Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, poslanici, uvaženi predstavnici sredstava javnog informisanja, građani Srbije, javio sam se po Poslovniku, članu 103, koji kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad sam se već javio, i ja sam dobio neko pismo iz Kraljeva, u kome me pitaju hiljade građana Kraljeva kako ste vi ono glasali na javnoj prozivci, gospodine Joviću, kako ste glasali za izbor predsednika Skupštine i niste li vi onaj Jović koji je glasovima Srpske radikalne stranke smenjen sa mesta predsednika opštine Kraljevo?

Možete li da nam pročitate to pismo?

Nema potrebe, jako je dugo i ima mnogo strana.  Vama ću da ga dam, gospodine Nikoliću, ako vas zanima, a daću vam i izveštaj policije o tome kako su radikali falsifikovali potpis.

Nemojte meni da date, dajte Skupštini.

Pitali ste vi mene, pa vama odgovaram. Nije me pitala Skupština.
Dakle, vas pitam, gospodine Joviću, niste li vi osmeh pretvarali u podsmeh, niste li vi prodali veru za večeru, niste li vi izneverili nadu, možda je samo ljubav još ostala, ali sledeći put mislite o tome kako ste glasali kada čitate ovakva pisma.
Hvala.

Bolje vi meni dajte to pismo.

Uvaženi kolega, svako od nas u životu, makar u sebi i u svojoj glavi, mora da napravi neki sistem vrednosti i hijerarhiju odgovornosti prema nekim stvarima.
To što se meni lično desilo u Kraljevu, to zbog čega sam podneo ostavku na mesto predsednika Skupštine, odnosno opštine Kraljevo, nema zaista nikakve veze sa potrebom da država Srbija dobije svoje institucije, da državu Srbiju ima ko da predstavlja i brani, jer se nalazimo zaista u teškoj političkoj krizi.
Hajde i da se dogovore čelnici političkih stranaka u Srbiji ili da se ide ponovo na parlamentarne izbore, što će se, izgleda, najverovatnije dogoditi, a u međuvremenu Ujedinjene nacije donesu neku rezoluciju, novu rezoluciju, odnosno Savet bezbednosti, o budućnosti, o statusu države Srbije, odnosno Kosova i Metohije. Ko će na to reagovati?
Rekli ste, odnosno pravnici kažu da na to ne mogu da reaguju predsedavajući na sednici Skupštine, već predsednik Skupštine. Očito je da ovde nije bilo dogovora oko toga ko će to biti i kako će se napraviti većina dovoljna da se formira Vlada Republike Srbije. Žalosno je što do toga nije došlo i žalosno je što smo morali da tražimo neke druge kompromise da bi se došlo do formiranja makar jedne institucije, koja se zove Parlament.
To što se desilo u Kraljevu i to što se desilo meni, druga je priča i ne bih o tome otvarao raspravu ovde.

Miloš Jevtić

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, isključivo ću govoriti o tački dnevnog reda koju danas imamo pred sobom, a to je izbor potpredsednika Narodne skupštine, kao i članova skupštinskih odbora i radnih tela.
Mislim da je praksa koja je uspostavljena u poslednja dva saziva, dakle, u poslednjih sedam godina, bila apsolutno ispravna - sve parlamentarne stranke koje su zastupljene u ovom parlamentu, a koje su relevantne, imale su svoje potpredsednike Skupštine. Mislim da tu praksu definitivno treba pozdraviti i ne treba je menjati. Takođe, praksa je bila da stranke ne komentarišu pojedinačne predloge ostalih parlamentarnih frakcija i Demokratska stranka će tu praksu u potpunosti poštovati i danas.
Dakle, mi ne želimo ni da komentarišemo, ni da osporavamo mogućnost Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke ili Socijalističke partije Srbije da predlože svoje kandidate za potpredsednike Skupštine, kao i za članove radnih tela. Međutim, Demokratska stranka ne želi da u ovom trenutku da svog kandidata za potpredsednika Skupštine, kao ni kandidate za ostala radna tela, zato što ova praksa, koja je do sada uspostavljena, nije u potpunosti ispoštovana. Naime, u svim prethodnim slučajevima, skupštinska većina koja je bila uspostavljena za izbor predsednika Parlamenta i potpredsednika nešto kasnije je, zapravo, bila ona skupštinska većina koja je činila i buduću vladu. Zapravo, i broj poslanika koji je neophodan za izbor predsednika Parlamenta i za premijera Republike Srbije je identičan, dakle, 126.
U ovom slučaju, bar dve stranke koje čine parlamentarnu većinu, a to su u ovom trenutku Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije, poriču da je izbor predsednika Parlamenta politički akt i poriču da će to biti većina koja će činiti buduću vladu Republike Srbije.
Dakle, u ovom trenutku mi ne znamo da li smo predsednika Skupštine i buduće potpredsednike skupštine izabrali kao privremeno rešenje, na pet dana, pa ćemo od ponedeljka imati novu situaciju i nove izbore, ili je to trajno rešenje koje će za rezultat imati formiranje nove vlade.
Meni su sva objašnjenja koja sam do sada čuo iz redova DSS i SRS zvučala prilično naivno, ali definitivno ćemo morati da sačekamo istek zakonskog roka, dakle 15. maj, da vidimo šta je suština sa kojom se suočavamo.
Suštinski razlog zašto Demokratska stranka neće dati svog kandidata za potpredsednika Parlamenta jeste što je temeljni princip DS i temeljni pravac kojim želimo da se krećemo i da vodimo našu zemlju, pravac evropskih integracija.
Vrlo kratko ću analizirati situaciju do ponedeljka, do samog izbora predsednika Parlamenta.
Situacija u kojoj se Srbija nalazila u ovoj oblasti bila je zaista nezavidna čitavom regionu koji se danas naziva Zapadni Balkan; nalazimo se poslednji na listi svih zemalja u procesu integracija. Sve ostale zemlje su otišle mnogo dalje od nas, uključujući Bugarsku i Rumuniju, koje su postale članice Evropske unije 1. januara 2007. godine, kao i Makedoniju i Hrvatsku, koje imaju status zvaničnog kandidata. Čak i Crna Gora odnedavno ima potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Albanija, takođe, od pre neku godinu. Srbija je jedina zemlja u regionu, i čini mi se i u Evropi, koja nema apsolutno nikakav odnos sa EU. Naši pregovori su prekinuti zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Mislim da je to situacija nad kojom bismo svi morali da budemo jako zabrinuti.
Od ponedeljka, izborom Tomislava Nikolića za predsednika Parlamenta, ta situacija se dramatično pogoršava. Ono što smo tvrdili - da će izborom predsednika Narodne skupštine iz redova SRS nastupiti štetne posledice za Srbiju, može se videti već u prethodna dva dana. Evropska komisija je povukla jasne konsekvence. Sporazum o viznim olakšicama, koji je trebalo da bude potpisan, koji suštinski tangira interese građana Srbije koji žele da slobodno putuju, bez problema i čekanja u redovima pred konzulatima zemalja EU, neće biti potpisan.
Mislim da je potpuno jasno da je to reakcija na ovu političku situaciju u Srbiji, dakle, na izbor predsednika Parlamenta iz redova Srpske radikalne stranke.
Ono što danas govorim, govorim upravo na Dan Evrope, dan koji je trebalo da bude obeležen podizanjem zastave Evrope ispred Parlamenta Srbije. Do tog čina neće doći i to je, takođe, jedna od konsekvenci ovoga što se desilo u ponedeljak. To saopštenje je dao generalni sekretar Saveta Evrope, gospodin Teri Dejvis, čovek koji je poznat po tome što nije izabran u prvom navratu za generalnog sekretara ove organizacije, upravo zato što nije dobio glasove članova svoje političke grupe jer se protivio bombardovanju Srbije. Poznat je po tom stavu.
Danas popodne ćemo već imati sastanak Saveta ministara na ambasadorskom nivou, koji će, zapravo, raspravljati o tome što sledi već sledeće nedelje, a to je predsedavanje Savetom Evrope od strane Srbije. Mislim da se i to dovodi u pitanje.
To je početak problema sa kojima će se Srbija suočiti ukoliko dođe do formiranja vlade u kojoj će biti srpski radikali.
Ono što je jako bitno razjasniti građanima Srbije u ovom trenutku jeste razlika u temeljnim principima i orijentaciji pojedinih stranaka. Ne volim da koristim podelu na demokratski i nedemokratski blok, definitivno ne volim to da koristim od ponedeljka, kada je ta terminologija zaista postala prilično relativna.
Ono što je za mene u ovom trenutku značajno, to je odnos stranaka prema procesu evropskih integracija. To možete videti iz dokumenta koji je sam predsedavajući pomenuo danas u toku rasprave, a to je Rezolucija o evropskim integracijama koju je usvojio Parlament u prethodnom sazivu. Protiv te rezolucije glasali su poslanici SRS, koje predstavlja Tomislav Nikolić. Protiv te rezolucije glasali su i poslanici SPS. Kada tome dodate i ono što je u poslednjoj izjavi volje predsednik SRS naložio svojim saborcima, a to je da se najoštrije suprotstave uključenju Srbije u Severno-atlantski pakt i EU, jer, kako je on rekao, tu se nalaze svi tradicionalni neprijatelji srpskog naroda, za nas je jedan takav izbor potpuno neprihvatljiv.
Dok situaciju sa Srpskom radikalnom strankom možemo i da razumemo, jer je to bar jedna konsekventna politika, za koju se oni zalažu već 15 godina, ono što definitivno u ovom trenutku ne možemo da razumemo jeste ponašanje Demokratske stranke Srbije, koja je za sebe tvrdila da podržava evropski put Srbije i da želi da Srbiju jednog dana vidi u Evropskoj uniji.
To je ponašanje koje nije konsekventno, ali se, bar, sada suočavamo s jednom novom realnošću, koja će već za nekoliko dana imati svoju rezultantu - ili u novim izborima, ili u formiranju jedne nove vlade.
Ono što je jako bitno reći u ovom trenutku jeste da temeljni princip, koji sam više puta pomenuo, a to je da Srbija treba, definitivno, da bude u EU, jeste za Demokratsku stranku najosnovniji princip i suština našeg bavljenja politikom. Mi od toga ne želimo da odstupimo.
Najsnažniji motiv zašto smo odlučili da ne damo svog kandidata za potpredsednika Skupštine jeste upravo onaj koji sam naveo, da predsednik Parlamenta Tomislav Nikolić reprezentuje jednu političku opciju koja je antievropska. To je za nas u ovom trenutku potpuno jasno.
Dalje posledice, koje će se desiti nakon konstituisanja Parlamenta, u ovom trenutku niko ne može da predvidi, ali ono što je potpuno jasno iz prve dve - jeste da Srbija trpi i da će trpeti zbog toga štetne posledice.