Dame i gospodo, poslanička grupa DS na javnom glasanju, prozivkom, kako i doliči kada se bira predsednik ili predsednica Skupštine, daće svoj glas gospođi Mileni Milošević, narodnoj poslanici koja ima iskustvo, ugled i kredibilitet za mesto predsednice Skupštine.
Sve ovo o čemu se pričalo u toku današnjeg dana, u bezuspešnom pokušaju da se za sopstvenu nemoć optuži i okrivi DS, da se nađe alibi za nešto što je legalno, a to je da se pravi koalicija s kim god hoćete, jer je koalicija saglasnost volja, kao i sve ostalo gde se ljudi udružuju.
Dakle, mesto predsednice Skupštine i potreba da se ima institucija je zadovoljeno i time da sve glasove dobije i Milena Milošević.
U petak smo obavešteni da sednica koja se danas održava upravo je posvećena rešavanju problema završetka konstituisanja Skupštine. Tvrdili smo 30. aprila da je dobro da imamo predsednika ili predsednicu Skupštine. Ponudili smo i naravno nije bilo većine.
Sada ponovo nudimo kandidatkinju koja ima sve kvalitete za predsednicu Skupštine i nemamo većinu, što je pravo svih političkih stranaka da se opredele za kandidata ili kandidatkinju koju smatraju boljom.
Kandidat SRS Tomislav Nikolić je, nesporno, čovek sa verovatno najdužim trenutno iskustvom u ovoj skupštini i ono što je moje iskustvo trećeg mandata kao narodne poslanice, da je Tomislav Nikolić vrlo retko ili gotovo nikad se ogrešio o osnovna pravila koje svaka skupština treba da zahteva i koje je ova skupština zahtevala.
Danas se, čini mi se, ogrešuje o pravila ovog doma. Mislim da prvi put otkada sedim zajedno sa vama u ovoj sali, gledajući emocije na licima ljudi, mislim da prvi put u suštini prepoznajem kod gospodina Nikolića emociju da mu je neprijatno.
Ne vidim razloga zašto, on tu funkciju zaslužuje ako ima saglasnost DSS. Kontekst verovatno u kome je kandidatura ispostavljena je ono što izaziva neprijatnost kod kandidata.
SRS je nailazila na kritike mnogih stranaka, na kritike naših birača, na kritike raznih ljudi zbog svog programa, zbog onoga što je radila, zbog onoga što je govorila.
SRS nikada nije učestvovala u uzurpaciji bilo koje vlasti i nikada nije učestvovala u uzurpaciji institucija.
Trenutno, u verujem da je to uzrok neprijatnosti koju Tomislav Nikolić oseća, učestvujete u uzurpaciji sistema vlasti za koje je mahom odgovorna DSS, ali odgovornost delimo svi.
Kontekst u kojem se bira današnji predsednik skupštine, obrazloženje da je neophodan predsednik Skupštine, imamo dva kandidata. Dakle, može se glasati za Milenu Milošević, ako se hoće, može se glasati za Tomislava Nikolića.
Kontekst u kome biramo predsednika Skupštine na pet dana, pet meseci ili na četiri godine je kontekst koji ima datum u 14. julu 2006. godine. To je datum kada je sadašnja krnja vlada izgubila većinu od 126 u Skupštini Srbije.
Mi godinu dana imamo ustavnu krizu i to posebne vrste, pogotovo sa donošenjem novog ustava koji nije primenjen ni u jednom svom članu.
Sigurna sam da gospodin Nikolić to zna i da svojim pristankom, i motivi su mu jasni, jer smatra da je ovoj zemlji potrebna bar još jedna legalna institucija osim predsednika Srbija, on je jedina legalna institucija, osim gradonačelnika i lokalnih vlasti na lokalnom i pokrajinskom nivou, ali ovo će biti prvi put da je SRS procenila da može da učestvuje u uzurpaciji sistema vlasti.
Činjenica da imamo Vladu koja bez 126 poslanika upravlja svim resursima u Srbiji, bez ikakve kontrole, da imamo vladu u kojoj su dva ministra, jedan spoljnih poslova, jedan odbrane, koji su starešine organa uprave, donose rešenja i odluke koje proizvode posledice na druge ljude, a da nikada nisu birani u ovoj skupštini, činjenica da imamo da se budžet Republike Srbije donosi nakon ustavnog roka od 31. marta, da je svo trošenje javnog novca nezakonito i neustavno, i činjenica da su sva mesta odlučivanja u Srbiji, uglavnom odgovornošću DSS, potpuno nejasna.
Niti znate kako se donose odluke, niti ko donosi odluke, niti ima ikoga ko godinu dana skoro kontroliše bilo koji sektor u Vladi RS.
Kazaćete – a što onda predlažete Milenu Milošević? Zar nije i to učestvovanje u uzurpaciji vlasti?
Motivi za predlog su u ovom slučaju identični kao i motivi za predlog Tomislava Nikolića.
Dakle, imamo ustavnu krizu koja je, moja je procena, takva da ne može biti rešena izborima. Ustavne krize u zemljama obično imaju u izborima ono što se zove rasplet, ono što se zove geometrija u kojoj možete da skupite institucije...
(Dragan Todorović, sa mesta: Simetrija.)
...narodni poslanici dobacuju i simetrija, napravljena je simetrija, i smešno izgleda sama koalicija za izbor gospodina Tomislava Nikolića, kao da želimo da se napravi vlada koju će činiti i paralela i simetrija, i možete gospodine Todoroviću koliko god hoćete da dobacujete, možemo i da pričamo ovako, vi iz klupe, ja sa govornice, i možemo i percepcije razne da pravimo.
Ne možemo da sakrijemo još jednu stvar koju je, čini mi se, SRS uradila prvi put, a to je omalovažavanje birača u Srbiji.
Pokušaj da se predstavi da je ovo koalicija samo za predsednika Skupštine, a da nije koalicija za vladu, jeste pokušaj u koji ne veruje niko u ovoj sali i u koju ne veruje niko od nas u Srbiji.
Šta će biti sutra nakon izbora Tomislava Nikolića ostaje da se vidi, da li će biti odluka o smanjenju ustavne krize, čemu se nadam, jer mi je stalo do toga da sve ono što su proizveli ljudi iz neznanja, osionosti, bahatosti i mržnje, da se racionalnim pristupom pokuša smanjiti.
Jedino na šta nećemo pristati kao DS, da ovim dečjim igrarijama, pokušajima provociranja nas iz DS da bi se stvorila slika o našoj odgovornosti i krivici za neformiranje vlade, isključivo na to ne možemo da pristanemo.
Za 17 godina kao politička stranka preživeli smo mnogo provokacija, mnogo udaraca, mnogo napada, kao i danas u ovoj sali. Samo ko nije žurio, iz bilo koje poslaničke grupe, nije imao da kaže da je za nešto DS odgovorna ili da je za nešto DS jako kriva. Svi smo imali vremena.
Sve smo preživeli, i najtragičnije od svega gubitak predsednika smo, ako smo, preživeli, i to nam je kredibilitet kojim nećemo dozvoliti da bilo kakav pokušaj okrivljavanja DS za ustavnu krizu koju je izazvala DSS, za koju je odgovorna DSS, da prevalite na pleća poslaničkog kluba ili DS u celini.
Silno želim, naravno, da Milena Milošević dobije 126 glasova. Imajući iskustva u Skupštini, želim uspeh sledećem predsedniku Skupštine i nadam se da smo se razumeli da, evo gospodin Dragan Todorović nije razumeo jedini, ne čudi me, kasno je, ovi ostali su razumeli, dakle, mislim da smo se razumeli da ako postoji jedan zajednički napor, a to je da se smanji ogromna šteta opšteustavne krize u kojoj ovo društvo i ova država živi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izgleda biti prvi uzurpator vlasti u ovoj Narodnoj skupštini posle moje cenjene koleginice Čomić, koja je rekla, bar je tako prevodim, da svako ko bude danas glasao za Tomislava Nikolića biće uzurpator vlasti u ovoj Narodnoj skupštini.
Evo, sada javno govorim u ime Jedinstvene Srbije iz narodnjačke koalicije, da će poslanici ove stranke glasati za Tomislava Nikolića. To je naše demokratsko pravo da glasamo za kandidata za predsednika Narodne skupštine i za onog ko ima najveći broj poslanika u ovom domu. Narod je to rekao na izborima 21. januara, svidelo se to nama ili ne. Svideo nam se Tomislav Nikolić ili ne, ali on je dobio pravo da bude predsednik, odnosno nadam se da će dobiti pravo da bude predsednik Narodne skupštine i Jedinstvena Srbija, ponavljam, daće mu podršku.
Postavlja se pitanje zašto tzv. demokratski blok nije došao u razgovorima do 126 poslanika koji će podržati nekog kandidata iz tog bloka. To je pitanje za analizu posle ove sednice. Nju smo započeli juče na drugi dan Đurđevdana, a danas je na Markov dan, 8. maja, završavamo. Nadam se da ćemo je završiti uspešno i izabrati predsednika Narodne skupštine i nadam se da će posle ovoga doći nekim ljudima usijanim glavama u pamet, da sednu i da se dogovore da Srbija dobije Vladu.
Srbija vapi za Vladom. Srbija je u ekonomskoj, socijalnoj, političkoj krizi posle izbora od 21. januara. Morate da shvatite, život u Srbiji se ne odvija u krugu dvojke.
Uđite malo u Srbiju i dajte da rešavamo, i idite malo po Srbiji da rešavamo probleme u Srbiji. Jedinstvena Srbija će vam dati podršku da rešimo sve te probleme.
Nemojte da zagovarate nove izbore, ko će to da plati, građani Srbije nemaju para da plaćaju nove izbore. To mnogo košta. Dajmo da formiramo Vladu, pa neka traje šest meseci, devet meseci ili godinu dana, ali nam je potrebna.
Nemojte da mislite da je sva pamet ove Srbije koncentrisana u jednoj stranci, koja misli da može jedino ona Srbiju da izvede na pravi put. Ne može to i neće se to ni desiti. Zato, dame i gospodo predlažem da damo podršku gospodinu Tomislavu Nikoliću i da mu damo šansu da ovaj zakonodavni organ vodi, i danas izaberemo danas popodne radna tela i potpredsednika ove skupštine, i da krenemo u usvajanje budžeta, koji je takođe neophodan ovoj Srbiji i da krenemo u rešavanja mnogih problema ove Srbije. Hvala lepo.

Reč ima gospodin Slobodan Gavrilović.

Poštovane kolege i koleginice, prema istraživanjima javnog mnjenja u poslednjih 15 godina parlament Srbije je ubedljivo na poslednjem mestu. Ta ubedljivost je ovom raspravom juče i noćas zaista potvrđena s pravom. Jer umesto da ovaj dom posluži za ono što je Srbiji najpotrebnije, a to je dogovor o viziji njenog razvoja, da posluži za dogovor o onome što može da pokrene milione ljudi, i juče i noćas ovaj dom je poslužio više za lične obračune i za određene vrste etiketiranja, koje nemaju u osnovi nikakve veze sa razvojem Srbije i njenim napretkom, nemaju nikakve veze sa boljitkom u Srbiji, boljim standardom, višim uposlenostima, boljim platama i manjim odlaskom iz ove zemlje.
Normalno, za to ne može da snosi odgovornost jedna stranka ili samo oni koji čine trenutnu većinu ili manjinu. Vlast, kada je posmatramo u celini, čini je i većina i manjina. Samo su njene odgovornosti različite. Od onoga koji imaju efektivne mogućnosti da pokažu kuda to i kako može jedna država da se organizuje.
Drugo pitanje je vezano za samu proceduru koju smo imali prilike da za ovih 15–tak godina vidimo kod izbora predsednika Narodne skupštine. Neko je ovde pomenuo da nije SPS, u vreme kada je imao koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom i kada im je dao pola mandata u Vladi, nije dozvolio da imaju Narodnu skupštinu. To je verovatno iz određenih tehničkih razloga koji se danas takođe ponavljaju.
Ali, ostaje nejasno iz januara 94. godine, pošto je tadašnji ili pređašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke, mislim da se zove Aleksandar, ali ne ovaj sadašnji, izjavio da su tada srpski radikali za 100.000 nemačkih maraka prodali četiri glasa SPS–u, da bi dobili svog predsednika Skupštine.
Demanti na takvu informaciju visokog funkcionera Srpske radikalne stranke nismo imali do danas. Verovatno će kandidat za predsednika Skupštine i na to odgovoriti, pošto se u takvoj informaciji, čini mi se, pominjalo i njegovo ime među ta četiri poslanika.
Za razliku od vas, imam razumevanja prema dami i hoću da je saslušam, a ne da polemišem s njom. Ali, i tolerancija ima određene granice i ona je pre svega vezana za ono što je potrebno da se učini, ne, vama lično se ne obraćam, nego govorim principijelno i načelno. Tolerancija u ovom domu je bila prisutna samo onda kada je to bilo potrebno onima koji se pozivaju na svoj interes ili se pozivaju na Ustav kada je on za njih povoljan, a ne kada nije.
Otuda imamo i ovaj razgovor koji smo čuli maločas, da Demokratska stranka traži monopol nad određenim ministarstvima u budućoj Vladi. U sadašnjoj Vladi DSS, koji ima 50–tak poslanika ili je imao u vreme kada je to postao, ima gotovo sve monopole na najvažnijim, a svim bezbednosnim funkcijama. To je normalno.
Kada se predlaže sa ove strane sada međusobna kontrola i podela odgovornosti u toj sferi, to se onda naziva monopolom. U vreme kada je Demokratska stranka Srbije dobila svog premijera sa tolikim brojem poslanika ipak je na predsedničke izbore išla sa svojim kandidatom, smatrajući da i to treba da ima.
Tada nije postojao princip podele odgovornosti. Ti se principi uvode onda kada su ad hok potrebni određenim strankama, a ne da služe kao jedna trajnija vrednost u ovom parlamentu, na osnovu koje možemo da razgovaramo i danas i sutra, i za sledećih pet godina. Tako može da se uspostavi veći stepen poverenja među nama.
To poverenje je poljuljano raznim razlozima i ne bih rekao samo sa jedne strane, već sa više strana. Ako hoćemo da dođemo do rešenja koja su povoljna stvarno za državu i ako vidimo da su interesi stranke ispod toga, a državni iznad, onda ćemo valjda doći do rešenja koja će biti povoljna za nas i kao poslaničke klubove.
Posebno želim da naglasim da su posledice određenih političkih odluka tako ogromne i po pravilu se ogledaju u plaćanju ceha od građana. Najčešće, kada su donete pogrešne političke odluke, čak i iz najboljih namera, ne moram da sumnjam u bilo kakve motive u vreme Vlade SPS–a sa radikalima, neka je to bila najbolja namera da država krene u pravom pravcu, ali je činjenica da su posledice tih političkih odluka za Srbiju bile katastrofalne u privredi, u obrazovanju, zdravstvu, međunarodnoj saradnji, u spoljnoj politici, u poziciji ove zemlje, u mogućnostima da njeni građani imaju bolji standard, da imaju više posla, da imamo kvalitetniji život.
Po tome se stvarno meri uspešnost jedne politike. Zato će i danas ili noćas, ili sutra, kada bude doneta ovde odluka imati dalekosežne posledice. Zato je važno da o tome razmišljamo, kako to sutra može da deluje na veći stepen poverenja među nama ili pak da ono bude još manje.
Ali, sa osnovnim ciljem da su građani oni koji će meriti ono što smo mi učinili. Možemo mi govoriti ovde što hoćemo, možemo jedni drugima reći bilo šta, ali kada dođe vreme da se merimo na izborima, tada ćemo stvarno videti šta to stvarno znači.
Građani u Srbiji u ovom trenutku imaju s pravom nezadovoljstvo dugim pregovorima o Vladi, delom neuspešnih pregovora o Vladi, ali će večerašnje i noćašnje odluke pokazati jednu novu dimenziju, a to je promena politike u Srbiji.
Ta promena politike u Srbiji može biti, sa stanovišta potencijalnih partnera, povoljna, mi nju procenjujemo kao lošu, kao nepovoljnu i zbog toga je važnije danas da pokušamo da posle ove rasprave, bar do sutra, prekosutra, sačekamo i da donesemo odluku hladne glave, da dobro razmotrimo sve posledice, ne samo za svoje stranke, već za državu u celini. Ako budemo mislili samo o svojim strankama i to će građani znati da nagrade ili da kazne. Hvala vam.

Po redosledu je gospodin Sulejman Spaho.

Poštovana gospođo Vučić, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem zašto bi trebalo da glasamo za gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, tj. predsednika ovog visokog doma, osvrnuo bih se zbog javnosti na nešto što se desilo pre tri meseca.
Bilo mi je veliko zadovoljstvo što me je SRS predložila u delegaciju koja je pregovarala o mandataru i o sastavu nove Vlade sa Tadićem. Znajući da je Tadić posle izbora rekao da je DS dobila na izborima, moja uvažena koleginica Nataša Jovanović je rekla da je to laž i da nije DS dobila, nego da je dobila SRS najviše glasova i najviše mandata u parlamentu, i normalno da Tadić treba da da mandatara SRS, odnosno da za to odredi gospodina Tomislava Nikolića.
On je odgovorio na to da će da razgovara sa svojim pravnim savetnicima, tj. sa onim savetnicima koji su ga savetovali, i njega i DS, kako treba da se kradu mandati u parlamentu i to je jedan od razloga večeras što treba da glasate za gospodina Tomislava Nikolića, jer on to nikada ne bi dozvolio, zato što je pošten i čestit čovek.
Kolega koji se predstavlja kao navodno nacionalne manjine i rekao da će glasati za kandidata DS, može da govori u njegovo ime i u ime onih koji su ga glasali, a ne može da govori u ime drugih nacionalnih manjina koji se nalaze u drugim političkim strankama.
Pripadam građanima Srbije koji su druge veroispovesti, tj. deklarišem se kao Srbin muslimanske, odnosno islamske ispovesti, a ono čime se ponosim jeste da sam pripadnik SRS, koja je pre svega građanska stranka, patriotska stranka i koja ima u svojim redovima, a 17 godina sam u stranci, sve nacionalne manjine koje deluju u SRS. SRS ima više od 100.000 članova svojih, rekao sam članova nacionalnih manjina 100.000, znate dobro da smo imali milion i 300.000 glasova, a slobodno sada mogu reći da je od tih milion i 300.000 glasova, najmanje 300.000 građana Srbije koji su glasali za SRS su druge nacionalnosti i veroispovesti. Verujte da jedva čekaju, ti građani koji su druge nacionalnost i veroispovesti, i cela Srbija, da večeras ili sada ujutru, gospodin Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika parlamenta.
Gospodin Tomislav Nikolić će znati kako treba voditi ovu skupštinu i s njim će parlament biti pošten i demokratski a, ono što je najvažnije pridržavaće se Poslovnika Skupštine, a to je garancija da će Skupština Srbije, koju bude vodio on, biti onakva kakva treba da bude u službi naroda Srbije.
Ono što mi je drago, što ste danas u više navrata spominjali dr Vojislava Šešelja i njegove knjige, ko bude pročitao te knjige, videće kako treba da se brani Srbija i da se bude patriota Srbije.
Ono što moram još da kažem, dr Vojislav Šešelj će što pre doći, možda čak i za ove izbore, i ne samo da ćemo imati predsednika Skupštine, nego ćemo imati i predsednika Republike, i predsednika parlamenta. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Šormaz, a neka se pripremi Srđan Milivojević.

Hvala. Reč ima gospodin Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi dobro znamo u kom se trenutku nalazimo i zašto noćas na ovaj način biramo predsednika Narodne skupštine. Šest velikih lista, plus nekoliko lista nacionalnih manjina dobilo je glasove građana Srbije i ušlo u Skupštinu Republike Srbije i evo, do noćas, u deset do dva nije napravljena skupštinska većina za pravljenje Vlade Republike Srbije. Tih šest lista nije uspelo da napravi dogovor i da napravi skupštinsku većinu za pravljenje nove Vlade Republike Srbije.
Sami smo čuli da ovom domu mora izveštaj da podnese pregovarački tim. Takođe znamo da neke od veoma uticajnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da će u toku maja meseca već predložiti novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Da li mi kao narodni izabranici imamo pravo da Narodnu skupštinu držimo nekonstituisanu do kraja zbog toga? Nemamo pravo jer Narodna skupština o svemu tome mora da raspravlja.
Zbog toga Narodna skupština mora da ima svog predsednika, svoje potpredsednike i svoje organe, tj. izabrane odbore, bez obzira da li će do isteka zakonitog roka biti formirana nova Vlada ili ne.
Do izbora nove Narodne skupštine, ako ne bude bila formirana Vlada, ova Narodna skupština mora da obavlja svoje ustavne nadležnosti. I zbog toga mora da bude konstituisana na zakonit i valjan način.
Zato, kada već nije došlo do takve vrste dogovora, Demokratska stranka Srbije će podržati izbor gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, kao kandidata stranke koja je dobila najviše glasova na ovim izborima.
Inače, ovde smo čuli mnogo toga dobrog i o protivkandidatu. Nešto od argumenata je bilo da će izborom gospođe Milošević Srbija sigurno brže krenuti ka Evropskoj uniji. To je ovde rečeno. Meni su već pomalo pune uši priče iz redova Demokratske stranke, a obmanjivali ste i građane Srbije u izbornoj kampanji, a reći ću sada i kako, time kako će sa vama Srbija više ići i brže ići u Evropsku uniju.
Jedan od vaših glavnih argumenata je bio veliko prijateljstvo sa nemačkom državom, nemačkim narodom, Šreder je došao u kampanju da vam pomogne, držao je govor.
Pre nekoliko nedelja smo doživeli da je ambasador te iste zemlje poručio Srbiji, ako se ne odrekne Kosova, da će doći u pitanje i Raška oblast, ili Sandžak i Vojvodina. Ako se odrekne Kosova, da će Srbija imati šansu u roku od 20 do 25 godina da uđe u Evropsku uniju. To je brzina koju nam nudite vi iz Demokratske stranke.
To je besmisleno, mi smo bili brži u prethodne tri godine, mnogo brži. To su svi ljudi iz evropskih institucija, iz Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke govorili. Sada ćete vi reći, da, prekinuti su pregovori sa Evropskom unijom. Tačno.
Da li su prekinuti sa Hrvatskom na isti način, iz istog razloga kao sa Srbijom – nisu. Šta se na kraju dogodilo – da je čovek koga je tražila Hrvatska država i Haški tribunal uhapšen na teritoriji Evropske unije, pa su nastavljeni pregovori.
Ali, Srbija nije imala isti tretman kao i Hrvatska. U Hrvatskoj pregovori nikada nisu prekinuti. Zašto?
Samo naivni danas mogu da tvrde da to, posle svega što nam se dogodilo, da to u stvari nije učinjeno smišljeno da bi se Srbija destabilizovala, da bi se oslabila pozicija tadašnje i sadašnje Vlade Republike Srbije i da bi se na taj način Srbija primorala da prihvati odluku koju su pripremali neki u međunarodnoj zajednici da Kosovo i Metohija bude nezavisno. To je danas svima jasno.
Ko ne želi to da prihvati kao političku realnost, taj ne treba da se bavi politikom.
Mi treba te stvari otvoreno da kažemo, uostalom, Evropska unija i danas pokazuje otvoren stav da treba da se prihvati plan Ahtisarija, što je potpuno suprotno odluci svih državnih organa Srbije. Zadovoljstvo mi je jedino što daju predlog da, ako to ne prođe na Savetu bezbednosti, stav Evropske unije ne bude jednostranog priznanja Kosova i Metohije. Hvala bogu, neće proći Ahtisarijev plan ili ta nova rezolucija koja se najavljuje u maju u Savetu bezbednosti.
Čime vi to još nama iz Demokratske stranke možete da garantujete da možete brže da vodite Srbiju u Evropsku uniju? Da li ovim što je Solana danas izjavio? Da li time što je gospodin Solana na sednici Evropskog parlamenta izjavio da je gospodin Tadić taj koji treba da kontroliše bezbednosne službe u Srbiji? Da li to znači da gospodin Tadić zna nešto što mi ne znamo?
Svi znamo da je razlog da bi se nastavili pregovori o Evropskoj uniji hapšenje Ratka Mladića. Da li to možda gospodin Tadić, kao vrhovni komandant Vojske Srbije, a samim tim i obaveštajnih službi u Vojsci, zna gde se nalazi Ratko Mladić, pa nije obavestio one koji bi trebalo da budu obavešteni o njegovom lokalitetu, da bi bio uhapšen i priveden Haškom tribunalu.
Negde se sećam da kada ste bili vlast, a jedan od ministara, da li beše u Saveznoj vladi, gospodin Tadić, držali ste demonstracije, izvodili ste policiju na ulicu, da jedan od haških optuženika ne bude isporučen. Otkud znamo da i sada nešto tako ne znate i da i sada možda nekoga ko je optužen ne krijete. Tada ste jednog pokušali da zaštitite.
Vi ste prekinuli pregovore pre par dana sa Demokratskom strankom Srbije i to je činjenica, i vratili ste ih na početak, sa neprihvatljivim predlogom. Pa mi njih pitamo zbog čega? Nabrojao sam: Cobel, Solana – nešto se dešava.
Ne odgovara nekome ko želi da destabilizuje Srbiju jak predsednik Vlade u Srbiji. Očigledno da to nekome, ko želi da destabilizuje Srbiju, da je oslabi i da nam otme 15% teritorije, ne odgovara jak predsednik Vlade.
Vi pokušavate na svaki način da kao pristanete na to da Vojislav Koštunica bude predsednik Vlade, ali u stvari da bude samo predsednik Vlade na papiru, a da nema nikakvog uticaja na izvršnu vlast u zemlji. Zato sve vreme minirate pregovore o formiranju Vlade sa Demokratskom strankom Srbije, jer očigledno da vam neko ne da da napravite Vladu sa Demokratskom strankom Srbije.
Vi imate očigledno i novog lidera, jer ta politika koju sada vodite i to što ne želite sa Demokratskom strankom Srbije da napravite Vladu, i isti oni koje slušate da ne biste napravili Vladu sa Demokratskom strankom Srbije, jesu isti oni koji su pomagali prethodnih meseci jednu od lista koja je ušla , listu LDP.
Danas ste potpuno sledili Čedomira Jovanovića u svemu i pokazali ste da je Čedomir Jovanović u stvari ponovo postao lider Demokratske stranke, a ne Boris Tadić. Čak i sa onim apsurdnim objašnjenjem da nije završena druga tačka dnevnog reda. Ljudi moji, pa šta da smo tada odmah krenuli na treću tačku, da smo imali dogovore već završene o formiranju vlade i da smo odmah prešli na treću tačku, kad bismo slušali izveštaj.
Znači, apsurdno je bilo to što ste radili, ali očigledno da morate da radite sve ono što radi Čedomir Jovanović u Srbiji, samo što, na vašu žalost, vi i Čeda nikada nećete imati 126 poslanika da biste formirali takvu vladu kakvu vaši nalogodavci žele da formirate.

Dobro veče dame i gospodo poslanici, predsedavajući, reklamiram povredu člana 103, dakle, govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Mi smo imali ovde govornika koji je pričao o rezultatima Vlade, a ja bih da pomenem još neke rezultate, dakle: Nacionalna štedionica, „koferče“, Papurna, „Knjaz“, „Putnik“, „Borka“, „Čulice“, Legija, Topčider, Indeks, Darvin, Šarančić, vozić; je l' treba još?