Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 7. Razdeo 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Belić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. Razdeo 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi  ovim amandmanom samo tražimo da se u okviru stavke Rashoda izvrši preraspodela po ekonomskim klasifikacijama ili, da budem precizniji, da se ova ekonomska klasifikacija 621 uveća za skoro milijardu dinara. Sredstva bi se obezbedila u okviru istog razdela, u okviru ekonomske klasifikacije koja se odnosi na Nacionalni investicioni plan. To je klasifikacija 621, pardon, ne - 551. Zbog stenograma da znate, grešaka, zbog ovih sitnih brojeva, u okviru funkcije 180.
O čemu se ovde radi? Znači, mi predlažemo da se u tekst u okviru obrazloženja ove ekonomske klasifikacije doda iznos od 425 miliona dinara, namenjen privlačenju direktnih investicija radi podsticaja otvaranja novih radnih mesta i ujednačavanja razvoja. Iznos od 510 miliona dinara namenjen je kreditiranju izvoza.
Mi za taj deo, to je otprilike 935 miliona dinara, za taj iznos smanjujemo sredstva Nacionalnog investicionog plana u okviru razdela koji se odnosi na Ministarstvo finansija. Deo sredstava je namenjen za stambeno kreditiranje, zatim za osiguranje stambenih kredita, kao i za Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Mi smo ove pozicije birali, one se već nalaze u postojećem budžetu, on je na snazi, mada smo o svemu tome dali svoj sud prilikom donošenja Zakona o nacionalnoj korporaciji osiguranja stambenih kredita.
Tada je bilo govora o tome koliko sredstava država ulaže kao osnivački kapital, i koliko sredstava plasira. Vi se sećate da je taj zakon jedanput ili dvaput bio menjan, pa je mogućnost plasiranja povećana na, čini mi se, šest puta veći iznos u odnosu na osnivački kapital.
Ja sam možda pogrešio, možda nije šest puta, možda je tri puta, ali znam da je bila izmena i dopuna tog zakona. U praksi se pokazalo da su to pretežno sredstva namenjena za odabrane, ali mi danas imamo veliki problem u državi u tom smislu.
Bilo bi dobro da ljudi koji rade na Nacrtu ustava Srbije iskoriste neko iskustvo i odredbe Ustava Italije. To je verovatno jedan od retkih ustava u Evropi koji u odredbama o osnovnim ljudskim pravima, ili pravima i dužnostima čoveka, građana, ima odredbu da se garantuje i jemči svakom građaninu Italije pravo na stan.
Sama ta formulacija ne dotiče nijedno pitanje svojine, ni kako se ona dobija, niti bilo šta drugo. Ona daje prostor državi da vodi stambenu politiku na način da, praktično, nijedna porodica ne bude bez stana. Kako će koristiti taj stan, to je već neko drugo pitanje koje će se regulisati na odgovarajući način.
Mi imamo veliki broj građana, ili, da kažem, posebnu kategoriju građana koji rade u državnim službama i u institucijama državnih organa, koji su značajni za funkcionisanje države, a zbog posla su prinuđeni da se sele, pa je većina njih u situaciji da živi kao zakupac ili kao podstanar.
Razlog je taj što država ne raspolaže stambenim fondom iz kojeg bi mogla da daje službene stanove na privremeno korišćenje dok je zaposleni u radnom odnosu, dok obavlja tu funkciju.
Jer, složićete se sa mnom, nekada je ovo zanimanje bilo primamljivo zato što su ljudi znali da po statusu imaju rešeno stambeno pitanje. Onda je država imala stabilan razvoj i neku garanciju za ispunjavanje funkcije tog vojnog lica.
Danas toga nema, imate vojna lica bez stanova, imate državne službenike bez stanova, pogotovo posle ove odluke Ustavnog suda kojom je jedna odredba Uredbe o rešavanju stambenih potreba zaposlenih u državnim službama stavljena van snage.
Stvarno se postavlja pitanje kako ćete da rešavate taj problem, tim pre što stoji odredba da ukoliko se da stan - to je na određeno vreme do pet godina, a onda vežite mački o rep one stambene liste, jer dalji boravak u tom stanu u zakupnom odnosu zavisi od stava stambene komisije.
Jedan je status dok je čovek u radnom odnosu, a drugi je kad je u fazi pripremanja za budući status penzionera.
Ne bismo smeli da dozvolimo da ljudi iz državne službe odlaze u penziju a da nemaju rešeno stambeno pitanje. Onda se stvarno postavlja opravdano pitanje i sumnja - kako bi on to mogao da radi svoj posao ako treba da svoje relevantne probleme rešava na drugi način.
Ovde sam uzeo samo jedan problem gradnje i dodele stanova, odnosno rešavanja stambenih potreba građana, mada mi i dalje imamo neuporedivo veći broj stambenih jedinica od broja porodica. Ne znam sigurno da li je to jedan i po put ili dva puta više, ali znam da imamo više tih stambenih jedinica.
Znači, imamo veliki broj građana bez rešenog stambenog pitanja, a ta ideja o otkupu stanova ili o finansiranju izgradnje svog stana, da neko za iznos stanarine može da otkupljuje na rate stan, samo lepo zvuči. Ona je u praksi moguća samo za ove japije, kako ih mi zovemo, ove beskućnike, mada vidim da i njih otpuštaju, isteruju s posla, zato što su nestabilni.
Mi moramo da imamo jasnu stambenu politiku. U potpunosti se slažem da tu treba da ima mnogo više elemenata tržišne ekonomije nego klasične socijale, ali mi verovatno imamo i neke stanove za rešavanje stambenih pitanja socijalno nezbrinute porodice.
Mi ne smemo da kažemo - baš nas briga, sada su se promenile okolnosti, da li živi u kartonskoj kutiji, da li je ovamo, da li je onamo. Taj deo nismo hteli da vam diramo u Predlogu budžeta, jer računamo da će valjda da se promeni i taj stav u praksi.
U praksi je to otprilike tako da onaj ko je u finansijskoj mogućnosti, on može nekako da rešava pitanje, ukoliko je blizak sa nekim ko raspolaže tim sredstvima, onda ga sigurno rešava, ako zapadne u neke male probleme, onda će gospodin ministar Dinkić da kaže, svima onima koji imaju manje od pet godina radnog staža - za 60 odsto će se povećati plata.
Sada smo zatvorili ovu priču oko tih povećanja. Ako je tako, onda se stvarno postavlja pitanje zašto ne povećati plate zaposlenih kod privatnika i od njih uzimati porez?
Zašto se ne izborite za striktno poštovanje kolektivnog ugovora u delu koji se odnosi na plate? Ne, vi mislite samo da je u pitanju neki interes.
Na samom kraju, mi smo na ove pozicije koje se odnose na Nacionalni investicioni plan u okviru Ministarstva finansija prebacili, u jednom delu, oko 900 miliona dinara, na ove, ako mogu tako da kažem, namenski definisane pozicije, s jednim pozitivnim ciljem za koji želimo da se ostvari ovom preraspodelom sredstava.
Mislim da nikakav problem nije da skupštinska većina prihvati ovaj amandman, jer se time ne remeti struktura budžeta, jer ne diramo prihode, već samo u okviru istog razdela preraspoređujemo neke rashode, usmeravamo sredstva ka nečemu što smatramo da je od primarnog značaja u ovom trenutku u odnosu na ono što je predložila Vlada u ovom rebalansu budžeta za 2006. godinu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa amandmanom gospodina Krasića, samo da kažem nekoliko stvari.
Nacionalni investicioni plan, između ostalog, podrazumeva i izgradnju 400-500 stanova za državne činovnike. To ne može biti loše. Ono što jeste loše kao koncept u državi, to je da ne postoji trenutno pouzdan način da neko ko želi da formira porodicu, ili ko je formirao porodicu, a već je nekoliko godina beskućnik, ko privatno stanuje, dođe do stana, jer sve što bi mogao da uloži u nadgradnju sopstvene porodice, u obrazovanje, u standard, mora da plati kao stanarinu. Dakle, nije sistemski rešeno ovo pitanje.
Kao što vidite, ovde niko ne pominje stanove za radnike. Može zvučati kao demagogija, ali to neka bude stvar procene onih koji ovo slušaju. Radnici su se dobrovoljno ovog prava odrekli glasajući za stranke čiji ovo nije koncept. Ističem više puta, nije moguće glasati za desničarske političke organizacije, a tražiti levičarska rešenja u zakonima. To je pitanje političke volje, koncepta, pitanje političkog konsenzusa itd.
Ovde je postojala ideja da se preko kredita, preko stambene agencije ili na neki drugi način, omogući jednom broju ljudi da dobiju stan, ali to očigledno nije daleko odmaklo. Čak i ono što smo ranije zvali, prvo, stanovima solidarnosti, a onda stanovima iz Fonda solidarne stambene izgradnje, pošto to nije isto, jer se ovi otplaćuju, danas pokrivaju tzv. stambene agencije u lokalnim samoupravama. Moram da kažem da to veoma loše funkcioniše, ili nikako ne funkcioniše.
Znači, ako stvarno želimo, vrlo sam ozbiljan, da pomognemo da neko formira porodicu i da njegova egzistencija ne bude ugrožena, onda bismo morali u vremenu koje dolazi da smislimo način kako da pomognemo ovim ljudima, jer čovek bez krova nad glavom nije čovek sa dostojanstvom.
U situaciji da svaki put kad vam zaplače beba, ili kad neko nešto polomi u tuđem stanu, ili nešto slično, može neko da vam da otkaz, onda vi, praktično, nemate energije nizašto drugo osim za razmišljanje o pukom pribavljanju mogućnosti da negde prespavate sa porodicom. To jeste široka tema i velika priča i ne bi je pokrio ni ceo ovaj budžet, ni Nacionalni investicioni plan i program itd.
Što se tiče ovoga o čemu je govorio gospodin Krasić, da je u Srbiji više stambenih jedinica nego porodica, to je tačno, ali, nažalost, nije moguće izvršiti nacionalizaciju, niti to iko ozbiljan predlaže.
Još jednom da ponovim, već sam govorio o tome kada je bila rasprava u načelu, zaista se dogodilo da je, prilikom elementarne nepogode, poplave u Banatu, pre svega, u ovih nekoliko mesta koja su najgore prošla, iz razloga koji meni nisu razumljivi ni poznati, neko napravio 25 kuća za nepostojeće ljude. Molim vas za podršku, ako ovaj parlament preživi ovo vanredno zasedanje, pa uđemo u redovno, kada se o dnevnom redu izjašnjava na samoj sednici, da formiramo jedan anketni odbor i ustanovim kako je bilo moguće da neko izgradi 25 kuća a da ne zna da ne postoji niko ko je na toj adresi ranije tamo živeo.
Znači, to je faktičko stanje, te kuće danas postoje tamo. Biće mi zadovoljstvo, ako dobijem vašu podršku, da zajedno učestvujemo u radu tog anketnog odbora, jer se radi o velikim finansijskim sredstvima. Naravno, možemo useliti u te kuće ljude koji su raseljena lica, koji su izbeglice, interno raseljeni, socijalne slučajeve, to ništa nije sporno, samo je sporno kako je moguće da se u ozbiljnoj državi dogodi tako nešto. Znate, kad neko pravi najelementarniju građevinu u selu, on zna zašto je pravi.
Dakle, tražićemo precizan odgovor na ovo pitanje, jer imam utisak da ovde nije bila dobra namera u pitanju, već nešto sasvim drugo. Da pojasnim, zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos, radilo se o tome da neka lica, na časnu reč, kažu - "ja sam stvarno živeo u ovom selu, voda mi je odnela kuću, molim vas, napravite mi kuću", i Vlada Republike Srbije napravi kuću, i tako 25 puta. To nije normalno, to je potpuno neozbiljno, da ne kažem da ulazi u sferu krivične odgovornosti.
Zahvaljujem. Biće prilike da podnesem ovo kao inicijativu na redovnom zasedanju i molio bih za vašu podršku.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
(Ne.)
Na član 7. Razdeo 8, amandman je podnela narodni poslanik Gordan Pop-Lazić.
Da li neko želi reč?
(Ne.)
Na član 7. Razdeo 9, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
(Ne.)
Na član 7. Razdeo 11, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)

U članu 7. Razdeo 11, Funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 govori o raspodeli sredstava Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ovo je vrlo interesantan deo rebalansa budžeta, s obzirom na činjenicu da se predstavnici Vlade, ne samo sada i ne samo kod ovog rebalansa, već tri godine hvale koliko su uložili u poljoprivredu, koliko se sredstava budžetom predviđa za poljoprivredu, pa se hvale tri puta većim poljoprivrednim budžetom, agrarnim budžetom, kako ga oni zovu.
Sada ćemo, samo na ovom delu, a i kasnije, kroz ostale amandmane koji se odnose na ovaj razdeo, da pokažemo građanima Srbije kako se to Vlada Republike Srbije brine za poljoprivredu.
Naravno, mi u SRS izražavamo sumnju kada je u pitanju raspolaganje sredstvima od strane Ministarstva poljoprivrede, i to ne samo sad, govorili smo to i ranije.
Pre svega, to smo govorili u vreme kada je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva bila gospođa Dulić, koja je danas potpredsednik Vojislavu Koštunici u Vladi Republike Srbije, a tu sumnju produžavamo zato što je onaj ko je nasledio gospođu Dulić u Vladi, na mestu ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, čovek koji je bio njen vrlo blizak saradnik u Ministarstvu, čini mi se zamenik, vi to sada zove državni sekretar, koji je odmah po imenovanju na tu funkciju javnost obavestio da će on da nastavi tamo gde je gospođa Dulić stala.
Ja to sa njihovog aspekta razumem, to su predstavnici iste političke partije, članovi iste vlade i potpuno je razumljivo da oni rade isto, odnosno da jedan nastavlja tamo gde je stao drugi, ali to je razlog više da mi iz SRS ne verujemo u njihove dobre namere, zato što znamo ono što znaju građani Srbije.
Uglavnom, mnogo toga saznajemo od građana Srbije.
U poljoprivredi, ova vlada i vlade od 2000. godine nisu uradile ništa što bi seljacima, ljudima koji se bave proizvodnjom hrane, koji se bave poljoprivredom, na bilo koji način poboljšalo uslove rada i života.
Mnogo se pričalo i hvalilo kreditima za poljoprivrednike, a svi dobro znamo, više puta smo sa ovog mesta govorili o tome kako su se ti krediti delili, ko je dobijao te kredite, kome je neko trebalo da bude blizak da bi dobio kredit, u koju političku partiju je morao da se učlani seljak da bi dobio kredit. Ovde smo govorili i pokazivali dokaze o tome kako su neki bliski saradnici ministra Ivane Dulić, u to vreme ministra, dobijali nepovratne kredite, odnosno njihove firme. Gospodin koji je dobio taj kredit je danas poslanik u toj poslaničkoj grupi. Sve je to nešto o čemu smo mi, srpski radikali, javnost Srbije obaveštavali i obaveštavaćemo dalje.
Sada bih da kažem nešto o ovom razdelu 11 i o ovom delu na koji smo podneli amandman. U delu budžeta za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Razdelu 11 funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, ta ekonomska klasifikacija znači subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Od strane Vlade Republike Srbije predložen je iznos od 10.557.746.000 dinara, a mi predlažemo da se taj iznos zameni iznosom od 15.557.746.000 dinara. U koloni 8, koja predstavlja ukupna sredstva u ovom delu, predlažemo da se iznos od 10.716.684.778 dinara zameni iznosom od 15.716. 684.778 dinara.
Da bi javnost znala o čemu mi zapravo govorimo, to treba objasniti. Jer, kada se to pročita na ovaj način, ostaje nejasno, kao što ostane nejasno ljudima koji prate rad ovog parlamenta, ili direktno odavde, ili preko medija, kada ministar finansija izađe, pa kada pročita neke velike cifre, pa onda još kaže za šta su te cifre, milijarde dinara, namenjene. Onda neko može da pomisli, evo, ova vlada stvarno vodi računa o narodu, o građanima Srbije. Mi dokazujemo da to nije tačno.
Malo ću da prokomentarišem još neke od ovih ekonomskih klasifikacija u okviru ove funkcije i razdela, nešto što je interesantno javnosti Srbije.
Juče je kolega Zoran Krasić rekao da ćemo danas ceo dan da obaveštavamo građane Srbije i da im objašnjavamo kako to vlada Vojislava Koštunice troši njihove pare, kako se to putuje, za koje pare, samo, naravno, ne znamo na kojim relacijama se putuje i sa kojim namerama i kakvi se poslovi završavaju na takvim putovanjima.
U ovom razdelu imamo stalne troškove Ministarstva poljoprivrede, naravno, pre toga su plate, socijalni doprinosi, nadoknada u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade za zaposlene, nagrade, bonusi i ostali rashodi. To je nešto što nismo komentarisali, jer neko ko je zaposlen u Ministarstvu poljoprivrede, ili bilo gde drugo, mora da prima platu, moraju da se plaćaju određeni doprinosi. Da li je to u onoj meri u kojoj bismo to radili i mi, srpski radikali, to je već stvar ove vlade i procene građana Srbije. Vrlo brzo će građani Srbije da daju svoju ocenu o tome, već na narednim izborima.
Interesantno je da pored svih ovih konkretnih stavki imamo i nešto što se zove stalni troškovi, što iznosi 13.952.000, to su sredstva iz budžeta. Onda imamo tu ukupna sredstva 19.302.000. Dakle, razlika od 5.350.000 dolazi odnekud.
Ja bih volela da je tu ministar, da nam kaže odakle i ko to ima interes, i kakav interes, da na ovaj način, uslovno rečeno, ''pomaže našu poljoprivredu''. Zatim imamo i troškove putovanja, 6.500.000 su troškovi putovanja iz budžeta. Još odnekud se dobija 11.320.000, pa onda troškovi putovanja u okviru Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva iznose 17.820.000 dinara.
Pitam i iznosim otvorenu sumnju, da ove troškove putovanja možda ne finansira firma «Monsato»? To je ona firma u koju redovno ulazi Ivana Dulić sa svojom prijateljicom Aleksandrom Makaj, odakle one uvoze i na volšeban način u našu proizvodnju unose genetski modifikovane organizme.
Zaista nisam mogla da nađem nijedno drugo logično objašnjenje ko bi za troškove putovanja Ministarstvu poljoprivrede, odnosno, nekim ljudima iz tog ministarstva, dao tolike pare.
Pored ovoga, imamo usluge po ugovoru, to košta 11.201.000 iz budžeta, pa onda opet odnekle 17.139.630 dinara – ukupno 28.340.630 dinara. Pored tih usluga po ugovoru, postoje još i neke specijalizovane usluge. Šta li je sad to – to zaista ne znam.
To košta građane Srbije iz budžeta 2 miliona, pa onda odnekud još 3,5 miliona, pardon, specijalne usluge koštaju 3 miliona, pa još odnekud 3,5 miliona – ukupno 6,5 miliona dinara. Tu su tekuće popravke, održavanje itd. – to je 6.350.000, pa se odnekud dobija 7.400.000 – ukupno 13.750.000.
To što sam izrazila sumnju da je to možda firma «Monsato», ili neka slična, bilo bi, naravno, vrlo loše, jer se još uvek borimo s tim genetski modifikovanim proizvodima, sojom, pre svega, koja je zasejana po poljima u Srbiji, i onda se sve novine obruše na tog tamo nekog poljoprivrednika, nekog seljaka koji je to zasejao, svi pišu o tome, a onda ministar, Ministarstvo, peru ruke.
Oni nemaju pojma odakle je sad onaj seljak iz Šapca uvezao tu genetski modifikovanu soju, odnosno seme za tu soju. Niko neće da kaže da je to radila Ivana Dulić Marković.
Ako su ova sredstva, ne sva, već ova koja kao ne idu direktno iz budžeta, dobijena, odnosno ako su klasifikovana iz nekih kredita, onda je to ponovo iz džepova građana Srbije. Ja sam rekla već, i ponavljam sada, da ministri i Vlada Republike Srbije nemaju pravo i ne smeju, kada raspodeljuju sredstva u budžetu Republike Srbije, da kažu - mi dajemo za poljoprivredu, mi dajemo za ovo, mi dajemo za ono. Oni ne daju ni za šta, to su pare građana Srbije.
Ova srednja cifra koju sam čitala malopre takođe su pare građana Srbije, ukoliko se radi o kreditima, jer uzeti neki kredit da bi neko iz Ministarstva putovao, skoro 19 miliona dinara, to je zaista nedopustivo. Pri tom, ne znamo šta rade po tom belom svetu, šta su konkretno uradili da bi građani Srbije živeli bolje, odnosno šta su konkretno uradili, kada govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da naš seljak konačno počne da živi bolje.
Ministar će verovatno doći oko 17 časova i 30 minuta da se predstavi građanima nekom unapred lepo pripremljenom pričom. Može da se hvali koliko god hoće, ali znaju ljudi kako žive, znaju seljaci da nikada nijedna vlast nije gora bila nego što je ova i, uopšte, ove vlasti od 2000. godine. Naravno, mi znamo da će građani to znati da cene.
Dobila sam određenu dokumentaciju iz opštine Žabari, gde su izbori 1. oktobra, a tamo je, inače, na vlasti jedna vrlo čudna koalicija, neću sada da je pominjem, neću da izazivam replike, jer želim da govorim principijelno. Radi se o tome da je tamo započeta izgradnja nekih bunara, Simićev bunar i Aleksandrovac, da su uzeti uzorci pijaće vode iz ovih bunara i da je, pod brojem 308, od Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "dr Milan Jovanović-Batut", Centar za vode, dobijeno mišljenje da ne ispunjavaju uslove propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Bez obzira na to, dakle, potpuno svesno i namerno, truju građane Žabara, a ovi poslovi se nastavljaju da bi se dobila određena sredstva iz budžeta, a krajnji cilj je, zapravo, izborna kampanja u opštini Žabari.
Pošto i mi srpski radikali imamo izborne kampanje u svim opštinama gde se održavaju lokalni izbori, pozivam građane Gornjeg Milanovca i Leskovca da danas u 18 časova dođu u centar svojih gradova, da prisustvuju velikim mitinzima SRS i da tamo upoznaju ljude koji će njihovim parama na lokalnom nivou domaćinski upravljati, a ne ovako kako to radi Vlada Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 7. Razdeo 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog u nizu amandmana ispred Poslaničke grupe SRS. Na osnovu podnetog izveštaja ministra iz poznate poslaničke grupe G16 minus, videli smo da nam je podneo Nacionalni investicioni plan, plan u kome je glavna stavka ili glavna priča suficit i zbog toga sada imamo tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu.
Podneo sam amandman, kako rekoše kolege iz vladajuće koalicije - vi iz Radikalne stranke, kada je rebalans budžeta, uvek uvećavate stavke.
Normalno da ćemo uvećavati stavke, zato što vi non-stop ponavljate kako je suficit, kako je negde 15,5 milijardi suficita u budžetu, pa je logično da mi iz domena poljoprivrede posebno vodimo računa o poljoprivredi.
Tako predlažem da se u članu 7. Razdeo 11. funkcija 420, ekonomska klasifikacija 511 – «Zgrade i građevinski objekti», u koloni 6, iznos od 9.000.000 dinara zameni iznosom od 1.283.798.000, a u koloni 8, iznos od 9.000.000 zamenjuje se iznosom od 1.283.798.000.
Iznos od 1.274.798.000 dinara namenjen je za rekonstrukciju i izgradnju kapitalnih objekata u poljoprivredi, a sredstva će biti trošena po posebnom programu Vlade Republike Srbije, na čelu sa G16 minus.
Prema tome, da bude potpunije ovaj nacionalni investicioni plan ima jednu pozitivnu osobinu - teško će mi biti da nabrojim sve negativnosti koje su se desile u Ministarstvu od kako je ova vlada, na čelu sa, prvo, ministrom Ivanom Dulić-Marković, pa onda i Goranom Kneževićem. Krenuću sa kratkoročnim i dugoročnim kreditima.
Kao član Odbora za poljoprivredu, ne mogu a da se ne dotaknem njih, iz prostog razloga što smo imali onu poznatu priču iz Ministarstva poljoprivrede o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, zato što nam je u interesu, zato što to traži Evropa itd. I, normalno, zdušno poljoprivrednici to prihvatiše.
S obzirom na to da imamo 750.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, negde oko 200.000 ih je registrovano.
Još niko nije došao do tačne cifre ko je dobio kratkoročne kredite, kao ni dugoročne, ko ih je dobio, po imenu i prezimenu, a za nepovratne kredite ni do sada nismo dobijali.
Pokušavali smo, ne jednom, nego na svakoj sednici Odbora za poljoprivredu, kojim predsedava dr Mašić iz redova SRS, čiji sam i ja član, da dođemo do imena i prezimena onih koji su dobili kratkoročne i dugoročne kredite, nepovratne kredite, međutim, do njih nismo došli.
Došli smo do interesantne dokumentacije, do onoga što se do sada toliko puta tražilo, a to je dokumentacija o gospodinu Saši Vitoševiću, koji je dobio 13,5 miliona dinara kredita, da vidimo samo u šta je uložio te pare. Odgovor je dokument koji smo dobili, igrom slučaja, od nekoga iz Vlade.
Od novembra 2004. godine do 1. novembra 2005. godine, Uprava za veterinu je odobrila uvoz ukupno 2.485 steonih junica poreklom iz Holandije, Nemačke i Austrije.
Zahteve za uvoz je podnelo deset različitih pravnih lica i do sada je realizovalo uvoz ukupno 2.175 grla, koja su smeštena u 114 lokacija u registrovanim objektima.
Prema saznanjima Uprave za veterinu, na čelu sa dr Krnjajićem, gospodin Saša Vitošević, član G16 minus, predstavnik je manjinskog vlasnika firme koja je dobila kredit od 13,5 miliona, firme "Velvet farm" Mašinska bb, Čurug. Navedena firma je realizovala uvoz od 297 steonih junica poreklom iz Nemačke i one su smeštene u objektu "Velvet farm" Livade bb, Čurug. Karantin za prvu realizovanu pošiljku od 132 steone junice je završen, dok je za drugu pošiljku od 165 junica karantin tek započet i dijagnostička ispitivanja su u toku.
Kaže se da je tokom dijagnostičkih ispitivanja u laboratoriji Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad, za vreme karantina, za oko deset grla utvrđena sumnja na kju groznicu, koja je opasna i za ljude. Ponovo je izvršeno uzorkovanje krvi i provera superanaliza u laboratorijama tim i tim, Novog Sada, normalno, i Fakulteta medicine iz Beograda, Katedre za zarazne bolesti. Ponovnim ispitivanjem uzorka krvi od grla sumnjivih na kju groznicu, nađen je i ustanovljen pozitivan uzorak.
Evo, gospodo, dobiju oni, lepo, iz Ministarstva poljoprivrede, njihovi članovi G16 minus, kredit, upotrebe ga za uvoz zaraženih junica, koje posle odu u štale poljoprivrednih proizvođača, a što je najgore, oni za junicu plate, recimo, 1.000 evra, a onom jadnom individualnom poljoprivrednom proizvođaču je prodaju za 1.500, čime udvostručuju taj kredit, a vraćaju ga kad ga vrate.
Ima tu još nešto što je nejasno kada je reč o Upravi za veterinu. Svake godine se pravi poseban program mera za zdravstvenu zaštitu u naseljenim mestima gde su veterinarske stanice, a prioriteti bi trebalo da budu oni koji imaju najstručnije ljude u tim veterinarskim stanicama i najorganizovanije, koji se nalaze, bukvalno, u svakom naseljenom mestu 24 časa. Tako nešto ne sprovodi doktor Krnjajić.
Evo jednog primera iz mesta Velemir. Program mera zdravstvene zaštite dobila je veterinarska stanica «Palma veterine» iz Zrenjanina, a ne dobija veterinarska stanica «Veto spas» iz Velemira koja je tamo, bukvalno, svih 24 časa. Znači, onaj koji se nalazi tamo i 24 časa spasava životinje, on dodeljuje program, mislim na doktora Krnjajića, toj «Palma veterini» iz Zrenjanina, a ne dodeljuje ga nekome ko je 24 časa u Velemiru, koji ima i svoju veterinarsku stanicu, pod nazivom «Veto spas». Ima tu još dosta nepravilnosti.
Ponovo postavljam poslaničko pitanje, gospodine Mihailoviću. Ja sam pre, recimo, tri meseca postavio poslaničko pitanje. Naime, u Fondu za razvoj poljoprivrede postoji deo za sisteme za navodnjavanje i izdvojeno je 180 miliona dinara.
Tih 180 miliona dinara dobila su tri subjekta, kako smo obavešteni kao članovi Odbora.
Postavio sam pitanje koja su ta tri subjekta koja su dobila tri puta po 60 miliona, a i sada postavljam pitanje, koja su ta ti subjekta koja su dobila po 60 miliona? Zar nije logičnije da dobiju njih 60 po tri miliona nego da tri subjekta dobiju po 60 miliona?
Ako se kredit uzme na pet godina, gleda se period od godinu dana, taj subjekt mora godišnje da vraća 15 miliona dinara. To je još jedna od niza nepravilnosti koje se dešavaju i koje se prenose iz jednog ministarstva na narod koji, a posebno zemljoradnici, loše stoji.
Ja moram da kažem, s obzirom na to da dolazim sa terena, a kao što znate, bavim se poljoprivredom, to mi je otac ostavio, da ono što obećavate narodu nastojte da ispunite. Obećali ste da ćete vratiti pare za dizel koji je utrošen.
Prema tome, Ministarstvo, tj. ministar iz G16 minus bi trebalo da povede računa posebno o odeljku 420 - o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da sa ovom zemljoradniku omogući da živi normalno, da zna koja mu je cena pšenice, da zna koja mu je cena suncokreta, da zna koja mu je cena soje.
Jedino što on zna jeste da ima premiju za uljanu repicu i da ima premiju za seme bundeve. Sve drugo je na grbači zemljoradnika, ionako iznurenog od onih silnih sankcija, a posebno sada, od potreba koje, saginjući se ovde, iznosimo Evropskoj uniji.
Prema tome, gospodo, svi amandmani podneti ispred Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke su sigurno u cilju boljeg raspoređivanja sredstava po klasifikacijama, jer ovim kako je sada dato jedni dobijaju više, jedni manje, a uglavnom dobijaju oni koji su članovi G17.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Prekidamo današnji rad. Nastavak je u 15 časova i 10 minuta i na redu je amandman na član 7. Razdeo 11. koji je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.

(Posle pauze – 15,15.)

 

Nastavljamo popodnevni rad sednice. Pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti.

Na član 7. razdeo 11. amandman je podneo Zoran Mašić.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dužan sam da vam dam obaveštenje po članu 85. stav 1-6. Danas ćemo raditi do završetka rasprave u pojedinostima, a posle toga ćemo odrediti čas i dan glasanja, verovatno će to biti odmah u nastavku i, takođe, do završetka ove sednice, a to znači do završetka glasanja, odlaže se početak sednice koja je bila zakazana danas za 12, pa ćemo, pretpostavljam, u toku večeri sve završiti, ako budemo dovoljno efikasni.

Izvolite, gospodine Mašiću i hvala vam na strpljenju.