Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, uvaženi predstavnici sredstava javnog informisanja, poštovani građani Srbije, ovde imam knjigu koju je pokazao danas gospodin Dušan Petrović, koja nosi naziv, izvinjavam se građanima Srbije što ću morati da citiram naziv ove knjige, gde kaže: ''Politički ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice'', autor dr Vojislav Šešelj.
Naravno, sada ću da vam pročitam za šta ćete vi gospodo iz Demokratske stranke Srbije danas dići ruku. Kaže: „Možda bi prevare Vojislava Koštunice prošle nezapaženo da ne postoje knjige prof. dr Vojislava Šešelja. U njima je sve zapisano, sve, i javni i tajni ortakluci, i javne i tajne izdaje Srbije“. To je potpisala ova gospođa, Vjerica Radeta. Za njenog ćete predstavnika sada glasati, koji ima tako lepo mišljenje o vama iz Demokratske stranke Srbije.
Zašto ste nervozni? Pogledajte na šta vam liči Toma Nikolić, on je osedeo od muke, strah ga je da sada ne kaže Vojislav Koštunica, predomislio sam se, nemojte da glasate za njega. I vuče vas i rukama i nogama da se ne javljate za replike, a vi uporno dobacujete. Nemojte da mekećete, budite mirni, sačekajte samo malo i sve ćete čuti.
Dali ste nam ovde biografiju gospodina Tomislava Nikolića. Čitam i neke druge knjige. Postoji knjiga umetničko delo Aleksandra Popovića, ne ovog vašeg Aleksandra Popovića, jedan drugi Aleksandar Popović napisao je ''Razvojni put Bore Šnajdera''. Sada me pitate kakva je sličnost između Bore Šnajdera i Tome Nikolića.
I jedan i drugi su uzimali meru ljudima, samo Bora Šnajder živima, a Toma Nikolić mrtvima.
Sada razvojni put Tome Nikolića. Toma Nikolić, kaže, rođen na Sretenje 52. u Kragujevcu, to je u redu, student, ne piše to ovde, prvih 20 godina mu teško išlo, sad mu krenulo, kad postane predsednik Skupštine, ići će mu još bolje. Od 23. januara 91. godine član je SRS (molim vas, pozovite obezbeđenje da ukloni ogledalo iz ovog ovde dela, nešto viču majmune, neko ogledalo tu stoji), ne kaže da je pre toga sa američkom zastavom mahao ispred američke ambasade i pružao podršku američkom narodu u pravednoj borbi protiv Iraka. To su zaboravili da napišu.
Kaže ovde da je Toma Nikolić primeran radikal. Svi ga uzimaju za primer, niko za ozbiljno. Zaslužan je građanin ove zemlje, zaslužan je za sankcije, izolaciju, siromaštvo, ratna razaranja.
Još kao mali sanjao je da postane predsednik i čuva Srbiju, iako ni tri nacrtane ovce ne zna da sačuva. Ponekad sanja i Lazara, pa ga Lazar pita, ima li Bela Crkva samodrežu gde sam pričestio vojsku? Sanja i Milutina, on ga pita gde je crkva Gračanica, gde je manastir Pećka patrijaršija. Dođe mu u san i sveti Jovan, i sveti car Dečanski i pita ga gde su manastiri Dečani.
A vi, gospodo iz Demokratske stranke Srbije, koji se bavite politikom po principu „i ja sit i ovce na broju“, reče vuk jedući čobanina, sada ćete glasati za njega. Naravno, ima ovde još puno detalja u njegovoj biografiji. Jer, kad se javio za reč danas Tomislav Nikolić, on kaže, pa nemojte da dirate SRS, dirajte mene. Čekajte, gospodine Nikoliću, jeste li vi kandidat grupe građana, udruženja lovaca sa Kube ili ste kandidat SRS.
One SRS koja je odgovorna za bombardovanje. One SRS, za vreme čije vlasti je ubijen Slavko Ćuruvija. One SRS za vreme čije vlasti je ubijen Ivan Stambolić. One SRS koja je bombardovanje proslavila pevanjem i igranjem na mostovima. One SRS koja se danas poziva na bombardovanje mosta u Varvarinu.
Znate li kako je proslavljen ulazak NATO trupa na Kosovo s vaše strane? Vatromet ste u Kruševcu organizovali, dok mi nismo znali gde je 15.000 naših Kruševljana, sram vas bilo.
Danas čujem ovde od SRS, od njihovih predstavnika, kažu – bitange za nas , kažu – ološ za nas. Vi ste zlikovci, to je naziv za vas. Kažu danas žutica to je bolest prljavih ruku, a znate šta se dobija od zarđale kašike? Sepsa, trovanje krvi i to se ne leči, od toga se umire. Žutica se leči.
Danas vi ne morate više da brekćete, niste vi tema, tema su gospoda iz Dremamo spavamo sanjamo stranke, iz Demokratske stranke Srbije. Vi danas glasate za njih.
Vi danas treba da se vratite u Čačak, u Kruševac, u Smederevo i da kažete svojim sugrađanima kako ste mogli da dignete ruku za njih. Pozivam vas, mnogo je lakše dići glavu nego ruku. Mnogo je lakše razmisliti za koga glasate, koje mišljenje imaju o vama.
Šta ćete vi u Čačku kazati kad dođete tamo onim ljudima koje ste 5. oktobra vodili protiv ove politike?
Vi danas pravite koaliciju ne s ljudima, sa vrednosnim sistemom, sa politikom. To su tačke spajanja između Demokratske stranke Srbije i SRS. To je ono što nas spaja.
Ne želja da menjate Srbiju. Kažete, obnovićete Srbiju. Kako ćete vi sa SRS obnoviti Srbiju?
Već vidim, obnavljaju se stari zaboravljeni zanati: abadžijski, bravarski, šusterski, šloserski, obnavlja se sećanje na stari dobri „smederevac“, obnavljaju se redovi za šećer, zejtin, benzin, obnavlja se podela sveta, ponovo se pravi veliki blok dve supersile – Srbije, Iraka, Belorusije, Kube – koji će prevaspitati posrnulu planetu.
Danas sam ovde imao priliku da vidim da predstavnici SRS kažu – vaš predsednik Tadić. Vi imate nekog drugog predsednika, to razumem. Vaš predsednik je Bil Klinton, njemu ste poklonili Kosovo. Vaš predsednik je možda i neko drugi sa zapada.
Vaš predsednik sigurno nije Boris Tadić. Jer zemlja Srbija očigledno nije vaša zemlja, imate rezervnu zemlju. Ne razumem kako to možete da se pozivate na patriotizam i da ne priznajete gospodina Borisa Tadića, i da ga nazivate kaplarom Havijera Solane. I to kaže NATO konjička jedinica, u kojoj se ne zna ko je konj, a ko jahač.
(Iz sale: Ti si konj.)
Naravno, vidim ovde mudrost Dalaj Lame iz vas. Zaboravili ste da ste do pre sedam godina bili na vlasti i sada kažete – evo, to rade strani plaćenici i špijuni. Razumem, to je vaš vokabular, ali ne razumem vas iz Demokratske stranke Srbije.
Gospodin Miloš Aligrudić, opet nije u sali, verovatno hvata zalet od Slavije, malopre je hvatao zalet iz prvog reda da se javi Dušanu Petroviću, sada verovatno od Slavije hvata zalet, kaže – znate, vi ste strani špijuni i strani plaćenici, i dobijate naloge sa Zapada. Jedini ko dobija naloge sa zapada je SRS, a njihov šef se nalazi u najzapadnijem gradu, u Hagu, i to su nalozi sa Zapada.
Nemojte taj vokabular, to je već prevaziđen vokabular. To ne priliči DSS–u, to je već uslovni refleks koji ste razvili druženjem sa SPS–om, i sada sa SRS.
Međutim, uslovni refleksi dolaze iz malog mozga. Morate da koristite veliki mozak, politički da promišljate i da vidite s kim ulazite u koaliciju i s kim delite sistem vrednosti.
Jer, danas se pravi koalicija oko vrednosnog sistema, oko buduće vlade i vi gospodo iz DSS–a, vama se obraćam, i vi iz Nove Srbije, vama se obraćam, koji ćete glasati za ovu koaliciju, vi iz SPS–a niste potrebni, zaista, vama ne treba da se obraćam, vas će otkačiti kada im ne budete trebali, ali vama se obraćam, još jedanput razmislite oko kog vrednosnog sistema vi pravite koaliciju, oko kojih političkih ciljeva.
Ne pravdajte se da je ovo tehnička koalicija i da ovo radite zarad viših državnih interesa. Ovo radite zato što vlast doživljavate kao skup privilegija i to želite da zadržite. Pozivam vas, jer mnogo je lakše dići glavu nego ruku i nemojte glasati za ovo, već za Milenu Milošević. Hvala. (Aplauz.)

Gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo, pretpostavljam da je neko normalno radno vreme ne bih rekao ono što ću sada da kažem, ali je moj prethodnik isto ovako nastupao. Posle izbora nećete me čuti da komentarišem ono što govore poslanici, ali ovo je bilo previše.         Ovakvima veterinari puštaju krv.
(Smeh i aplauz poslanika iz SRS–a.)
Posle 35 godina rada, 15 godina poslaničkog staža, kada zaista niko od poslanika nije mogao reč da mi kaže, doživeo da se u Skupštini pojavi neka uštva koja će meni nešto da kaže. Da vam nije bilo tog Borisa Tadića kada biste vi videli Skupštinu?
Ovde ste prosipali 20 minuta mržnje, šta sve niste rekli poslanicima SRS, a sutra biste skočili da nas hapsite zbog govora mržnje SRS. Uzmite stenogram, sve ovo što ste izgovorili, izgovorili ste meni, Tomislavu Nikoliću. Za vas sam pojam narodnog poslanika. Ući ću u legende u Skupštini, imam 10 knjiga stenografskih beležaka samo onoga što sam ja izgovorio u Skupštini, a vi ste se dočepali prve prilike da napadnete mene.
Mislite da se tako postaje veliki poslanik. Ne, možda će vam aplaudirati još jedanput, a kada se raziđu, reći će – gle, ona naša budala šta je napravila od sebe noćas. Jer to tako ide.
(Aplauz radikala.)
U našoj poslaničkoj grupi takav se ne bi zadržao ni dva dana. Evo, pitajte ih. A svako bi mu u oči rekao – je li budalo, šta si ono radio noćas. Voleo bih da ste pijani. Pronašao bih tu opravdanje.

Gospodin Miodrag Đidić ima repliku.

Razumem nervozu, možda se Vojislav Koštunica predomisli i kaže – nećemo da glasamo za vas. Ako kamere bolje snime Tomislava Nikolića, primetićete kako je osedeo od jutros do noćas od straha da se ne predomisli DSS. Kažite mu da li ćete se predomisliti ili ćete ipak glasati za njega.
Vreme je da to kažete ne zbog njega, već zbog Srbije. Srbija vas je to pitala tokom decembarske i januarske kampanje. Pitali smo vas da li ćete podržati SRS, vi ste ćutali i niste hteli da odgovorite. Sakrili ste se i niste hteli da pogledate u oči ni demokratsku javnost, ni građane Srbije, ni vaše birače.
Moraćete, posle ovog glasanja u Skupštini, posle ovih biranih reči kojima se obraća meni SRS, gde su me ispsovali, izvređali, ali to govori o njima, a ne o meni, da kažete vašim biračima – da li je to sistem vrednosti za koji se zalažete, koji propagirate i da li je to politika u Srbiji koju ćete vi sprovoditi?

Gospodin Vučić.

Dame i gospodo, Toma Nikolić je morao, pre svega, da zaštiti dame. Ne znam gde vi živite. Da li je vama smešan čovek koji je više puta ženama govorio ovde da mekeću, pa iza toga je govorio najstrašnije izraze da se ne zna ko je konj, a ko jahač. Neću na takav način da odgovaram, niti mi pada na pamet da vam tako teškim rečima odgovaram. Solana ne poznaje ovakve, on ih odmah šalje u apoteku ili na još bolje mesto. Ovo je naređenje Solaninog kaplara.
Imam samo da kažem jedno i završio sam, jer je s ovim razgovarati besmisleno, odgovarati ili bilo šta pričati, čovek isto da traži lekove ako se meša s njim. Ali, on je pominjao neke zanate, pa je rekao bravarski, abadžijski itd. Pozivam, kad već tim jezikom govori, sve hećime u Srbiji da dođu da mu pomognu, jer samo u njima je spas. Ovde drugog leka nema niti ga može biti.

Dušan Petrović. Odustaje. Željko Tomić ima reč. Odustaje.  Aleksandar Vlahović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, večeras neću govoriti o onome o čemu su govorile kolege – povratak u vrednosni sistem kakav znamo i pamtimo do 5. oktobra i onog koji se nazirao da se izgrađuje od proleća 2004. godine
Međutim, ne mogu a da ne primetim da mi zaista simpatični napori, pogotovu koalicije DSS–NS, da se jedno par ekselans pitanje proglasi za tehničku stvar. Tako danas izbor predsednika Parlamenta i predlog zajedničkog kandidata koji dolazi iz SRS opravdavaju činjenicom da nije mogao da se podigne dogovor oko formiranja nove vlade i da, kao posledicu, moramo izabrati predsednika Parlamenta i to pet dana pre nego što ističe rok ovom parlamentu, pre nego što se formira, odnosno ne formira Vlada do, ako se ne varam, ponedeljka, 14. maja.
Teško je prihvatiti ovakvo objašnjenje i ne mogu a da ne ponovim ono što su rekle moje kolege da, kada se radi o političkom pitanju, ono iza sebe ima jasnu političku koaliciju i svedoci smo izgradnje i rađanja nove političke koalicije između DSS–a i SRS–a.
To je sasvim legitimna stvar i legitimno pravo svake političke stranke da bira sa kim će da ide u političku koaliciju, ali bilo bi u najmanju ruku pošteno da se jedna i druga strana, a pre svega DSS, obrate građanima i da kažu koliko iznosi i kako izgleda cena formiranja takve političke koalicije.
Mi smo početkom devedesetih godina imali odgovarajuće političke ciljeve oko kojih se formirala politička koalicija. Jedini problem je što ti ciljevi nisu iza sebe imali jasno ispostavljenu cenu građanima, koliko će koštati realizacija ciljeva koja postavlja u to vreme tadašnja politička koalicija.
Kolika je cena političke koalicije koja je na vidiku? Pokušaću da to objasnim iz ugla jednog veoma važnog dokumenta, koji je prošle godine usvojila Vlada Republike Srbije, a to je dokument koji se odnosi na strategiju razvoja nacionalne privrede Srbije.
U toj strategiji razvoja autori strategije i izvršna vlast je vrlo jasno precizirala rok prisajedinjenja Srbije EU. Taj rok je do 2012. godine, a do tada se mora postići prosečna stopa rasta bruto društvenog proizvoda od 7%.
Da bi se postigla prosečna stopa rasta od 7% do 2012. godine i da bi se Srbija pripremila za ulazak u EU, neophodan je adekvatni, zahtevani nivo direktnih stranih investicija. Taj nivo direktnih stranih investicija iznosi godišnje 3,6 milijardi dolara.
Kako stvari stoje, u ovoj godini imaćemo tek možda šestinu onoga što je ostvareno u 2006. godini.
Kako stvari stoje i kako nam dolaze poruke iz sveta, koliko god nam se te poruke ne sviđale, mi ćemo gospodo ostati bez direktnih stranih investicija, koje za našu zemlju znače nova radna mesta.
Čuli ste vrlo jasne poruke naših evropskih prijatelja. Evropski prijatelji ne smatraju da se svetla ekonomska perspektiva i budućnost ove zemlje gradi tako što će se koalicija praviti sa onim političkim snagama koje su i čija je vladavina karakterisala devedesete godine, godine propadanja.
Prema tome, zaista pozivam sve članove parlamenta, dakle, sve poslanike da veoma oprezno i na veoma pažljiv način upotrebljavaju reči i kvalifikuju, pre svega, naše prijateljske zemlje u EU.
Jer, podsetiću vas, u ovom trenutku zahvaljujući direktnim stranim investicijama, koje su došle kroz privatizaciju ili preko direktnih grinfild investicija, 200.000 radnih mesta u Srbiji postoji.
Povlačenje stranih investitora iz Srbije značiće momentalni ostanak 200.000 ljudi bez posla, a to se može desiti ukoliko zemlja sklizne ponovno u ekonomsku izolaciju.
Neću govoriti šta će značiti ovakva politička koalicija i koliko će iznositi cena ove političke koalicije na trenutnu makroekonomsku ravnotežu i da li će, imajući u vidu poruke koje su nam stizale tokom današnjeg dana, da će se usvajanjem budžeta usvojiti amandmani koji znače, između ostalog, podizanje javne potrošnje, da li će ova politička koalicija biti u stanju da smanji javnu potrošnju za pet procentnih poena bruto društvenog proizvoda. Svakako da neće.
Šta to znači za građane Srbije? Ovo ne govorim vama, govorim građanima Srbije. To znači ponovno uvođenje Srbije u ekonomsku destabilizaciju. To znači ponovno ekonomsko propadanje ili najmanje ekonomski zastoj.
Da li građani Srbije zaslužuju da plate takvu cenu? Ponovo, posle ogromne cene koja je plaćena zahvaljujući političkim zabludama i nerealnim političkim projektima tokom devedesetih godina, svakako da ne.
U najmanju ruku, draga moja gospodo iz DSS–a i NS–a, morate građanima reći kolika je cena ovoga za vas tehničkog projekta, odnosno tehničke odluke, suštinski političke koalicije koja je na vidiku. Jer ukoliko se to desi, svakako da će se na dugi rok, i verujem da je to jedina pozitivna stvar i rekao bih pozitivni efekat ovakve odluke, pojednostaviti politička scena.
Mi lagano idemo ka bipolarnoj političkoj sceni u Srbiji, s tom razlikom što na toj političkoj sceni na jednoj strani će biti DS, sa svojim sestrinskim strankama, koje pripadaju istom političkom bloku, a na drugoj strani u bliskoj budućnosti ne vidim DSS, koja će biti stožer. Hvala vam najlepše.