Ne znam koji je to član Poslovnika koji reguliše aparthejd, ali nema veze, pošto je Ivica rekao da će po Poslovniku.
Samo bih još jednom da zamolim Skupštinu, kada su u pitanju nacionalne manjine, dajte da o nacionalnim manjinama ne govorimo u kontekstu potkusurivanja jedne ili druge političke ideje, jedne ili druge političke stranke.
Nacionalne manjine su u ovom parlamentu zato da bi postale vezivno tkivo, zato da bi ojačali Srbiju i zato da bi Srbiju poveli na put ka Evropi.
Kada govorimo o tome, mislim da je to slučajno gospodin Čedomir Jovanović zaboravio, ali ne treba da govorimo samo o specijalnom statusu ili kako je on već rekao posebno, kada su u pitanju Albanci. Romi su najugroženija socijalna grupa u Srbiji.
Romi su, pored Srba, kojih je 200 hiljada izbeglo ili su se interno raselili sa Kosova, najveća nacionalna zajednica koja je ostala bez svojih domova na Kosovu.
Preko 100 hiljada Roma je napustilo svoje domove na Kosovu, negde oko 50 hiljada ih je raseljeno interno u Srbiji, od toga 25 hiljada je popisano u dokumentima UNHCR–a, a isto dokumenat UNHCR–a govori da 25 hiljada Roma nije popisano. Negde oko 50 hiljada Roma je u zemljama EU i ne možemo, kada govorimo o posebnim brigama prema nacionalnim zajednicama, da u taj red ne svrstamo i romsku nacionalnu zajednicu.
Da se vratimo sada na pitanje izbora predsednika. Mislim da je nekorektno prema Tomislavu Nikoliću da govorimo da ovo nije bitno političko pitanje, pa ćemo da ga biramo zato što je on, ili oni koji će da ga biraju, zato što je pripadnik stranke koja ima najviše mandata. Ne, ne znam gde piše to demokratsko pravilo.
Ne znam koje je to prvo demokratsko pravilo uopšte i u kojem demokratskom udžbeniku piše. Znam samo jedno demokratsko pravilo, da većina u Skupštini u principu bira predsednika Skupštine iz najjače političke partije koja čini parlamentarnu većinu.
Prema tome, ukoliko je to parlamentarna većina, onda dajte da to tako deklarišemo, dajte da građanima Srbije kažemo jasno šta danas radimo, a ne posle da se kaže da poslanik Romske partije nije hteo da podrži predlog jedne ili druge partije zato što je ovako ili onako obojen. Ne, nego poslanik Romske partije ne može da podrži zato što ne govorimo građanima Srbije iskreno šta radimo danas.
Znači, moramo otvoreno da govorimo o predlozima, na pravi način da obaveštavamo građane Srbije i onda da možemo da tražimo odgovarajuće odluke i odgovarajuće glasanje pojedinaca.
U tom smislu, dajte ljudi uradite ono što je potrebno Srbiji. Srbiji je potrebna ozbiljna otvorena politika, a ne odmeravanje snaga političkih partija u parlamentu. Za to će da bude vremena tri meseca ili četiri godine, ali, dajte, završite taj posao, odgovornost je na vama, a nemojte da stavljate odgovornost onima koji ne mogu da učestvuju u većini, pa da kažete – malo su radikali, malo su demokrate. Ne, mi smo građani Srbije, birali su nas građani Srbije i dajte da učinimo svi nešto za Srbiju. Hvala.

Hvala. Tomislav Nikolić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da predstavniku Romske partije kažem da nije lepo reći nekome da laže. Od vas ne očekujem da glasate za moj izbor, ne očekujem ni da ne glasate, niste se izjasnili, ali da ostavite ovde utisak da nećete da glasate zato što mi ne govorimo večeras ovde istinu, to već nije u redu.
Dakle, govorim vam istinu, večeras ne birate novu vladu. Zato, gospodine Šajn, imate pred sobom izbor, ili ćete glasati za gospođu Milošević ili za Tomislava Nikolića, i nemojte nijednim izmišljenim argumentom da pravdate to što nećete glasati.
Nije tačna vaša teza da vas ovde neko laže i da ne sme da vam kaže da se kao formira neka vlada nego samo skupštinska većina. Samo skupštinska većina. Nemojte da svrstamo u jedno tri grupe onima koje to večeras, ponavljam već četvrti ili peti put, pa se prave da ne razumeju. Vi se ne pravite, vi ste inteligentan čovek, vrlo dobro znate da mene ne možete da obmanete.
Ako hoćete da glasate, glasajte, ako nećete ne morate, ali nije razlog to što vas neko večeras laže. Ja vas ne lažem. Imate pred sobom izbor, birate predsednika Skupštine, ne birate vladu. Da birate vladu, to bih vam već rekao. Uopšte ne mislim da se upuštam sa ovakvima u pregovore o vladi. Nas građani Srbije nisu hteli u dovoljnom broju. Da gubim tri meseca i da mi neko izađe posle za govornicu i kaže: dao sam ti BIA–u, dao si mi CIA–u. To je apsolutno neozbiljno. Verujte mi, uostalom, do raspuštanja Skupštine nema tako mnogo.
Večeras ne birate vladu. U ovom sazivu je verovatno nećete birati, izuzev ako ovo odugovlačenje ne predstavlja znak da se još uvek pregovara, što bi meni možda najviše odgovaralo. Kada vas slušam ceo dan danas, vidim da mnogi od vas ne zaslužuju da im budem predsednik Skupštine.

Reč ima Dušan Bajatović, a neka se pripremi Suzana Grubješić.

Poštovane kolege, 16. sam prijavljeni od 41 i očigledno je da je kršenje Poslovnika ovde stvarno masovna pojava. Razmišljao sam da li da održim minut ćutanja ili da pričam pet minuta.
Opredelio sam se da pričam pet minuta iz čisto praktičnih razloga. Vidim da gospoda demokrate već imaju podršku za moje izlaganje.
Dobro je što se održava ova sednica danas. Moji razlozi da prisustvujem ovoj sednici i da se opredelim na kraju za ono za što se opredelila moja partija, da glasamo za kandidata SRS kao najveće poslaničke grupe, prosto su moralni.
Da li je moguće da mi, koji smo na prethodnim izborima proglašeni i od svojih partijskih struktura, a njima ta moć je delegirana od građana koji su masovni izašli na prethodne izbore, dakle, predstavljamo nekakvu političku elitu, ne samo da nismo u stanju da sastavimo vladu, nego nismo u stanju da konstituišemo ni Skupštinu. Rok je do 14.
Da gospođa Vučić, predsedavajuća, nije zakazala ovu sednicu, mi ne bismo imali priliku ni da konstituišemo, ljudi, Skupštinu, bez obzira kako ćemo to učiniti večeras. Kakvi smo mi to ljudi? Pred kim mi to treba da odgovaramo? Tadić bi morao 14. da raspiše izbore sa obrazloženjem da se on i Koštunica nisu dogovorili. Baš me briga.
Politika je veština mogućeg. Sve što ste vi naveli, svi ovi principi, svi brojevi, sve velike demokratije padaju pred tom definicijom. Želim nešto pravo da vam kažem, svidelo se nekom ili ne, ovi tehničari dobro voze, bez obzira da li pregovaraju ili ne pregovaraju.
Da krenemo redom. Dakle, prva dobra stvar jeste što će se ovde večeras konstituisati Skupština, svidelo se to nekom ili ne. Druga stvar je jedna činjenica, da vi gospodo pregovarate tri i po, četiri meseca. A nije istina, kohabitirate tri i po godine. Ovde je neko, izvinjavam se gospodinu Jovanoviću, neće mu se svideti što ga spominjem, ali je dobro rekao: kohabitacija traje tri i po godine. Za te tri i po godine nije bilo smena po dubini, nije bilo smena u lokalnim samoupravama, nije bilo smena u podeli u upravnim odborima.
Ustav smo zajednički doneli. I radikali su učestvovali u donošenju Ustava. Pa šta, da li je to bilo dobro za Srbiju. Jeste. Šta nije dobro? Nije dobro što ova politička elita koja sedi u ovom parlamentu i oni koji upravljaju poslaničkim grupama, a ne sede večeras ovde, imaju svoje planove i imaju svoj interes.
O čemu još treba govoriti? Naravno, o kvalitetu političkih elita ću reći još nešto. Ovde večeras slušamo ponovo o Slobodanu Miloševiću, neki sve objašnjavaju Miloševićem, a neki Đinđićem, neki čak i Zoranom Živkovićem i nazivaju ga ekspertom, ali to mi nije jasno, a neki Vojislavom Koštunicom.
Izvinite, i mi nosimo odgovornost, i mi koji smo bili u prethodnom parlamentu, i u saveznom, i u republičkom parlamentu.
Od 1990. godine bilo je raznih saradnji, raznih razgovora, u raznim kohabitacijama je bio i Milošević, i Đinđić, i Vuk Drašković, i Vojislav Šešelj, i mnogi drugi, i to je istina o nama.
Dalje, slušam sada ovde različite razloge. Hajmo da probamo kao politička elita da definišemo koji su problemi pred ovim parlamentom i pred budućom vladom da smo je formirali, ša bi sve mogli da pobrojimo, hajmo da probamo nekim redom.
Šta smo uradili u projektu privatizacije? Ne samo što je privatizacija socijalno nepravedna, ona je bila ekonomski neefikasna i to predstavlja jedan, po meni, neuspeli društveni projekat.
Cilj privatizacije nije bio da dobijemo 10 bogatih vlasnika Srbije, nego da se ljudi zaposle, da ljudi rade i da mogu da žive od svog rada.
Idemo dalje, preveliki uticaj, ima jedna sistemska greška, ekonomskih lobija na izvršnu vlast. Da li je moguće govoriti o suzbijanju korupcije u srpskom društvu kada imamo instalisanu sistemsku grešku.
Preveliki uticaj izvršne vlasti na sudsku i zakonodavnu vlast, i preveliki uticaj tajkunskih struktura pomalo na izvršnu vlast, i to u periodu od druge polovine devedesetih godina do danas.
Dakle, govorim i samokritički. Valjda mi kao odgovorna politička elita treba i o tome da razmišljamo.
Evo, jedan primer iz prakse.
Da li je Zakon o lokalnoj samoupravi dobar? Nije. Bio je loš po političku praksu u Srbiji i bio je loš po razvoj lokalne samouprave. Treba da ga menjamo. Da li je to bio deo razgovora nove vlade ne znam, ali znam da je trebalo da ga promenimo.
Gospodin Đelić nema 11 miliona, ima pet i po, nije bitno, tako kažu naši izvori iz Narodne banke, taj podatak vam nije tačan, dobro, nema veze, šalim se, ali ima nešto drugo: da li je dobro što imamo ovako formirane bankarske oligopole i ovolike kamatne stope, hajde da budemo tu praktični na vašem terenu.
Postoji, hoću da kažem, na desetine i stotine praktičnih pitanja koja žuljaju građane Srbije i mi dolazimo do onog što je možda u ovom momentu opredelilo da možemo večeras da držimo neku vrstu opela za DOS: situacija vezana za Kosovo i Metohiju, gde nam se otima 15% teritorije; situacija vezana za problem pokušaja unitarizacije BiH, odnosno poništavanja Republike Srpske; u Sandžaku imamo vehabije i terorizam, za koje ne znam kako ćemo da odgovorimo i imamo internacionalizaciju tzv. vojvođanskog pitanja.

I imamo vreme.

Što vreme više odmiče, sve više shvatam da Borku ne treba menjati.
Samo nekoliko rečenica. Potpuno sam siguran da država Srbija ima jedan ozbiljan problem, ozbiljan problem sa kvalitetom političkih, ekonomskih i kulturnih elita, i o tome i mi moramo da razmislimo.
Centralno pitanje današnjeg dana, i da ne uzimam više vremena mnogo bi se moglo govoriti, kažu gospoda iz DS, kako smo došli do ovoga.
Kazaću vam nešto što vi lako možete da izvrnete, ali ću vam ipak reći: tako što ste prodali 5. oktobar, tako što ste prodali ideje 5. oktobra i tako što ste izdali ljude koji su vas podržali. To pokazuje i večerašnje veče.
Vama to ne mora da se svidi što govori jedan socijalista, ali da imam malo više vremena, verujte, sa slašću bih vam održao predavanje o demokratiji i demokratskim procesima. Vi ste nas doveli u poziciju da mi možemo mirne savesti da vam držimo čak i pridike o demokratiji.
Uostalom, po čemu ste vi to veće patriote i veće demokrate od bilo koje druge stranke koja u sebi ne sadrži naziv demokratska. Da li više volite Srbiju, da li više znate o toj demokratiji, imate li monopol na put u Evropu?
Nemate, gospodo, nemojte biti tolik samoljubivi. Bolje bi bilo da budemo pravdoljubivi, da budemo efikasne političke elite i da u Srbiju donesemo posao i pravdu.

Opet je vreme i hvala. Reč ima gospođa Suzana Grubješić.

Drage kolege iz DS i DSS, hoćemo li da prekinemo ovu farsu i agoniju i da damo još jednu šansu razumu i dogovoru, ili vi, drage kolege iz DSS i Nove Srbije, pristupite glasanju, izaberite gospodina Tomu Nikolića za predsednika Skupštine, srećno vam bilo, jer bojim se da je čovek već počeo da se kaje što je predložen.

Reč ima gospodin Šami.