućnost koja je predviđena Krivičnim zakonikom, ali ona treba da se tumači restriktivno, kao jedan izuzetak koji može s vremena na vreme da se pojavi, ali ne može da bude izuzetak u svim poreskim propisima, u svim finansijskim propisima.
Pored toga što postoje krivična dela iz oblasti finansijskog poslovanja u Krivičnom zakonu, sada se u svakom finansijskom propisu pojavljuje po jedno ili dva nova krivična dela.
Naravno, nema ga gospodin Dinkić, a ovo moram da prokomentarišem zbog javnosti. Zašto? Zato što sam i sam obuhvaćen tom krivičnom prijavom koja nikako da počne i nikako da se završi, ali uredno se javlja svakih šest meseci u pojedinim novinama. Izmislili ste mi rođenog brata, mada sam jedinac, ali nema veze, to sam preboleo. Preboleo sam, ali tužio sam novinare, predmeti su zastareli u sudu. To je ta "demokratska primena zakona", "vladavina prava" maksimalna.
Vidite kakve su sve bile žrtve DOS-ovskog režima. Mislim da ćemo vrlo brzo morati da napravimo fond žrtava DOS-a i jednu ulicu žrtava DOS-a. Verujte da će mnogo više ljudi da se prijavi nego za one vaše asocijacije o žrtvama koje vezujete za neka druga imena i prezimena.
Gospodin Dragan Todorović je 99. godine izabran za potpredsednika Republičke vlade. Protiv njega su podnete krivične prijave, u kojima mu se stavljaju na teret krivična dela koja je, navodno, on uradio kao ministar saobraćaja i veza u 2000. godini. Znači, čovek nije ni bio ministar.
Ni po jada za to, nego mu se stavlja na teret nešto što je potpisao Aleksandar Milutinović novembra 2000. godine, kao ministar u prelaznoj vladi. To se talambasa po novinama, s vremena na vreme izađe neki ekspert, zahuče, revolucionar promena, grejao se na vatri dok je gorela Savezna skupština, ovde autoritativno iznosi šta - laži. Gde ih je našao? U novinama.
Ko je osmislio sistem krivičnih prijava? Labus, Đinđić, Dinkić, Đelić, Čović. Po čijem nalogu? Neke Evropske banke za razvoj. Zašto? Da bi se svi oni koji bi bili smetnja novom DOS-ovskom režimu okarakterisali kao kriminalci koji imaju patriotsku priču. To dokazujete na svakom koraku. Nema kod vas zaštite građana Republike Srbije, samo povinovanje svim interesima i zahtevima sa Zapada.
Kako sad to krivično delo treba da glasi? "Novčanom kaznom od 30.000 dinara do 300.000 dinara ili zatvorom do jedne godine kazniće se za krivično delo odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja ili drugo odgovorno lice kod korisnika budžetskih sredstava ili u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdataka preko iznosa od jedan milion dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom ili finansijskim planom, odnosno preko iznosa sredstava pozajmice datih aktom Vlade".
Nije problem što ste samo propisali ovo krivično delo vrlo neprecizno. Ovo sudija ne može da primeni, jer nema elemenata bića krivičnog dela i oni su tako rastegljivo postavljeni.
Postavlja se pitanje kako je moguće da dođe do krivičnog dela kada postoji interna kontrola, interna revizija, budžetska inspekcija i sve ovo drugo, što u vašim rukama, na republičkom nivou, što na lokalnom nivou.
Vi ste već to imali u praksi. Koliko je puta budžetska inspekcija, a znam, imam i te zapisnike budžetske inspekcije, pa se neki put pozivamo na neki zapisnik, neki pute ne, šta su sve utvrdile dok je bila na vlasti DOS-ova garnitura Đinđić-Živković? Da li je pokrenut neki krivični postupak? Ne po ovom članu, po ovom članu nije ni moglo.
Da li je razrešen problem? Kako su sredstva od privatizacije duvanske industrije, recimo socijalni program, kako je mogao da ode u košarkaški klub? To nije nezakonito zato što su uradile demokrate. Da je to uradio radikal, bio bi streljan na licu mesta, pa čak možda i više puta, nije za šalu, kao Milan Babić u Haškom tribunalu. Napokon su javili da je bio dva puta obešen: jedanput kanapom, a drugi put kaišem. Pobrkali su se ti kriterijumi, ti osećaji.
Prokomentarisao bih i član 28, gde utvrđujete novi objektivni rok za utvrđivanje zastarelosti kod prekršaja. Nije više godinu dana, nego tri godine. Zašto povećavate taj rok?
Zašto povećavate taj rok, ukoliko imate te harmonizovane mehanizme, harmonizovane u odnosu na EU i neku tamo državu, koji treba preventivno da deluju da se spreči pojava nenamenskog trošenja sredstava. Zašto onda povećavate rok? Možda nekima deluje da ne bi trebalo ovo da pričam, zato što kao stranka koja će uskoro doći na vlast nama odgovara ovakva jedna promena roka zastarelosti, jer možemo da napravimo retrospektivu, pa da imamo veći obuhvat lica koja bi možda mogla da odgovaraju.
Mi kao stranka se borimo za princip, a ne za revanšizam. Mi hoćemo samo da sačuvamo princip. Ako svugde zastupamo neki princip, zašto ga ne bismo zastupali i ovde. Mada bi bilo vrlo interesantno da se pogledaju evidencije, knjige i način na koji su uplaćena i kako su trošena neka sredstva.
Skrećem vam pažnju da u odnosu na budžet 2000. godine, budžet za 2006. godinu je deset puta veći. Skrećem vam pažnju da je povećan broj zaposlenih u državnoj upravi, da je povećan broj organa i mnoge druge stvari su povećane. Nivo zaštite, nivo prava je u međuvremenu smanjen, mnoge obaveze i dalje stoje neizmirene, na šta se onda troše budžetska sredstva?
Šta je svrha ove vrste centralizacije kontrole korišćenja budžetskih sredstava? Da se obezbedi namensko korišćenje sredstava. Podržavam, ako je to. Ali nije to. Nego da i nenamensko trošenje tih sredstava, zbog ovakve vrste kontrole, bude nejasno, netransparentno. Neće vas da napadne transparentna sredina.
Vidite onaj Savet za borbu protiv korupcije, čim ste im dali malo nešto para, pomenuli stan te gospođe tamo, ona je sada mirna.
Nevladin sektor se svladio. Zašto? Zato što je gazda isti, gazda je iz inostranstva, ne svađajte se deco, morate da budete zajedno, lakše je nama da vladamo preko vas, kako ćemo mi da kontrolišemo neposlušne radikale, oni još uvek misle o svome narodu. Eto, to je cela priča, to je ta razlika koja postoji. I naravno, ima još nekoliko amandmana koje smo podneli koji se tiču odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a koji su prelazne i završne odredbe, a mi smo i naredili njihovo brisanje, jer ne bi imalo smisla da to nismo uradili, s obzirom na sve ove prethodne amandmane.
Poslednjim amandmanom koji smo podneli, insistiramo da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, jer ne vidimo nijedan opravdani razlog zašto bi ovaj zakon morao da stupi narednog dana od dana objavljivanja, kako je to predloženo poslednjim članom ovog zakona, a to je 31. član. Mislimo da ne postoje opravdani razlozi da ovaj zakon stupi ranije od dana kako je to propisano Ustavom Republike Srbije, tim pre što do kraja budžetske godine ima prilično vremena, sredstava kako se hvalite imate sasvim dovoljno.
Niste još istrošili ceo budžet, nema potrebe za nekom hitnošću, imate sredstava, aproprijacije možete da promenite i osmog i devetog dana. Ili je možda ovo ovako naprasno stupanje na snagu ovog zakona vezano za budući sastav te vlade od nedelje. Ako je to razlog, onda vas sve pozivam da prihvatite ovaj amandman, jer ako se, ne daj bože, ovaj zakon hitno izglasa, moguće je da projure rešenja Ministarstva finansija, da se izvrši raspored sredstava, da se usmere sredstva na druga mesta, u skladu sa izmenama i dopunama ovog zakona, odnosno pre svega zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.
Tamo što se tiče onog referenduma, to je u redu, to podržavamo. Ovo drugo vam ništa ne podržavamo. Tumačićemo da svaka druga raspodela sredstava, pa makar i u skladu sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, predstavlja zloupotrebu, ukoliko bi bila učinjena u roku koji bi bio normalan za stupanje na snagu jednog zakona u Republici Srbiji
Što se tiče SRS mi smo završili raspravu o amandmanima povodom ovog zakona, pa očekujemo da ćemo sutra da nastavimo sa ovim budžetskim propisom.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Da li neka druga poslanička grupa želi reč povodom ovog člana 24? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo poslanik Dragan Čolić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala vam.
Na član 28. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Da nisam u sali, gospodine Markoviću, ali nikada mi se za više od 10 godina nije desilo da me proziva neko, a da mi je amandman na dnevnom redu i da govorim a da ne izađem za govornicu. Neću da koristim svih 15 minuta. Samo hoću da napravim u svoje ime, kao poslanik SRS, rezime na ovaj zakon o izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Nastojali smo da kroz ove naše amandmane, koji su glasili da se svaki član briše, napravimo jednu rekapitulaciju dosadašnje primene Zakona o budžetskom sistemu.
Na mnogobrojnim primerima u toku današnjeg dana i u toku načelne rasprave, narodni poslanici koji su nas pratili, iako ih je malo bilo u sali, ali pre svega celokupna javnost, oni na koje se odnosi zakon u smislu da su u obavezi da ga primenjuju, videli su da smo mi u pravu jer zakon ima mnogobrojne propuste.
Različito se tumači od organa Republičke vlade, preko jedinice lokalne samouprave, i intencija predlagača izmena i dopuna ministra koji je ponovo pobegao, Mlađana Dinkića, pošto je gomilu onih besmislica izgovorio na račun SRS, i vidim u popodnevnim satima kada se vratio, pošto se povratio, teško mu je, jer očigledno mora da se oprosti od ministarske funkcije, a pitanje je da li ikada može da pomisli u svome životu da uđe na ova vrata kao predstavnika naroda.
Mislim da je to nemoguća misija za stranku čiji je on sada predsednik, ali oni su što bi naš narod rekao "sitna riba", pa ko će njima da se i bavi.
Želim da kažem radi budućnosti i ljudi koji će morati, pošto se zakon izglasa, da ga primenjuju, da su sve ove primedbe koje smo dali mogle da se otklone, naročito još onda kada je osnovni tekst Zakona o budžetskom sistemu usvajan.
Bez obzira na to da li su poslanici, a najočitiji su primeri u onim opštinama gde su srpski radikali na vlasti, i vi drugi znate. Ovde su se javljali poslanici u nekoliko navrata iz SPS-a, koji su u koalicionim vladama ili nekim drugim vladama, da kažu da je Zakon o budžetskom sistemu šupalj po svim osnovama.
To svi znaju, zato što su ogromna ovlašćenja data samom ministru. On se u pravom smislu reči tako i ponaša, i dobro je da više nikada u Srbiji, ako da bog i narodna volja, ne budu takvi ministri kao što je Dinkić, kao što je bio Božidar Đelić, jer to stvara nesigurnost. Od mesne zajednice, do organa uprave u lokalnoj samoupravi, opštine, grada, preko svih drugih poreskih obveznika, i direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Imaćemo prilike sutra da govorimo takođe o Nacionalnom investicionom planu, koji je napravljen u marketinške svrhe, i o tome, kada se već usudio da na račun SRS, kroz neistine i očiglednu neobaveštenost, ali maliciozno i očigledno nervozno Dinkić pre pola sata onakve gluposti izrekne.
Govorimo o tome pošto je on tvorac, kako kaže, velikog projekta, a to je u stvari imovina, odnosno resurs Srbije, svih građana, koji je nedavno prodat Telenoru na javnoj licitaciji.
Kako su se onda razbacivali tim ciframa i gde je taj novac u tom navodno strateškom projektu, nije otišao, a pre svega je trebalo da ide.
Sutra ćemo, imaćemo prilike za to, pošto smo podneli dosta amandmana na rebalans budžeta, u koji se uključuje novac za Nacionalni investicioni plan, da razgovaramo o najugroženijim strukturama u našem društvu, pre svega o deci, penzionerima, nezaposlenima i da vidite, kroz brigu i kroz socijalni program koji će SRS da primenjuje kada bude preuzela vlast u Srbiji, da to i te kako može bolje.
Ovakve statističke besmislice, kojima se hvalio čitav dan i juče Mlađan Dinkić, zapravo su za građane Srbije najveća uvreda.
Da vi kažete građanima Srbije da danas, 2006. godine, 27. septembra, žive mnogo bolje nego pre pet ili šest godina, da im govorite o tome kako u državi teče med i mleko, kako su im visoke penzije, plate, hvali se ministar time da je ojačan bankarski sektor, pa njemu je dobro, i njemu i Jelašiću. Potpuno ga razumem kada govori o svojim partijskim istomišljenicima i o bankarskom lobiju, na čijem je on čelu.
Te iste banke i ti isti bankarski lobiji, novac, kapital, jer novac je danas najskuplja roba, složićete se svi, koji je iz zapadnih zemalja i preko tih banaka, koje po mnogo povoljnijim uslovima ovde posluju kao domaće, unesen u našu zemlju, građanima Srbije se prodaje i građani moraju da odlaze.
Zaista su redovi u bankama pri čekanju za takve kredite, zato što ne mogu da plate cenu struje, koja je povećana za 1300% za proteklih šest godina, komunalija, zato što ne mogu deci da kupe odeću, obuću i da spreme drva za ogrev i da plate nagomilane račune.
U tome je razlika između nas i onoga što kao viziju, ali to na svu sreću neće da se desi, Dinkić vidi kao neki budući vladajući demokratski blok. To kakve ste vi bile "demokrate" i koliku korist građani Srbije vide, pokazali su građani 28. decembra 2003. godine, kada su oborili sa vlasti tadašnje Dinkićeve političke istomišljenike, saradnike, jer je bio pod njihovom vlašću guverner Narodne banke Jugoslavije, pa zatim Srbije, kada su poslušali glas SRS. Ali, ovog puta to će biti u neuporedivo većem broju, to budite sigurni.
Jer suštinska stvar u Srbiji za svakog danas ko ovde živi više nije priča i nije etiketiranje bez realne podloge iz novije istorije ili, kako god hoćete, sa realnim činjenicama, kao što je to neozbiljno i u neveštom političkom maniru, kao politički diletant u pravom smislu reči, i nekulturan čovek, malopre, pre pola sata, zapravo uradio Mlađan Dinkić.
Gledaće ljudi ko im šta nudi i ko su ljudi koji se kandiduju na izborima za buduću vladu Republike Srbije, za predsednika države. Budite uvereni, u to sam ovog trenutka apsolutno sigurna, da milioni građana Srbije samo žele suštinske promene i poštenu vlast, koja će znati da ceni svakoga i koja neće da dozvoli da se oligarsi, tesno povezani za vrhom državne vlasti, bogate, da njima bude dobro, da im bude udobno u njihovim vilama, u ogromnim stanovima, u blindiranim automobilima. Jer je Dinkić trebalo da pođe od svog primera i Tadić, ovaj prekoputa, svi oni iz njegove Narodne kancelarije i Đilas, vodeći taj put Borisa Tadića i svi ostali lopovi, koji su prvo obnovili sebi vozne parkove. Pa da nam ministar kaže, šta mu je falilo što je zatekao neki drugi vozni park, nego je najskuplji audi A-8 kupio za sebe i svoje ministarstvo.
Kako danas žive i kolike su plate onima koji su u upravnim odborima tih banaka, a građani moraju da plaćaju kamatu na keš, uđeš izađeš i gotov si, od 23-27%. To ljudi neće. Hoće samo mogućnost da rade, da zaposle svoju decu, da ovde ostanu, da se mladi školuju, da se ceni svačiji rad, da se otvaraju fabrike, nova radna mesta i da žive pošteno u zemlji, u svojoj otadžbini koju vole. I da poštuju one koji su spremni da se žrtvuju za svoj narod.
Poštuju prof. dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, koji se žrtvuje za svoju državu i za svoj narod, a ne poštuju one koji se na takav način poigravaju, i posle toliko godina, sa osećanjem i onima koji su izgubili svoje najmilije, kao što je to i bez opomene predsedavajućeg, uradio ministar finansija.
Juče je bio u Banjaluci, možda još jednom ili dva puta pre toga. Nije ga tamo bilo i nije bilo tamo ni Borisa Tadića, ni Šutanovca, ni ostalih lopova, onda kada je narodu bilo najteže. To znaju građani Republike Srpske, a pola miliona je onih koji su napustili svoja ognjišta pod naletom ustaških zločinaca i hordi, i koji žive danas ovde to znaju, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije i oni koji su ostali dole i koji i dan-danas strepe za svoju bezbednost.
Mi smo ljudi koji želimo, pre svega, kroz postizanje velikog i širokog, odnosno najšireg mogućeg nacionalnog konsenzusa, da spasavamo državu, a naročito da se borimo za naš ključni državni interes, a to je opstanak naše južne pokrajine i za stvaranje sigurnosti za naše sunarodnike koji žive tamo.
Nemamo vremena, mi, Srpski radikali, više da se zamlaćujemo, što bi naš narod rekao, sa Dinkićem i sa njima sličnima.
Zato što je njihovo vreme prošlo i njegovi današnji i sutrašnji oproštajni govori, šta god da bude govorio narednih dana, jesu samo jedna ružna istorijska činjenica u našoj novijoj istoriji, kao što su to i ovi iz ostalog tzv. ali lopovskog nedemokratskog bloka.
Narod treba da gleda u budućnost, a budućnost smo svakako mi, koji smo istrajnošću svojih stavova, po svakom zakonu i svakom pitanju ,pokazali da možemo i da umemo i da ćemo umeti bolje. Hvala.

Hvala vama, gospođice Jovanović.
Stvarno se izvinjavam, ali ne znam kakvi su čiji običaji, uvek moram da pitam kada će neko, jer ne moramo svi da znamo činjenice iz privatnog života. Recimo, ministar finansija bio je u uniformi u Banjaluci 12 meseci, ali to su stara vremena, je li.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 29. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Naprosto sam se poveo u načelnom izlaganju gospodina Krasića, pa zato proveravam.
Izvolite, gospođo Radeta.

Nije nikakav nesporazum, gospodin Krasić je rekao upravo ono što smo se mi u Poslaničkoj grupi dogovorili. Član 29. Predloga zakona o budžetskom sistemu zaista zaslužuje poseban komentar i to zbog javnosti, a pre svega zbog pravničke javnosti.
Pročitaću predlog člana 29: „Izuzetno, priprema i predlaganje budžeta Republike Srbije za 2007. godinu izvršava se po sledećem kalendaru, i to: 1. novembar - Vlada na predlog ministra usvaja revidirani memorandum o budžetu, uzimajući u obzir makroekonomski okvir ažuriran posle 30. aprila; 15. novembar - ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; 1. decembar - Vlada usvaja predlog budžeta Republike i dostavlja ga, zajedno sa revidiranim memorandumom o budžetu i finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Narodnoj skupštini.“
Neverovatno da u okviru jednog zakona imamo mali leks specijalis, to je član 29. Zaista je neviđeno da se zakonom reguliše propuštanje roka od strane ministra, odnosno da se amnestira ministar zato što je propustio rok.
U zakonu predviđate na koji način će se doneti, odnosno predložiti samo budžet za 2007. godinu i to jednostavno nije normalno. Ovde sedi nekoliko pravnika i zaista mislim da dele moje mišljenje.
To što vi unapred znate ili što Vlada unapred zna da ministar neće izvršiti svoje obaveze, i to pokušavate da usvojite kroz zakon, nama u SRS je zaista neprihvatljivo. Ovo je jedan presedan koji ne znam da sam nekad srela u nekom predlogu zakona.
Imali ste svakakve nakaradne predloge, imali ste neprimenjive predloge, svaka čuda smo ovde imali, ali ovakav presedan, ovakav leks specijalis u obliku jednog člana, u okviru jednog zakona, to valjda ovaj parlament nije zapamtio od nekih ne znam koliko davnih vremena.
Zbog toga sam želela posebno da skrenem pažnju javnosti Srbije, pravničkoj pre svega, na to na koji način Vlada Srbije radi i na koji način Vlada Srbije manipuliše Skupštinom Srbije, što je takođe neprihvatljivo i što takođe nije prvi put.
Ono što je pre nekih sat vremena ili koliko ministar Dinkić ovde uradio, gospodine Markoviću, zaista ne priliči ni ministru, a pogotovo ne priliči vama, kao predsedniku parlamenta, da to na onaj način tolerišete, da ministru ne skrenete pažnju da je on u obavezi da poštuje Poslovnik kao i svi narodni poslanici, i umesto toga pustili ste ministra da u udarnom terminu, što je inače vaš specijalitet, a i ministara Vlade Srbije, da u udarnom terminu ovde održi predavanje narodnim poslanicima, da kaže da poslanici izgovaraju gluposti, da izvređa jednu poslaničku grupu, i vi ne reagujete, napravite pauzu od sedam minuta, taman toliko treba da se ispuši jedna cigareta, i za tih sedam minuta trebalo je da se zaboravi šta je ministar Dinkić ovde izgovorio i da pređemo preko toga.
Ministar Dinkić je ovde i danas i juče, to malo vremena što je proveo ovde – inače je dva dana vrlo grubo kršio Poslovnik Narodne skupštine, ignorisao Narodnu skupštinu, ignorisao narodne poslanike, ponavljam ono što sam rekla jutros, on nije tu da nam obrazlaže stavove Vlade vezano za naše amandmane, pisan izveštaj Vlade, što je uobičajeno, nismo dobili, ali preko svega toga se prelazi – to kratko vreme koje je Dinkić proveo i koje je uglavnom iskoristio da se odavde, valjda u ovoj izbornoj kampanji za lokalne izbore, obrati građanima, on je govorio o dobitnicima tranzicije. I on sigurno jeste dobitnik tranzicije, i njegovi najbliži prijatelji, i njegove kolege iz Vlade, ove i one prethodne dve vlade, Živkovićeve i Đinđićeve. Naravno, oni kako napuste Vladu, tako otvaraju banke, privatne fakultete i svakako da oni jesu dobitnici tranzicije.
Mi srpski radikali ovde pokušavamo da se izborimo za pravo i bolji život gubitnika tranzicije, a gubitnik tranzicije je narod. Većina građana u ovoj Srbiji su veliki gubitnici tranzicije. Priča Dinkić koliko je novih ljudi zaposleno u bankama. Šta bi sa onima koje je 2001. godine najurio iz banaka?
Šta bi sa tada desetinama hiljada ljudi koji su radni vek ili do pred kraj radnog veka radili u najvećim srpskim bankama?
Njih nema u ovim bankama. U ovim bankama su neki novi mladi ljudi. Nemam ništa protiv što se zapošljavaju, ali nema ministar čime da se hvali, da otpusti 20.000 zaposli 10.000, stvarno ne znam u čemu je tu uspeh ministra.
Kaže - u Republici Srpskoj juče je bilo 30 privrednika, predvođenih Koštunicom i Tadićem, tamo ih sačekao Dodik i Čavić, prošetali pet metara kroz Banjaluku, okruženi telohraniteljima, a sinoć nam kaže javni servis evropske Srbije, kako su oni slobodno šetali i kako su dozvoljavali ovi iz obezbeđenja građanima da im priđu. Nijedan živi građanin nije smeo da se približi u okruženju od kilometar na onom trgu gde su oni bili. Sinoć sam se čula sa bar deset ljudi iz Banjaluke, slušali su isto što i ja, ljudi ne mogu čudom da se načude takvim lažima.
Otišli su tamo u izbornu kampanju, otvorili Komercijalnu banku. Pa što ne otvoriše tamo neki pogon da zaposle one ljude koji sada žive u Republici Srpskoj, ne na svojim ognjištima, nego su došli iz nekih drugih delova BiH ili Krajine, zato što su proterani u onim akcijama koje su bile u toku poslednjih otadžbinskih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije.
Lako je otići, uslikati se i na svojoj televiziji pokazati onako lep snimak. Šta su stvarno uradili? Da li je moguće da misle da su građani i u Srbiji i u Republici Srpskoj tako kratkog pamćenja i da će poverovati u ono što oni tamo potpišu, što niko živ nije video i ne zna šta zaista znači i šta predstavlja. Prave paralelnu izbornu kampanju za Republiku Srpsku, da tamo Dodik i Čavić kažu narodu u Republici Srpskoj, jer znaju da taj narod voli Srbiju i da Srbiju smatra svojom maticom, i oni sada tamo predstavljaju kako oni drže tako bliske odnose sa Srbijom.
A ovi ovde naši takođe znaju da je u Srbiji mnogo građana, mnogo birača koji imaju vrlo bliske veze sa Republikom Srpskom i ne treba im potpis ni Čavićev i Dodikov, ni Tadićev i Koštuničin, mnogo bliže veze, te veze su srce, te veze su porodice. Meni ne trebaju njihovi potpisi, jer članovi moje porodice žive u pet gradova u Srbiji i u pet gradova u Republici Srpskoj, drage moje kolege. Meni ne trebaju njihovi potpisi. Mnogo je takvih u Srbiji i zbog tih takvih, koji jesu birači u Srbiji i treba da budu, otišli su Koštunica i Tadić da pokažu kako se oni brinu o svim Srbima, ma gde oni živeli.
A kako se brinu o Srbima u Srbiji? Kako rešavaju pitanje raseljenih sa KiM, kako rešavaju pitanje onih stravičnih, oni to zovu nekakvim kampovima gde žive ljudi koji su raseljeni sa KiM? Tamo živ čovek ne bi živeo sedam dana, a ne sedam godina. Kako se o tom narodu brinu?
Kako se brinu o 800.000 građana koji danas u Srbiji žive ispod ivice siromaštva? Na koji način se brinu o preko 30.000 dece koji nemaju treći obrok?
Koje objašnjenje imaju za činjenicu, koja je objavljena u medijima, da je za tri procenta pala kupovna moć građana u Srbiji? Kako objašnjavaju, danas je objavljen podatak, za 2% povećan broj nezaposlenih u Srbiji?
Kome oni pričaju priče? Ovo što iznosim, to je ono što zna ovaj narod. Ne da zna, doživljava na svojoj koži i onda misli Dinkić, dovoljno je ovde da u pola šest u najboljem terminu, najgledanijem, izađe da izvređa poslanike, koji ovde rade svoj posao, da kaže da mi pričamo gluposti, a on onako sav pametan i misli da će građani da poveruju u njegovu pamet i u njegovu iskrenost.
Nisu građani zaboravili kako je Mlađan Dinkić došao na vlast i samo se pitam, a pitala bih i njega da je ovde, šta da ovih 800.000 građana Srbije, koji su ispod nivoa siromaštva, krenu sa heklerima i kalašnjikovima u Narodnu banku. Mogu to da urade poučeni iskustvom, to je uradio Dinkić, dlaka s glave mu nije falila. Kako će onda da reaguje?
Da li Mlađan Dinkić i da li Vlada Koštunica-Dulić uopšte znaju kako živi ovaj narod u zemlji Srbiji. Pustite vi priče, pustite nekoliko lepih rečenica i mislite - sad smo mi najpametniji, rekli smo im lepo i sada će da nam poveruju. Neće da vam poveruju i ne mogu da vam veruju. Ne mogu zato što imaju vrlo loše iskustvo sa ovom Vladom i sa vama, gospodo, koji Vladu podržavate.
Kaže, Mlađan Dinkić, gledao je u pravcu poslanika SRS, da smo mi nervozni. Da li se vama čini da je neko od nas nervozan, da li mi danas radimo nešto što ne radimo otkad je konstituisana ova skupština. Mi smo ljudi opozicija u ovom parlamentu, mi tako radimo svaki dan, mi ovako radimo po svakom zakonu, mi nemamo nikakav razlog da budemo nervozni.
Vrlo brzo će se promeniti vreme kada mi nećemo biti opozicija i kada ćemo dozvoliti vama da i vi nas kritikujete, ali nikada vam nećemo reći da pričate gluposti, ako budete imali argumente za nas kao što mi imamo za vas. Razumem da je Mlađan Dinkić nervozan.
Da bi dobio tamo neke lokalne izbore, govorio je da će 1. oktobra da napusti Vladu, mislio je da nikada neće doći 1. oktobar. E, sad je na mukama.
Za dva-tri dana mora da kaže i da slaže ili svoju stranku ili svoje birače, tih tri odsto što ih ima, šta će da uradi.
Možda da ostane u Vladi ili će da napusti Vladu, pa da ne bude baš toliko veliki dobitnik tranzicije, mada je već dovoljno dobitnik, da može slobodno da je napusti.
On je nervozan i s obzirom da se radi očigledno o čoveku koji nema morala, zbog toga je nervozan, jer onaj ko ima morala i ko se bavi politikom, govorim o političkom moralu, ako kaže da 1. oktobra napušta Vladu, onda je lepo i napusti, a ne da se ovde siluje dnevni red, da se jedna sednica Skupštine ne završi, da se zakazuje druga, da se po kuloarima priča o trećoj sednici, da se što pre završi to nešto što bi eventualno moglo da bude opravdanje Mlađanu Dinkiću da ostane još malo u Vladi, ne zato da čuva Vladu Vojislava Koštunice.
Nemojte vi kolege iz DSS-a, mislite da je Mlađan Dinkić u Vladi, zato što on želi da čuva vas. Ne, nego zato što njemu odgovara premijer kakav je Koštunica, koji mu je prepustio sve pare ovog naroda, sve pare koje Srbija ima, Dinkić radi šta hoće i njemu je lepo. Kako se približava nedelja, njegova je muka, ali šta da mu radimo.
Pošto se približava nedelja, dan kada će se održati izbori u šest opština u Srbiji i kada će se održati izbori u Republici Srpskoj, a i tamo građani gledaju prenos ove skupštine, to pouzdano znam jer sam učestvovala u kampanji u Republici Srpskoj i čula sve to, samo želim da pozovem te građane i da skrenem pažnju građanima i Leskovca, Žabara, Gornjeg Milanovca, Barajeva, Doljevca i Despotovca, da ne nasednu na još jednu prevaru, da ne glasaju za one koji sada vrše vlast, jer to su svi ovi koji su u Koštuničinoj Vladi, to je Boris Tadić. I da glasaju za one za koje će glasati u većini kada budu republički izbori, a naravno, to su kandidati SRS. Takođe poručujem i građanima Republike Srpske da ne nasedaju na ovo što se desilo juče, nego da ozbiljno razmisle i da 1. oktobra glasaju za SRS - dr Vojislav Šešelj, jer od tih izbora zavisi da li će Republika Srpska opstati ili nestati.

Hvala vam. Ko se čuva, bog ga čuva.
Na član 30. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova, pretresom u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda.
Hvala svima koji su odgovorno učestvovali u današnjoj raspravi. Doviđenja i prijatno.