Pokušaću da objasnim šta tražimo da se izbriše u članu 6. Predloga zakona. Tu se kompletno menja član 19. postojećeg zakona i tim članom, ako mogu tako da kažem, definisano je kako se priprema nacrt budžeta Republike i nacrt budžeta jedinice lokalne samouprave. Manje-više, ako mogu tako da se izrazim, u procentima, 75% teksta se prepisuje, a dodaju se praktično samo dva nova stava, ali su vrlo interesantna ta dva stava. Prvo što se dodaje, to je u stavu 2. nova tačka 4) - zahtev za dodelu sredstava iz Nacionalnog investicionog plana koji se iskazuje po programima, odnosno projektima za jednu ili više godina.
Moram da napravim vezu sa prethodnim, kaže: "Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta Republike, direktni korisnici budžetskih sredstava izrađuju predlog finansijskog plana." Direktni korisnici su definisani i to se nalazi u članu 2. To su organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti. Indirektni korisnici su pravosudni organi, ustanove koje su osnovane itd.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, neko ministarstvo, morao bi da na neki način opravda svoju potrebu. Kada se radi taj plan, odnosno predlog, do sada je bilo da taj plan mora da sadrži tri, ako mogu tako da kažem, zahteva, odnosno to su tri izjave, podatka koji su značajni za budžetsko planiranje, sa tekućim izdacima, sa dodatnim sredstvima za tekuće aktivnosti, za osnovna sredstva, a ovo je najvažnije - osnovna sredstva za nabavku opreme, dodatna sredstva za kapitalne projekte itd.
Sada ide ta nova rupa na saksiji, Nacionalni investicioni plan. Zašto dva puta da pišemo jedno isto? To smo već imali. Tačka 3) govori – zahtev za osnovna sredstva, za nabavku opreme, dodatna sredstva za kapitalne projekte započete u prethodnim fiskalnim godinama i za nove kapitalne projekte. To podržavamo, to treba da stoji, to su trajni investicioni programi. Država mora da vodi računa o svojim obavezama i da usmerava onaj deo investicija koji treba da olakša državi da ispuni svoje obaveze prema građanima, subjektima itd.
Zašto se izmišlja nova, četvrta stvar? Samo zbog izbora. Kada se kaže Nacionalni investicioni plan, to zvuči, zveči. Predstavlja se, deluje kao opasna iluzija. Pazite, vi ste tu pogrešili, jer sejete sliku o tome, veliki nacionalni investicioni plan je moguć samo ako se otme. Izgubilo se ono zakonito, nego malo više potenciraju, i to vas uče ovi iz CIA, na onu srpsku, kaže – dok jednom ne smrkne drugom ne može da svane. Vidite kako idete daleko. Ovi što vas uče, nevladine organizacije, tu svega i svačega ima, to više nisu nevladine organizacije, to je sve vladino.
Pogledajte Zakon o rebalansu budžeta i videćete, 67 različitih razuđenih, od avio-servisa, preko agencija i direkcija, zavoda, kancelarija, službi, ne znam, kabineta, ko zna šta ćete na kraju da izmislite, i još neke agencije itd. To su sve instrumenti delovanja, i ne pitaju se ovi iz Vlade, o tome najviše odlučuje CIA.
Videli ste ovaj izveštaj za ove "otporaše", gde god gori parlament, "otporaši" su tu. Oni su prva linija fronta novog svetskog poretka. Ona dvojica su isterana iz Ukrajine, oni su iz Gruzije. Nataša Kandić je u toj grupaciji i pripada...
A vi se plašite Nataše Kandić, jer od stava Nataše Kandić zavisi koliko ćete vi da vladate. To mora da se kaže vama u oči da bi građanima bilo što jasnije, a nemam drugačiji način da delujem i ne mogu preko RTS-a, ne mogu preko B92. Mogu samo ovako da otvorim dušu i da kažem građanima Srbije šta je, kako je, kakvo mu je pravo ime i gde su opasnosti.
Pozivam vas da prihvatite ovaj naš amandman, jer ovo što ste predložili izmenom člana 19. već postoji u članu 19, samo ga skidamo za onaj deo EPP-a i onaj deo prikrivanja onoga što je već urađeno sa sredstvima. Poslednji član o krivičnom delu vam je dobar član.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo poštovani poslanici, samo radi istine, doneo sam zapisnik, a vi, gospodine predsedavajući, možete da kažete da li sam slagao ili ne, jer je tu sve, sa pečatom i potpisom inspektora Miroslava Pantelića, ili kako se već zove, sve regularno overeno i slično. To je samo zato da bi ljudi shvatili da nisam ništa slagao i da sam govorio istinu.
Neki za nas iz Srpske radikalne stranke kažu da mi umemo samo da kritikujemo, a ništa ne umemo da kažemo šta bismo uradili kada se javi neki problem. Zbog toga ću reći sledeće.
Vlada se hvali velikim investicijama, a mi smatramo da to nisu prave investicije. Prave investicije su grinfild investicije, odnosno kada neko dođe, izgradi nešto, napravi nešto i zaposli ljude, a ne to – prodali smo još nešto što pripada društvu ili državi pa smo finansirali neku veliku investiciju. Na kraju ćemo doći do ključnog pitanja – kada odu i NIS i EPS, od čega će bilo koja vlada da se finansira, radikalska ili bilo čija u budućnosti?
S druge strane, šta bismo radili sa novcem koji je dobijen od prodaje "Mobtela", bilo je pitanje i odgovor da bismo štitili Karića i drugo, na šta je smešno da uopšte odgovorim i neću to da komentarišem.
Vidite, prvo, smatramo da se konceptualno razlikujemo od Vlade Republike Srbije.
Ona je napravila izborni investicioni plan. To nema veze sa Nacionalnim investicionim planom i sa nekim ozbiljnim ulaganjem u srpsku privredu, a ako hoćete, i u razvoj srpske države i srpskog društva.
Smatram da građani Srbije i te kako dobro vide i znaju jednu stvar, koja je potpuno nedopustiva, a to je da im stalno neko govori kako zahvaljujući toj vlasti oni nešto dobijaju.
Ne, to je sve uzeto od građana, na ovaj ili onaj način, i to su sve platili građani. Vlasti se razlikuju po tome ko će bolje i ko će suštinski, domaćinski, strateški, koncepcijski da osmisli kako da potroši narodni novac.
Ne treba da misle ljudi, to sam čuo milion puta, da im je neki ministar nešto doneo. Nije im doneo nijedan ministar ništa, to su sve građani Srbije sami sebi doneli i to je njihov novac. Ne treba da ih lažu razni ministri da im oni nešto daju i donose, posebno ne ovi aktuelni ministri, jer oni više neće biti ministri.
Želim da vam ukažem na ključne probleme srpske privrede i kako mi srpski radikali smatramo da je trebalo utrošiti ovaj novac koji vi koristite za tobožnji Nacionalni investicioni plan, odnosno izborni investicioni plan.
Pre svega, i mimo volje MMF-a i Svetske banke trebalo je vraćati dugove i nije trebalo ići na dalja zaduženja. Možete da pogledate zaduženja po udelima različitih gradova, verovali ili ne, za pojedine gradove u ukupnim prihodima zaduženja idu čak i na 40-45%. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo. Primer je takođe koliko dozvoljenih sredstava ima u udelu grada Kragujevca, a to iznosi 39,01, a Kragujevac je dužan 10 miliona evra, što u kamatama dođe oko 3,5 miliona evra, pa ukupno jeste 13,5 miliona evra. Ko će to, dame i gospodo, da vraća i kada?
Šta još treba da prodamo da bismo mogli u svakom gradu tolika zaduženja i tolike dugove da vratimo? Neću pričati koliki su državni dugovi.
Državni dugovi treba da se svedu na optimalan nivo. I, neki treba da razmišljaju ne o tome kako da dobiju izbore u budućnosti, nego šta će uraditi za našu decu, šta će uraditi za našu budućnost. O budućnosti Srbije i budućnosti naše dece gotovo niko danas ne razmišlja.
Zato je trebalo, pre svega, vraćati sve dugove, a zatim krenuti u izgradnju infrastrukture, a ne na način kako se danas radi: svaki ministar, u skladu sa snagom svoga resora, u skladu sa onim što su dobili iz budžeta, toliko para daju, pa da se to raspodeli i naravno daju preporuke da se to iskoristi prilikom izbora za stranke u izbornoj kampanji. To nije ozbiljan pristup i nije dovoljno odgovoran pristup. Mi moramo strateški da promenimo neke stvari.
Juče sam razgovarao sa domaćinima u leskovačkim selima i oni su mi rekli šta misle o tome, jer oni tamo imaju dobru jabuku, da je prodaju po bilo kojoj ceni, da bilo šta zarade, a mi kao država uvozimo oko 28.000 tona jabuke, mi naravno urušavamo domaćina, namerno urušavamo srpskog seljaka. To važi za sve. Isti je problem sa krompirom, jer mi i krompir uvozimo. Ne znam da li ste znali za taj podatak. Slab nam je krompir iz Pečenjevca, nego treba da ga uvezemo iz Holandije. Ne umeju da ga vade seljaci u Pečenjevcu i u celoj Vojvodini, nego nam treba da ga kupujemo iz Holandije, kao piletinu iz Brazila.
Ne treba da misle ljudi da sam ovim što sam rekao napravio neku lošu metaforu i da sam mislio nešto ružno, ali zaista uvozimo pileće meso iz Brazila. Poštujem Brazil i nemam ništa protiv Brazila, mnogo volim tu zemlju, ali stvarno mislim da Srbija jeste u stanju da proizvede piletinu, a ne da uvozi te stvari.
Šta ćete da radite, jer mi imamo mnogo takvih problema? Nama je stočni fond na nivou od 1910. godine, verovali to ili ne, stotinu godina unazad. Svi smo za to odgovorni, jer se kao država i društvo nismo suprotstavili svemu tome. Za nas je važnija vest da smo prodali neku firmu koja je velika, nego da je porasla proizvodnja u "Porečju" - Vučje, u "Takovu", u "Soko Štarku" i u bilo kojoj drugoj firmi, u Vršcu ili drugom gradu u Srbiji. To je naš strateški problem.
Pošto se govori o tim velikim investicijama, i dalje nam je od završenih investicija najveća investicija "Ball packaging" u Zemunu, u vrednosti od 50 miliona dolara. Mi i dalje nemamo ozbiljne grinfild investicije.
Ja sada znam jednu stvar, a ekonomski stručnjaci će nam kazati da sam u pravu – da dok se ne završi kompletna privatizacija neće biti moguće očekivati grinfild investicije, jer svi čekaju da love u mutnom, veća je zarada, veći je koeficijent obrta, ogroman profit i drugo. Kasnije će to biti ipak mučenički posao kada idete na ozbiljne grinfild investicije. To je sve tačno.
Onda nemojte narodu zamazivati oči i govoriti im kako živimo odlično, sve je idealno. Gde živimo odlično? Par sela sam obilazio prethodnih dana i čini mi se da nigde nikada nisam video toliko sirotinje i toliko ljudi koji teško žive, jedva krpe kraj s krajem. Nekad su domaćini u Srbiji imali 10, 15, 20 svinja, po tri-četiri krave, a danas poneko ima svinju, kravu, da bi mogao decu da prehrani i da ima mleka, sira, kajmaka, čvaraka i šunke. Nema više seljak, jer mu se ne isplati, mleko je 10 dinara po litru, dok je kisela voda 60 i 70 dinara.
Ne krivim samo vas za to. Neka kažu da smo svi krivi, ali ne treba da o tome ćutimo. Mi ovde razgovaramo o drugim stvarima – koji ministar će više da se slika, jer će jedan da poklanja tamo kompjutere, a uz to ide i ugovor za održavanje.
Danas mogu da kažem sa kojom firmom će biti sklopljen taj ugovor, iako tender još nije raspisan. To ću kazati, jer znam sa kim su u vezi, a takođe će dobiti i godišnje održavanje tih kompjutera po školama itd. Na taj način odoše pare.
Super, evo, i mi poklanjamo kompjutere; ako je iko za modernizaciju, mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo za modernizaciju; ako ništa drugo, onda nosimo kompjutere u svaku školu od svojih para, a ne državnih, jer smatramo da je najvažnije da deca znaju da koriste računare, da poznaju savremenu tehnologiju. Ući ćemo u eru robotike iz ere kompjutera, a mi nismo spremni ni za eru kompjutera. To je sve tačno.
Ali, hajde da pogledamo kako i na koji način da zaštitimo naše selo i Srbiju. Ljudi, da li znate kakav priliv stanovnika imamo mi u Beogradu?
Znate li kakav je odliv seoskog stanovništva kod nas? To je zastrašujuće, čitava sela, zaseoci su prazni i za to nije kriva niti ova, niti prethodna ili druga vlada, jer je to dug proces. Ali taj proces se ne zaustavlja, samo se širi. Taj proces je sve jači i izraženiji i dolazi do potpune depopulacije seoskog življa.
Zato što nekome odgovora, da ne bude tu nikakve greške, neko misli da je najvažnije da njegov uvoznički lobi njemu da proviziju zbog toga što mu je on to dozvolio. To je nedopustivo. Ljudi to znaju. Zato što su pojedinci strpali u svoje džepove, napunili ih, a sada trpaju lopatama u kamione, zato trpi cela Srbija. Zato je trebalo – hajde ljudi da vraćamo dugove, jeste li videli predsednika Rusije Vladimira Putina? Ne možemo da se poredimo s njim. Ne možemo mi da damo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Mihailoviću. Izvinite što sam prekoračio vreme, neću se više javljati. Dakle, devet hiljada evra za svako rođeno dete, pa će da ima bejbi bum, a šta mi da radimo? Imamo 0,9 dece u Srbiji danas, a pričamo nešto o budućnosti i ne znam čemu.
Vladimir Putin je vratio sve dugove, mogao je da trpa u devizne rezerve, mogao je da trpa u svoj stabilizacioni fond, a to vam je nešto kao naš Fond za razvoj, gde ima već 600 milijardi dolara, ali kaže – vratio sam sve dugove i nema šta više da pozajmljujete Rusiji, nećemo da pozajmljujemo od vas pare, a sada vi dođite kod Rusije da pozajmljujete pare.
Mi ne možemo da budemo moćni i veliki jer nemamo gasa, nemamo nafte, nemamo sve to što ima Rusija. Mi smo mala i nedovoljno bogata zemlja, ali nismo toliko mali i nismo čak ni toliko jaki, ako hoćete, da budemo u stanju da uništimo svakog proizvođača jabuke, kruške, maline, kupine, krompira, paradajza i svega drugog.
Dakle, do toga da ćemo da uništimo proizvođače tikvica u Srbiji, jer i tikvice uvozimo.
Dakle, neka se zamisli neko nad tim, nije valjda najvažnije samo kako da se spremi neko za izbore, a već godinu dana se svi spremaju za izbore i za početne pozicije i niko ništa ne radi, već samo razmišlja kako će proći na izborima. A ko će 2010. godine da vraća dve milijarde duga, ja to ne znam, ali to vas pitam, narodni poslanici, ko će 2010. godine, kada prođe grejs-period za sve gluposti koje smo uzimali, ja vas pitam čija će deca da vrate dve milijarde evra, od čega ćemo to da vratimo 2010. godine? Kažu, biće reprogram, jeste, pa će 2013. godine da nam dođu tri milijarde.
Vama hvala na pažnji. Mislim da je trebalo ići, pre svega, na vraćanje duga, da se država vodi solidno onako kako se kuća vodi, a zatim da se ide na izgradnju putne i svake druge infrastrukture, ali očigledno je da neki nisu to razumeli; posebno treba obratiti pažnju na penzionere, ali niko nije hteo da obrati pažnju na penzionere. Ali, šta da radim, plašim se da se nalazimo u ćorsokaku, ali, kao što reče Dinkić, nadam se da ćemo moći bar deo od ovoga što sada usvajate da promenimo kada budemo formirali novu vladu. Hvala najlepše.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš kolega iz poslaničke grupe SRS Dragoljub Stamenković podneo je amandman na član 7. Predloga zakona. Član 7. se odnosi na član 24. Zakona o budžetskom sistemu, o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo u pojedinostima.
Ovaj član je zaista najbolji primer onoga što smo pričali i u načelnoj raspravi i što pričamo danas u pojedinostima, zbog čega je zapravo uopšte predložen od strane Vlade Republike Srbije ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Dakle, mi tvrdimo da je to isključivo reklamna kampanja jednog dela Vlade Republike Srbije, da je to što je nazvano Nacionalnim investicionim planom nešto što je obaveza Vlade Republike Srbije, da to nije ništa spektakularno u odnosu na nešto što je postojalo i ranije, da je ranije Vlada imala, u okviru svojih ministarstava, planove investicija u Srbiji, da je ovo što je predviđeno ovim zakonom nešto što neće doneti nikakvo poboljšanje, niti u izgradnji infrastrukture, a pogotovu ne što se tiče uslova života građana Srbije.
Objašnjavali smo to, i evo, ja ću da ponovim gde se najviše troše sredstva građana Srbije. Najviše se troše u nešto što se zove reparacija putne mreže. To je ono asfaltiranje koje podrazumeva asfaltiranje već asfaltiranih ulica. To je ono što mi je ovde zamereno kada sam rekla da se ne razumem u tehnologiju pravljenja asfalta.
Zaista se ne razumem, jer ja sam diplomirani pravnik, ali se razumem u ono što rade predstavnici vlasti.
Kažu nam ovde – vi, vezano za ovaj zakon, pričate prazne priče. Naše priče možda jesu prazne, ali džepovi onih koji će primenjivati ovaj zakon su već puni i biće prepuni kada počnu da troše i ova sredstva iz Nacionalnog investicionog fonda, tako što će na svakih sto metara tog asfalta, koji nije nov asfalt, nego onaj koji se samelje u specijalnim mašinama, pa se ponovo vraća na isto mesto, ukrasti 10.000 evra.
Vidite, o nekim hiljadama kilometara asfalta priča gospodin Dinkić, ali naravno, neće biti ni deseti deo toga urađen u Srbiji. Čak i na onome što će biti urađeno zamislite koliko će biti opljačkani građani Srbije i samom činjenicom što se predstavnici Vlade stalno nešto busaju, a pogotovu je to aktuelno u kampanjama za lokalne izbore, i kažu – evo, ja ću da vam uradim ovoliko puta, ovoliko vodovoda, ja ću da vam asfaltiram igralište, ja ću vam ovo, ja ću vam ono. Ali, ljudi moji, niko od tih ministara to ne radi svojim parama, oni samo raspolažu parama građana Srbije.
Naravno da nikada nijedan ministar neće svojim parama da asfaltira put u nekom mestu, ali se očekuje da ministar, kao član Vlade, i cela Vlada budu odgovorni, da se odgovorno odnose prema sredstvima građana Srbije, da se isto tako odnose prema problemima građana Srbije, da se ne desi ono što je rekao Mlađan Dinkić prekjuče, da će biti ne znam koliko povećane plate ljudi koji rade na Kosovu i Metohiji; i ne trepnu i reče da je to posebno opterećenje za budžet Republike Srbije. Prosto neverovatno, da je nešto što se troši na Kosovu i Metohiji za ministra Dinkića poseban balast, odnosno opterećenje za republički budžet.
Dakle, takve stvari ministri izgovaraju, tako se ponašaju i na terenu kada obećavaju na lokalnim izborima da će uraditi ovo ili ono. Verovatno jedan deo građana poveruje, računaju, pa kažu – čekajte, ovo je Vlada, došlo je pet ministara, nije moguće da svi toliko obmanjuju, da neće bar nešto od onoga što obećaju da urade. Zato se i desilo u nekim opštinama da su pobedili na lokalnim izborima ti predstavnici stranaka koje čine Vladu Republike Srbije.
Ali, upravo su to danas primeri svima onima koji treba da izađu na izbore 1. oktobra da ni slučajno ne nasednu na istu priču; neka pozovu svoje rođake, prijatelje, jer sigurno ih imaju i u Kraljevu, Smederevu, ostalim opštinama gde su njihovi građani naseli na tu priču predstavnika Vlade, i neka pitaju šta se desilo, kako se sklanjaju bageri dan posle izbora, kako ostaje započeti posao, tamo negde iskopana neka rupa, sklonjeno drveće oko puta ili isečena ona jedna kocka asfalta. Sve je to predizborna kampanja i sve to nestaje istog momenta kada se završe izbori.
Sasvim smo ubeđeni da građani ovih šest opština koji treba da biraju svoju lokalnu vlast u nedelju to znaju i da će zato da glasaju za predstavnike SRS. Na taj način će dobiti, sasvim izvesno, poštenu vlast lokalnog nivoa, koja će biti u stanju da se uhvati u koštac sa korupcijom koja je prisutna u tim opštinama, vlast koja zna za probleme svojih građana, kao što i mi znamo za probleme svih građana Srbije, zato što mi stalno idemo, stalno smo prisutni u svom narodu.
To što nam vi onemogućavate da se na pravi način predstavljamo u medijima, mi to koristimo tako što obilazimo Srbiju, što objašnjavamo ljudima, odnosno što, pre svega, slušamo njihove probleme. Zato mi na ovaj način možemo da govorimo i o ovom investicionom nacionalnom planu.
Svesni smo činjenice, o kojoj ovde predstavnici Vlade neće da govore, da preko 800.000 građana u Srbiji danas živi ispod nivoa siromaštva, da preko 30.000 dece u Srbiji nema treći obrok. Svesni smo činjenice, to su uostalom objavili i mediji, da je za tri procenta pala kupovna moć građana Srbije, da je broj nezaposlenih u Srbiji porastao za dva procenta.
Dakle, šteta je što predstavnici Vlade nisu svesni svega ovoga pa da svoje aktivnosti usmere na rešavanje tih vitalnih problema građana Srbije. Zato poručujemo građanima Srbije da posle narednih izbora sigurno dolazi nova vlast, dolazi vlast srpskih radikala. Kako smo svesni problema, tako znamo i na koji način možemo da pomognemo da se ovi problemi reše.
Kada je u pitanju član 24, na koji se odnosi amandman kroz član 7. Predloga ovog zakona, kaže se u članu 24: "Ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike", i onda je šest stavova ovog člana na koji način se to radi, ne znam, Vlada može da traži od ministra da dostavi dodatne informacije itd.
To je nešto što postoji i u ovom postojećem zakonu i zato to neću da komentarišem, ali ovde postoji vrlo interesantan stav, član 7. koji je dodat u ovim izmenama i dopunama Zakona, koji glasi: "Ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog budžeta lokalnoj skupštini, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, lokalna skupština može doneti budžet."
Šteta što ministar nije ovde da lepo objasni šta je mislio ovim stavom i ovom rečenicom koju pokušava da inkorporira u zakon. Šta je mislio i šta će u stvari da znači, konkretno, u lokalnim samoupravama. Zar vam nije dosta onoga što ste uradili lošim Zakonom o lokalnoj samoupravi, lošim zakonom o izborima, o čemu mi govorimo od kada su ti zakoni bili ovde na dnevnom redu. Upozoravali smo tada kakve će posledice biti tako lošeg Zakona o lokalnoj samoupravi.
Upozoravali smo šta će se desiti kada je predsednik opštine iz jedne političke opcije, kada mu opštinsku većinu čine neke druge političke opcije, pa kada ne može da se napravi dogovor, odnosno ne može da se primeni zakon ako predsednik opštine zastupa jedan stav, a skupštinska većina ima nekakav drugi stav. Onda se dešavalo sve ovo što se sada dešavalo, paralisan je rad predsednika opštine i skupština opštine, pa su uvođene prinudne uprave, pa, kao nikad do sada, imamo svaki čas vanredne izbore na lokalnom nivou.
Ne bismo mi žalili što se dešavaju tako često vanredni izbori na lokalnom nivou, nego je problem u tome što se, zahvaljujući vašim zakonima, parališe rad lokalne samouprave, što se tamo ljudi bave sami sobom, bave se predizbornim kampanjama, što predsednik opštine nikada nije siguran da li će na sledećoj sednici imati skupštinsku većinu, da li će neko nekoga da kupi, potkupi. To je, nažalost, toliko prisutno, ali ste vi koji ste doneli ovako loš zakon krivi zašto se to dešava.
Zato ćete biti krivi ako ne prihvatite amandman Dragoljuba Stamenkovića pa ostane u članu 24. ova odredba da ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog budžeta lokalnoj skupštini, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, lokalna skupština može doneti budžet. Samo me interesuje kako. Ko će da ga predloži? Ako izvršni organ lokalne vlasti ne predloži budžet, ko će da predloži budžet?
Kaže Krasić, internet. A šta će oni koji nemaju internet? Šta će oni koji nemaju nikakve uslove za život, a samo su im doneli kompjuter i internet? Šta će one škole kojima donose kompjutere, a još uvek koriste poljski WC, kisnu, zmije su po školama i takve stvari.
Dakle, ovo je prosto neverovatno da je nekome palo na pamet da predloži ovakav član, odnosno ovu odredbu. Ako ovo bude usvojeno imaćemo takav haos u lokalnim samoupravama da to više niko živi neće moći da reši. Zaista, da li će se predlog ovih lokalnih budžeta dobijati iz ministarstva, da li će to Dinkić da daje onima koji su mu simpatični? Da li će to Koštunica da daje onima koji su njemu simpatični? Da li će to Nenad Bogdanović po Beogradu da daje opštinama koje su njemu simpatične?
Danas imamo podatak da opština Surčin ima najveće plate, a ništa živo se u Surčinu ne radi. Dok su radikali držali opštinu Surčin po tri meseca im nije ovaj Bogdanović prebacivao sredstva da isplate plate.
Da li će takve opštine da usvajaju budžet na osnovu predloga koje će dobijati iz centrala? Da li je to decentralizacija, dame i gospodo, u koju ste se zaklinjali i u koju se zaklinjete u izbornoj kampanji.
Evo, danas je ovde Dinkić pričao o decentralizaciji, kao da ljudi ne znaju šta znači decentralizacija i kao da ne znaju da to nije ni blizu onoga što Mlađan Dinkić svojom palicom iz svog kabineta određuje sredstva za svakog predsednika opštine, za svakog pojedinačno, poimenice. Mnogo je bitno da li će neka opština dobiti transferna sredstva, da li će dobiti sredstva iz ovog investicionog plana. Mnogo je bitno da li je na čelu te opštine neki Dobrica ili Saša, ili je neko drugi. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 8, na koji je gospodin Dragan Todorović, poslanik SRS, podneo amandman, ima veze sa celom ovom pričom o kojoj je govorila gospođa Vjerica Radeta i o utvrđivanju fiskalne politike lokalne samouprave za narednu godinu.
Očigledno je da je predlagač izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu Mlađan Dinkić želeo da postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi izigra zbog toga što je tako nakaradan zakon u svojim kontradiktornim odredbama stvorio mnogobrojne probleme u mestima gde se iskazuje svojevrsno dvovlašće. On je ovde naznačio, predlagač, u članu za koji gospodin Todorović predlaže da se briše, a to je, što bi rekao gospodin Krasić, originalni član 28. zakona, zbog činjenice da se predviđa finansiranje određenih projekata za koje su neke lokalne samouprave, po ovome kako se Dinkić umilostivio da podeli projekte, dobile sredstva iz Nacionalnog investicionog fonda i ta sredstva koriste duži niz godina. Samom tom činjenicom da se to potencira u članu 8, za koji je gospodin Todorović tražio da se briše, to je besmisleno.
Nema sada ministra, ali ove dve gospođe iz Ministarstva treba da znaju da svakako sredstva koja su opredeljena za neke projekte, po partijskoj liniji (znači, politički projekti su u pitanju u celoj Srbiji, o tome smo govorili puno ovih dana, govorićemo i sutra), naravno da ne mogu da se potroše u ovoj godini, a naročito što smo već na kraju septembra meseca i jedinice lokalnih samouprava već sada razmišljaju o budžetima za 2007. godinu.
Zašto se pribegava novoj metodi u eventualno promenjenom članu 7. o kojem je malopre govorila koleginica Vjerica Radeta?
Zbog toga što ako nadležni izvršni organ, a nosilac izvršne vlasti po Zakonu o lokalnoj samoupravi je predsednik opštine, ne predloži budžet za narednu godinu, to može da uradi neko drugi. Ko je taj neko drugi? Našalio se kolega Krasić pa kaže da će stići putem interneta. Nije, nego je to zbog toga da pučistička većina – evo, to je slučaj u opštini Aranđelovac, koja je suprotstavljena izabranom predsedniku opštine, koji je srpski radikal i jedini ima ovlašćenje po zakonu da da predlog budžeta za opštinu Aranđelovac – to može da uradi.
Onda će po sistemu izmene Poslovnika, to je naredni korak koji sledi, kao što je imao nameru to sutra da uradi Predrag Marković, ovaj naš ionako nakaradan poslovnik dalje da tumba, i ako se usvoji ovakav zakon, a mi vam predlažemo da to ne radite, nastati još veći haos. Tim članom i ovim narednim, kojim se opredeljuju ta sredstva u izmaglici, zamišljena sredstva za te projekte za lokalne samouprave u budžetu za sledeću godinu, po poslovniku jedinica lokalne samouprave reći će da to može da uradi jedna trećina ili odbornička grupa, šta će sve da izmisle, toliko mašti da puste na volju, i time da se prenebregne ovlašćenje koje po Zakonu o lokalnoj samoupravi ima jedino predsednik opštine. U tome je ključ cele stvari.
Predsednik opštine je taj koji je odgovoran za trošenje budžetskih sredstava. Može se doći u takvu situaciju, ne kažem da će to tamo da se desi, ali moguće je da se dešava svuda po Srbiji gde je predsednik iz jedne stranke, postoji većina, novostvorena ili stvorena od početka, nije pronađen politički dogovor i konsenzus oko najvažnije stvari, kada je budžet u pitanju, i oni će da skroje budžet kako hoće. To neće da radi čak ni predsednik preko predloga opštinskog veća, nego određena grupa ljudi, koja može da se poigrava sa trošenjem javnih finansija, odnosno sa rukovođenjem tim gradom i tom opštinom.
Kako će onda oni da znaju i da određuju aproprijaciju za tu godinu i da inkorporišu ova sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, i to ova zamišljen, ako to ne zna predsednik opštine? Ko je taj neko? Znači, to su oni i sigurno neće da dozvole poslovnikom, niti će to da dozvoli ministar finansija, da dođu građani ili da dođe savet mesne zajednice na sednicu skupštine opštine i kažu da predlažu budžet za sledeću godinu. Ne, nego će to da radi baš ta neka grupa ljudi koja formalno ima nekakav legitimitet, oni su odbornici, ali to nije uradio predsednik opštine. To je veoma opasna stvar i to je zapravo način da se vi dalje igrate sa strpljenjem građana i da isprobavate, navodno, neko svoje uporište u biračkom telu, da lažete i obmanjujete.
Ovaj Velimir Ilić, više se ne zna šta gde lupeta, šta obećava. On je izgubio svaki kompas, svuda i na svakom mestu priča isto. Aerodrome obećao na pet mesta, izmišlja ljude, događaje, mesta, više ne zna šta priča.
Kada je rekao gospodin Vučić, pošto je kolega Homan iz G17 prigovorio koleginici Radeti i meni da možda do kraja ne znamo tehnologiju oko asfaltiranja, veoma dobro znamo šta se radi sa prvim slojem asfalta koji se skida sa autoputa Beograd - Niš. Taj asfalt se kamionima odvozi u ona mesta gde su poslušnici i saradnici Vlade Republike Srbije na vlasti, oni koji rade zajedno, u dilu sa Veljom i ostalim Koštuničinim ministrima, i tako prerađen se koristi za asfaltiranje nekih puteva po tim selima. Tipičan primer za to vam je opština Jagodina (tu je kolega Ilić iz tog okruga i on to vrlo dobro zna) ili u kampanjama za izbore u Despotovcu. Isti sistem svuda.
Znate šta je bilo na planini Jelici uoči sabora u Guči? Ja to znam, pratila sam sva ta dešavanja oko izlaska mašina za asfaltiranje, na po nekoliko sati asfaltiranja 50 ili 100 metara, jer sam intenzivno svih tih dana putovala u opštinu Ivanjica, o čemu ću govoriti kasnije, kada je već u pitanju ova obmana, regionalna uravnoteženost i razvoj svih po jednakim aršinima, što uopšte nije tačno.
Na Preobraženje, 19. avgusta, i tog dana su izašli ti ljudi da rade, bila je nedelja, nekoliko desetina metara asfalta je radila mašina sa najvećim valjkom za posipanje asfalta, sa najvećim prečnikom od 7 metara. Velja im je rekao da to tako mora, da nekoliko desetina metara mora da se uradi na jednoj krivini.
Ljudi, onako zgranuti, iz regionalnog preduzeća za puteve krenuli da rade taj posao, čudili se kako to da im se desi, još na Preobraženje. Razvukli onu mašinu za posipanje asfalta od sedam metara preko celog puta, a širina puta je inače pet metara, i blokirali onaj prostor sa strane, pored puta, da ne može da se prođe.
Naravno, kako sam sa jednim odbornikom stranke iz Kragujevca krenula put Ivanjice da održim tada tribinu sa građanima sela... Prijatno, gospodine Vučiću, uspešne tribine želim i vama i srpskim radikalima u Barajevu i Ubu!
Dakle, kako sam krenula sa saradnikom da održim tribinu u selu Devići, pogledam, nema prolaza ni sa jedne, ni sa druge strane. Dođemo tamo, ljudi negoduju, velika je kolona, psuju Velju i sve to što se dešava tog dana, znaju ljudi da je to u marketinške svrhe, upeklo napolju 40 stepeni, preko 60 od onog asfalta koji se posipa.
Ja, naravno, kao svaki srpski radikal, hoću da održim obećanje i mogla sam ili da se vratim u Čačak, pa da idem na Ovčar banju, pa na Požegu, pa da kasnim dva sata u Deviće; naravno da to nisam uradila, nego zamolim tog saradnika i još nekoliko ljudi, koji negoduju što moraju to da rade i znaju da je to za Veljine propagandne svrhe, da sklone neki šut koji je bio sa strane, ljudi uzeli lopate da sve raskrče i da automobili prođu.
Tako mi prokrčimo put, krenemo preko planine i dolazimo u jedno od sela opštine, koja bi u pravom smislu reči mogla da bude, zbog geografskog položaja i prirodnog bogatstva koje ima, vazdušna banja. Dolazimo na taj veliki praznik i ljudi nam kažu da je stočarstvo njihovo glavno zanimanje, stočni fond je sveden na minimum; dva domaćinstva, i od toga jedan član porodice u inostranstvu, imaju malo više stoke, a ostali svoje najkvalitetnije proizvode od mleka moraju da prodaju budzašto. Petkom, kada je tamo pijačni dan, prodaju u bescenje, jer za taj isti kilogram sira koji oni prodaju tu otkupna cena je, nećete verovati, 80 dinara, a u nekom drugom gradu u Srbiji kreće se od 150 do 250 dinara zato što je to najkvalitetnije mleko, zato što je to najkvalitetniji proizvod.
I, što je najgore od svega, ljudi kažu (od najstarijeg radikala, koji ima preko 80 godina, pa preko onih najmlađih koji su došli) – nikad niko od predstavnika nijedne političke stranke nije došao u naše selo, osim kada je predizborna kampanja, da nam se obrati, to su jedino uradili srpski radikali. Kažu, u Deviću, Katićima, Kušićima i u svim tim selima oko Ivanjice mogli su da vide uživo poslanika, mislim uživo a ne onog majmuna što su videli uživo u Jagodini kad je Palma otvorio zoološki vrt, što reče ona gospođa, nego poslanika narodnog, kada su došli srpski radikali, jer drugi tamo ne dolaze. A zašto? Zato što ne mogu da opravdaju one lopate, kojima nisu krčili ovaj put o kome pričam, kojim sam prošla preko ovog prevoja na Jelici, nego lopate kojima trpaju pare ukradene od građana Srbije u kamione.
I onda, pošto je već na strani 39 tačka d), zaključenje projekta, to je poslednji pasus, ministar koji se ovako uslikao ovde na prvim stranama, Mlađan Dinkić, moram da pokažem njegovu fotografiju, možda neko ne zna kako izgleda Dinkić jer trenutno nije u sali, pošto je on lepo napisao da se ta sredstva prebacuju za naredni period, odnosno da 50% mora da se utroši u 2006. godini, pazite to ovde piše, kaže: "Takođe, s obzirom na to da projekti u principu imaju višegodišnju dimenziju..." Kao da smo mi mislili da neka škola ili neki veći projekat infrastrukture može da se završi u ovom periodu do 31. decembra. Znači, "... imaju višegodišnju dimenziju, u toku prve godine realizacije NIP-a", to je dakle ova 2006, "omogućen je prenos opredeljenih sredstava iz 2006. u narednu godinu u maksimalnom iznosu do 50% po projektu."
Ovo što je napisao ovde je kontradiktorno sa ovim članom 8. koji gospodin Todorović traži da se briše. Ovde samo stoji da je to višegodišnja namena. Kako će taj neko da zna, ako je u ovoj brošuri, u ovom nacrtu projekta ministar rekao da su to sredstva koja se opredeljuju po fazama, kako će taj neko i na osnovu ovih prethodnih članova, mislim člana 4. koleginice Radete, da vrši aproprijaciju za narednu budžetsku godinu? Totalna konfuzija.
Onda ministar ima, odnosno Mlađan Dinkić, koji je sebi dao sva ta ovlašćenja da finansije drži pod svojom šapom, mogućnost da kaže – e, vi to niste uradili kako treba. Samo ne znam kome će sad to da kaže u jedinici lokalne samouprave, kada neka neformalna grupa ljudi predloži, odnosno odbornici predlože budžet. I onda može da kaže – vi to niste uradili kako treba, transferna sredstva koja idu od Republike prema lokalnoj samoupravi zaustavljena su zbog toga i toga. Potpuno bezvlašće će da se stvori u državi, anarhija, koja se i sada dešava.
Sve ovo što je napisano u ovom besmislenom Zakonu o budžetskom sistemu, o čijim izmenama i dopunama sada raspravljamo, tumači se u komparaciji sa Zakonom o lokalnoj samoupravi onako kako odluči Vlada Republike Srbije, odnosno i resorni ministar za lokalnu samoupravu Zoran Lončar; u jednom slučaju može ovako, a u drugom onako.
Jesmo li svedoci toga, je l' se to dešavalo u opštini Kula? Jeste, više puta. Je l' se to sada dešava u opštini Rača Kragujevačka, kako se inače popularno naziva? I sada u nekoj opštini kad se sazove skupština u roku od tri meseca, pošto je to krajnji rok, gde je ustanovljen samo broj odbornika a nema kvoruma za održavanje sednica, Lončar tumači i kaže, gde su ovi njegovi na vlasti, odnosno koalicija koja ga podržava, to je u redu zato što su oni ipak došli na sazvani dan, a negde gde su srpski radikali na vlasti ili mi u koaliciji, nije u redu zato što nije bilo kvoruma.
To je samo jedan od primera, a da ne govorim kada su u pitanju javne finansije i transferna sredstva da je to zloupotreba direktno od strane ove dvojice ministara i iživljavanje nad ljudima koji, poput pomenutih predsednika opština, radikala, gde nema skupštinske većine, nastoje da u najboljem redu drže tu opštinu, onoliko kolika su njihova ovlašćenja.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pre nego što pređem na diskusiju o ovom amandmanu moram da kažem da nismo podneli amandman na član 9. zato što smatramo da ovo rešenje dovodi do nekog reda, ali bih napravio vezu između prethodnih članova i ovog člana 10, a to je novi član 33a, koji govori o prioritetima, odnosno redosledu u korišćenju sredstava, u trošenju sredstava.
Prethodno samo da se osvrnem na član 7. Predloga zakona. Uneli ste jednu dopunu člana 24.
Naravno, budžet jedinica lokalne samouprave donosi skupština jedinica lokalne samouprave, ali mora da se zna ko predlaže taj budžet. Taj ko predlaže, on treba i da dostavi budžet. Ovde se sada praktično otvara prostor za situaciju da izvršni organ ne utvrdi predlog, a da se pred odbornicima nađe neki predlog. To je potpuno neprihvatljivo logički, a suprotno svim mogućim propisima i intencijama Ministarstva finansija. Ali, očigledno tražite prostor za neku selektivnost u primeni propisa da onda Lončar stavi prst na čelo i razmišlja o tome gde će da zavodi prinudnu upravu, a gde neće. Na bazi ovog člana 7. Predloga zakona mogla bi da se napravi jedna dobra humoreska šta se sve desilo u Srbiji sa novim zakonom o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, a na temu budžeta.
Nadam se, gospodine Mihailoviću, da mi dozvoljavate da postavim jedno poslaničko pitanje. Ne znam detalje, ali sam čuo da se prilikom donošenja ovog novog Zakona o lokalnoj samoupravi desilo da će se u Nišu od dve gradske opštine napraviti pet gradskih opština, ali ta prvobitna gradska opština Niš tek ovih dana pravi neki deobni bilans i zatvara te svoje račune sa kojih se vrše neka plaćanja, pa me interesuje ko je mogao te dve-tri godine da plaća? Da li opet onaj Ćirić, ove demokrate? Šta se to dešava sa tim računima? Verovatno je situacija slična i u drugim mestima.
Svima mora da bude jasno, ovde je zakon postao rastegljiva, selektivna kategorija, koja zavisi samo od toga na koju nogu je ustao Mlađan Dinkić ujutro kad se probudio. Ako je ustao na levu nogu, onda opštine koje se nalaze sa leve strane mogu da računaju na naklonost tog dana, a ako je ustao na desnu nogu, onda ove sa desne strane tog dana mogu da računaju na neku blagonaklonost, i bilo bi dobro da sa predsednikom opštinskog odbora G17 plus predsednik te opštine sa desne strane dođe tog dana kada je Mlađa raspoložen i biće – i moj tata je s juga.
Što se tiče člana 8, koji se odnosi na član 28 – da se budžet donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet, ono što vi dodajete "a sredstva za realizaciju Nacionalnog investicionog plana iskazuju se za jednu ili više godina", to je za nas apsolutno neprihvatljivo.
Sada ću samo da napravim jedan mali osvrt na Nacionalni investicioni plan, gde ćete da vidite koliko tu ima nezakonitosti, nelogičnosti i promašaja. Znači, vi ne pričate o državnim investicijama i razvojnim investicijama u funkciji ostvarivanja nadležnosti Republike Srbije, već kažete ovako – obrazovanje – prihvatamo, ali to treba da bude stalna pozicija tih kapitalnih projekata koji su redovna pojava, to je već predviđeno kod nas. Takođe onda u saobraćaju, pa se iznose neka sredstva, pa onda privredni razvoj, kaže – podsticanje zapošljavanja i privredni razvoj.
Ako na ovaj način mislite da realizujete Nacionalni investicioni plan u skladu sa zakonom o izmenama Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu, onda se povećano zapošljavanje odnosi samo na državnu upravu, ne odnosi se na privredne kapacitete. Skrećem vam pažnju da građani misle obrnuto, tu se malo građani varaju.
Onda kažete – stanogradnja. Od kada je državna nadležnost stanogradnja? Ona je na neki način uključena u to kada je u pitanju rešavanje stambenih potreba zaposlenih u državnoj upravi, pa najšire posmatrano šta je državna uprava i javne službe. Ali vama je pred Ustavnim sudom Pravilnik, Uredba o raspodeli stanova, i to baš pao onaj član koji omogućava da kada državni službenik dobije stan može da uzme kredit i da otkupi stan. Kako onda mislite da delite to? Ja vidim po lokalitetima, vi bi bili davaoci stana na korišćenje i jedinicama lokalne samouprave. To je nemoguće. Doći će ta merak tema, o tome ćemo verovatno sutra da pričamo ili danas da počnemo.
Kaže – zadaci Koordinacionog tela. Da li je to koordinaciono telo neki novi državni organ? Kako ćete da ga formirate? Valjda treba da se donese neko rešenje o postavljenju, pa će da stoji na osnovu kog zakona, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o izmenama i dopunama rebalansa budžeta za 2006. Svi ti zakoni ne mogu da budu pravni osnov za donošenje rešenja o izboru članova Koordinacionog tela i ovih drugih organa. Ne može. Nikako ne može, osim ako se ne setite, kao u vreme Đinđića, kada su uzimali čuveni član 2. stav 2. Zakona o Vladi. Tamo piše, opšta norma, Vlade donosi uredbu. Oni kažu – to je pravni osnov, i sve moguće uredbe donose na bazi tog člana. Malo ste veći legalisti od onih anarhista.
Projekti, pa tako dalje – neprimenljivo, apsolutno neprimenljivo sa gledišta poštovanja ustavnosti i zakonitosti.
Sada da se vratim na ovaj član 10, koji takođe pravi neku vezu. Vi ovde sada vrlo dobro dajete razloge zašto tražite da se ugradi ovaj član.
U potpunosti podržavam razloge koje ste naveli. Razlog je, otprilike, da je Ministarstvo finansija preko Trezora i drugih svojih organa zaključilo da korisnici budžetskih sredstava koriste jednu malverzaciju, fintu, a ona se ogleda u sledećem – da ona sredstva koja naplaćuju oni, nezavisno, hajde neka budu njihovi, pod navodima, izvorni prihodi, to su neke naknade, takse i tako dalje, skladište i čuvaju, a od države traže ono što im pripada po Zakonu o budžetu.
Sada nastaje situacija da se budžetska sredstva što pre troše (kada kažem budžetska, mislim i na transferna i ova druga), a ona lična sredstva koja su zaradili budžetski korisnici drže kao rezerva i prenose iz godine u godinu. Tome treba stati na rep. Ovaj način kako vi predlažete nije dobar.
Ovde kažete da on prvo mora da potroši lična sredstva, pa da se javi za ono što mu je budžetom planirano. Omalovažavate budžet u najširem smislu reči shvaćenu reč i pojam aproprijacije.
Gde je rešenje? Rešenje je da svi ili pojedinačni izvorni prihodi korisnika budžetskih sredstava imaju unapred određenu namenu za šta će da se troše. Rešili ste sve probleme. Ako je taksa propisana, naplaćena, odmah zakonom mora da se propiše za koje namene mogu ta sredstva da se koriste.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gde je tu provizija?)
Provizije nema. Verovatno je to razlog što se ne gleda na taj način. Moram da vam skrenem pažnju, vi niste na isti način postupali kada su u pitanju korisnici budžetskih sredstava. Neke ste tolerisali, neke niste.
Na bazi onoga što se radi, ja sam to rekao pre godinu dana, vidim novinari citiraju, jedan je predviđao neku šok terapiju u ekonomiji, a sada imamo pit bul terapiju u našim javnim finansijama.
Samo da vas podsetim da je puno puta Ministarstvo finansija, zloupotrebljavajući pravo većine... A, većina ima pravo da donosi normalne zakone, nema pravo i ovlašćenja da donosi nenormalne zakone.
Zloupotrebom prava većine u Zakon o budžetu su ugrađene odredbe da ukoliko ne slušaš ministra finansija, on može da ti uskrati sredstva iz budžeta, dok ne ostvariš i ne realizuješ ono što je ministar zamislio.
Pre nekoliko dana smo pričali o onoj situaciji da Vlada kaže – smanjite broj zaposlenih za toliko i toliko, pa kada se smanji broj zaposlenih za toliko i toliko, onda drugi ministar kaže – a, to su naši koji su otišli, uzeli čak i otpremnine, ne, nego da ih vratimo na posao. Vrate ih na posao, ali oni ne vrate otpremninu. Ministar za toliko ne poveća transfer toj opštini, nego joj za toliko još uskrati, pa dva puta budu kažnjeni. Kažnjen si kada slušaš ministra, kažnjen si kada poštuješ ministra i kada dobiješ sudsku odluku. To je nemoguće stanje.
Zašto je nemoguće? Nema tu vladavine prava, tu postoji samo samovolja pojedinca. On je merilo, on je mesija, kao Vuk Drašković. Vuk Drašković zamislio čovek da je mesija, on misli da je ministar; ali nije problem što on misli da je ministar i njegova žena, nego što vi prihvatate to što je on zamislio. Tu je problem, nije njegov mozgojedac toliko slab. Problem je što vi radi te većine podržavate i prihvatate sve i svašta.
Ovde ćete, kada ubacite ovu odredbu, takođe da zloupotrebljavate. Evo da vam kažem, prihode koje bude ostvario organ on će morati da troši na ovaj način, a kada treba da dođu transferna sredstva od koga će da zavisi?
Moj tata je s juga. Ne ide, ne može. Ne mogu finansije da se vode po tom sistemu, bez obzira što su one razuđene, te Trezor, te pranje novca, te Poreska uprava, te inspektorat, te ovo, te ono, i ona strana koja treba da prihoduje i ona strana koja treba da kontroliše raspodelu i trošak. Bez obzira, to je tako razuđeno da ne bi moglo da bude jedna celina.
Ovde je stvarno problem decentralizacije, javlja se kao problem – što dalje od Mlađe. Ovo nije što dalje od ministra finansija, ovo je sve kod ministra finansija. Međunarodni monetarni fond ima svoje službenike u jednoj agenciji, ovaj ima u Trezoru, ovaj u Poreskoj upravi, ovaj ovamo, ovaj onamo. Ovu našu državu ne vode ljudi sa prezimenima i državljani Republike Srbije. Nju vode stranci. Jedino stranac može da mrzi građane Srbije ovoliko, kao što se vidi u ovim odredbama koje izlaze iz ovih zakona. Uvek kada je izmena i dopuna zakona kaže se – najmodernije, najvažniji evropski standard. Sve je evropski standard.
Eto, građani Srbije, kakvi su evropski standardi. Što više se poštuje evropski standard, vi imate manje, što više razmišljate o tome zašto je, kako je, odmah se pojavi neki davalac, dva dana budu buldožeri, trećeg dana nema, obećanje ludom radovanje, do sledećeg kruga.
Zašto nisu stabilne finansije, zašto nisu jasne finansije? Ne odgovara nekome. Ne odgovara onima koji sebe predstavljaju demokratskim blokom, lopovsko-demokratski blok; liberalno demokratski, partija i sve što izvire iz toga, i žuti, i zeleni i tako dalje. Vi ne vladate, vama drugi vladaju. Vi radi plata, radi dnevnica treba da dignete i glave i noge, ako treba, i ruke za ovo i da predstavite građanima da je njima mnogo dobro, samo što ne znaju šta im je.
Ili, što reče jedna gospođa na sednici poslaničke grupe G17 plus – gospodine Dinkiću, je l' možete da nam objasnite kako mi da ubedimo ove naše kod kuće? Ni njima nije jasno, ja ih u potpunosti razumem. Imam vaše zapisnike sa sednica poslaničkih grupa. Profesionalno se bavim špijunažom, znam gde šta ima, profesionalno se bavim politikom, ne bavim se, 15 godina se bavim politikom, moram sve da znam. Čitam i izveštaje CIA i ove druge izveštaje, sve znam: i kada su Mlađu prisluškivali i ko ga je prisluškivao, i za koga je radio Kolesar, i ovo i ono, sve znam. Ne pričam ništa napamet. Laufera će da mi oteraju u penziju.
Znači, sve vam unapred pričamo, ali opet moram da vam kažem da prenesete gospodinu Dinkiću, mi vodimo računa i o tome šta smo pričali prošli put povodom ovog zakona i pretprošli put, jer kod nas postoji sistem. Vidite, to ide kao jedna celina, nema preklapanja, nema međusobnog demantovanja, za razliku od Vlade, koja se razlikuje, koja se od predloga zakona do predloga zakona demantuje. Nismo na sve podnosili amandmane.
Zašto? Zato što smo primetili da ste nešto hteli da prihvatite da izgleda kao provizorijum, da bi se ovde izašlo i reklo – vidite, vi ste pričali prošli put, mi smo to prihvatili. Niste ga prihvatili, nego ste ga izokrenuli. Kako? Na onu stranu kako vama odgovara.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Prekidamo rad, određujem pauzu od sat vremena. Nastavak u 16,05 časova.

(Posle pauze – 16.10)