Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi je danas nešto jasno, to je da je povreda Poslovnika glavna stvar u našem Poslovniku. Hajde da se prisetim, pre devet godina, na jednoj od poslednjih sednica, kada je u radu Narodne skupštine prisustvovao naš predstavnik, mislim na predstavnika Albanaca Preševske doline, mislim da je tu bilo na dnevnom redu utvrđivanje referendumskog pitanja o odbijanju međunarodne pomoći o rešavanju kosovske krize.
Mislim da je bespredmetno da govorim o katastrofalnim posledicama uopšte te referendumske logike u to vreme.
Međutim, primetio bih ima dosta sličnosti u današnjoj sednici, nažalost, ima dosta tog žargona odbojnosti, animoziteta nečega što dolazi kao vrednost međunarodne zajednice i u toj atmosferi nekako sam u velikoj dilemi. Mi smo muke videli na terenu, da ubedimo naše glasače da nakon sedam–osam godina pauze, zbog diskriminatornog izbornog zakona, kojim su manjine bile onemogućene da budu izborno zastupljene u ovoj skupštini, uz prekid da kažem realizacije Vladinog programa, odnosno programa dveju vlada, i savezne i republičke, o rešavanju krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Znamo da je to od 2004. godine prekinuto i da apsolutno dosta ti životni problemi su u nekom stalnom iščekivanju rešavanja, i ekonomski problemi.
Preševo je negde sa šest puta nižim dohotkom po glavi stanovnika u odnosu na prosek države. Mi smo imali takođe, pored ekonomskog stuba, drugi koji se tiče bezbednosti. Našim predizbornim skupovima imali smo dosta pitanja kada će konačno sa tih prostora prestati da dežura specijalna policija. Mi znamo usred Beograda ima momenata kada treba specijalna policija, ali to traje sat – dva sata, dok se smiri situacija.
Postavljali su građani uopšte pitanja, da li uopšte ima smisla učestvovati, da li su demokratski izbori, ako su pod takvom situacijom. Ima drugih pitanja i onoga što treba rešavati u školstvu, a ima ozbiljnih, veoma osetljivih problema, gde se Ministarstvo ponaša uopšte kao da ga se ne tiče. Nemaju totalno informacija o problemima na terenu. To je isto u zdravstvu, to je isto u kulturi i niz drugih životnih problema koji čekaju, traže rešenja.
Sada da li je poruka današnje sednice da ljudi mogu biti optimisti da se ti životni problemi mogu rešavati, ako ovde većinski narod ne dobija takvu poruku, šta ostaje manjinama, šta oni da očekuju. Jednostavno sada ovde postavljam pitanje, ako ste toliko bili homogenizovani kada ste doneli Ustav, s kojim se mi nismo slagali dole, jer nije priznao osnovne vrednosti savremene Evrope, uopšte decentralizacije i regionalizacije, ali dajte u interesu svih građana ove države, poput onoga kada smo doneli Ustav, dajte u interesu građana budite sada ovih sedam dana u tom nivou homogenizovani i to u interesu građana ove države. Hvala