Dame i gospodo, javio sam se za repliku Bošku Ristiću. Zamolio bih da svi poslanici shvate da se danas ovde odlučuje o predsedniku parlamenta.
Ne shvatam da je toliko bolno da li će jedna stranka imati predsednika parlamenta ili ne. Koalicije se prave ad hok i ne razumem neke stranke koje govore da je ovo kao smak sveta.
Rekao bih Bošku Ristiću, pošto govorite o pravima koja ste poštovali u ono vreme, Šabić je u avgustu 2002. godine doneo rešenje da se rešava taj spor, o kojem govorite, unutar Socijalističke partije Srbije.
Bane Ivković je bio poslanik sve do kraja 2003. godine. Prema tome, Bane Ivković vam je bio potreban da održava skupštinsku većinu. Tada niste zamerali to što je on bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića, a sada ispada da su neki malo više "grešni" od Baneta Ivkovića.
Prema tome, niste vi poštovali te principe o kojima govorite. G17 plus je govorio o šestom principu, a vi ste govorili o nultom principu. Šta ispada od tih vaših principa? Zamislite šta bi se desilo kada bi nulti princip važio, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije; pa znate gde biste vi bili na vlasti – u Malom Crniću, nikada, a ne znam gde biste još bili.
Prema tome, ne znam da li zamerate Koštunici što on neće sa vama ili zamerate što on nije dobar. Ako on nije dobar, što ga zovete u vladu? Što ne napravite vladu bez njega? Što ne napravite vladu bez Srpske radikalne stranke?
Što ne napravite vladu bez Socijalističke partije Srbije? Ako nemate većinu, prihvatite volju većine. Pa zato ste se borili, valjda – da poštujete volju većine. Zato ste valjda i palili ovu skupštinu – da poštujete volju većine, a ne da nosite WC šolje i slike iz kabineta ovde po Skupštini. Onda je profesor Mićunović morao dve godine da obnavlja ovaj dom da bismo mi danas mogli da se sastanemo.
Molim Boška Ristića da sada odgovori o ovim koalicijama. Pa, mi se ne stidimo, mi smo bili u koaliciji sa njima, mi smo bili u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije. Nismo se krili. Šta hoćete da kažete? Uostalom, što ste vi izabrali Koštunicu da bude protivkandidat Miloševiću? Zato što ste mislili da jedini on može da ga pobedi. Što niste isturili vašeg kandidata za predsednika Republike Srbije?
Prema tome, koga ste vi pobedili? Mi smo bili u koaliciji sa onima koji su nas "pobedili" 2000. godine, a sa onima koji su palili i rušili nismo. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo dosta različitih diskusija na različite teme. Na neke stvari se treba osvrnuti. Od 2001. do 2003. godine ostatak DOS–a je pokušao da otme mandate Demokratskoj stranci Srbije, pa su onda nakon odluke Ustavnog suda ti mandati vraćeni. Toliko o činjenicama.
U januaru 2004. godine je konstituisana Skupština, a Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, izabrana je podrškom poslanika Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije i uz manjinsku podršku Socijalističke partije Srbije. Nikakve druge koalicije u prethodnom periodu nije bilo. To je bila jedna jedina koja je funkcionisala.
Ta vlada je postigla odlične rezultate u različitim oblastima, da, gospodine Vlahoviću. Skupština je izglasala 260 reformskih zakona. Za neke od njih, zato što su bili dobri, glasali ste i vi, odnosno stranka kojoj i vi pripadate, i to su činjenice.
Izbori su održani u januaru ove godine i da je bilo koja stranka imala mogućnost da samostalno formira vladu, ona bi to verovatno do ovog trenutka uradila. Svi govorimo o demokratiji, ali vrlo često nećemo da priznamo rezultate izbora. Demokratija podrazumeva da poštujemo svaki glas. Demokratija podrazumeva da poštujemo izbornu volju građana. Ne znam da postoji ijedna stranka u ovom parlamentu koja poziva da drugačije dođemo do određenih ciljeva osim u Skupštini, osim poštujući volju svih naših građana.
Demokratija kaže da je danas 7. maj 2007. godine, nikako neka druga godina i neki drugi datum. Imali smo u ovoj skupštini različitih iskustava, ali mislim da smo se u prethodnom periodu trajno izborili za određene demokratske principe. U prethodnom sazivu, u kome je Demokratska stranka Srbije imala ključnu ulogu u vladajućoj većini, prvi put smo se izborili da potpredsednici budu iz svih parlamentarnih stranaka. Prvi put smo se izborili da sve poslaničke grupe učestvuju u radu skupštinskih odbora. Prvi put u novijoj istoriji Srbije su predsednici ključnih odbora bili iz redova opozicije. Mislim da smo to rešili trajno i da će tako biti i u ovom i svim sledećim sazivima.
Nakon ovih parlamentarnih izbora Demokratska stranka Srbije se založila da se što pre formira skupštinska većina. Započela je pregovore i dva i po meseca je vodila pregovore sa Demokratskom strankom i strankom G17 plus. Zbog svih ovih važnih stvari koje se u Srbiji dešavaju i svih onih stvari koje su važne za Srbiju, pošto je bilo jasno da će trebati vremena da se formira koaliciona vlada, predlagali smo da se izabere predsednik Skupštine, da Skupština, ako ima verifikovane poslanike, dobije i svog predsednika. Pošto nije bilo formirane skupštinske većine, predlagali smo da je najbolje da se sve parlamentarne stranke dogovore i da izaberemo predsednika, da Skupština dobije svoj puni kapacitet.
To smo pokušavali u više navrata. Nažalost, parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore oko jedinstvenog kandidata i to je činjenica.
Mi i sada pozivamo sve parlamentarne stranke da pokušamo da napravimo dogovor i da svi jednoglasno izaberemo predsednika parlamenta, iz prostog razloga što nema dogovora o skupštinskoj većini.
Demokratska stranka Srbije je uradila sve u pregovorima o formiranju nove vlade i skupštinske većine, da se napravi dogovor i da izaberemo predsednika parlamenta, potpredsednike, skupštinske odbore i naravno vladu. Ne krivicom DSS–a, nego zato što nije bilo volje drugih stranaka, mi još uvek nemamo taj dogovor. Pošto je važno da Srbija dobije predsednika parlamenta, DSS smatra da je važno poštovati volju građana, da je važno poštovati demokratske principe i da, pošto nema dogovora o skupštinskoj većini, treba podržati kandidata najveće parlamentarne poslaničke grupe.

Hvala lepo. Gospodin Dragoljub Mićunović, pre toga Milan Marković, replika. Mislila sam da ste odustali.

Poštovana gospođo Vučić, dame i gospodo narodni poslanici, nisam odustao od replike, nego je bilo kolega koji su zamolili za preimućstvo, ja sam ustupio.
Hteo sam da kažem nekoliko stvari koje su za mene veoma bitne. Ovo vraćanje u prošlost i razvoj našeg parlamentarizma od 2000. pa naovamo nije nešto čime možemo da se pohvalimo svi zajedno. Bilo je problema i u periodu od 2000. do 2003, bilo je problema od 2004. naovamo. Jedna stvar je tu sporna: oni koji su kritikovali probleme koji su postojali u periodu od 2000. do 2003. su na kritici tih problema došli na vlast, a onda uradili mnogo gore u svom mandatu. Mislim da tu nema nikakve dileme sa stanovišta prava.
Dakle, ukoliko je u našem mandatu bilo problema, oni su bili principijelne prirode, ali je, sa stanovišta legaliteta, Narodna skupština u periodu od 2000. do 2003. radila bez ikakve sumnje.
Moram da kažem nekoliko stvari, pokušaću na brzinu da odgovorim na sva pitanja. Gospodin Vučić kaže da se Srpska radikalna stranka u Administrativnom odboru ponašala u skladu sa moralnim principima.
Mogu da prihvatim argumentaciju da se ne slažemo sa tim da mandat pripada ili ne pripada narodnom poslaniku, odnosno da pripada političkoj partiji, ali ne možemo mi dovoditi u pitanje ustavnost i zakonitost sa aspekta našeg doživljaja nečega što je ispravno ili nije ispravno.
Dakle, postoji Ustav i zakon, postoji vladavina prava i mi moramo po tome da se ponašamo. Rimljani su, to je vama dobro poznato, gospodine Vučiću, rekli „dura lex, sed lex“ („loš zakon, ali zakon“). Mi smo tada imali zakon i sve što je radio Administrativni odbor, na čelu sa gospodinom Nikolićem, zaista je bilo protivustavno.
Mandat je, shodno odluci Ustavnog suda, pripadao narodnim poslanicima i ne mogu da verujem da mi imamo spor što se tiče toga.
Ponavljam, mogu da se složim sa argumentacijom kojom ste se vi vodili, a to je da mandati treba da pripadaju narodnim poslanicima, ali molim vas, oduzimanje mandata tada nije bilo u skladu sa Ustavom i sa zakonom i tu ne mogu da verujem da mi kao pravnici možemo imati neke dileme.
O falsifikovanju Zakona o radu ne želim ni da govorim. Dakle, falsifikovanje Zakona o radu, koje je izvršeno u prethodnom sazivu Narodne skupštine, verovatno je najgrublji prekršaj i atak na parlamentarizam u Srbiji od uspostavljanja višestranačkog sistema do sada. Dajem za pravo da sam možda pogrešio za period Slobodana Miloševića, to možda znaju kolege socijalisti, da li je tada bilo većeg kršenja zakona, ja nisam bio član parlamenta, ali od 2001. do 2007, do današnjeg dana, goreg prekršaja, goreg obesmišljavanja parlamenta Srbije nije bilo, nego što je bilo falsifikovanja Zakona o radu.
Iskreno se nadam da će se Ustavni sud kad–tad konstituisati, jer je pretpostavka za krivični postupak protiv Predraga Markovića upravo odluka Ustavnog suda. Verujem da će se u tom krivičnom postupku utvrditi ko je falsifikovao zakon, ne zbog toga što mi volimo ili ne volimo Predraga Markovića, nego zbog toga da se zaista više nikad ne bi desilo da nekom u ovoj skupštini padne na pamet da falsifikuje zakon, kao što se iskreno nadam da će ovaj saziv parlamenta izbeći sve zamke koje su pogađale prethodni saziv parlamenta i da ćemo napokon moći, nakon četiri godine, svi zajedno da kažemo – napokon je parlament radio tako da nema nikakve sumnje u legalnost njegovog rada.
Kažete, gospodine Obradoviću, nije tu gospodin Obradović, ali malopre reče kolega – nije bilo nikakvih koalicija sa Srpskom radikalnom strankom. Nije bilo zvaničnih koalicija, ali moram da vas podsetim da je narodni poslanik Milan Škrbić, poslanik Srpske radikalne stranke, ostao na sednici parlamenta kada je vršena rekonstrukcija Vlade, kada se birao ministar Bubalo i ne znam ko već. Žao mi je, ne znam kakva je sad situacija u Srpskoj radikalnoj stranci, ko je član, ko nije ...
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Sad mi te je žao.)
Morate da mi kažete zašto, ako treba, ja ću ... Ne možete sporiti tu činjenicu, a poznajući SRS svih ovih sedam godina, znam da je u vašoj stranci nemoguće da se to desi. Nemojte onda da govorite da nije postojala neka vrsta koalicije između ove dve stranke, odnosno saradnja između Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije.
Pominjano je pravosuđe. Gospodine Obradoviću, ja sam bio član Odbora za pravosuđe. Znate kako ste skidali sudije sa spiska?
Tako što jedan naš kolega kaže – taj je "žuti" ("žuti", to smo mi demokrate), i onda ga vi većinom skinete. Niste nas udostojili ni da kažete – taj je simpatizer Demokratske stranke; vi ste skidali upotrebljavajući tako pejorativan naziv – "to je žuti", na taj način ste skidali ljude iz tog odbora.
Mislim da ovo vraćanje na to šta se dešavalo u periodu od 2004. do 2007. godine i šta se dešavalo do 2004. ničemu ne vodi. Ono o čemu danas treba da razgovaramo, iskoristiću priliku kasnije u diskusiji, to je da vidimo gde sad idemo, da li treba da se pravi ova koalicija, da li ne treba. Naše pravo je da osporavamo vašu želju da budete u savezu sa srpskim radikalima, vaše je pravo da taj savez pravite; kako će to izaći, videćemo svi zajedno, ali imam utisak da se ovde konstantno vrši to vraćanje u želji da se diskredituje ono što mi danas govorimo. To što vi imate nama da kažete za period od 2000. do 2003, to je već toliko potrošeno, toliko puta je već rečeno, da nema smisla da time pokušate da odgovorite na naše argumente koji govore o tome kako vi sad vladate i vodite ovu Narodnu skupštinu.
Što se tiče nečega što smo ovde čuli više puta, a to je da jedan narodni poslanik ima najmanje prava da govori o bilo čemu, ko je to ovde vlastan da kaže koji narodni poslanik ima pravo da priča, a koji nema pravo da priča? Svaki narodni poslanik ima pravo da priča. Nećete valjda vi da izađete i da kažete nekome – ti nemaš pravo da pričaš. Niste vi ovde da o tome odlučujete, kao što nismo ni mi da odlučujemo o tome što ste vi u parlamentu. Odlučili građani Srbije, i vaša partija je u parlamentu.
Ne mislim da gospodin Šormaz ima mnogo šta meni da kaže u parlamentu, ali moram da ga poštujem kao narodnog poslanika. To je jednostavno tako i treba da naučimo da se ponašamo na taj način.
(Predsedavajuća: Gospodine Milane, poštujte vreme.)
Onda ćemo mi da poštujemo. Evo, završavam, gospođo.
Na kraju gospodin Vučić kaže da li je ovo vezan ili slobodni mandat, pitanje je, a ja se pozivam na sledeće. Mi smo tek ovim Ustavom i ovim odredbama, gde može da se potpiše ugovor i drugo, iako smatram da je to možda loša odredba ustava, ali taj ustav smo svi zajedno doneli i bio je baš predlog stranaka, uredili da mandat bude vezan za političku stranku. Mislim da je to loše rešenje, ali bi možda bilo i dobro rešenje u ovom razdoblju razvoja našeg parlamentarizma i prelaska iz stranke u stranku itd.
Gospodin Obradović Rade kaže da je Demokratska stranka uradila sve da dođe do formiranja nove vlade. Molim vas, gospodine Obradoviću, dovoljno je bilo da prihvatite izborne rezultate, samo je bilo potrebno da prihvatite ono što su građani glasali na izborima. Nisu građani glasali na izborima da Vojislav Koštunica bude premijer.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Sve ste to isposlovali pritiskom na nas i pretnjom da ćete napraviti koalicijom sa Srpskom radikalnom strankom. Prema tome, nemojte nama imputirati stvari.
Gospodine Tomiću, izađite za govornicu i recite šta imate.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kakve probleme imate, meni sada nije jasno.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju, gospodine Obradoviću, za razliku od vas iz Demokratske stranke Srbije, mi nemamo takav koalicioni kapacitet i tu širinu da možemo i sa radikalima, i sa LDP–om, i sa G17 i sa svakim. Ako ste primetili, jedina stranka u Srbiji koja nema svoju ideologiju i identitet je Demokratska stranka Srbije. Nijedna stranka u ovom parlamentu ne može baš sa svima. Postoji samo jedna stranka u Srbiji koja može sa svima, samo da bude na vlasti, a to je Demokratska stranka Srbije. Hvala vam. (Aplauz.)

Imamo dva poslanika, po Poslovniku. Gospodin Maraš je po Poslovniku. Reč ima gospodin Vučić.

Dame i gospodo poslanici, najpre bih objasnio građanima Srbije šta se malopre dogodilo. Mi smo, bez obzira na intervenciju koju smo odmah napravili, spremni da oprostimo narodnom poslaniku. Pretpostavljam da su razlozi za to što je prilično uzbuđen. Dakle, narodni poslanik DS–a je na najbrutalniji način, najprljavijim rečnikom opsovao narodne poslanike Srpske radikalne stranke. Računam da je to u žaru poslaničke borbe i bilo pa prošlo. Da li je vaspitan ili nevaspitan, to će građani proceniti. Odgovoriću na ove pravničke primedbe gospodina Markovića.
Nije tačno, gospodine Markoviću, ovo što ste govorili. Prvo, mi nismo imali odluku Ustavnog suda ni po jednom slučaju gde su prihvatane ostavke pojedinih ljudi koji su napuštali stranke – blanko ostavke, stvarne ili druge. Nemamo nijednu odluku Ustavnog suda po tom pitanju. Čak i da imamo, gospodine Markoviću, mi nemamo pravo, jer Ustavni sud mora da se oglasi u svakom pojedinačnom slučaju. To se nikada nije dogodilo. Naš princip je bio apsolutno moralan kako smo ga zastupali u prethodnom mandatu, kada kod vas nije ni postojao, jer nije postojao ni zakon ni moral.
Sada vas slušamo kako vi kažete – dosadili ste sa pričama o periodu od 2000. do 2003. godine. Vi ništa drugo ne radite u svojim životima, nego pričate šta se dešavalo od 1998. do 2000. godine. Podsetiću vas da je to ranije od vašeg udarnog perioda, kada ste radili, hapsili, otimali i činili po Srbiji sve što vam je padalo na pamet. To su činjenice.
Važno je večeras da se pokaže građanima Srbije ono što radite – da vi niste u stanju da podnesete da parlamentarna većina po jednom pitanju, pitanju konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije, donese odluku koja se vama ne dopada. Meni je veoma žao zbog toga, ali mi nećemo reagovati kao vi oduzimanjem reči, niti izbacivanjem vaših nevaspitanih poslanika, niti išta drugo.
Pokazaćemo vam kako to treba da izgleda drugačije i neće nam biti teško do tri ujutru da sedimo i slušamo vaša zamajavanja, da slušamo kako treba da pojedete sve vreme ovoga sveta, a da se ništa ne desi. Nemojte da vas podsećam šta ste radili kada smo se mi služili sličnim, ali u manjoj meri, metodama, kada ste vi bili potpuna vlast u državi, a to znači do danas. Dakle, i u tome se razlikujemo. Time pokazujete samo da ne poštujete volju građana Srbije i da ne želite da priznate izborne rezultate koje ste malopre spočitavali nekim drugima.
Ne možete da podnesete da je Srpska radikalna stranka sama jača od tri vaše stranke zajedno, koje su bile na vašoj listi – Demokratske stranke, SDP–a Rasima Ljajića i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ–ove podružnice, ne znam kako je ime, DSHV, nije bitno). One su bile na toj listi, a mi smo imali 300.000 glasova više, nego vaše tri stranke zajedno. To ne prihvatate i problem je u vama.
Ja vas pozivam i vi slobodno nastavljajte, možda u toku noći Solana to prelomi i možda nam pošalje neki novi stelt, možda i bombarduje ovu skupštinu. Ne bi bilo prvi put da je spaljuje. Ko zna šta sve može noćas da mu padne na pamet, a vi tražite, mi nećemo uzmicati i sklanjati se, ni jednog jedinog trenutka, dočekaćemo noćas trenutak kada ćemo da izaberemo Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Kao što sam rekao, barem 24 časa da se radujemo što će vam Srbija gledati leđa i što će se radovati uspehu normalne Srbije. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Maraš.

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedavajuća, hoću da vas zamolim samo da povedete računa o članu 103. ovog poslovnika – poslanik može da govori samo o pitanjima koja su na dnevnom redu. Poslednjih sat i po mi samo slušamo sve moguće teme, a ne temu koja je na dnevnom redu.

Reč ima gospodin Nikolić.