Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam primetio da se i ljudi iz današnjeg režima, i današnjeg ne znam kakve stranke statusa, iščuđavaju ovakvom istupu gospodina Ristića. Gospodine Ristiću, kako vas nije sramota da izmišljate? Kako vas nije stid?
Vi ste glasali za 123 akta Vlade Republike Srbije i Demokratske stranke Srbije, a mi ukupno zajednički za četiri, i to su rezolucije i deklaracije, dakle opšti akti povodom Kosova i Metohije. Vi nama pričate, koji ste za 123 akta, a mi za četiri, vi pričate o nekoj saradnji i dogovorima.
Je l' vi pričate, gospodine Ristiću, o sudijama, o tužiocima, o onima koje ste iz svojih opštinskih i gradskih odbora, sa prosekom ocena 6,1 na Pravnom fakultetu, jer su iz odbrane i zaštite dobili osmicu, a sve ostalo šestice, prosleđivali da budu tužioci, sudije Vrhovnog suda i na najznačajnija moguća mesta u našem pravosuđu. Je l' o tome vi govorite, gospodine Ristiću? Uopšte nisam mogao da shvatim dokle vaš bezobrazluk može da ide. Tačno je, kaže naš narod, postoji poslovica – što je tikva praznija, to je bezobraznija, ali nisam mogao da verujem da to toliko daleko može da ide, da vi kažete da se to uspostavljalo u ovom ili onom mandatu.
Gospodine Ristiću, a kada se uspostavio vama nadimak Boško Amila? Zašto ne kažete građanima zašto pravosuđe ove zemlje ne radi, ne samo zbog onoga što ste radili u Administrativnom odboru i svemu drugome; što ne kažete narodu šta ste radili sa preprodajom vozila; što ne kažete ljudima da imate firmu za preprodaju vozila, pa vas zovu Boško Amila, jer vas gone svi u Rumuniji, a vašeg partnera iz Rumunije gone svi u Nišu. Nije ni to više u pitanju.
Zaista ne vidim smisao... U redu, vidim da vam je teško, vidim da vam je mučnina, da ne znate šta ćete sa sobom od besa, pa morate da izlazite da govorite tek onako, ne biste li napravili dogovor između Tadića i Koštunice, pa da ne bude Toma Nikolić predsednik. Radite šta hoćete, ali ovo je besmisleno, nađite priču koja ima smisla.
Sad vi pričate o tome, radikali glasali i podržavali, ali smeju vam se vaši poslanici. Svi vam se smeju. Smislite neku priču koja ima bilo kakvog smisla, koja bilo šta znači, pa u redu je da kažemo, slušamo naše političke protivnike, sve je u redu. Možda sam preterao, možda sam uradio ovo ili ono, ali daj, ako postoji neki način, da se malo urazumite i da ne pričate isto – vratili ste se u devedesete, vratili se onamo, mi idemo u budućnost; a gde je vama ostao mozak betoniran, možda negde u '95. i '98. i nikada se nećete izlečiti, jer i danas kada kažete – u proteklih 10 godina, zaboravljate da ste vi 7 godina na vlasti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znam da vam je teško da me prekinete, jer govorim prave stvari, ali bih se ponosio i ne bih imao ništa protiv da kažem da je to istina, nažalost, nije. U svakom slučaju, gospođo Vučić, hvala vam, siguran sam da ćete demokratski ovo privoditi kraju, baš suprotno od onoga kako se radilo u vreme gospodina Ristića.
