Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

Moram da kažem da sam veoma zadovoljan, zato što smo u danu i u ovom parlamentu koji će večeras svakako usvojiti ustavni zakon, koji je kruna ustavnog procesa, i usvojiće ga sa mnogo većim brojem narodnih poslanika nego što su to dve trećine.
To je sjajna stvar. Na taj način se kruniše jedan postupak koji je dokazao zrelost Srbije na dva nivoa. Zrelost političkih stranaka, važnih političkih stranaka u Srbiji, bez kojih očigledno neće biti političkog života zemlje u narednoj deceniji i možda duže od toga. Na drugi način pokazao je zrelost i samih građana Srbije koji su, zahvaljujući vrlo važnoj slozi po ovom pitanju, prepoznali u meri koja je bila dovoljna, prema propisanoj meri u do tada važećem Ustavu, prepoznali su taj važan trenutak i potvrdili su Ustav na referendumu, tako da je ovo, bez svake sumnje, Ustav sa veoma snažnim legitimitetom.
To je put koji smo morali izabrati, način na koji smo morali izabrati kako da rešimo ovaj problem. Izabrali smo težak put i on je na sreću svih nas uspeo. Ne samo zbog toga što Ustav Republike Srbije garantuje procese evropskih integracija i procese daljih izgradnji institucija naših sistema, nego i zbog toga što je ovim postupkom, na način i u vremenu u kojem živimo i u trenutku u kojem se nalazimo, izražena nesumnjiva volja građana Srbije i svih važnih i relevantnih političkih učesnika u Srbiji, izražena je beskompromisna volja da se štiti država Srbija i elementi njenog supstrata, kao što je njen suverenitet na celini teritorije, što podrazumeva i teritorijalni integritet.
To je izuzetno važna stvar. Ne zbog toga što je to princip, nego što na celini teritorije Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, žive građani ove države koji očekuju pomoć i zaštitu od nje. Ne očekuju od sopstvene države da se odrekne dela teritorije na kojem oni žive, ne očekuju od svojih sugrađana takav stav, već očekuju pomoć da bi bili građani ove države u punom smislu te reči, i da bi se omogućilo svima koji žive na teritoriji Srbije da to budu.
Prema tome, ovo je bio važan glas u tom smislu. Zašto to kriti, to je vrlo važna stvar i treba je reći otvoreno.
Ovo je bila vrlo važna stvar za sve nas, u komunikaciji naše države i naših građana sa međunarodnim okruženjem, za koje znamo da će dobar deo tog okruženja biti neka vrsta arbitra u pogledu konačnog statusa Kosova i Metohije. Sa tog aspekta je bilo vrlo važno poslati pozitivnu poruku važnim zemljama sveta, koje su članice Kontakt grupe i koje na neki način odlučuju o sudbini ovog prostora.
Ali, ako mi kažemo da o sudbini ovog prostora treba da odlučuju samo drugi, a da mi ne možemo ili ne smemo da podignemo svoj glas i da kažemo šta jeste nama na srcu, i zbog čega mi moramo da branimo svoj suverenitet i teritorijalni integritet, onda nam sve to ništa ne vredi.
Sreća je za sve nas što se sve ovako desilo i sreća je za državu i naše građane, bez obzira da li je to neko u momentu mogao da prepozna ili ne, ali ogromna je sreća što je većina to prepoznala, da je ovo bio jedini način i pravi put za sve nas.
Šta mi danas imamo na dnevnom redu? Ustavni zakon. To je, rekao sam, poslednja etapa u procesu ustavne reforme. On ima svoju vrlo važnu funkciju, da pomogne da se novousvojeni Ustav primeni. To znači da ukaže na načine na koje će se postojeće zakonodavstvo prilagoditi normama novog Ustava i da ukaže na rešenja na koji način i kako će da se formiraju institucije sistema i kako će se izabrati ili imenovati pojedine institucije, odnosno državni organi u postupku po novom Ustavu.
To je izuzetno važna stvar, jer bez toga ne bi novi Ustav ostao mrtvo slovo na papiru, ali bi prešao u jednu fazu neverovatnog mučenja kojim bi opovrgli sve što smo do sad napravili. Od prvog trenutka sam znao, kada su Ustav potvrdili građani Srbije 29. uveče, kada smo saznali da su Ustav potvrdili građani Srbije, da mi nećemo imati problema sa donošenjem ustavnog zakona.
Ovo što se dešavalo u međuvremenu, što su građani Srbije mogli da čuju od svih nas, razgovori o temama koje predstavljaju sporna mesta, to je nešto što je normalno. Zato što politički sistem, demokratski politički sistem, koji je zasnovan pre svega na želji da zaštiti tržišnu privredu kao osnov tog sistema, a bolji sistem od takvog sistema demokratskog pluralizma svet ne zna, on možda nije idealan, ali bolji ne postoji, dakle, to je sistem koji se ovde štiti i upravo zbog toga relevantne stranke Srbije znaju i spoznaju razloge zbog čega moraju naći kompromis na današnji dan, da bi se ovaj zakon doneo.
Razlike moraju postojati, one su morale biti izražene, jer je politički konflikt imanentan političkom sistemu. Retke su situacije kada ćete videti da taj konflikt ne postoji. On mora postojati, građani Srbije moraju znati da je to sastavni deo demokratskog političkog sistema.
Taj konflikt se mora izražavati na različite načine. On se izražavao i kada smo se dogovarali o tekstu samog Ustava, pa je bilo potrebno prilično vremena da se postigne saglasnost i kompromis, jer se samo na osnovu kompromisa to i moglo izneti.
Tako isto i sa današnjim ustavnim zakonom, on je rezultat kompromisa, jer se samo na osnovu tog kompromisa on mogao izneti.
Jasno je da osnov za taj konflikt postoji. On postoji u pogledu procene šta je i kako za koju političku stranku korisno, to treba otvoreno reći, i svi razlozi zbog kojih smo razgovarali ovih dana i oko kojih se nismo, možda, slagali, zasnovani su na toj vrlo notornoj činjenici, ali svi smo znali i ja sam znao da ćemo večeras imati put dogovor o tome.
Jer svakako da je vrlo malo važno da li će izbori biti 10 dana pre ili kasnije, da li će neko prelazno rešenje ili promena nekog zakona biti vezana za prvu sednicu parlamenta, prvo zasedanje ili prvo redovno zasedanje, da li je neki krajnji rok 1. maj, 10. maj ili 31. maj, za neku od radnji koja proističe, za nas je sve važno da se ustavni zakon donese.
Razlike, o kojima mi ovde govorimo, jesu bitne, one nisu nebitne, ali ne mogu biti bitnije od usvajanja ustavnog zakona.
Prema tome, ne mogu ništa drugo nego da izrazim zadovoljstvo što je ogromna većina narodnih poslanika spremna da večeras podrži ustavni zakon, ne samo zbog toga što će se time omogućiti primena Ustava, kao preduslov sistemskih promena u državi i puteva evropskih integracija, nego i zbog toga što ćemo na taj način doći lakše u priliku da štitimo naše ljude na celini naše teritorije.
Da se ne bi desilo ovo što se, po ko zna koji put, danas desilo da čovek po imenu Šapić Milorad strada sa tri metka u glavu, zna se od koga na teritoriji Kosova i Metohije, čovek iz Letnice kod Kosovske Vitine, da bi mogli te ljude lakše sutradan da zaštitimo i to moramo imati na umu. To je sigurno preče od toga da li su izbori 21. ili 28. januara, da li su 23. decembra, kada su predsednički i sve ostalo.
Sve je to jako bitno, jer kada smo doneli novi Ustav izbori moraju biti što pre i to na svim nivoima, što pre je moguće. A kada je to moguće dali smo odgovor, ogromna većina narodnih poslanika je večeras dala taj odgovor i imaćemo usvojen ustavni zakon i otklonjenu jednu veliku dilemu.
Sve ostalo ostaje za naredne sazive Narodne skupštine, ostaje za druge izabrane narodne predstavnike, druge državne organe ili lica koja će biti imenovana da vrše odgovorne funkcije u državi Srbiji. Zato vas pozivam da svi smognemo snage i izglasamo ovaj ustavni zakon, po mogućstvu jednoglasno.

Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj danas govorimo svakako prevazilazi okvire predizborne kampanje koja je, očigledno, već počela.
Želeo bih još jednom da podsetim da je SPS podržala donošenje novog Ustava Republike Srbije isključivo iz razloga potrebe da narod Srbije još jednom, jedinstveno i jednoglasno, kaže svoje mišljenje o suverenitetu Republike Srbije, o odbrani državnog jedinstva i o pokušaju odbrane Kosova i Metohije u cilju odbrane od nametanja rešenja za konačni status Kosova i Metohije, koje je stalno nad našim glavama.
Želim odmah na početku da kažem, uspeh referenduma i donošenje novog Ustava nije uspeh svih političkih stranaka u Srbiji. Postoje u ovom parlamentu mnoge političke stranke koje su otvoreno radile protiv referenduma. Postoje one političke stranke koje su se javno zalagale za referendum i za donošenje Ustava, a sve učinile kako bi smanjile izlaznost.
Postoje i one političke stranke, postoji čak i potpredsednik Vlade, koji sedi pored Vojislava Koštunice, pored predsednika Vlade, čija je Vlada podnela Predlog novog Ustava Republike Srbije, a koja je javno izašla sa predlogom da se bojkotuje referendum.
Dame i gospodo, to ne postoji nigde na svetu. Postoji samo u Vladi Republike Srbije i u stranci G17 plus.
Takođe, izjava Borisa Tadića, predsednika Republike Srbije, na dan održavanja referenduma o tome da se na referendumu glasa o prošlosti ili o budućnosti, apsolutno je kontraproduktivna. Ona deli narod Srbije.
Predsednik Republike Srbije ne sme da deli građane Srbije. Predsednik Republike Srbije, bez obzira na to ko je za njega glasao, a ko ne, bez obzira da li neko misli da je u prošlosti bilo bolje ili je bolje u sadašnjosti ili će biti bolje negde u budućnosti, predsednik Republike Srbije mora da poštuje svakog građanina Srbije.
Poziv da se izlazi na referendum da bi se, navodno, raskinulo sa prošlošću, dao je jasan rezultat, dame i gospodo. Izašlo je 50 i nešto posto i glasalo za. SRS i SPS sigurno imaju više od 40% biračkog tela u Srbiji. Koliko je onda vaših ljudi izašlo da raskine sa prošlošću? Čini mi se da su raskinuli sa vama ili su vas bacili u prošlost.
Prema tome, dame i gospodo, želim da čestitam, pre svega, narodu Srbije, građanima Srbije, SRS, DSS, Novoj Srbiji i naravno Socijalističkoj partiji Srbije donošenje novog ustava Republike Srbije, a svima ostalima drugima želim, naravno, da kažem da su se izjalovile njihove nade da će referendumom doći do toga da će se ipak nekako prihvatiti nezavisnost Kosmeta, jer navodno narod Srbije nije zainteresovan da izađe i da glasa za očuvanje Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije.
Inače, znam da se neki od vas ovde osećaju nelagodno. Niste vi samo upadali u Narodnu banku, vi ste upadali i u ovu Narodnu skupštinu. Vi ste palili ovu skupštinu, odnosili vodokotliće i VC šolje, i naravno slike i stolice, da ne pričam. To se, dame i gospodo, u istoriji pokreta zvalo Ludističkim pokretom, kada su radnici mislili da su im krive mašine što nemaju više šta da rade, pa su uništavali mašine. Vi mislite da su vam krivi bili vodokotlići i VC šolje što ste gubili na izborima 10 godina.
Prema tome, dame i gospodo, znam da je vama ovde nelagodno što se nalazite u ovoj sali, ali po prvi put se u ovoj sali održava sednica Parlamenta Republike Srbije od kada je izgrađen ovaj dom.
Takođe bih želeo da kažem i ovo: Aleksandar Karađorđević I je napravio ovu zgradu. Njegov, šta mu dođe, unuk Aleksandar, prestolonaslednik takozvani, nije izašao na referendum. Dame i gospodo, Aleksandar Karađorđević, koji živi u državnoj vili koju ste mu dali na korišćenje, nije izašao na referendum za odbranu Srbije i srpskog naroda.
Gde su ovde pristalice monarhije? Gde su ovde pristalice monarhije koji kažu da je prestolonaslednik ujedinitelj srpskog naroda, srpske vere? Prestolonaslednik je imao neka posla u inostranstvu, nije mogao da glasa na referendumu. Nije to valjda njegov posao. Naravno, nije glasao i zato što je ovo Republika Srbija, dame i gospodo, a nije Kraljevina Srbija.
Čini mi se da onaj čovek koji je pravio ovaj dom i koji je izgubio život u Marselju ne bi bio ponosan, naprotiv, stideo bi se kada bi mogao da vidi ono što je učinio njegov naslednik.
U svakom slučaju, dame i gospodo, kako ste reagovali kao državni organi na to što je Crna Gora praktično prva priznala nezavisnost Kosova i Metohije? Da li ste vi svesni, gospodine ministre Lončar, pozivam i predstavnike DS, koji imaju predsednika Republike, kako ste vi, dame i gospodo, reagovali na taj čin Republike Crne Gore?
Republika Crna Gora je pozvala Čekua u posetu kao šefa Vlade njenog suseda. Republika Crna Gora je priznala nezavisnost Kosova. Šta ste vi učinili tim povodom? Da li treba da im kažemo hvala? Da li treba da im kažemo izvinite? Da li ste preduzeli neke recipročne mere?
Šta bi se desilo da Vojislav Koštunica ili Boris Tadić prime nekog lidera Srba sa severa Crne Gore i da kaže da je primio šefa susedne države Republici Srbiji? Šta bi uradila Republika Crna Gora? Zatražila bi pomoć UN.
Kako ste vi reagovali? Rekli ste da to nije baš pametan potez, da je začuđujući potez. U međunarodnim odnosima, dame i gospodo, postoji samo reciprotitet. Ne zaboravite da Crna Gora više nije vaša postojbina, ona je nama susedna država.
Čija je to postojbina, neka ide u tu postojbinu. Ali, molim vas, što se toga tiče, ona je susedna država. Prema tome, reciprocitet, prekid diplomatskih odnosa sa tom državom, ako hoćete da branite srpski narod.
Inače, šta ćete imati kao posledicu? Imaćete kao posledicu da će Crna Gora prvi put u svojoj istoriji da bude na strani Šiptara, na strani Muslimana, na strani Turaka, Hrvata. A kako će reagovati Republika Srbija?
Prema tome, svi oni koji smatraju da Srbija treba da vodi politiku koja će se ulagivati susedima jeste apsolutno neprincipijelno. Republika Srbija treba da vodi politiku gde će braniti srpski narod koji živi u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, Republici Hrvatskoj u tzv. Srpskoj Krajini, koji će braniti srpski narod koji živi u Makedoniji. To piše u Ustavu Republike Srbije.
U svakom slučaju, zalagali smo se, kao SPS, da izbori budu u isto vreme. Svi izbori treba da budu u isto vreme. Zašto se plašite svih izbora u isto vreme? Jedni traže samo parlamentarne, drugi traže parlamentarne i predsedničke, a neće pokrajinske izbore, a neće i lokalne izbore itd. Prema tome, zalažemo se za sve izbore u isto vreme, i lokalne, i pokrajinske, i parlamentarne i predsedničke izbore. Navodno, vi govorite...
(Dušan Petrović, sa mesta: I partijske izbore.)
Što se tiče partijskih, i to će biti, ali to je naravno naša stvar. U svakom slučaju neće pobediti vaši kandidati nego naši.
Pošto govorite o demokratskim tradicijama ove vlasti, o kojim to demokratskim tradicijama vi ovde govorite i o vašem demokratskom ustrojstvu. Vi govorite o reformama. Da li ste svesni da idete na izbore po zakonu koje je predložila SRS u oktobru 2000. godine? Vi idete na izbore po Šešeljevom zakonu i govorite o tome da ste vi nešto uradili za ovih šest godina.
Ne kažem da je taj zakon loš, ali nemojte napadati jednu stranku, a po njenom zakonu idete na izbore. Zašto niste promenili zakon? Ko vam je smetao da promenite zakon? Zašto niste doneli novi zakon? Vi ne biste mogli, vi ne biste ni Ustav doneli da nije bilo SPS-a i SRS-a, ni to niste mogli da uradite sami. To je istina.
Prema tome, nemojte toliko verovati sami u sebe. SPS će svakako biti politički faktor bez koga se neće moći na političkoj sceni Srbije ni u narednom periodu. Mnogi od vas koji su bili ovde u Parlamentu znaju, da je SPS raspisivala izbore onako kako vi to sada činite, neki od vas bi bojkotovali te izbore. Na izborima ne bi učestvovali.
Gde je fer i ravnopravna kampanja? Gde je ravnopravnost u medijima? Gde je to? O čemu vi govorite?
Pogledajte ko može da bude gost u pojedinim medijima. Vi imate i državne i privatne medije, vi imate i državne firme i tajkune. O čemu vi govorite?
Molim vas, fali vam samo još narod da biste imali kompletnu vlast, ali će to očigledno teško moći da se ostvari, pa zato i toliko buke u ovom periodu.
Na samom kraju, cela ova priča o izborima u decembru je u stvari priča o tome da Ahtisari, Solana i neki drugi očekuju da će posle sledećih izbora biti formirana vlada u kojoj će biti neko ko će priznati nezavisnost Kosova i Metohije, kao što je Čeda Jovanović. Čeda Jovanović je bio potpredsednik Vlade zadužen za saradnju sa EU. Izgleda da će opet biti. Tako vam je rekao Polt na večeri koju ste imali kod njega.
Samo zaboravljate da u Srbiji ne odlučuje ni Polt, ni Solana, ni Ahtisari, u Srbiji odlučuje srpski narod i svi građani Republike Srbije. Prema tome, siguran sam da će i nova vlada Republike Srbije biti vlada koja nikada neće potpisati nezavisnost Kosova i Metohije i biti vlada koja će poštovati volju naroda koja je izražena na ovom referendumu. Uostalom, pošto ste toliko prilježni da priđete EU, evo vam izuzetne prilike da u ova dva meseca do izbora uhapsite Ratka Mladića. Baš da vidimo da li ćete ga uhapsiti za ta dva meseca.
Reći ćete - nije to popularno zbog predizborne kampanje. Tako ste pričali svih ovih godina. Svih ovih godina ste govorili kada je on bio na stadionima, kada je bio po kafanama, u vašim objektima, dok su vaši ljudi bili ministri odbrane. Što ga niste tada hvatatli? Sada ste se setili kada je on postao neki uslov za ulazak u EU.
Uostalom, ne znam zašto se toliko brinete kada je EU donela odluku da uspori ulazak zemalja sa ovog područja. Dame i gospodo iz DS-a, drugarice i drugovi, predsednik sam poslaničke grupe i imam pravo na 20 minuta. Prema tome, znam da vama možda nije drago, da možda mislite da mi ne treba ni da govorimo, verovatno mislite da mi ne treba ni da budemo ovde, verovatno mislite da je trebalo da budemo bilo gde samo ne ovde, ali ste se prevarili. Prevarili ste se. Ne samo to, prevarićete se još malo više kada prođu sledeći izbori.
SPS će biti faktor bez koga se na političkoj sceni Srbije neće moći. Mislili ste da ste rešili problem 5. oktobra. Mislim da vam se taj problem vratio kao bumerang i upravo zbog toga SPS u ovom periodu je pokazala i potvrdila sebe kao odgovoran državotvorni faktor.
Podržali smo donošenje Ustava zajedno sa drugim političkim partijama. Podržali smo i usvajanje ovog ustavnog zakona, iako postoje mnoge stvari u ovim raznim zakonima koji nisu u skladu sa onim što želi SPS, ali smo polazili od toga da je interes države u ovom trenutku važniji nego bilo kakav stranački interes.
U tom smislu bi bilo veoma bitno da i kampanja za izbore ne ugrozi državne i nacionalne interese, jer ukoliko izgubimo državu, nećemo imati ni jednu drugu političku partiju. Hvala vam.

Narodni poslanik Dušan Petrović, replika, predsednik poslaničke grupe DS-Boris Tadić.

Gospodine predsedavajući, pažljivo sam slušao govor svog prethodnika ovde i nisam nažalost čuo ni jednu jedinu stvar koju je on izneo kao pogled, stav i plan svoje političke stranke.
Nabrajao je funkcionere državne, sadašnje funkcionere DS-a, ljude koji su nekad bili u DS-u. Koliko mogu da vidim, na to se sveo program SPS-a. Ali, niti je vreme, niti je mesto.
Naravno, neću da polemišem i ne bih ni izašao da dve vrlo grube i teške stvari, koje naravno nemaju uporište nikakvo u realnosti, nisu izrečene.
Jedna vezana za stav o referendumu i o tome da je neko imao nameru, da zbog toga što referendum ne bi uspeo, dovede do destabilizacije političkih prilika u zemlji, da oteža položaj Srbije.
Predsednik Republike čini sve što je u njegovoj moći da, sredstvima koja ovoj državi stoje na raspolaganju, a to je diplomatska borba, sačuva od interesa ove zemlje sve ono što je sačuvati moguće. Politika koju je vodio predsednik države, kao i ceo pregovarački tim, dobila je, ako se dobro sećam, bar dva puta podršku ovog parlamenta, uključujući ljude čiji je predstavnik ovde govorio maločas.
Mislim da o toj temi nije potrebno ni reći bilo šta, ali kada kažete da je potrebno sa Crnom Gorom prekinuti diplomatske odnose, sa državom u kojoj živi gotovo polovina građana koji su glasali za to, nedavno, da žive u istoj državi sa zemljom u kojoj mi predstavljamo narodne predstavnike, sa Srbijom, to predstavlja vrhunsku neodgovornost.
Da Srbija prekine diplomatske odnose sa Crnom Gorom, u kojoj je gotovo polovina onih koji su odrasli, imaju pravo da glasaju, iskazala svoju volju da sa ovom zemljom žive zajedno, kao što je to bilo decenijama unazad.
Ali, razumem da ovaj kongres, ako sam dobro obavešten, stranke iz koje je moj prethodnik, ovo je jedan predizborni kongresni govor. Može biti da je to tribina, ali nije prilika kada Srbija treba da dobije ustavni zakon, nije prilika kada Ustav treba da stupi na snagu.
Kao što rekoh, dobro je što je ovo poslednja sednica ovog parlamenta, ovako korak po korak, ali sigurno, stranka čiji je predstavnik ovde govorio neće u ovim klupama sediti posle 21. januara, jer za Srbiju je važan bolji život. Za Srbiju je važno da što pre uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke. Hvala vam najlepše.

Replika, narodni poslanik Ivica Dačić.

Prvo, nije u redu, gospodine Petroviću, niste mi se obratili sa druže, tako se obraćamo mi u Socijalističkoj internacionali, je l' tako? Vi ste veći levičari i komunisti od nas, priznajemo, samo što to u Srbiji niko ne zna. U svetu pričate da ste socijalisti i levičari, a ovde bežite od toga da pokažete crvenu ružu, crvenu boju. Što ne svirate Internacionalu na vašim kongresima? Zašto je vaša boja plavo-žuta a ne crvena? Jedini ste vi u svetu levičari kao takvi, ali dobro to je vaš problem.
U svakom slučaju, nije ovo loša prilika. Ovo je odlična prilika da se prodiskutuje o svim ovim stvarima. Prema tome, predsednik Republike Boris Tadić je rekao i pozvao građane da izađu na referendum da bi raskinuli sa prošlošću. Kako su to raskinuli sa prošlošću?
Izašlo je 52-53% je glasalo za novi Ustav. Od tih 52% najmanje 35% su članovi Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije. Gde su vaši birači?
Ne znam koliko vas ima, ali ne vidim da vas ima mnogo po ovim organima vlasti širom Srbije. Prema tome, vi dame i gospodo pogledajte tamo gde ste vi na vlasti koliko je ljudi izašlo na referendum. Tamo gde ste vi najjači izašlo je najmanje ljudi na referendum. Šta to potvrđuje? Potvrđuje da ste bojkotovali referendum i potvrđuje to da ljudi nisu hteli da poslušaju vaš poziv i bio je poziv kontraproduktivan. Ljudi nisu želeli da na takav način raskidaju sa prošlošću.
Uostalom, ovaj ustav nije raskidanje sa prošlošću. Vi to dobro znate. Ovaj ustav je ustav kontinuiteta sa prošlim ustavom. U čemu se on razlikuje od prošlog ustava? Razlikuje se po načinu opoziva predsednika Republike, razlikuje se po načinu promene ustava i razlikuje se po definiciji da li je Srbija država građana ili država srpskog naroda.
Ovo nije Ustav diskontinuiteta. Ovo je Ustav kontinuiteta sa prethodnim. Uostalom, i sam čovek koji je pisao prethodni ustav, Ratko Marković, pozvao je ljude da glasaju za novi Ustav jer se bazira na njegovom ustavu koji je napisao 1990. godine.
Što se tiče Republike Crne Gore, znam da to možda izaziva različite vrste emocija i osećanja. Morate da shvatite, dame i gospodo, koji vodite ovu državu, da voditi državu i voditi spoljnu politiku, u takvim stvarima se morate ponašati kao Englezi u spoljnoj politici. Nema stalnih ljubavi ili neprijateljstava, ima samo stalnih interesa. Šta je interes Republike Srbije u ovom trenutku? Interes je da sačuva Kosovo i Metohiju.
Da li je Vlada Republike Srbije, da li je pregovarači tim zaključio da treba da prekine diplomatske odnose sa svim državama koji priznaju nezavisnost Kosova i Metohije bilateralno? Je li tako bilo? Jeste li tako govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije. A sada kada to uradi Crna Gora, koja kaže Kosovo je susedna država, ne može, zato što je neko poreklom iz Crne Gore.
Sve je to u redu, to poštujem, ali vi ste funkcioneri Republike Srbije i imate obavezu da branite Republiku Srbiju, srpski narod i sve građane Srbije, pa i Srbe u Crnoj Gori. To ne rade Srbi u Crnoj Gori, rade antisrpske politike u Crnoj Gori. Upravo zbog toga mislim da stavovi zvanične Crne Gore su prvi put u istoriji zvaničnih odnosa Srbije i Crne Gore antisrpski. Na to morate da reagujete.
Ovo nije prvi put. Milo Đukanović je kada je bio u poseti Tirani, evo tu je Miloš Aligrudić. Da li je Sali Beriša u Savetu Evrope u Parlamentarnoj skupštini pred svima nama rekao da Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina podržavaju nezavisnost Kosmeta, je li tako bilo? Da li je to neko demantovao? Niko.
Iz Saveznog ministarstva, odnosno republičkog sadašnjeg Ministarstva inostranih poslova su nam poslali depešu da je zaista Milo Đukanović to rekao u ime Crne Gore u Tirani. Beriša je to rekao, dame i gospodo. Evo, Miloš Aligrudić je ovde, ako nije tačno, izađite pa demantujte.
Prema tome, ako vam je Milo Đukanović, ako su vam odnosi sa vašim drugom Milom Đukanovićem važniji, i biznis veze koje imate sa njim, od političkih odnosa i političke zaštite Srbije i građana Srbije, to je već drugo pitanje. To nema nikakve veze sa građanima Crne Gore. Molim vas, neće valjda Srbija da kaže - jeste, u pravu ste Crnogorci, vi ste naša braća, ako ste pozvali Čekua i ako ste rekli da je on vaš sused. To nije moguće u spoljnoj politici. Moguće je možda u privatnim odnosima koje imate, u spoljnoj politici nikako. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Verko Stevanović, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma sam srećan, kao i vi, nadam se, što smo danas u prilici da izglasamo ustavni zakon. Zato mi pomalo smeta ova atmosfera, ovoliko žuči.
Ističem ono što svi ističemo, da je Srpski demokratski pokret obnove, zajedno sa Novom Srbijom, dao puni doprinos ovome i da je najviše glasača, dakle onih koji su glasali "za", bilo u centralnoj Srbiji. Tada smo svi bili složni, a danas to nismo. Dakle, danas koristimo priliku da se stranački nadmećemo kad za to prilika nije, a nije jer je i ovo danas svečana sednica. Već je tri sata kako se nadvlačimo.
Imam utisak da su neki i juče vrebali priliku da se nadmeću i u prisustvu patrijarha. Ne znam kako to da nazovemo. Čini mi se da moramo nešto da promenimo u budućem sazivu i da onda malo različito jedni drugima govorimo i obraćamo se. Čini mi se da je to minimum što bismo trebali da uradimo.
S obzirom da je ova sednica poslednja u ovom sazivu, bilo bi dobro da se na pravi način ona i završi, da unesemo malo više dostojanstva. S obzirom da smo svi bili za ovo što danas završavamo, da jedni druge drugačije posmatramo, da se drugačije ophodimo jedni prema drugima i da ovo privedemo kraju.
Koristim priliku da vam se još jednom zahvalim na saradnji u ove tri godine. Želim svima sve najbolje u izborima i da narod glasa uzimajući u obzir sve šta se dešavalo u ovom periodu, pa i večeras.