Ima reč Milan Marković.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine Bajatoviću, ne mislim da smo mi najlepši, ni najpametniji, niti da imamo monopolske ideje o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Mi, prosto, imamo naš politički program, tog programa se držimo već 17 godina. Potpuno slobodno i otvoreno pred svima iznosimo naše političke ideje. Mi nikoga od vas ne optužujemo niti mislimo za vas da ste izdajnici i strani plaćenici, i ne znam šta ste već vi to umeli da govorite za nas. Ako vi, kao Socijalistička partija Srbije, takođe delite ideje Evrope i pridruživanja, dobro bi bilo da na delu to pokažete. Podsetiću vas da niste glasali za Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji, za šta mislim da nije dobro.
Javio sam se, pre svega, da vam kažem da ste rekli jednu veliku neistinu. Godine 2002. jeste usvajan završni račun budžeta Republike Srbije, Božidar Đelić, kao ministar finansija, insistirao je na tome, a onda su, 2003. godine, usledili oni tragični događaji - ubistvo premijera, dolazak vaše vlasti i od tada zaista nismo više usvajali završni račun. Dakle, gospodine, vi ste činili parlamentarnu većinu koja je imala šansu da traži završni račun u ovoj narodnoj skupštini.
Ne sporim vam pravo da kažete za govornicom sve što hoćete, to je potpuno normalno i legitimno. Mislim samo da bi bilo korektno da se pridržavate nekih činjenica. Dakle, odgovorno ovo tvrdim, 2002. godine je gospodin Đelić bio ministar i on će doći. Mislim da smo o tome polemisali u jednoj emisiji. Nakon emisije smo se složili da se to desilo, tako da vas molim da, u krajnjem slučaju, ispravite tu grešku koju ste malopre rekli.
Nisam, nažalost, slušao prvi deo diskusije. Molio bih vas da se kolegi Milivojeviću obraćate s uvažavanjem, na isti način kao što se mi obraćamo svim drugim narodnim poslanicima.
Svaki narodni poslanik ima potpuno pravo da iznosi svoje stavove, nema potrebe ceniti da li je neko lep ili je ružan, da li je neko plitke misli manje ili više. Zaista mislim da nema potrebe za takvim ocenama nas kolega, narodnih poslanika, jer takva diskusija neće dovesti ni do čega.
Hvala vam.

U potpunosti se slažem, gospodine Markoviću, da bi svi poslanici u ovoj skupštini trebalo da budu kulturni, lepo obučeni i da se lepo ponašaju. Kao što ste mene upozorili na to, molim vas da upozorite i određene pripadnike vašeg poslaničkog kluba, da to važi i za vas. Hvala vam.

Reč ima Gordana Čomić. Nije tu. Reč ima Srđan Milivojević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, druže Bajatoviću, ima li još drugova i drugarica? Ako nema, možda je neko iz Demokratske stranke... Izvinjavam se, drugarice i drugovi poslanici.
Dakle, mi imamo ozbiljnu stvar na dnevnom redu.
Nisam se predstavio, možda treba, ja sam Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke iz Kruševca.
Dame i gospodo, pre svega, građani Srbije, moram da vam objasnim zašto Demokratska stranka ne može da da svoj predlog za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram, takođe, da vam objasnim šta se danas dešava u Srbiji i zašto Demokratska stranka ovoga trenutka to radi.
Kao što vam je poznato, ovoga trenutka je na političkoj sceni Srbije napravljena jedna programska, ideološka koalicija između Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke.
Znam da u sali nema predstavnika Demokratske stranke Srbije, nije mi jasno, izvinjavam se vama damama, verovatno su otišli Šormazu, a ostali su verovatno otišli po majice ili bedževe.
Demokratska stranka i poslanici Demokratske stranke su vrlo pažljivo pratili šta se dešavalo tokom jučerašnjeg dana, tokom rasprave o izboru potpredsednika Narodne skupštine. Naravno, zbog svega onoga o čemu je bilo reči, zbog temeljnih principa Demokratske stranke i zbog želje da odbranimo jedan sistem vrednosti. Mi zaista ne možemo da učestvujemo u ovome što se danas dešava u Republičkoj skupštini.
Ako ikada odete u Topolu, videćete tamo, u Karađorđevom konaku, da i dan-danas stoji jedan top, a zove se top aberdar, izvedeno od reči aber ili glasnik. Taj top je služio da objavi važne vesti građanima Srbije u to vreme. Već vidim da gospodin Jočić i gospodin Koštunica, zajedno sa predstavnicima Srpske radikalne stranke, pune top, da jave Srbiji da je formirana jedna programska koalicija koja će dati novu vladu.
Imao sam prilike da juče slušam mnoga izlaganja članova Srpske radikalne stranke. Mogao sam da vidim vašu fascinaciju mestom predsednika Republike Srbije. Razumem vašu opsesiju predsednikom Republike Srbije; mnogo puta ste trčali tu trku i gledali u leđa Demokratskoj stranci, i onda - grožđe kiselo, pa ga treba oblatiti.
Vi ste juče nekulturno vređali predsednika Republike, koji ispunjava svoja ustavna ovlašćenja.
Po Ustavu, zašto pitate po kom ustavu? Pa, po Ustavu Republike Srbije. Znam da vam je bliži ustav Rusije, ali dajte da malo zastupamo Ustav Srbije u ovom parlamentu, ipak je ovo Parlament Srbije, a ne Rusije.
Juče sam čuo, a pogotovo danas, nekoliko zabrinjavajućih rečenica zbog kojih Demokratska stranka ne može da da potpredsednika Republičke skupštine. Juče je predsednik Republičke skupštine, gospodin Tomislav Nikolić, kazao da mu je žao što Srbija nije ruska kolonija. To je potvrdio predstavnik njegove poslaničke grupe. Danas čujem da se ne odustaje od ideje velike Srbije, mada nisu tačno utvrđene granice. Koliko vidim, postoje određena neslaganja u Srpskoj radikalnoj stranci, da li je to Karlovac, ili, čak, možda zapadnije.
Molim vas da mi kažete kojim ćete to sredstvima da uradite. Da neće možda Tomislav Nikolić da raspiše referendum u Hrvatskoj, da se oni isele do te granice, ili ćete možda opet u Kruševac, Kraljevo, Leskovac, sa jedno 40.000 vojnih poziva. Kažite mi koliko će to da košta građane Srbije, izraženo u novcu, pre svega, u ljudskim životima.
Ono što mi nije jasno to je da li Demokratska stranka Srbije u tome učestvuje i daje podršku za projekat velike Srbije.
Molim poslanike Demokratske stranke Srbije da mi kažu da li je to neki novi politički program ili neki zaokret u vašoj politici i da li vam je sada jasno zbog čega Demokratska stranka ovoga trenutka, u ovoj konstelaciji političkih snaga, ne može da da potpredsednika Skupštine i da učestvuje u tome.
Moram da postavim nekoliko pitanja građanima Srbije. Da li ste vi, građani Srbije, za ovu ideju, da li ste za ovo glasali kada ste glasali za Demokratsku stranku Srbije? Siguran sam da niste. To su dileme koje za političku stranku donosi vreme u kojem živimo. Nekada, između onoga što je ponuđeno kao politički program i onoga što se sprovodi u praksi postoji velika razlika. Vi iz Demokratske stranke Srbije, izgleda, imate dva morala - jedan moral koji propovedate, ali ga se ne pridržavate, a onog kojeg se pridržavate, verovatno, ne propovedate.
Mislim da danas, na 9. maj, mogu građanima Srbije da čestitam Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, ali pitam se da li to ima smisla u ovom trenutku.
Razumem vaše dobacivanje, to ste radili i kada sam izlazio i vrlo ste nepristojno spomenuli moju majku. To je vrlo nepristojno s vaše strane. Vidim da ste širok repertoar reči pobrali u biblioteci, gde ste vrlo mnogo vremena provodili dok ste bili mali. Tako to onda, prosto, izbija.
Moram da napomenem da sam juče odslušao nekoliko vrlo teških uvreda na račun predsednika Republike Borisa Tadića. Razumem da se još uvek niste oporavili od poraza na predsedničkim izborima i to je razlog zbog kojeg vređate gospodina Borisa Tadića. To je glavni razlog zbog čega vređaju gospodina Borisa Tadića.
Pokažite mi jedan santimetar srpske teritorije koji je za vreme vlasti Borisa Tadića predat u tuđinske ruke.
Nema ga, s tim će se složiti svi u ovoj sali. Za vreme vaše vlasti, ne znam da li je tako bilo, preispitajte svoju savest.
Vama, dame i gospodo, drugarice i drugovi iz Demokratske stranke Srbije, moram da poručim, mi nećemo dati potpredsednika Skupštine, a vi, u kakvo ste se kolo uhvatili, tako igrajte do kraja, ali mislim da vam je kolo loše.
Hvala.

Oliver Dulić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima jako mnogo razloga zbog kojih je loše ovo što radite, a ja se neću obraćati poslanicima Srpske radikalne stranke. Oni su ljudi koji imaju svoje ideje i ideale i za njih se žestoko bore. Vi ste velika stranka. U svakom gradu u Srbiji postoje ljudi koji veruju u vaše ideje. Zato ću se obratiti ljudima iz Demokratske stranke Srbije. Ukoliko i gospodin Šormaz ode, onda nemam kome da se obratim.
Imate jedan ogroman problem danas i taj problem se sada već vidi i čuje, ne samo u ovoj skupštini, nego se širi Srbijom. Mi, naime, ovu zemlju guramo u nepovratnu katastrofu. Rekao bih vam da je ono što radite danas izuzetno velika, istorijska stvar i da ćete snositi punu odgovornost za to.
Žao mi je gospodina Radeta Obradovića, što ste ga gurnuli da svoju političku biografiju na neki način ošteti činjenicom da će biti među prvima koji će svedočiti o jednoj novoj koaliciji, koja će biti sramota za ovu zemlju.
Gospodin Rade Obradović ima najbolju biografiju od svih ljudi koji su predloženi za potpredsednike Skupštine. On je mlad čovek, veoma je obrazovan, imao je jako puno uspeha u životu, ali se plašim da će ova slika koja bude snimljena danas, na kojoj gospodin Rade Obradović sedi pored ljudi, protiv kojih nemam ništa, koji takođe imaju svoje političke biografije, ali koji nisu ljudi sa kojima bi gospodin Rade Obradović trebalo da bude u društvu, jednom da bude dovedena u pitanje; jednog trenutka će možda postojati potreba da gospodin Rade Obradović retušira fotografiju na kojoj sedi između gospodina Tomislava Nikolića, kao predsednika Skupštine, i dvoje ljudi koji su danas predloženi za potpredsednike. Oni su prirodan blok.
Demokratska stranka Srbije, sa svojim izbornim programom, sa glasovima koje je dobila od ljudi koje, takođe, dobro poznajemo i koji nisu glasali za te vrednosti, ne pripada ovome stolu i onome što se nudi kao politički projekat koalicije Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije.
Hajde da pričamo o tome šta je ono što je budućnost ove zemlje sa vama.
Budućnost ove zemlje sa vama je, kao što smo čuli, ne u evropskim integracijama, jer je to Šešeljevim testamentom zabranjeno, nego u evroazijskim integracijama koje nam se spremaju. Iskren da budem, ne znam šta to tačno znači, ali vi ste, gospodine predsedniče, u jednom od prethodnih intervjua spomenuli da je prilika Srbije da uđe u evroazijske integracije.
Voleo bih da mi objasnite, gospodo iz Srpske radikalne stranke, sa kojim delom Azije mi treba da se integrišemo. Da li je to severni deo Azije, Kina, Mongolija? Sa Rusijom smo već ušli u neku vrstu integracije, mada Rusi nisu do kraja iskreno sa nama ušli ni u različite vrste ekonomskih aranžmana, u smislu da su nam čak i ratifikovali u svojoj Dumi ugovor o slobodnoj trgovini. Međutim, ima jedan dobar most kojim možemo da se povežemo sa ovim južnim delom Azije, jer u tom delu Azije, a to su zemlje poput Tadžikistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Kazahstana, vladaju divni režimi, sa divnim predsednicima partija i divnim partijama, koji su, apsolutno, u skladu sa vrednostima koje vi zastupate.

Nema smisla da vređate druge države. Nemojte da se izjašnjavate o drugim državama ovde, da ne ispadne da je Skupština zauzela stav o društvenim uređenjima u drugim državama.

Siguran sam da to predstavlja uvredu za te države kada govorimo o demokratskom kapacitetu, o ponašanju vlasti prema opoziciji, prema nevladinim organizacijama, prema drugim državama.
Da vam kažem jedno, vi ste juče sa velikim ponosom pročitali pismo sa Kube od gospodina Fidela Kastra. Pročitali ste ga vi, gospođo Jovanović, i obavestili nas kako kubanski narod sa velikim oduševljenjem prihvata činjenicu da je u Srbiju najzad došla sloboda i demokratija.
Danas bih vam prepričao reakcije većine zemalja sa kojima Srbija mora da sarađuje u budućnosti, kao što su, na primer, zemlje Evropske unije, koje, nažalost, izražavaju svoje potpuno razočaranje činjenicom da je demokratska stranka Srbije, da je Vojislav Koštunica najzad skinuo masku sa svoga lica i pokazao da je u stanju da podržava one stranke koje su Srbiju gurnule u najžešću propast u svojoj istoriji i koje su nas dovele dotle da budemo poslednja zemlja u Evropi po bruto nacionalnom dohotku, po nivou investicija i po onome što se meri kada mora da se meri jedna stvar, a to je budućnost naše dece.
Koalicijom koja je danas stvorena u ovom parlamentu između Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Demokratske partije Srbije, koalicijom koja će, verovatno, danas biti potvrđena u Hagu, mi ćemo, nažalost, doći u situaciju da kao zemlja budemo potpuno izolovani.
Skrenućemo sa puta naših evrointegracija i mislim da ćemo zadati nepovratan udarac onome što, u suštini, smatramo još uvek vitalnim delom biologije naše nacije, a to su mladi ljudi.
U ovom trenutku, već stotine ili hiljade mladih ljudi razmišlja o tome da napusti ovu zemlju, upravo zbog koalicije koja se ovde stvara. U ovom trenutku, stotine i hiljade ljudi razmišlja o tome da svoju decu seli u druge zemlje.
U ovom trenutku, zbog koalicije koja se ovde stvara, naša zemlja, ne samo na berzi, nego i u investicijama, u zainteresovanosti stranih investitora za investicije, gubi na svakom koraku. U ovom trenutku, ljudi gube radna mesta i potencijalna radna mesta zbog koalicije koja se ovde stvara.
Pitam vas sad: da li vredi sve to? Koja ideologija i koje vrednosti su naterali Demokratsku stranku Srbije na ovakav korak?
To je, naravno, bio inat. Oni su imali neke druge stvari na umu kada su ulazili u ovakav aranžman. Siguran sam da je u ovom trenutku Demokratska stranka Srbije shvatila da se prevarila.
Siguran sam da u ovom trenutku oni pokušavaju da nađu neki izlaz i da prekinu ovo što je agonija, ali izlaza nema. Nažalost, agonija se produbljuje sve više i plašim se da u ovom trenutku nema više šanse da se vratimo na neki razuman put.
Meni je žao što će gospođa Nataša Jovanović sesti uskoro ovde iza, zbog toga što će Poslanička grupa Srpske radikalne stranke ostati bez jedne dobro organizovane grupe, koja sve vreme, svih ovih godina, dobacuje i dekoncentriše govornike.
Hvala vam.

Rajko Baralić.