Mogli ste to da mi date i ispred sale, isto bih ga stavio.

Diskusija u ovom parlamentu može da izgleda pristojno iako se ne slažemo.
Dakle, gospodine Todoroviću, želim da vam kažem da zaista ne sporim ničije pravo. Niti mogu, niti mi pada na pamet, niti je to u mojoj prirodi, kao ni u prirodi bilo kog člana Demokratske stranke, da sporim pravo članova, simpatizera i glasača Srpske radikalne stranke da zastupaju one stavove za koje misle da su u interesu Srbije.
Mislimo da stavovi koje vi zastupate nisu u interesu Srbije i naše je pravo da to kažemo kao što vi kažete vaš stav.
Želim nešto drugo da kažem, o tome se mnogo govori.
Vi govorite o civilnoj kontroli službe bezbednosti Vojske, policije itd. Gospodine Todoroviću, civilna kontrola je jedno, ono o čemu ste vi govorili jeste parlamentarna institucionalna kontrola. Kada se pominje kontrola od strane Parlamenta i predsednika Republike kao dela bicefalne izvršne vlasti, radi se, jednostavno, o tome da takva kontrola u demokratski razvijenim državama i tradiciji Evrope postoji. Dakle, postoji kontrola predsednika republike u svakoj od država, postoji kontrola parlamenta, i mi ćemo, nadam se, u ovom vašem savezu SRS i DSS, ipak promeniti naš poslovnik i uspostaviti odbor za odbranu i odbor za kontrolu službi bezbednosti. Očekujem da će se to desiti vrlo brzo, ukoliko ovaj saziv Parlamenta potraje.
Dakle, to je vezano za te primedbe od strane Evropske unije. A, zašto su te primedbe upućene - zbog onoga što naši građani naše države znaju, ili bar osećaju, a to je da su službe bezbednosti u prethodne dve ili tri godine radile bez, čini mi se, ikakve kontrole, i Parlamenta, i predsednika Republike, i civilnog društva. Dakle, ono što ste vi govorili, civilna kontrola je nešto sasvim treće, to je kontrola civilnog društva koja se ostvaruje kroz neke druge mehanizme.
Naša država ima izvesnih problema zbog toga što službe bezbednosti, pre svega, policija, nisu sposobne da određene obaveze, na koje su se i ova i prethodna vlada obavezale i obećale da će ih izvršiti, izvrše. Zbog toga je neophodno da se uspostavi sistem kontrole tih službi i da se obaveze prema međunarodnoj zajednici ostvare.
Mislim da je u tom smislu vaša replika posle mog izlaganja bila nepotrebna.
Hvala vam.

Ja sam jutros prozvao šefove poslaničkih grupa, ako još neko želi reč, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se u ime Poslaničke grupe manjina, kao predsednik Poslaničke grupe manjina.

U utorak, u jutarnjim satima, svima nama je postalo jasno da su se granice između demokratskih i nedemokratskih snaga u ovom domu promenile. Izborom gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine, koji ne sporimo, u skladu sa procedurom, većinom glasova izabran je za predsednika Parlamenta, promenile su se granice između demokratskog i nedemokratskog bloka.

Činjenica da je član Srpske radikalne stranke izabran na tako odgovornu državnu funkciju je teško objašnjiva 2007. godine.

Čini nam se da se vraćamo u devedesete godine, kada je svima nama bilo vrlo teško, iz već iznetih, poznatih razloga.

U proteklim godinama je uloženo mnogo rada i truda u demokratizaciju naše zemlje, a 9. maja treba posebno naglasiti - mnogo rada i truda i u proces približavanja naše zemlje EU. Srbija i njeni građani ne zaslužuju da se vraćaju unazad.

Ujedno, moramo konstatovati da je ova situacija izazvana isključivo nemogućnošću dogovora DS, DSS i G17 plus o demokratskoj vladi Republike Srbije. Nesposobnost i neodgovornost pojedinih stranaka, pokazana u proteklim mesecima, nas udaljava od priželjkivanih evropskih integracija.

Danas već možemo videti i konkretne prve znake ovog udaljavanja. Ne vredi govoriti o prošlosti.

Reći ću nekoliko rečenica o poziciji narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara i poslanika koji pripadaju Poslaničkoj grupi manjina u radu Parlamenta sledećih dana.

Savez vojvođanskih Mađara i ostale stranke koje pripadaju Poslaničkoj grupi manjina u ovom cenjenom domu su dobile mandat od birača da bi delotvorno predstavljali njihove interese. Zbog toga će naši poslanici i ubuduće konstruktivno učestvovati u radu cenjenog Parlamenta.

S druge strane, Poslanička grupa manjina i SVM ne žele predložiti članove za stručne odbore Narodne skupštine i neće imati kandidata za potpredsednika Parlamenta, niti će bilo koga podržati od predloženih kandidata.

Time naše stranke, koje i dalje nesumnjivo spadaju u red stranaka demokratskog bloka, žele iskazati nezadovoljstvo činjenicom da je u 2007. godini narodni poslanik iz SRS mogao postati predsednik ovog cenjenog doma.

U ponedeljak smo se uverili i u to da je predizborna kampanja u punom jeku.

Do danas sam u Narodnoj skupštini govorio na srpskom jeziku, ali, zbog toga da bi narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara imali šanse da se sa ove govornice obraćaju svojim biračima, kao i sve ostale stranke, molim predsednika i sekretara Narodne skupštine da se, počev od sledećeg dana zasedanja, u skladu sa stavom 2. člana 231. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obezbedi prevođenje našeg usmenog izlaganja na srpski jezik.

U članu 231. stav 2. Poslovnika piše: «Narodni poslanik ima pravo da na sednicama Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine, predviđene ovim poslovnikom, podnosi na svom maternjem jeziku.

Narodni poslanik koji ima nameru da se u radu Narodne skupštine služi maternjim jezikom , u smislu stava 2. ovog člana, bilo stalno, bilo u određenom slučaju, dužan je da o tome blagovremeno obavesti sekretara Narodne skupštine, kako bi se obezbedilo prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenata koje je podneo na srpski jezik.»

Moram da kažem, s ponosom, da među glasačima SVM ima i građana drugih nacionalnosti, i Srba, i pripadnika ostalih manjina, ali, naravno, ogromnu većinu naših birača čine građani mađarske nacionalnosti.

I, ako je već počela predizborna kampanja, moram govoriti svojim biračima, kao što to čine i drugi narodni poslanici u ovom cenjenom domu od ponedeljka ove nedelje.

Mi ćemo u skladu s našim pravom formulisanim u navedenom članu Poslovnika, ubuduće na sednicama Narodne skupštine možda govoriti i na mađarskom jeziku.

Jutros sam predao svoj zahtev službi Narodne skupštine, a isto tako, u skladu sa Poslovnikom, predajem kopiju ovog zahteva sekretaru Narodne skupštine. Hvala lepo.

Izvolite.

Javljam se po Poslovniku, član 1, u vezi s ovim prethodnim govorom.
Verujem da su nacionalne manjine koje žive u ovoj Srbiji i do sada imale potpuno jednaka prava, ista prava kao i većinski narod u Srbiji.
U Kikindi je, ne znam zašto je problem što je radikal sada predsednik ove skupštine, predsednik opštine, takođe, radikal, već dve i po godine. U Kikindi je predsednik Skupštine, isto, radikal i Mađar, dve i po godine.
U Kikindi nije bilo, ni pre radikala niti sada, nikakvih problema na nacionalnoj osnovi. Kikinda je grad gde ljudi žive u potpunoj toleranciji, tako da izbor radikala za predsednika u Kikindi nije doveo ni do kakve lošije promene, nego čak nabolje, u vezi s međunacionalnim odnosima.
Još nešto bih rekao. Što se tiče prava da se govori na mađarskom jeziku, mislim da će to predsednik Skupštine omogućiti. Toliko sam hteo da kažem.

Ima reč narodni poslanik Gojko Radić.

Priča o demokratiji nam je poznata i, pošto vam smeta predsednik Skupštine zato što je radikal, ne bi bilo lepo da o demokratiji ovde govorite. Jer, ima poslanika ovde iz Subotice, a mi znamo kakva je vaša demokratija u Subotici.
Kada smo formirali Odbor za nacionalne odnose u Subotici, vašoj većini i vašem predsedniku nije palo na pamet da stave pripadnike nacionalnih manjina u Odbor.
U naš odbor za nacionalne manjine u Subotici, voljom vaše većine i Demokratske stranke, nije dozvoljeno da uđu Romi, muslimani, nego ste se pozivali i hteli da nam date jednu manjinu koja ne postoji u Subotici, crnogorsku nacionalnu manjinu, pokušali ste da stavite jednog Crnogorca.
Eto, to je vaša demokratija i o vašoj demokratiji nemojte ovde suviše da pričate. Mi imamo dosta podataka o vašoj demokratiji, ali o tome danas ne bih govorio, jer nije tema dnevnog reda. Biće zato prilike u ovom sazivu Parlamenta i čućemo još dosta o vašoj demokratiji. (Aplauz.)

ima reč Pastor Balint.

Gospodo narodni poslanici, gospodine Radiću, vi vrlo dobro znate, pošto ste odbornik u SO Subotica, da su u skladu sa odlukom SO Subotica u Savet za međunacionalne odnose mogli da uđu jedino odbornici. Romi danas nemaju odbornike i nijedna romska stranka ih do sada nije imala u SO, a iskreno se nadam da će na sledećim lokalnim izborima ući i predstavnici parlamentarnih stranaka Roma u SO Subotica. Sigurno će u tom slučaju imati, prema odluci SO Subotica, članove u Odboru za međunacionalne odnose, odnosno Savetu u SO Subotica.

U raznim lokalnim samoupravama ovo pitanje je rešeno na razne načine. U Subotici je rešeno tako da jedino odbornici mogu biti članovi ovog saveta za međunacionalne odnose i mogu da kažem da na taj način nije ni u kom slučaju prekršena demokratija, ni na koji način nije prekršen statut SO Subotica i nijedna druga odluka SO Subotica. To sam morao da kažem radi istine.

Inače, nemam nameru da u vezi s ovim pitanjima repliciram, jer sam siguran da to ne interesuje ostale narodne poslanike, a ni građane Srbije. Koliko je meni poznato, danas je na dnevnom redu izbor potpredsednika i radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije a ne SO Subotica. Zahvaljujem.