Hvala. Danas u dva sata skrenula sam pažnju i narodnim poslanicima i javnosti Srbije da ministar finansija ignoriše Narodnu skupštinu i rekla sam da će se pojaviti negde oko pola šest, pa će negde oko 18,00 da stane za ovu govornicu u najgledanijem terminu i da onda građanima objasni neobjašnjivo, da ih ubedi kako će on njima da uradi ovo ili ono, kao da raspolaže svojim parama, a ne parama tog istog naroda, kojem bi možda da se obrati.
Sada pozivam, pre svega, građane Leskovca i Gornjeg Milanovca da odu na velike mitinge SRS, koji se održavaju u šest sati u Leskovcu i u Gornjem Milanovcu. Mnogo pametnijih stvari će tamo čuti nego da slušaju Mlađana Dinkića, koji evo sad da mene demantuje, ponovo napušta skupštinsku salu ili je tu meni iza leđa.
Idite građani Leskovca i Gornjeg Milanovca, tamo ćete da upoznate kandidate SRS za vaše lokalne izbore.
Mlađan Dinkić će stati za ovu govornicu posle mene i pokušaće da vam objasni nešto za šta objašnjenja nema.
I Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije obmanjuju građane ovim tzv. rebalansom budžeta. Ovo je jedna velika zabluda. Pare o kojima pričaju ovih dana, koje su navodno dobili od prodaje mobilne telefonije, očigledno je, po ovom što stoji u ovom rebalansu budžeta, da su samo šarena laža i da samo pokušavaju, odnosno ministar Dinkić pokušava da nam predstavi, i juče je to u nekoliko navrata pokušavao, da živimo u zemlji dembeliji.
Mi živimo u zemlji Srbiji koja je, nažalost, ekonomski uništena, koja je sa velikim brojem nezaposlenih, sa velikim brojem građana koji su na ivici siromaštva, sa velikim brojem problema koje ova vlada definitivno nije u stanju da reši. Imali su dovoljno vremena, ovo jesu i formalno poslednji dani Vlade.
Mada, što reče Zoran Krasić, ova vlada je davno pala, da je bilo morala i da su vodili računa o legitimnosti Vlade i skupštinske većine koja tu vladu podržava. Ali, oni su na taj način, pokušavajući ne znam kako da se održe sve ovo vreme, pokazali kakvi u stvari jesu, i građani Srbije to svakako prepoznaju.
Znamo mi koji smo svakodnevno u kontaktu sa građanima šta građani misle i o Vladi i pojedinačno o ministrima, a pogotovo o ministru za koga su ubeđeni da koristi njihove pare kako njemu padne na pamet, da ih daje onome kome on misli da treba da ih da, a da tamo gde su najveće potrebe građana, ministar i Vlada Republike Srbije, uopšte ne intervenišu.
Juče je neko rekao od srpskih radikala da Vlada svoju politiku, a tako i ovaj rebalans, vodi i pravi kao da je Srbija Beograd. Srbija je mnogo više od Beograda, Srbija je i Kosovo i Metohija, Srbija je i Vojvodina, Srbija je i Šumadija, i mnoga nažalost naša zaostala sela, mnogi gradovi u kojima ništa ne radi, u kojima ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem i o tom problemu Vlada Republike Srbije ni kroz ovaj rebalans nijedno slovo nije napisala.
Prava istina, zbog čega zapravo uopšte raspravljamo o rebalansu budžeta za 2006. godinu, jeste da se na mala vrata uvedu dva građanina, jedan je Zoran Stanković, drugi Vuk Drašković, koje je Vojislav Koštunica potpuno nezakonito i protivustavno pustio da sede na sednicama Vlade, a nisu ni novinari, ni fotoreporteri. Ne razumem kako mogu da prisustvuju sednicama Vlade.
Kažu, oni ne glasaju, ali su tu, ne znam za šta, za svaki slučaj. Oni se lažno predstavljaju, i u Srbiji i u inostranstvu, da su ministri u Vladi Republike Srbije, a ponavljam ono što je moj kolega Zoran Krasić ovde rekao, ne može biti ministar u Vladi Srbije neko ko nije na tu funkciju postavljen u ovoj Narodnoj skupštini.
To što mi srpski radikali ne bismo glasali ni za Vuka Draškovića, ni za Zorana Stankovića, to ne bi trebalo da utiče na skupštinsku većinu, ako to danas uopšte postoji u srpskom parlamentu. Vi ste mogli da birate i možete još uvek da birate koga god hoćete.
Naravno, u obavezi ste bili najpre da donesete zakon o ministarstvima, vi ste i to preskočili i zato ćemo noćas na nekoj opet vampirskoj sednici da raspravljamo o Poslovniku Narodne skupštine, kojim ćete pokušati u nekim segmentima da zamenite Zakon o ministarstvima, a ja vas upozoravam, drage moje kolege i gospodu iz Vlade, da su sve to krivičan dela.
Da je prvo, najveće krivično delo, napravio Vojislav Koštunica, to je bio državni udar kada je uveo ove građane u Vladu Republike Srbije, a sada ćete vi kroz ovaj budžet, kroz usvajanje rebalansa budžeta da, na neki način, afirmišete tu dvojicu građana kao ministre u Vladi Republike Srbije, a ponavljam, to nisu ministri u Vladi Republike Srbije.
Ovaj razdeo 29 odnosi se upravo na Ministarstvo odbrane, takav je naslov. Otkud Ministarstvo odbrane u rebalansu budžeta, kada u Zakonu o ministarstvima to ministarstvo ne postoji, kada Ustav Srbije ne poznaje Ministarstvo odbrane na nivou Republike Srbije.
Ovo je zaista vrlo interesantna tema i ne mogu da verujem, ne mogu da prihvatim, ovde ima pravnika i to iz grupacije koja će glasati za ovaj rebalans budžeta, da nisu reagovali, da nisu pokušali da ubede svoje prijatelje u Vladi Republike Srbije, da ih ne dovode u situaciju da još jednom, a ovo nije prvi put, Skupština bude instrument u rukama Vlade Srbije, ali to je vaš izbor i naravno o tome ćemo vrlo brzo govoriti u izbornoj kampanji i objašnjavaćemo građanima Srbije kakav je vaš odnos prema državi.
I još kada čujem da neko od vas kaže - mi smo državotvorna stranka, onda stvarno ne znam šta bih rekla i kako bih reagovala, kada se setim ovoga što zaista nigde valjda na zemljinoj kugli nije zapamćeno. Vi se predstavljate kao nekakve demokratske stranke, vi kao priznajete demokratiju. Vi, dragi moji, nemate pojma šta je demokratija.
Nije demokratija uvesti dva građanina u Vladu Srbije i reći - mi imamo ministre, mi imamo ministarstva.
Demokratija je raspisivanje izbora kada nemate većinu da izaberete ministra, kada vas neko uslovljava izlaskom iz Vlade i napuštanjem skupštinske većine.
Demokratija je, gospodo, raspisivanje izbora, pa posle izbora da ovde bude skupštinska većina koja će moći da menja zakone, da donosi zakone, da konačno uspostavi pravni sistem i da konačno ova Srbija postane pravna država.
Vlada je u razdelu koji se odnosi na Ministarstvo odbrane i mi smo tu amandmanski intervenisali, funkcija 210, ekonomska klasifikacija, gde su mašine i oprema, predvideli ste iznos od 1.462.692.075 dinara, a mi smo vam predložili da se ovaj iznos poveća na 2.184.104.075 dinara.
A vi ste u sledećem razdelu koji ima naslov - Vojnoobaveštajna služba, izneli ovde do detalja šta imate nameru da radite u okviru Vojnoobaveštajne službe, šta ćete da popravljate, koju opremu da nabavljate, koje avione da popravljate. To je prosto neverovatno da ovakve stvari, koje u svakoj normalnoj državi predstavljaju državnu tajnu, vi na ovaj način prezentujete.
Vama je to transparentno. Vama su državna tajna tenderi, vama su državna tajna provizije, a ono što je svakoj normalnoj državi državna tajna, vi ste tu kao transparentni, kao. Vašim sudijama i vašim tužiocima je državna, odnosno službena tajna, suđenje Jovi Đogu i još jednom broju ljudi koji su osumnjičeni da su pomagali osumnjičenom za ratne zločine, generalu Ratku Mladiću.
Da li tu ima normalnog pravnika u toj grupi, naravno mislim da među sudijama i tužiocima ima mnogo dobrih pravnika i mnogo dobrih stručnjaka, časnih ljudi, ali naravno ove specijalce koje vi birate u nekakva specijalna odeljenja, to su isključivo režimski instrumentalizovane sudije i tužioci i oni će jednog dana da se stide i svojih kolega. Sada niko ne vidi da li se stide jer se voze u blindiranim kolima, prate ih desetine onih koji ih čuvaju, ali jednog dana stideće se pred svojim kolegama, a bogami i u svojoj porodici i pred svojim potomcima.
Kako može neki sudija da vodi postupak i da nekoga oglašava osumnjičenim i okrivljenim zato što, kaže, pomaže nekome za ratne zločine? Ratko Mladić, gospodo, ako niste znali, nije osuđen za ratne zločine.
Naravno, neće ni biti, jer Karla del Ponte nema šanse, koliko god joj vi izražavali blagonaklonost i obećanje, neće biti u prilici da vodi taj postupak.
Dakle, kako može neko da pomaže nekome za ratne zločine kada taj neko ratne zločine nije izvršio.
Kolege pravnici, prezumpcija nevinosti je valjda nešto što morate da priznate, to je opštepoznato i opštepriznato pravno načelo. Nemate pravo i vaše sudije nemaju pravo da Ratka Mladića nazovu ratnim zločincem, jer on to nije.
Ako se to nekada dokaže, tek onda eventualno mogu da odgovaraju oni koji su mu pomagali u ratnim zločinima, samo ne znam kako je skrivanje ratni zločin, ali naravno vi možete sve.
Vi možete da zatvorite sudnicu, kao što ste je zatvorili u vreme kada se raspravljalo o ratnim zločinima na Ovčari, pa ste tamo imali svoja dva zaštićena svedoka, pa sada kada je javna rasprava pred Vrhovnim sudom otvorena, onda ste ostali zatečeni. Kada su advokati, svedoci, okrivljeni iznosili činjenice o zlodelima koje su na Ovčari činili upravo ta dvojica, koji su bili zaštićeni svedoci i zbog kojih je jedan broj nevinih ljudi osuđen na višegodišnje kazne zatvora.
Dakle, kao i kolega Zoran Krasić toplo vam preporučujem, nemojte da se uplićete u kolo Vlade Republike Srbije, ne smete da glasate da neka sredstva građana Srbije opredeljujete za nekakvo Ministarstvo odbrane koje ne postoji. Nemamo, gospodo, ministarstvo odbrane, nemamo ministra odbrane. Trebalo bi da imamo, ali vi nemate moć da to uradite, vi nemate dovoljno poslanika da izaberete te ministre koji vam nedostaju, i nemate prava da na ovaj način raspolažete budžetom Republike Srbije.
Nemate prava da na ovaj način priznajete onog Zorana Stankovića, onog pulena Karle del Ponte, koji kaže da on osuđuje onaj, pre neki dan lepi poster objavljen, gde onaj jedan srpski oficir salutira posteru Ratka Mladića. Ko je on da se oglašava u ime nekog nepostojećeg ministarstva. To što mu je dozvolio Vojislav Koštunica koštaće Vojislava Koštunicu ne samo na izborima, za takva dela se i krivično odgovara jer to jesu krivična dela. Da, kolega, smejte se, trebalo bi to da znate.