Dobili smo stav Vlade, ali mislim da je kasno, kasno se došlo na Kosovo. Nema potrebe ni sada da ga uzimamo u razmatranje.
Gospodin Vitomir Milošević je podneo amandman na član 7. i predlaže da se u okviru tog razdela funkcija 510 briše. Sada da objasnim na šta se to odnosi, odnosi se na razdeo Agencije za reciklažu.
Moram samo da skrenem pažnju da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu ima 56 razdela. Toliko direktnih korisnika budžetskih sredstava. Mislim da je to više nego što je bilo u budžetu za prethodnu godinu, a daleko više nego što je bilo 2000. godine. U odnosu na 2000. godinu mislim da je to duplo više.
Mi imamo principijelni stav da ne podržavamo koncept agencija, ali sada molim vašu pažnju da pročitam samo šta je u obrazloženju budžeta napisano zašto je planirano 44,5 miliona dinara za rad ove agencije.
Ovo bi trebalo da bude obrazloženje šta radi ta agencija, za šta je ona nadležna. Kaže ovako: "Sredstva predviđena u razdelu Agencije za reciklažu obuhvataju sredstva na specijalizovanim uslugama vezana za sprovođenje projekata procene uticaja aktivnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji na životnu sredinu."
Apsolutno sam siguran da ste pogrešno napisali šta je nadležnost Agencije. Polazim od prezumpcije tačnosti, da je sve ovo što ste napisali tačno.
Kada čuju građani da imamo neku agenciju koja vrši procenu uticaja aktivnosti privrednih subjekata, onda bi ovi ljudi iz Pančeva, Bora i drugih mesta rekli – aman, ljudi, to vam ne treba za tu procenu, mi svakodnevno preživljavamo tu procenu, mi smo živi primeri, dokazi šta se dešava sa ekologijom u našim mestima, ne treba nam nikakva agencija, nego dajte obavežite neka se završavaju ti poslovi, neka se prave ti filteri, neka se pročišćava da bi životna sredina bila kvalitetnija ili, da bucem precizan, ispravna za normalan život.
Evo vidite čega su se sve dosetili ovi ljudi iz Vlade. Moram da kažem da je ovo jedna od retkih agencija gde je klasifikacija 423 - usluge po ugovoru, data u iznosu od 3,4 miliona dinara, pa ima nešto i za inostranstvo - oko četiri miliona, to ukupno izlazi 7,5 miliona dinara.
Usluge po ugovoru, to su u 60% slučajeva obične tezge za odabrane ljude. Navodno postoji neki projekat aktivnosti nekih agencija. U okviru tog projekta predviđeno je da se u toku godine napravi neki program, da se nešto preispita, da se utvrdi, da se prenese neko znanje, nalaze se neki eksperti, da li neki instituti ili nezavisni intelektualci Beogradskog univerziteta, poput onih koji su pisali naše propise.
Evo kako to izgleda kod drugih agencija: recimo, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, ekonomska klasifikacija 423 - usluge po ugovoru - 22,5 miliona dinara iz budžeta i sa strane još 15,5 miliona dinara. To je ukupno 38 miliona dinara.
Evo dokaza kako je sasvim dovoljno da se u okviru neke šifre, ako to prihvatimo da je ekonomska klasifikacija, stave dve-tri reči, nabaci tamo neki iznos sredstava i sve postaje namensko. Da li je opravdano, potrebno, da li baš toliko treba da iznosi, uopšte nije bitno. Sve je pokriveno. Veliki iznosi sredstava opravdavaju sve. Zato je potrebna priča o suficitu, zato je potrebna priča da imamo više nego što nam treba. Ne možemo čak ni da potrošimo normalno, pa moramo nenormalno da trošimo.
Pošto je ovo poslednji amandman... Naravno, nismo hteli amandmanima da obuhvatimo ono što ste predložili, a tiče se izdvajanja sredstava za referendum. Ako se donosi ustav, zna se kakav je postupak. Samo da vas podsetim, verovatno će se novi ustav doneti na način i po postupku koji je propisan Ustavom. Ranije smo imali ovde izuzetne eksperte, pa smo imali poseban Zakon o postupku i načinu promene Ustava Republike Srbije, pa je dvotrećinska većina svedena na običnu većinu ili apsolutnu većinu, mislim da je bila apsolutna većina - 126 glasova. Ustavni sud je 2004. stavio van snage taj zakon, ocenio je da je neustavan.
Samo da se sada podsetimo virtuelne komisije za ispitivanje kršenja ljudskih prava, za lustraciju, kako su je nazvali. Nikada se nije sastala.
Nešto su izabrali, nešto nisu izabrali, ali se nikada nije sastala. Znam, imate zakonsku obavezu da to stavite u budžet, zato što kao budžetski korisnik postoji.
Samo vas podsećam, od 1994. godine, februara meseca, u proceduri je ovde predlog zakona da se stavi van snage taj zakon. Pored obećanja skoro svih poslaničkih grupa, nekoliko puta smo pokušali da se to stavi na dnevni red, nije stavljeno na dnevni red i formalno-pravno taj zakon postoji, ali nema normalnog čoveka koji bi ga primenio.
(Predsedavajući: Ali, u proceduri je od 2004, rekli ste 1994.)
Izvinjavam se, donet je krajem 2002. godine. To može da bude u budžetu, iako svi znaju da ne postoji, ali ne može da bude u budžetu stavka – sredstva za pomoć porodicama i optuženima pred Haškim tribunalom. Zbog ovog ministra uplašio se Slobodan Vučetić, pa je doneo rešenje i obustavio i zabranio primenu zakona. Sprovedena je realna rasprava pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti tog zakona. Odluka nije doneta. Zašto? Principijelno nema tu ničega neustavnog. Ne, neće da finansiraju haške optuženike, kaže da ima neku specifičnu težinu. Nema to nikakvu specifičnu težinu.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Idi kući.)
Ići ćeš ti kući, ja neću još, nisam završio ovo, treba da padne Vlada.
Znači, nešto postoji kao budžetski korisnik, postoji u budžetu, iako ga u praksi nema. Ono za šta postoji zakon ne primenjuje se, jer se navodno nalazi neko rešenje kojim je privremeno obustavljena primena tog zakona. Ako je privremeno obustavljena primena zakona, nisu obustavljene zakonske obaveze. One kad-tad moraju da izađu na videlo. Zašto tu ne postoji budžetska klasifikacija, zašto ne postoji neka ekonomska pozicija itd. Ne, ovo je budžet čiste samovolje, jednog viđenja kako i šta da se radi.
Ovde nam se priča o inflaciji, kakva je bila inflacija pre šest meseci i kakav je bio kurs, a kakav je danas – pa, vi ga određujete i montirate prema svojim interesima. Sve ste prodali i došle su pare, naravno da će kurs da miruje i ide na dole. Zašto to ne uporedite sa cenom zlata, hajde da uzmemo taj parametar, nećete? Zašto ne uzmemo neke druge parametre? Zašto uzimate samo nekih šest ekonomskih kriterijuma i pokazatelja i to eksploatišete? Predlažem da uzmemo sve ekonomske pokazatelje i kriterijume, tada će nam sve biti jasno.
Samo ste zaboravili jednu vrlo važnu stvar. Ne sporim, vi možete da mrzite SRS, možete da pričate šta hoćete, ali ne menjajte istoriju. To rade u Hagu, i to vrlo neuspešno. Zbog toga što ih je prozreo u nameri da promene istoriju, Vojislavu Šešelju je zabranjeno da se sam brani, oni su pobrkali sve datume, naravno svesno.
Srpska radikalna stranka je bila na vlasti od 24. marta 1998. godine do 25. oktobra 2000. godine.
Za sve što smatrate da je loše urađeno u tom periodu i da smo krivi, prozivajte nas, ali nemojte da idete daleko. Malopre je izašao poslanik i rekao – prodali ste babovinu, i slično. Nemoguće je to, jer je tada bio na snazi zakon koji je zabranjivao prodaju nepokretnosti strancima. Tada je bilo nemoguće zaduživanje, kada niko nije hteo da komunicira sa ovom državom, kada su uvodili sankcije.
Na kraju, nemam nameru nikoga da vređam, ali bih vam skrenuo pažnju da u toj tzv. nenasilnoj promeni vlasti ovi, koji vas baš mnogo ne vole, imaju vrlo dobru taktiku – biraju za nenasilno rušenje vlasti one koje su pametni i pokvareni ili naivni i pošteni. Poručio bih vam, kada napadate SRS, a poručio bih i onima sa strane koji to slušaju, da se SRS trudi da ne bude ni jedno ni drugo, već da bude i pametna i poštena. Zato uporno iznosimo svoje stavove, da bi građani izašli iz depresije koja je ovde prisutna šest godina, jer šest godina vršite vlast. Mi smo bili samo 30 meseci na vlasti, dok ste vi šest godina.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Meni se spava, a vi možete slobodno da govorite, jer vaš govor me uspavljuje.)
Izađi, gospodine Nikoliću, ovde, pa se obrati građanima Šapca da je tvoj stav da SRS nikada neće biti na vlasti. Samo ti izađi ili spavaj ovde, ili spavaj dole, nema nikakvih problema. Znam da ste vrlo interesantni. Primaklo se, šta da vam radim, nikome nije gorelo do zore.
Samo da znate da je 2003. godine, otprilike u ovo vreme, na ovoj strani takođe bilo mnogo hrabrih, sa Čedom Jovanovićem na čelu i drugima, ali ih više nema u Skupštini. Potrudite se da makar nešto malo pelcera ostane od vas u Skupštini.