Dame i gospodo narodni poslanici, posle jednočasovne pauze, a radi sticanja uslova za početak rada današnje sednice, po službenoj evidenciji prisutno je 140 narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da su u sali prisutna 93 poslanika i da postoje uslovi za današnji rad.

Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres predloga zakona iz dnevnog reda ove sednice, prelazimo na pretres u pojedinostima.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Dragan Todorović, Branislav Rankić, Petar Jojić, Sreto Perić, Paja Momčilov, Živan Vladimirović, Milovan Radovanović, Božidar Koprivica, Aleksandar Đorđević, Vitomir Plužarević, Mita Avramov, Miljko Četrović, Milorad Mirčić, Vojislav Milajić, Dragan Čolić i Nataša Jovanović, kao i amandmane Vlade.

Primili ste i amandman koji je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za finansije.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Istovremeno molim kolege fotoreportere, pošto počinje sednica, da omoguće da se radi. Video sam vas, ne brinite, samo da omogućimo kolegama... Naravno, i fotoreporteri i kamermani, moramo da poštujemo pravila.

Jedno obaveštenje, pre nego što počnemo, želim da vas upoznam, pošto možda niste obratili pažnju, tek je sada podeljeno. Dakle, u izveštaju Odbora za finansije, broj 402673/06, od 25. septembra 2006. godine, o razmatranju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, sa amandmanima, tehničkom greškom izostavljen je tekst na kraju tačke 3, koji glasi: "Predstavnik predlagača na sednici Odbora nije prihvatio amandmane navedene u tački 3". Molim vas da uvažite ovu ispravku, ako niste obratili pažnju.

Sada nastavljamo rad.

Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite, gospođice Jovanović.

Gospodine Markoviću, ne znam šta vam smetaju fotoreporteri koji se zadržavaju u sali. I ta vaša nova pravila i predlozi za izmenu i dopunu Poslovnika, na sednici koju ste navrat-nanos sazvali za sutra, takođe su nešto o čemu ćemo da raspravljamo i za šta vi lično snosite odgovornost. Biće vremena i o tome da razgovaramo.
Što se tiče današnjeg toka sednice, nisam sigurna da ste dali javnosti i narodnim poslanicima pravu informaciju.
Po Poslovniku, nisu ispunjeni uslovi da nastavimo da radimo i da razmatramo amandmane na Predlog zakona o budžetskom sistemu zato što Vlada Republike Srbije nije dostavila u pisanom obliku narodnim poslanicima izveštaj, odnosno mišljenje o podnetim amandmanima poslanika SRS. Ne samo to, svi su otišli. Gde su otišli? Pa, da je sreće da svi odu, znate, već danas i da... Odbijeni? Gospodine Albijaniću, šta se vama odbija danas od glave, to stvarno ne znam. Znam da amandmane koje podnose narodni poslanici SRS imaju sasvim jasnu formu, iako to vama smeta, jeste tako je, kolega, briše se, zato što Zakon o budžetskom sistemu, odnosno izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu ne odgovaraju građanima Srbije i onima na koje se zakon odnosi. Smatramo da te izmene ne mogu da doprinesu da se sveukupna situacija u zemlji poboljša, kako je to pokušao da nas ubedi ministar, koji je prekjuče popodne odjednom izašao, šmugnuo na ova vrata ovde i od tada se nije vratio.
Dakle, nemamo izveštaj Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima. Prvi amandman na član 1. podneo je kolega Zoran Krasić i on će jasno kroz argumentaciju, na njemu svojstven ekspertski način, da objasni zašto mi nećemo da prihvatimo izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Potrebno nam je da znamo šta o tome misli Vlada Vojislava Koštunice. Ili možda Dinkić više neće da piše izveštaje zbog toga što se bliži 1. oktobar, pa računa, dok on napiše izveštaj Vlade o tome da li su amandmani prihvatljivi ili nisu...
Vidite, on ima u skupštinskoj sali portparola, kaže – nije nijedan prihvaćen. Kako to može da zna narodni poslanik iz stranke G17, a da ne zna neko drugi? Da li znate vi iz DSS-a da li je prihvatila Koštuničina Vlada amandmane Srpske radikalne stranke? To je neozbiljno i ne možete onda da kažete da su se stekli uslovi za rad, a nisu, a smetaju vam fotoreporteri, koji nikome ne smetaju.
Prema tome, dok ne dobijemo izveštaj ili dok se lično ne pojavi, što je najpoželjnije od svega, ministar, koji nijedan odgovor nije imao ni na jedno pitanje, niti kontraargument na naše argumente da ovi zakoni nisu dobri i da budžetski rebalans nije urađen za dobrobit građana Srbije, besmisleno je da nastavimo da radimo.
Ovo stanje će ovako da traje dok je tu ovaj kamerman sa RTS-a, koji slika stanje u sali u ovom širokom kadru pet ili deset minuta. Posle toga, ni vas neću da vidim; možda negde oko dva sata, kada je pauza ili popodne.
Koga onda da ubeđujemo da su amandmani odlični? Narod, naravno, koji to zna, a vi znate, u danu za glasanje treba malo da se razmisli i da se pritisne taster koji znači da građanima bude bolje, a ne samo da odugovlačite i da vas još jedan trzaj više, dva trzaja vuku od izbora koji su neminovni.
Vi znate da je to vaš kraj i pad, zato što niste dobro radili, zato što ovi zakoni i ovakvo ponašanje ministra, a i predsednika Skupštine, govori u prilog našim argumentima da ova vlast ne radi za dobrobit građana Srbije i da je Srpska radikalna stranka jedina ozbiljna politička snaga u zemlji, koja može suštinski nabolje da menja stvari, za dobrobit svih građana Srbije.

Zahvaljujem poslaniku Nataši Jovanović. Gospođice Nataša Jovanović, reći ću vam da član 163. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije reguliše upravo hitan postupak, kakav je ovaj danas, da po hitnom postupku nije nužno mišljenje Vlade i mišljenje odbora, odnosno izveštaj odbora nije nužan za raspravljanje danas. Možemo da raspravljamo i bez toga. Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Samo trenutak, obavestio bih vas da se u izveštaju Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, broj 400-2673/06, od 25. septembra 2006. godine, kaže – pri razmatranju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, sa amandmanima, potkrala se tehnička greška i na kraju tačke 3. izostavljen je tekst koji glasi: "Predstavnik predlagača na sednici Odbora nije prihvatio amandmane navedene u tački 3".
Samo sam to hteo da kažem, a sada izvolite.

Polazeći od pretpostavke da je Vlada na ovaj predlog zakona dala negativno mišljenje, podsetio bih građane Republike Srbije da je, otprilike u ovo vreme, 2003. godine Srpska radikalna stranka pokrenula postupak obaranja Vlade Zorana Živkovića. To nam je tada dobro išlo. Ta vlada je već u oktobru pala sama od sebe.
Evo, ovih dana upravo radimo i taj posao u drugoj etapi, odnosno obaramo DOS-ovsku vladu u Srbiji. I ova vlada će takođe da padne, bez obzira na ove gimnastike, da li će biti rebalans, da li će neko biti izabran za ministra bez izbora, i druge sporedne delatnosti i aktivnosti Vlade, poput one koja se desila juče.
Juče je ministar finansija (verovatno i sada negde drži nekakvu promociju) kazao – znam da vi u Leskovcu teško živite i tamo je siromaštvo, ali glasajte za koaliciju G17 plus - Demokratska stranka, a to znači da glasate protiv Cvetanovića, a onda će vam biti mnogo bolje, jer njegov tata je s juga. Dok ovde, navodno, izlaze iz Vlade 1. oktobra. Znači, sve je dozvoljeno i sve može, samo da se prevare građani Republike Srbije.
Ko bude video gospodina Dinkića, takođe i vi, gospođe, ako ga budete videle, neka mu objasni da je član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu malo promenjen u odnosu na onaj član Predloga zakona kojim ste konstituisali novo krivično delo.
Takođe, ako sada sud bude primenio tu odredbu ovog zakona kojom se propisuje krivično delo, član 27. Predloga zakona, a to je novi član 74a, koji se odnosi na krivično delo nenamenskog korišćenja budžetskih sredstava, doći će do nesporazuma.
Slažem se da to treba da se sankcioniše na određeni način, ali sud ovaj član neće moći kvalitetno da primeni, jer za primenu ovog člana i utvrđivanje da li postoji krivično delo neophodno je da se vrlo precizno zna šta sadrži član 2, drugi član zakona, odnosno izvornog teksta zakona. Šta ste vi sada predložili da se promeni? Između ostalog, predložili ste da se promeni i u članu 2. zakona tačka 8) koja se tiče definicije šta je aproprijacija.
Ovaj član je nekoliko puta menjan do sada i ne mogu da kažem da je to bilo baš prilikom svake promene Zakona o budžetskom sistemu, ali je to činjeno. Tako, od one izvorne formulacije, koja je bila u dva reda – da aproprijacija predstavlja ovlašćenje koje daje Narodna skupština i skupštine jedinica lokalne samouprave Vladi ili izvršnom organu jedinice lokalne samouprave, da do određenog iznosa mogu da se utroše sredstva za namene koje su propisane zakonom (to je prihvatljiva definicija pojma aproprijacije) – u međuvremenu smo dobili u okviru pojma aproprijacije, pored opšte definicije, tzv. stalne aproprijacije, koja se odnosi na vraćanje duga, takođe i aproprijaciju za indirektne korisnike budžetskih sredstava, što se ubacuje sa ovim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Smatram da ste morali ovu tačku da razbijete na najmanje tri-četiri alineje i da definišete sledeće: šta bi to bila neka opšta aproprijacija, ovo što se tiče Vlade i izvršnog organa; onda treba sigurno da ostane i ova stalna aproprijacija, koja se tiče izmirivanja obaveza po osnovu zajmova i slično, nemam ništa protiv toga; pa bi trebalo kao aproprijacija da se definiše i ova aproprijacija za indirektne korisnike budžetskih sredstava.
Takođe, u vezi sa prethodno rečenim, moram da skrenem pažnju da tu ne postoje direktni korisnici budžetskih sredstava. Kada se kaže "ovlašćenje koje je Narodna skupština dala Vladi i izvršnom organu", samo nekakvim širim tumačenjem može da se onda podrazumeva da se to odnosi i na ostale korisnike, direktne korisnike budžetskih sredstava. Ali, to je široko tumačenje.
Moram da kažem da je ova primedba takva da je moramo izneti iz prostog razloga što tada ovaj član 74a ili 74b, kako sam ga malopre citirao, a gde uvodite novo krivično delo, gubi svaki smisao.
Namerno se u ovoj diskusiji o aproprijacijama nisam pozvao na one tačke koje niste menjali, a tiču se direktnih korisnika budžetskih sredstava, indirektnih korisnika budžetskih sredstava, gde je data definicija ko su oni.
Videćete i sami da se u toj materiji nalazi izvesna konfuzija, zbog koje onaj član koji se odnosi na krivično delo neće moći biti primenljiv.
Preći ću na centralno pitanje zbog kojeg smo podneli ovaj naš amandman. Smatram da ste imali prilike da pročitate jedno malo šire obrazloženje zašto tražimo da se briše član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Tu smo pokušali da iznesemo naš stav koji se odnosi na ovo što vi nazivate Nacionalni investicioni program. Smatramo da ovako nešto ne može da nađe mesto u Zakonu o budžetskom sistemu.
Sva izdvajanja, svi rashodi, izdaci države za ono što je državna funkcija moraju da budu propisani materijalnim zakonom. Ako postoji obaveza da se plaća penzija, onda je ta obaveza propisana nekim zakonom, to je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Takođe, ako je propisana obaveza neke vrste socijalne pomoći koju daje država, ona je propisana odgovarajućim materijalnim propisom.
Šta je zakon o budžetu? To je tehnički propis koji sagledava sve obaveze države, evidentira ih i iskazuje na rashodnoj strani i po osnovu drugog propisa očekivane prihode iskazuje na onoj levoj strani, gde država jasno kaže – znamo da imamo obavezu, procenjujemo da je obaveza ove godine tolika i tolika i biće prikupljeno po Zakonu o porezu i slično.
Kod Nacionalnog plana, ono što vi smatrate da predstavlja suštinu tog plana, radi se, u stvari, o nekim obavezama koje država mora da ispuni, za koje treba da se obezbede sredstva, ali ta obaveza mora da proistekne iz nekog materijalnog propisa.
Moram da kažem, ta obaveza donekle postoji u nekim propisima; znači, sve ono što ste planirali da uložite za sređivanje škola kao obaveza postoji u odgovarajućem propisu koji reguliše obrazovanje, gde je država kao osnivač dužna da vodi računa o svojim osnovnim sredstvima, da radi poboljšanja programa, obezbeđuje nova nastavna sredstva, nova učila itd.
To ne sme da bude neka nova ekonomska klasifikacija. To mora da bude ona klasifikacija koja se tiče kapitalnih projekata, sa zadatkom da se obezbede, očuvaju osnovna sredstva i sve ono što je neophodno da bi država ispunila svoju funkciju u odgovarajućoj oblasti. Tu nema neke nacionalne investicije, to su državne investicije, dakle, gde država finansira svoje funkcije.
Ja sam zagovornik, takođe, dugogodišnjeg budžetskog planiranja. Stvarno zagovaram tezu da stalna sredstva za investicije treba da se planiraju. Svake godine deo budžeta mora da se izdvaja za investicije u državne funkcije, dakle, da država ispunjava svoje funkcije. Drugo su one investicije koje su pomoć privredi i ekonomiji zemlje.
Malo je takvih investicija, a malo ih imate i u vašem Nacionalnom planu. One posredno postoje kroz angažovanje zaposlenih na izgradnji, na održavanju itd.
Ne mogu da prihvatim sistem da država svoju državnu funkciju ispunjava tako što treba opština da se kandiduje, što neka druga institucija treba da se kandiduje. Ne treba oni da se kandiduju, nego nadležno ministarstvo za određenu oblast mora temeljno da procenjuje svoje pozicije, mogućnosti i kako da ispuni svoje obaveze koje ima po zakonu.
Namerno nisam hteo da pričam o onoj ideji, ne znam da li je to najbolji primer, ovo sa kompjuterima; pa naravno, obezbedite kompjutere, ne može svako da obezbeđuje kako želi svoju kombinaciju, ali to je državna funkcija, tu je Ministarstvo obrazovanja. Kreveti za zdravstvo, to je takođe državna funkcija.
Ali, nemojte da dolazite u situaciju da kažete – ova lokalna samouprava se nije javila, jer njoj ne pripada ništa. I ne treba da se javi. Onaj resor koji je nadležan za određenu oblast mora na objektivan način da sagledava stanje u svim mestima. Zašto? Država i, na prvom mestu, Vlada Republike Srbije garant je ljudskih prava. Pošto je garant ljudskih prava, ne može da se ponaša u Vlasotincu kao majka, u Leskovcu kao maćeha. U Vlasotincu može, jer mi je tata iz Vlasotinca, a u Ljigu ne može, jer tamo ima vikendicu. Pričam samo radi reda taj primer.
Država je objektivna, mora da bude objektivna i ministar ne može da kaže parolu kao juče na televiziji – znam da je teško, ali glasajte za DS i G17 plus da ne prođe dr Cvetanović, a onda ću ja da vam dam. Počeli ste kao Velja; on je tako obećao, pa se izgradilo onih 25 kuća. Dakle, da li je to nenamensko korišćenje sredstava? Zašto ga ne oterate u zatvor? Prevario ga neko?
Imate sve moguće sisteme interne kontrole i revizije, ali prekontrolišete sve to. Kada budemo govorili o budžetu onda ćemo da pričamo o nekim stavkama, pa da vidite, samo ušteda na jednoj strani - službena putovanja ili ovi kabineti, ovo što je izmišljeno itd.
Drugo, ministre, morate da vodite računa kada dajete izjave sa ove govornice. Uvredili ste nekoliko desetina hiljada zaposlenih u državnim službama rečenicom da će oni koji imaju manje od pet godina radnog staža dobiti povećanje plate 60%, a ovi drugi mnogo manje ili neće dobiti uopšte. Ne određujete vi plate. Određuje onaj Balinovac onim zakonom koji je ovde progurao.
Znate šta, ja nemam ništa protiv što ste se vi u Vladi dogovorili: kapitalne investicije - Velja, finansije i sve ovo gde su pare - vi, gde je bezbednost - ovi ovamo, ovo što je za putovanja - ovaj Vuk itd. To je vaša interna stvar.
Kada sednete tamo uz kaficu, vi se dogovorite – tebi ovo brate, meni ovo burazeru itd, ali ne možete vi da doživljavate funkciju kao da vam je tata kupio to mesto, ili da se ponašate kao Deda Mraz: evo, dečice, ako budete dobri, ako u Leskovcu glasate protiv ovoga, dobićete, ja znam da ste vi siromašni, ali sada je po prvi put država dobila nešto.
Nemojte tako. Meni izlazite na megdan i ja kažem, demokratski blok je lopovski blok i to su dobitnici u tranziciji, njih pet ili šest posto, a ko su gubitnici – 95% građana. Znate kako ovaj hvalospev o velikom suficitu, velikom investicionom ciklusu, velikom Nacionalnom investicionom planu uvredljivo deluje na građanina koji jedva krpi kraj sa krajem. On postavlja pitanje – gde to postoji, kažite mi gde je ta zemlja da idem tamo. Ali, imamo dosta vremena danas, znači, gledajte danas prenos, građani Republike Srbije, i posle ove sednice Vlada pada.

Reč ima ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo da odgovorim na neke teze koje je poslanik izneo. Naime, najveći broj projekata u okviru Nacionalnog investicionog plana finansiran je na bazi predloga ministarstava, ne po broju, nego po vrednosti. Sve ključne nacionalne saobraćajnice, sve ključne investicije u zdravstvu, uključujući i četiri klinička centra, regionalne bolnice, uključujući ovo što ste pominjali kompjutere, krevete, to nisu bili predlozi lokalnih samouprava, već predlozi resornih ministarstava.
Međutim, neke projekte, ne tako velike po vrednosti, koji su od lokalnog značaja, predlagale su i lokalne samouprave, i to ne znači da one nose ključnu razvojnu ulogu. Naravno da su nacionalni projekti ključni, ali za tu opštinu ovi lokalni projekti takođe imaju važnost. Republička vlada ne može u svakom trenutku znati šta je potrebno kojoj lokalnoj samoupravi, gde nema vode, gde nema kanalizacije, to moraju da kažu same lokalne samouprave. Jer, ima 160 i nešto lokalnih samouprava, a sa druge strane, zalažemo se za princip decentralizacije u donošenju odluka.
Dakle, ključne nacionalne prioritete mora donositi Vlada, i donosi ih, a za lokalne projekte svakako da bolje za neke lokalne prioritete znaju oni koji rade i žive u opštinama, u lokalnim samoupravama.
Što se tiče druge primedbe, vezane za plate, vaše je mišljenje da sam uvredio sve druge zaposlene u državnoj upravi, jer sam prilikom obrazlaganja zakona o rebalansu budžeta rekao da će plate mladih koji rade u državnoj upravi do pet godina staža porasti iznad 60% u toku 2006. godine, a svih ostalih 15%.
Međutim, niste imali u vidu, kada pominjete gospodina Balinovca, da će stupiti na snagu zakon koji je ova skupština izglasala. To je Zakon o platama u državnoj upravi i on stupa na snagu 1. januara 2007. godine, kada se predviđa značajno povećanje plata za sve u državnoj upravi.
Želeli smo da pre tog datuma relativno popravimo položaj onih koji su najmlađi i čije su plate bile zaista jako niske, 10.000, 11.000 ili 12.000 dinara. Ovim povećanjima od preko 60 posto želeli smo da im obezbedimo solidnu startnu osnovicu za novo povećanje koje će uslediti od 1. januara 2007. godine, a po zakonu koji je izglasan ovde u junu mesecu.
Naime, od 1. januara 2007. godine niko ko ima završen fakultet a radi u državnoj upravi neće imati platu nižu od 30.000 dinara. To je pravilo za sve, bez obzira na godine staža, govorim o stručnoj spremi, a raspon plata će biti daleko veći. Imaćemo mogućnost i vertikalnog i horizontalnog napredovanja u karijeri. To znači da imamo osam platnih razreda.
U okviru jednog zvanja, na primer, samostalni stručni saradnik, plata može varirati do 40 posto za jedno te isto zvanje, u zavisnosti od kvaliteta konkretnog pojedinca koji obavlja posao. Svake godine se može napredovati maksimalno za po jedan platni razred, a ima ih osam.
Svaki platni razred donosi pet posto povećanja plate; dakle, za osam platnih razreda u okviru jednog zvanja to je moguća teorijska razlika do 40 procenata, ali, naravno, one koji se izuzetno zalažu, bolje rade od drugih, više rade, daju veće učinke, rukovodilac može unaprediti i pre nego što stignu do osmog platnog razreda, može da ih unapredi za zvanje više, gde im automatski ide još veća plata.
Mislim da smo napravili sistem kakav postoji u svim razvijenim zemljama, i on stupa na snagu od 1. januara 2007. godine. Sada nam predstoji da sličan zakon uradimo i za zdravstvo, obrazovanje i za druge javne službe, jer ovaj zakon važi za državnu upravu, tu je i pravosuđe, državna administracija. Sličan zakon o platama bi trebalo napraviti i za javne službe.
U svakom slučaju, kada govorimo o ovom povećanju plata za mlade od preko 60 posto, ono se dešava ove, 2006. godine, a drugima raste 15 posto. Međutim, od 1. januara ide dodatni rast plata, po osnovu zakona koji je već izglasan u ovoj skupštini, za sve u državnoj upravi, uz odgovarajuće raspone i unapređivanje prema kvalitetu obavljenog posla.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika. Izvolite.

Nama je jasno da u budžetu ima para više nego blata. Znamo mi to, ali vi mene niste shvatili, gospodine ministre.
Državni službenik koji ima manje od pet godina radnog staža, nalazi se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu trgovine, ministarstvu, ne mogu da kažem ministarstvu spoljnih poslova jer ga nema, u Ministarstvu za ekologiju, ovo kod Popovića, ne možete vi da određujete da se samo toj kategoriji, nezavisno od radnog mesta, organizacione jedinice, povećava, a drugima da se ne povećava.
Valjda plata zaposlenih zavisi, hajde da se vratimo na ono samoupravljanje, od mesta na kome se radi, od rada i rezultata rada. Slažem se da postoji ta unutrašnja razlika, ali vi kažete – solidna startna osnovica. Pa, svi traže solidnu startnu osnovicu! Samo ludak kaže – meni ne treba solidna startna osnovica.
Svako hoće solidnu startnu osnovicu, ali vi podržavate ove vaše što ste ih zaposlili. Ove što rade 30 godina kažnjavate, kao što je penzionere kažnjavao Đinđić. Kaže, nisu hteli za mene da glasaju, skidaj im penzije, neka pocrkaju svi.
Ja ću da predložim rezoluciju da se nijedna engleska reč ne upotrebljava u Narodnoj skupštini, da znate. Evo, i po Skupštini počeli službenici da pričaju "okej", "oket", kao što kaže onaj Francuz.
Ne može tako, ministre! Kakva su to ljudska prava, pozitivna diskriminacija u odnosu na onoga ko je stariji? Pa, taj što je stariji mu je omogućio da ima državu i da ima radno mesto. To je jedna stvar. Znamo da taj zakon kreće od 1. januara 2007. godine, ali ne može neko proizvoljno da pravi tu diskriminaciju među ljudima. To je prva stvar.
Druga stvar, da li ste vi razmišljali o ovim investicijama koje Vlada daje, navodno po budžetu, lokalnim samoupravama? Da li ste razmišljali o tome da se priprema zakon o imovini lokalne samouprave? Jeste li razmišljali o tome možda? Vi iz budžeta, u skladu sa zakonom materijalne prirode koji reguliše prava i obaveze Republike Srbije, možete da planirate i plasirate sredstva, ali su uvek svojina Republike Srbije, a ne da u sledećoj etapi donosite zakon o sredstvima lokalne samouprave, pa to gde su otišla sredstva Republike, u Nišu ili u nekom drugom mestu, lokalna vlast kad se dočepa ovog zakona koji se priprema odavno da nekom svom novom tajkunu.
Nije država zadužena da finansira lokalnu samoupravu van onoga što je određeno Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i onih transfernih sredstava koja uvek idu iz Republike. Da li ste razmišljali o tome da sredstva svih građana Republike Srbije zloupotrebi neko u lokalnoj vlasti, s obzirom da pripremate ovaj zakon o imovini lokalne samouprave?

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za finansije prihvatio je ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Zahvaljujem. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, uvažavajući osnovni zahtev iz ovog amandmana, delimično je uvažio ono što je bila moja ideja, preformulisao to i ponudio kao svoj amandman. Ipak, zbog javnosti i zbog svih vas ovde želim da kažem šta je bila moja ideja i zašto sam podneo amandman na član 1.
Što se tiče tačke 32), smatrao sam da kada se radi o nekoj strateškoj oblasti to treba uvek da razmatra samo Narodna skupština, a ne Vlada.
Na Odboru za finansije nije bilo dovoljno razumevanja za taj predlog, ali je on delimično kroz amandman Odbora za finansije prihvaćen na taj način što se reč "ili" zamenjuje veznikom "i" i na taj način se onda kaže da to čine i Skupština i Vlada. To je nešto malo bolje nego što je bilo, a nešto malo gore nego što sam predložio. Pošto kompromis nikada nije sporazum fifti-fifti, već takav u kojem jedna strana uvek više gubi, a druga dobija, ja sam se sa tim složio.
Predložio sam da se u tački 38) donese novi stav i da se Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije obaveže da dvomesečno razmatra izveštaje Vlade Republike Srbije o utrošku sredstava iz Nacionalnog investicionog plana. Na predlog ministra finansija Odbor za finansije je prihvatio takođe kompromisno rešenje da to može biti kvartalno, ja sam se sa tim složio.
Dakle, smatram da je važno da Narodna skupština Republike Srbije ima priliku, a Odbor za finansije jeste upravo pravo mesto i pravi način da o utrošku tako važnih sredstava, važnih po obimu i kvalitetu, obavesti javnost, kao i o dinamici onoga što je urađeno na osnovu utrošenih sredstava.
To je bio amandman i ja ću naravno, kada god se ukaže prilika, pokušati da amandmanima ojačam poziciju radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije i same Skupštine zato što smatram da od toga nikoga ne boli glava. Imam razumevanja i za operativne poslove koje radi Vlada, za dinamiku svega što se tamo dešava, ali ipak smatram da je važno da budemo informisani.
Malo koji parlament će u narednim sazivima imati priliku da se o ovakvom obimu i kvalitetu sredstava izjašnjava na ovaj način kao što sam predložio. Ovo je poseban trenutak u istoriji ove zemlje, jer se troše sredstva od privatizacije, kojih kasnije neće biti, ili neka druga. To je bio moj amandman. Delimično sam zadovoljan načinom na koji je Odbor za finansije ovu stvar razmatrao i na osnovu onoga što je prihvatio razumem da je moj amandman delimično ugrađen u sve ovo.