Gospodine Vučiću, nadam se da ćete se složiti sa mnom da za mene reći da sam manji od makovog zrna predstavlja dosta slobodno tumačenje moje veličine, ali hteo sam da kažem nešto drugo.
Pre svega, kada govorite o Vojislavu Šešelju, nismo ga mi poslali u Hag, nego ste ga vi sa trubačima ispratili. Drugo, što se tiče predaje i prodaje Kosova, nije to urađeno Rezolucijom 1244, nego Kumanovskim sporazumom, koji je potpisan kao vojna kapitulacija od strane Slobodana Miloševića, vašega patrona, čime je on napravio akt veleizdaje, za koji se predviđa najteža kazna u svakoj državi.
Ustav, koji ste i vi pisali, jeste ustav u kome sad više nema toga da niko nema prava da potpiše kapitulaciju i da nema prava da učini takav akt veleizdaje. Ustav, koji ste vi zajedno sa Demokratskom strankom Srbije inicirali, spiritus movens, a istovremeno u to uvlačili i Demokratsku stranku, napravili ste tako da možete da predate Kosovo, a sada je samo pitanje ko će za to da bude odgovoran. Znate kako, ja nisam spreman da o tome ćutim i nisam spreman da građani Srbije ne znaju šta se zaista događa.
Mi ćemo ovde imati, koliko vidim, glasanje na kome će gospodin Nikolić biti izabran za predsednika Skupštine Srbije. Ja sam vrlo srećan zbog toga. Srećan sam zbog toga što je krajnje vreme da se stvari u ovoj zemlji raščiste, da se prestane sa uvijanjem u nekakve demokratske oblande onih koji to nisu. Demokratska stranka Srbije će nestati zbog toga, iz jednostavnog razloga što sam viđao da neko iz Demokratske stranke Srbije pređe u Srpsku radikalnu stranku, ali nikad nisam video da neko iz Srpske radikalne stranke pređe u Demokratsku stranku Srbije. Srpska radikalne stranka je put bez povratka.

Pauza pola sata.
(Posle pauze – 18.10)

Nastavljamo  sednicu. Po Poslovniku, gospodin Aligrudić, a odmah posle njega gospodin Srđan Šajn.

Vrlo kratko, pošto je bilo vezano za ovu našu poslovničku raspravu na početku. Reći ću vam sledeće. Ispred mene je faks koji reprezentuje Tanjugovu vest od pre nekoliko sati, čiji naslov je sledeći: ''Ključno je da Tadić kontroliše službe bezbednosti'', Brisel, 7. maja ove godine, i kaže se sledeće (budite malo strpljivi): ''Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Evropskom parlamentu u Briselu da je pre par sati razgovarao telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom'', što god da je motiv, nije bitno, ''ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti u Srbiji''.
Toliko o onome o čemu smo pre razgovarali – o hulahopkama, o špilhoznama, o čupanju ušiju, šta god hoćete, u prepodnevnom delu sednice. Ovo dokazuje ono što sam ja tvrdio – da očigledno mi nismo, a ne znajući, pregovarali sa Demokratskom strankom o formiranju vlade ovih nekoliko meseci i poslednjih nedelja, nego da je očigledno neko u Demokratskoj stranci, bez znanja i članova Demokratske stranke, a pod dirigentskom palicom nekog drugog, pregovarao sa nama u nečije treće ime. O tome se radi. Zato smo mi ''najureni'' sa pregovora i zbog toga su pregovori sa nama brutalno prekinuti u subotu uveče, i zbog toga je svima jasno da neko van ove zemlje ne želi Demokratsku stranku Srbije u Vladi Republike Srbije. To sam ceo dan danas pokušavao da objasnim. Eto toliko, da se zna šta je poručeno iz Brisela, ko koga sluša.
A za dalji uspeh ove države i ozbiljne demokratske reforme prvo što je neophodno da se uradi jeste da onaj na čije ime je ovo adresirano kaže da to nije tako ili da kaže – što god meni neko bude rekao, ničije diktate neću da slušam. Kada neko tako odgovori, onda mogu da povučem sve što sam rekao i svaku insinuaciju koju sam ovde izgovorio.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe.
Reč ima poslanik Srđan Šajn.

Poštovani poslanici, prvo što moram ovde da kažem, pošto sam saslušao gospodina Aligrudića, moram da pomenem da nemam broj telefona Borisa Tadića i Vojislava Šešelja, iako sam u kampanji napadan da pripadam bloku Srpske radikalne stranke.
Da imam brojeve telefona i jednog i drugog, rekao bih im ono što sam slušao za ovih nekoliko meseci od građana Srbije. Mogu da kažem da je ovo što se dešava u parlamentu jedna lakrdija.
Nije u redu da se u srpskom parlamentu ovako govori i zato je stav Romske partije da ne glasa ni za jedan ni za drugi predlog, jer predlozi i nekakva većina oko budućeg predsednika Skupštine nije rezultat našeg programskog dogovora, niti je rezultat kompromisa, rezultat jasne programske perspektive Srbije, već je rezultat politikantstva i demonstriranja sile – ko je na političkoj sceni Srbije jači, ne razmišljajući da se Srbija nalazi u ozbiljnim problemima, da građani teško žive u Srbiji, a najteže živi nacionalna romska zajednica u ovoj zemlji Srbiji.
Zaista poštujem to što je u Vladi Srbije, u kojoj je učestvovala SRS, gospodin Damjanović bio ministar; što je demokratski blok glasao da se donese Strategija o integraciji Roma Srbije i što je demokratski blok u vreme DOS–a govorio o pozitivnim stvarima, kako treba Romi da se integrišu, međutim, situacija se nije bitno promenila.
Da bismo mi glasali tim jednim glasom, koji neće odlučiti bitno u odnosu na sadašnji odnos snaga u parlamentu, u vezi sa sadašnjim dešavanjima, daćemo taj glas, kao simboličku potvrdu, svakoj vlasti u Srbiji ako bi ona stvarno htela da razmišlja o socijalno ugroženim kategorijama; o Romima kao socijalno najugroženijoj kategoriji u okviru toga i da ta većina hoće da brine o deci Srbije.
Naš program je bio veoma jasan: onaj ko bude stvorio većinu da glasa za antidiskriminacioni zakon u Srbiji, da bude konkretan i da usvoji u Skupštini deklaraciju o brizi o deci, da se sprovodi ono što je Vlada donela – Strategija o trajnoj brizi o deci; onaj ko bude glasao za to da se usvoji deklaracija o integraciji Roma u Srbiji, dobiće taj glas, danas jedan, kao simboličku podršku takvom programu, a sigurno će na sledećim izborima dobiti više glasova, jer će Srbija prepoznati političku lakrdiju u Skupštini, a na sledećim izborima prepoznaće neku drugu budućnost.
Zato molim sve političke partije, i one koji su dobili mnogo glasova, da se okrenu programima i zaborave razgovore o tome ko će biti ministar, sekretar, podsekretar. Možete pogledati kako smo mi radili –na svim pregovorima koje smo imali mi smo govorili samo o programima, nema papira na kome piše da smo razgovarali o nečem drugom. Insistirali smo na realizaciji našeg programa koji smo zastupali u toku kampanje.
Poražavajuća je, takođe, činjenica da u ovom parlamentu predstavnici manjina, uključujući i mene, kao predstavnika Romske partije, nisu bili pozivani na konsultacije povodom održavanja sednice ove skupštine.
Ne slažem se sa gospodinom Dinkićem da nije briga ovog parlamenta i poslanika pitanje Vlade. Zašto smo onda tu? Da li smo tu da radimo ono što je negirao Ustav, a to je da političke partije direktno preuzimaju vlast u Srbiji ili smo tu zato da narodni poslanici preuzmu vlast u Srbiji. Možda sam drukčije razumeo, ali sam tako shvatio deo izlaganja.
Zato molim sve poslanike u parlamentu, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadaju, bez obzira ko od koga dobija direktive, da li su to birači ili neko drugi, da se svi dozovemo oko jedne važne stvari – da budemo odgovorni prema građanima Srbije, jer samo odgovorni poslanici mogu da donesu bolju budućnost Srbiji. Toliko, hvala što ste me saslušali. Nadam se da u budućnosti srpski parlament neće ličiti na cirkus; ja se obično šalim ovako – borio sam se da Romi izađu iz cirkusa, međutim, izgleda da sam ja upao u najveći mogući cirkus. Dajte da ne pravimo više cirkus od parlamenta.

Gospodin Aligrudić je pročitao ovde poziciju koju je iznela EU na jednom od svojih foruma. Postoje dve stvari koje mislim da su vrlo važne. Ponoviću prvu, koja je najvažnija, iako je ovde bilo nekih zamerki što o tome govorimo, ali evo, šta da radimo, moramo da kažemo kako su se odvijali razgovori i konsultacije, pregovori, kako god hoćete, što se tiče ovog dela izvršne vlasti koji se zove bezbednosni sektor.
Ponoviću kao prvu stvar: Demokratska stranka je dala jasan predlog što se tiče najveće obaveštajne i kontraobaveštajne institucije u ovoj zemlji, a zove se BIA, nekadašnja državna bezbednost, da na čelu te institucije bude čovek koga će predložiti DSS, Vojislav Koštunica, ako bude predsednik Vlade. Neuporediv je potpuno sadržaj delatnosti, aktivnosti, veličina koju ima ova institucija, sa nekim drugim institucijama, vojnim, obaveštajnim, kontraobaveštajnim službama, službama koje postoje pri MUP–u.
Dakle, ni reči, niti slova nema o tome da DS želi, traži i zahteva da ima monopol u sistemu bezbednosti. Mi želimo jednu vrlo jasnu stvar, a to je da, prvi put posle devedesetih godina, u ovoj zemlji bude narušen, ukinut, kako god, monopol u sistemu bezbednosti.
Vi znate, ovde je bilo i onih koji su bili sa Slobodanom Miloševićem, u ovakvim ili onakvim strukturama vlasti; došlo je do velike promene 2002. godine, sada je situacija bila koncipirana na jedan način. Dakle, naš predlog je jasan, a to je kontrola u sektoru bezbednosti. Da se zadrži mesto sadašnjeg direktora policije, da DS dođe na poziciju MUP–a, da Ministarstvo odbrane zaduži i dobije ovu dužnost neko iz DSS–a, da se zadrže stručni ljudi u vojsci, Generalštabu, vojnim službama koje se bave ovim pitanjima, a da DSS, još jednom da ponovim, odredi ko bi trebalo da preuzme odgovornost za mesto direktora BIA.
Dakle, monopol ni jednog jedinog trenutka nije bila ideja koju ima DS, već mislimo da je za dobar način organizovanja državne vlasti i za zaštitu, i to je jedna od najvažnijih stvari za zaštitu interesa građana, za sprečavanje zloupotreba, nužno da postoji ozbiljna kontrola koalicionih partnera, međusobna kontrola koalicionih partnera u budućoj vladi. Zbog toga smo dali ovakav predlog.
Što se tiče stava koji je danas iznela Evropska unija, ili visoki predstavnik Evropske unije, kako god ko želi to da tumači, nije sporno...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vrlo je važno, gospođo Borka, želim ovo da objasnim, to je bitna stvar za sve koji sede ovde, a i za građane pre svega. Dakle, potpuno je jasno da Srbija ima veliki problem u procesu pridruživanja EU. Godinu dana i nešto više su prekinuti svi procesi integracije Srbije u EU. Shvatio sam da je nesporno da ova zemlja treba da ide u EU, barem u ovim razgovorima koje smo imali o formiranju Vlade. Nije moguće otkloniti ovu smetnju i ući u nastavak pregovora o pridruživanju sa EU, dok se ne reše, između ostalog i nažalost, problemi koje zemlja ima sa ispunjavanjem međunarodnih obaveza.
Ja nisam zaprepašćen ovakvim stavom EU, međutim, taj stav nema nikakav uticaj na ono što je politika DS–a, niti ima uticaj na tok ovih pregovora. Dakle, niti ima bilo kakve šanse da neko ucenjuje DS, niti da vrši kakav diktat prema DS. Ali, mi želimo da formiramo vladu koja će moći da sprovodi politiku integrisanja Srbije u Evropsku uniju. Zbog toga je vrlo važno imati dobru komunikaciju sa svima onima koji tu Evropsku uniju predstavljaju: i sa Parlamentom, u koji su mnogi od nas išli, i sa Komisijom EU, i sa ljudima koji predstavljaju EU u pitanjima bezbednosti i spoljnih poslova.
Pošto je gospodin Aligrudić tražio da neko ko predstavlja DS ovde da komentar onoga što sam pročitao, mislim da je vrlo važno da razjasnimo sve detalje, jer oni utiču na život svakog građanina ove zemlje.

Po Poslovniku, Miloš Aligrudić.

Ništa nisam razumeo iz ovog komentara. Molim vas, pošto većina vas iz DS–a nije bila u sali, da vam još jednom citiram; dakle, ovde stoji vrlo jednostavno, Tanjugova vest – ključno je da Tadić kontroliše službe bezbednosti. To piše. Da dalje ne ulazimo, piše ovako – da se pre par sati čuo telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem Havijer Solana i da je tada rekao da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti u Srbiji. To je vrsta saveta u toku dogovora, eventualno, o vladi, šta Havijer Solana ili neko ispred EU misli da treba da bude sastav ili kompozicija vlade, izvršne vlasti u Srbiji. Da li je to to ili nije? Jeste.

Da li ćete vi poslušati ili nećete, ja se iskreno radujem vašim rečima kada ste izgovorili da vam ne pada na pamet da bilo čiji diktat slušate. To je u redu, to je ispravan stav, nego se bojim da ono što smo mi zaključili iz ponašanja prethodnih dana ne zvuči baš tako. O tome se radi. Kada pročitate ovo pismo i kombinujete sa onim što smo već ovde izneli... Vi ste maločas rekli da ste prihvatili to da neko iz DS–a bude na čelu državne bezbednosti i da na taj način to bude rešeno, a kontrola da se čini na drugi način.

U svakom slučaju, šta god da ste rekli, ne znate ni vi šta ste rekli, jer šta god da ste rekli, ono što je Demokratska stranka Srbije dobila od vas kao ultimativni, poslednji predlog, sa porukom "uzmi ili ostavi", suštinski i nevezano za sektor bezbednosti, što se drastično razlikuje od onoga što je dogovarano zaključno sa subotom; ceo dan vas pitam da li je to tačno ili nije, vi pričate druge stvari i bajke. To je suština priče.

Neko nije hteo da Demokratska stranka Srbije uopšte bude uključena u dalje pregovore i to nam je izričito stavljeno do znanja izjavom Borisa Tadića u nedelju, pri čemu nas je u toj izjavi još nazvao kriminalcima na poseban način. To je ono što tamo stoji, gospodo. Ne mogu građanima Srbije da kažem ono što vi hoćete, kako Demokratska stranka Srbije nije bila privržena dogovoru o formiranju vlade, te smo iz tog dogovora najureni. To je suština priče. Ja kažem i bojim se da smo iz tog dogovora najureni zbog toga što vam neko kaže da to treba tako da uradite.

Replika, Dušan Petrović.