Član 104. Poslovnika. Profesore Mićunoviću, gospodin Solana možda i ne mora da zna Ustav Republike Srbije, ali vi biste, kao narodni poslanik, morali da znate. Ne može predsednik republike da bude nadležan za nešto za šta je nadležna vlada, predsednik vlade ili parlament.
Može gospodin Solana da želi da gospodin Tadić kontroliše, kao predsednik Republike, bezbedonosne službe, ali mu to Ustav ne dozvoljava, niti mu omogućava.
Vi ste član pregovaračkog tima DS i predsednik ste Političkog saveta. Recite nam već jednom da znamo zašto ste u subotu posle podne vratili pregovore na početak. Po čijem nalogu ste prekinuli pregovore i vratili ih na početak? Postavljamo vam to pitanje ceo dan. Vi ste u pregovaračkom timu, odgovorite na to pitanje.

Reč ima gospodin Baralić.

Gospođo Vučić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, vi ste, profesore Mićunoviću, ako sam dobro obavešten, predsednik Političkog saveta DS ili ste to bili. U Poslovniku o radu Narodne skupštine, u članu 46, u poslednjem stavu piše da Odbor za odbranu i bezbednost vrši parlamentarnu kontrolu nad svim službama bezbednosti, ili sam nešto propustio, profesore Mićunoviću, pa vi ovde zagovarate jedan drugačiji princip protiv koga ste se, kako ste nas ovde obavestili, borili 20 godina. Nešto se ovde pobrkalo, uvaženi profesore.
Rekli ste da smo mi živeli loše zato što smo bili izolovani. Ne, profesore, mi smo bili izolovani da bismo živeli loše, da biste vi došli na vlast. Pa nije bilo dovoljno bez ovog paljenja, za koje se deklarisao danas gospodin Čedomir Jovanović ovde i neki drugi, ne pominjem slike Konjevića, Šumanovića i ostale kojih nema, a nema 87.
Dakle, želim da kažem da ste vi grubo prekršili član 46. Poslovnika o radu Narodne skupštine. To da ne znate Poslovnik, ne verujem. To da želite da predsednik vaše stranke kontroliše službe bezbednosti, mogu da razumem, ali to vas diskvalifikuje, profesore Mićunoviću, zato što ste vi osnivač DS, zato što u tom programu ne piše ovo za šta ste se vi danas ovde založili.
Nadam se da vam se omaklo i nadam se da stvarno ne mislite da je moguće da predsednik Republike kontroliše šest, sedam ili ko zna koliko službi bezbednosti, pošto ne znam tačno koliko ih ima, jer su neke došle izvan zemlje, a neke su domaće, koje takođe kontrolišu oni spolja.
Bilo bi dobro da je ovo bilo samo epizoda, da to nije oficijelni stav, da to nije politika Demokratske stranke, a ako jeste, onda je ova priča o evoluciji upravo ogledalo kojim se sami vidite. Zahvaljujem.

Izvolite, gospodine Mićunoviću.

Prvo o evoluciji. Ne pada mi na pamet da bilo koga nazivam pogrdnim imenima, ali teorija evolucije je jedna od najopštijih teorija o razvoju sveta u celini. Prema tome, kako ko sebe doživljava u to ne ulazim, ali nije mi nikakva namera bila da bilo koga uvredim.
Drugo pitanje, ne volim polemike i nije mi to želja, ali moram da kažem sada nešto ovde. Ovde se po drugi put izlazi sa zahtevom, kažite šta se dogodilo između subote i nedelje.
Gospoda radikali su rekli da ih ta stvar ne zanima i ne bih hteo da ih onda time opterećujem, ali postoji nešto što je činjenica.
Izašlo je u novinama: DS je poslala predlog kako da se razreši to pitanje formiranje vlade. Po jednom principu, Đelić je trebalo da bude predsednik vlade, a ministarstva tako i tako podeljena.
Po drugom, da Koštunica bude predsednik vlade, a da ti rasporedi budu, ministarskih fotelja, na drugi način postavljeni. Na to dugo nismo dobili skoro nikakav odgovor.
Zašto je to vreme trošeno, zašto se o tome nije govorilo – to najverovatnije znaju u DSS. Onda se pred kraj, u međuvremenu su dolazili intervjui Velje Ilića i mnogih drugih, moram da priznam da je postojala izvesna zebnja da će se ponoviti nešto što smo videli 2004. godine, da se razgovori vode do poslednjeg časa, a da istovremeno ima i nekih paralelnih tokova i onda se kaže, vreme isteklo, kroz dva sata imamo druge koji će nas podržati – vi ne morate.
Zbog toga sam u jednom intervjuu upozorio da moramo do 30. aprila da to rešimo.
Šta se dogodilo? Prvo, nije tačno da je to sada sve vraćeno na početak. Svo vreme problem je bio, o tome je govorio jutros i Petrović, da ne ponavljam detalje, to nije ni bitno, kako da se rasporedi. Bilo je ponuda kakvih god hoćete, da oni imaju MUP, da oni imaju Ministarstvo odbrane, a mi obratno, ali ono što je bilo načelno da ne može jedna stranka da ima i MUP i da ima i BIA. U poslednjem trenutku došao je i predlog da to bude nestranačka ličnost, i na to smo pristali.
Dosta je neobično da jedna stranka koja ima toliko manje poslaničkih mandata od ove druge stranke dobije mesto premijera i da smatra da to nije dovoljno, nego da tu njoj neko nešto podvaljivao, zamajavao je itd, a ne da su ti ustupci bili ogromni koje je DS uradila, ne bi li smo došli do vlade i nastavili ono što se radilo u poslednjih sedam godina.
Ništa se nije dogodilo. Postoji objavljeno, od subote ili nedelje, i predlog DS i predlog DSS. Tačno se vidi dokle se stiglo i da nikakvih nije bilo novih momenata. Na sve to došao je predlog DSS – uzmite ili ostavite, i to je bio kraj. Ovde o tome nisam želeo da govorim, ali pošto je postavljeno pitanje tri–četiri puta, onda da na njega odgovorim.
Ono što mi u ovom trenutku imamo, to je sledeće: imamo kandidata za predsednika parlamenta, koji će verovatno biti izglasan glasovima DSS i time ćemo mi završiti ovu priču. Ne verujem u to da postoji jedna koalicija za ovo, druga za ono. Ne ulazim ni u čije duge aranžmane, ali to je nešto pred čime mi danas ovde stojimo i što treba da se uradi.
Sve drugo vodi samo tome na koga će pasti krivica zašto nije bilo tri meseca vlade, jer su građani s pravom vrlo nezadovoljni, ogorčeni što se tako dugo bez vlade egzistira. Neko za to treba da bude kriv ako dođe do novih izbora. Mi sad ovde dve mogućnosti: ili ćemo brzo zaključiti da su nam izbori neophodni, da nema vlade, ili će se napraviti vlada, uz podršku videćemo čiju i kakvu. To je sve. Zato završimo ovaj posao koji je ovde sklopljen i da idemo kući.

Hvala, gospodine Mićunoviću.
Replika. Izvolite gospodine Jovanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se pozivajući se na pravo za repliku pre svega zato što je više puta pomenuta moja današnja diskusija. Upozoravam vas da se najmanje razgovara o onome o čemu bi se morala voditi rasprava. Na to želim da skrenem pažnju, pre svega, mojim kolegama iz DS, a potom i kandidatu za predsednika parlamenta, gospodinu Tomislavu Nikoliću.
Najmanje nam je u ovom trenutku potrebno pravdanje, i to mislim na vas iz DS, pravdanje politike koje ste se odrekli pre tri godine. Ono što nam je u ovom trenutku potrebno, to je dokaz da ste svesni koliko je to bila velika greška i izraz spremnosti da sa drugim demokratskim snagama u društvu, onima koje postoje ovde u parlamentu, ali pre svega onim snagama izvan parlamenta, zajedno pokušamo da vratimo zemlju onom konceptu i onom koloseku na kome se ona mora nalaziti, ukoliko zaista mislimo da ostvarimo ciljeve o kojima govorimo danas ovde u Skupštini.
Kada govorimo o evropskoj Srbiji, ne možemo govoriti o toj Srbiji a istovremeno poštovati duboko antievropski ustav, koji je donet konsenzusom svih drugih učesnika ove parlamentarne rasprave. Iza tog ustava su stali i predsednik i premijer, i u tom trenutku sve parlamentarne stranke. Ako govorimo o podeli na one koji vole i one koji navodno ne vole Srbiju, na one koji slušaju svoje društvo i one koji realizuju politiku nametnutu spolja, onda to možemo uraditi isključivo na osnovu analize rezultata politike koja simbolizuje dve Srbije.
Na kojim su to izborima građani glasali za politiku koja se u ovom trenutku inauguriše u parlamentu. LDP je rekla svojim biračima mesec dana pre izbora koje su osnove naše parlamentarne politike. U ovom trenutku mi na tim principima stojimo. Mi ovde u parlamentu branimo zaokret u državnoj politici prema Kosovu. Insistiramo na lustraciji kao mehanizmu utvrđivanja političke odgovornosti za sve ono strašno što se u Srbiji dešavalo tokom 90–tih godina. Insistiramo na izmeni Ustava. Ponavljamo u svakom sekundu ono za šta smo dobili podršku.
Ali, građani nisu glasali za ono čemu mi u ovom trenutku svi prisustvujemo, ne kao politički akteri, nego kao svedoci.
Na kakav način mi možemo da utičemo na posledice verovanja, trogodišnjeg verovanja, i prepuštanja zabludi da će novi koalicioni partner Srpske radikalne stranke, dojučerašnji potencijalni koalicioni partner Demokratske stranke, na kakav način možemo da verujemo da će on biti sposoban da kroz tu novu koaliciju ostvari one političke ciljeve o kojima se ovde govori, a koji se pre svega vezuju za poštovanje demokratskih principa?
Ako govorimo o demokratskim principima, moramo prvo videti gde se nalazi demokratija i kakvo je stanje našeg društva u ovom trenutku. Da li je ono demokratsko? Društvo u kojem je osnovni politički problem kontrola bezbednosnih službi je društvo koje je daleko od demokratije, jer je kontrola bezbednosnih službi preduslov demokratskog društva.
Ako treba da raspravljamo o odnosu prema parlamentu, onda vi gospodine Nikoliću morate biti mnogo ozbiljniji. Vaš odnos prema parlamentu između ostalog demonstrirate svojim učešćem u ovoj raspravi. Pozivam vas još jedanput da se izjasnite o odgovorima koje smo tražili u toku današnje rasprave od vas.
Da li vi kao budući predsednik parlamenta nameravate da vodite onu politiku koju nagoveštavate svojim amandmanima na predlog budžeta za 2007. godinu kroz isticanje zahteva za izdvajanje dodatnih sredstava za finansiranje vojske? Da li vi, kao predsednik parlamenta, nameravate da vodite onu politiku koju ste promovisali kao lider najveće poslaničke grupe najavljujući konflikt sa onim delom sveta koji nije spreman da bez ikakvog prethodnog usaglašavanja sa Srbijom kao državom prihvati diktat same Srbije? To je veoma važno što se kandidujete u ovom trenutku za najvažniju funkciju u zemlji, nakon funkcije predsednika Republike.
Neodgovorna je rasprava koju prisustvujemo poslednjih nekoliko sati. Mi smo dali svoj doprinos i na tome u ovom trenutku insistiramo. Odgovorite na pitanja koja su postavljena i na takav način uverite građane, ako ne nas, da ne treba da se plaše sutrašnjeg dana.
Mi se tog dana ne plašimo zbog toga što poznajemo svoje društvo i snagu koja se sada nalazi u njemu. Ta snaga ne može da prepozna ovaj parlament kao protagonistu politike na kojoj će insistirati u vremenu koje je pred nama, u vremenu u kome će se suočiti sa novim izborima kao demokratskim načinom rešavanja problema u kojoj je Srbija dovedena višegodišnjom neodgovornom politikom.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne ispunjavam zahteve da odgovorim, odgovoriću ako me budete izabrali.
Jedna stvar, Ustav Srbije nije antievropski. Ustav Srbije u preambuli kaže da je Srbija privržena evropskim tradicijama.
Ako mislite da je antievropski zato što kaže da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, e onda je antievropski. Ako Evropa kaže da nije, onda je antievropski.
A svakoga ko sumnja u kapacitet, a posebno demokratski kapacitet Ustava Srbije, upućujem da pročita nalaz Venecijanske komisije.
Venecijanska komisija nije rekla da je Ustav Srbije antievropski. Našla nekoliko primedbi, neku za koju smatra da je ozbiljnu, neku za koju smatra da nije, čak u oblastima prava je rekla da potpuno evropski Ustav.
Tako da se najmanje očekivao od jednog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije da je Ustav Srbije antievropski. Vi ste zaista prvi koga sam čuo da je to javno izgovorio, a slušao sam mnogo evropskih zvaničnika kako se izjašnjavaju o našem Ustavu.

Gospodin Željko Tomić.