Ima repliku narodni poslanik Radić.

Gospodine Pastor, sigurno da nije tema današnje rasprave SO Subotica, ali nisu tema ni nacionalne manjine. Kada pričate o statutu SO Subotica, onda morate i da ga poznajete. Ako niste odbornik, mogli ste da se potrudite da ga pročitate, a pratili ste, vidim, skupštine lokalnog parlamenta i mogli ste toliko da znate.
U lokalnom poslovniku SO Subotica, da bi pripadnici nacionalnih manjina bili zastupljeni u Odboru, uslov je da ih je preko 1.000.
Ne mogu da razumem da Bunjevaca u Subotici nema 1.000, ako ih se tako izjasnilo 16.000. Roma ima oko pet-šest hiljada. Jednostavno, te nacionalne manjine, koje nisu sa vama u koaliciji, vama nisu potrebne ni u lokalnom parlamentu, niti igde, a poznato je, uopšte, u Subotici da neke nacionalne manjine, kao Savez vojvođanskih Hrvata, uživaju ogromne privilegije. To je vaša demokratija.

Molim vas, gospodine Šajn, dozvolite da se ovo završi, pa ću vam dati reč, da ne bismo prekidali govornike.

Poštovani gospodine Radiću, nisam pričao o nacionalnim manjinama i njihovoj poziciji u Republici Srbiji. Naravno, imaćemo zakonske predloge ako se konstituiše ova skupština u pravom smislu, ako izaberemo potpredsednike, tačnije, ako izaberete potpredsednike, skupštinske odbore i ako budemo u prilici da predlažemo zakone. Imamo projekte zakona, izmene i dopune zakona, koje ćemo odmah predati predsedniku Narodne skupštine.

Još jednom ponavljam da sada nisam govorio o položaju nacionalnih manjina, već sam samo obavestio predsednika i sekretara Narodne skupštine Republike Srbije da u skladu sa Poslovnikom, član 231. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, nameravam ubuduće sa ove govornice da govorim i na maternjem jeziku, iz jednog jedinog razloga - ako sve ostale stranke govore sa ove govornice svojim biračima, onda i ja moram svojim biračima, prvenstveno, da govorim na mađarskom jeziku.

Hvala lepo.

Vaše pravo da govorite na mađarskom jeziku je neprikosnovene i neotuđivo i Skupština će vam omogućiti to pravo. (Aplauz)
Ne bih voleo da je ta vaša želja izraz nekog otpora prema predsedniku Narodne skupštine, jer je ta vaša želja neko vraćanje u prošlost. U vreme demokratije, od 2000. godine naovamo, nismo imali zahteve za prevođenje na maternji jezik.
Dozvolite nam samo da se Skupština organizuje. Stoga bih vas zamolio da još neko vreme govorite ovim izvanrednim srpskim jezikom, koji odlično znate, dok ne organizujemo prevođenje.
Zamolio bih i ostale narodne poslanike koji govore maternjim jezikom, ne samo mađarski, već i drugi, da nas blagovremeno obaveste o tome, pošto su dužni da to urade po Poslovniku, da li žele da se služe maternjim jezikom, da bismo mogli i to da omogućimo.
(Aplauz)
U međuvremenu sam ostao u nedoumici da li su u Subotici pripadnici Saveta nacionalnih manjina samo odbornici ili i pripadnici nacionalnih manjina.
Niste odgovorili na to pitanje i mislim da bi trebalo da pokrenete u Subotici, u Skupštini opštine, raspravu i da uključite i pripadnike Roma u Savet nacionalnih manjina, odnosno da ovu toleranciju koju sada imamo u Skupštini Srbije prenesemo u sve lokalne skupštine u Srbiji.
Hvala najlepše.

Javljam se u ime romske političke partije u vezi sa Skupštinom opštine Subotica i to je razlog zbog kojeg sam tražio repliku.
Prvenstveno moramo da shvatimo da su građani Srbije prestali da glasaju po tome ko je veći Rom, ko je veći Mađar, ko je veći Srbin. Građani Srbije glasaju za onoga ko će ponuditi bolji ekonomski program, to njih interesuje. Oni, prvenstveno, traže rešavanje socijalnih pitanja i pitanja zapošljavanja.
Ukoliko bismo ovde u Skupštini više govorili o tome i stvorili uslove, ako bismo se, na različitim nivoima vlasti, svi založili da građani Srbije bolje žive, onda bi sigurno te partije imale više ljudi u Parlamentu Srbije, više ljudi u Parlamentu Vojvodine i više ljudi u opštinskim odborima.
To je toliko vezano za izbornu kampanju.
Mislim da nije dobro da se sa ove govornice sada podstiču neki međunacionalni sukobi, umesto tolerancije, jer je Srbija tolerantna država, ali postoje pojedinci koji su malo drugačiji nego građani Srbije i dajte da to više ovde ne inspirišemo.
Vezano za Suboticu, evo, sačekaću dok se poslanici dogovore među sobom i nastave da me slušaju, predsedniče. Sačekaću da se ispričamo po debatnim klubovima, a onda ću da nastavim, jer obraćam se ovde poslanicima, a ne sam sebi.
Prema tome, zakon je vrlo jasan, saveti za međunacionalne odnose nisu radna tela skupštine opštine, niti radna tela određenih političkih partija. Saveti za međunacionalne odnose su predstavnička tela nacionalnih zajednica i korektivi vlasti aktuelnih, izabranih skupština na lokalnom nivou. Prema tome, ukoliko imate Nacionalni savet romske nacionalne manjine, ili Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, ili bilo koje nacionalne manjine, kao korektiv vlasti Republičkog parlamenta, Republičke vlade, onda ne može korektiv da bude imenovan iz istog sastava, jer ja tu vidim sukob interesa.
Prema tome, nema nikakvog razloga da u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, u svim opštinama gde žive Romi, a hvala Bogu, u ovoj dobronamernoj državi žive u svim opštinama, oni ne budu u savetima za međunacionalne odnose i ne pomognu državi Srbiji, svojim opštinama, u daljoj izgradnji tolerantnog društva.
Drugačije ih guramo na marginu, ostavljamo ih u mahalama gde ne mogu da žive, drugačije ih guramo u socijalnu bedu, jer ne mogu da komuniciraju sa zajednicom i onda kako da se integrišu.
Dakle, molim sve poslanike u Skupštini Srbije da prenesu i svojim političkim partijama i svojim opštinama, da se svi založimo za to da u savetima za međunacionalne odnose budu svugde Romi, pa i tamo gde ih nema jedan odsto.
Ako smo rekli da u Skupštinu Srbije nacionalne manjine mogu da uđu pod povoljnijim uslovima i pokazali smo ovde da postoje afirmativne mere prema nacionalnim manjinama, dajte da to uradimo i prema Romima, koji su socijalno najugroženija kategorija. Mislim da će to da bude naš doprinos. Ako to svako bude u svojoj opštini uradio, pokazaćemo da zaista vodimo računa o Romima. Hvala najlepše.
Dakle, Romi nisu u odborima skupština opština, jer odbori su radna tela, a radna tela čine izabrani odbornici. Negde je to drugačije, a mi se nosimo mišlju da se i u Skupštini Srbije izgrade novi modeli u novim poslovnicima, jer ovaj poslovnik nije u skladu sa Ustavom, ovaj poslovnik nije u skladu sa demokratskim tekovinama. Treba da vidimo na koji način građani Srbije mogu više da učestvuju u procesu definisanja demokratske inicijative u svim institucijama.
Najlepše hvala, predsedniče, što ste mi dozvolili malo više da govorim nego što vreme predlaže.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Javio sam se, poštovane kolege, sa namerom da reklamiram povredu Poslovnika u vezi sa dnevnim redom Skupštine, sa željom, mojom i većine poslanika ove narodne skupštine, da se vratimo radu Narodne skupštine i onoj temi koja je na dnevnom redu.
Zašto ovo govorim? Ušli smo u jednu priču koja izlazi iz okvira i dnevnog reda i onoga što zakon predviđa. Sticajem nekih okolnosti, imao sam kod sebe Zakon o lokalnoj samoupravi koji vrlo jasno reguliše ovo pitanje i nema potrebe da se poslanici, preko skupštinske govornice, prepucavaju i da prikazuju sebe većim ili manjim zagovornicima poštovanja prava pripadnika manjina.
Član 63. Zakona o lokalnoj samoupravi vrlo precizno kaže: "U nacionalno mešovitim opštinama osniva se savet za međunacionalne odnose, koji čine predstavnici svih nacionalnih i etničkih zajednica. Kao nacionalno mešovite opštine, u smislu ovog zakona, smatraju se opštine u kojima jedna nacionalna zajednica čini više od pet posto od ukupnog broja stanovnika ili sve zajednice čine više od 10 posto prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji. Predstavnike u savetu za međunacionalne odnose mogu imati zajednice sa više od jedan posto učešća u ukupnom stanovništvu opštine".
Mislim da stvarno nema potrebe za dalje priče.
Još nešto, kada sam se već javio, gospodine predsedniče, želeo bih da skrenem pažnju još na jednu dimenziju koje smo juče bili svedoci.
Za mene, kao poslanika ovog cenjenog doma od 2001. godine, stvarno je neshvatljiv onakav izliv negativnih emocija kakav sam doživeo juče i prekjuče, tokom čina konstituisanja ove skupštine i izbora predsednika Narodne skupštine, od strane pojedinih poslanika, kao i ono što se čulo za ovom skupštinskom govornicom. Ovo govorim zato što smo u proteklih par dana mogli da čujemo sve, samo ne o onom što je na dnevnom redu. Naime, bili smo u situaciji, povodom izbora predsednika Narodne skupštine, znači, ne govorim o čoveku, ali ako treba i o čoveku koji je sada izabran, da čujemo sve samo ne o kandidatu ili slično.
Ovo ne govorim slučajno. Parlament postoji 17 godina i različiti ljudi iz različitih političkih opcija su bili predsednici Parlamenta. Nisam čuo do prekjuče da je demokratsko jedno ili drugo.
Nemojte da varate građane Republike Srbije. Nije problem što je predsednik Skupštine iz jedne parlamentarne stranke, nego je problem što to ne odgovara nekim partijskim i nekim interesima van ove kuće.
Mi smo imali predsednika Parlamenta iz najmanje političke stranke u okviru DOS-a, ili iz neke malo manje u pređašnjoj koaliciji, pa niko od toga nije pravio slučaj. Sada imamo predsednika Parlamenta iz najbrojnije poslaničke grupe, pa je to problem. Bilo bi pošteno reći građanima Republike Srbije da problem nije personalni, nego je problem interesni. Neke su stranke videle sebe na nekim mestima, a neke države svoje predstavnike u Parlamentu ili na čelu Parlamenta.
I nešto o govoru mržnje, ponovo o govoru mržnje.
Drago mi je što ni kolega Vučić ni kolega Dinkić nisu danas ovde, zato što sam uočio jednu zanimljivu situaciju. Svi tzv. nezavisni mediji i nevladine organizacije su osuli drvlje i kamenje na izjave pojedinih predstavnika, konkretno, na gospodina Krasića, u prethodnom sazivu Narodne skupštine, kada je dao određenu kvalifikaciju o kandidatu grupe G17 plus, kada je osudio ili dao izjavu vezanu za određenu pripadnost, pripadnost jednom pokretu.
Zanimljivo je da niko nije juče reagovao, nije rekao ni reč zato što je, primera radi, poslanik ovog cenjenog doma optužen da je ubica. Niko nije rekao ni reč.
Znate, pripadnost nekom političkom pokretu ili opciji, naravno da nije dobra, ali to još uvek ne znači da je čovek ubica, a nekome reći da je ubica tek tako, to je o.k. Zašto? Zato što to kaže neko ko sebe predstavlja kao demokratu.
Mislim da je to sramota za Narodnu skupštinu Republike Srbije i govori o tome koliko ovde postoje ti dvojni kriterijumi. Nekima je dozvoljeno da govore sve, jer su oni sebe kvalifikovali kao demokrate, pa im je sve dozvoljeno, a drugima nije dozvoljeno da govore ništa.
Kada sam već ovde, za ovom govornicom, moram da kažem da je dobro što je Nacionalni servis prikazao deo atmosfere u vezi sa izborom predsednika Narodne skupštine, ali nije dobro što nije prikazao onaj drugi deo skupštinske rasprave - o razgovorima o formiranju vlade i o potrebi kontrole nad službama bezbednosti. Nije dobro što to Nacionalna televizija nije prikazala.
Ovo govorim ne samo u kontekstu onoga što je govorio gospodin Aligrudić, nego, evo, i danas vidite izjave stranih predstavnika da je Solana pogrešio što je rekao «crno na belo» da Tadić treba da kontroliše službe bezbednosti.
Znači, suština, ipak, jeste u službama bezbednosti i u želji jedne političke opcije da kontroliše službe bezbednosti, da bi kontrolisala sve nas, da bi kontrolisala Srbiju, jer neko ima potrebu da kontroliše službe bezbednosti. Više bih voleo, to sam pomenuo i preksinoć, da je bilo govora o službama bezbednosti sa stanovišta potrebe da Skupština kontroliše službe bezbednosti i da se donesu zakoni koji će omogućiti da Narodna skupština kontroliše službe bezbednosti i da se službe bezbednosti unaprede da štite državu, da suzbiju kriminal, a ne da jedna politička opcija ili jedan čovek kontrolišu službe bezbednosti.
Šta to znači - jedan čovek?
Predsednik Srbije nema ustavna ovlašćenja da kontroliše službe bezbednosti. Kako onda jedan čovek, taj čovek, može da kontroliše službe bezbednosti? Preko svoje partije. Znači, treba da dovedemo svog čoveka. To je, nažalost, gospodin Petrović potvrdio one večeri, da je suština da Demokratska stranka kontroliše službe bezbednosti. Ovo sve pominjem, nažalost, kao negativne primere onoga što u Srbiji jeste i onoga što nam se zbiva.
Gospodine predsedniče, molim da u daljem toku ove sednice Narodne skupštine primenjujete ovlašćenja predsednika Narodne skupštine i odredbe Poslovnika i da se držimo tačke dnevnog reda koja se zove konstituisanje Skupštine i izbor potpredsednika.
Oni koji su krenuli u kampanju, srećno im bilo, ali neka van ove sale pričaju o političkim opcijama, o tome šta su želeli, šta su mislili, a i neka objasne šta su kome obećali, očekujući da će biti na ovim mestima.
Građani Srbije ne zaslužuju da slušaju neke prazne stranačke priče, pogotovo što ne znaju šta stoji iza.
Treba da se vratimo radu, da izaberemo, ako možemo, potpredsednike, odbore, i da idemo dalje, pošto verovatno ima još zakona koji su na dnevnom redu Skupštine, a za koje su građani Republike Srbije zainteresovani da budu usvojeni.

Kada bih primenjivao Poslovnik, gospodine Obradoviću, odavno bih vas opominjao, oduzimao reč. Ipak, mislim da je bolje ovako, da izgovorite sve što želite. Mislim da je atmosfera u velikoj meri tolerantna i da nema potrebe da primenjujem rigidne odredbe Poslovnika. Samo nastavite, a neka na moju dušu padne teret ako Skupština ne bude dobro radila.
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neću reći ništa novo ako reklamiram povredu Poslovnika, član 100. - da poslanici mogu govoriti samo o onome što je na dnevnom redu. Međutim, izlaganje šefa Poslaničkog kluba nacionalnih manjina pretvorilo se ovde u debatu o položaju nacionalnih manjina, o tome da li su manjine uplašene izborom Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine.
Kada već o tome govorimo, želeo bih samo jedno objašnjenje od šefa Poslaničke grupe nacionalnih manjina.
Potpuno dobronamerno podržavam sve ono što je on ovde rekao, ali da li on predstavlja i poslanike Liste za Sandžak - dr Sulejman Ugljanin, obzirom na to da oni nisu glasali za demokratskog kandidata, iako su imali obavezu, jer je zaključak Poslaničkog kluba manjina bio da oni podrže kandidata Milenu Milošević.
Očigledno, dva poslanika Sulejmana Ugljanina nisu tako glasala, pobegli su iz sale, nisu hteli da se zamere novoj skupštinskoj većini, ostavljajući mogućnost da, ukoliko bude formirana vlada te skupštinske većine, učestvuju u vlasti. To moram da kažem zbog birača u Sandžaku, pre svega, bošnjačke nacionalne zajednice, da bi javnost u Srbiji i Sandžaku znala pravu istinu.
Hvala vam.