Pretpostavljam da se kolega Obradović javio zbog pominjanja kandidata SPS-a gospodina Mrkonjića, ali ja gospodina Mrkonjića neću braniti na takav način što ću pristati da branim, da opravdavam napade onih koji bi da ga vuku kroz blato ovde. Ako želite da se uverite u lik i delo gospodina Milutina Mrkonjića, šta god svi o tome mislili, obiđite novosadske mostove i slične stvari ili prikažite najzad završni račun ovde, u Skupštini, o tome kako ste pare potrošili.
Javio sam se zbog povrede Poslovnika u članu 94. Ne znam kako se vi osećate, ali mislim i imam osećaj da mi neko ovde vređa inteligenciju. Zašto tako mislim? Slušam argumente danas čitav dan, pišu ljudi poruke – pa, mi smo smešni.
Čemu ova tribina i ne znam zašto je predsedavajući dozvoljava uopšte? Njemu bi trebalo da bude cilj da izaberemo potpredsednike, a mi smo napravili tribinu na kojoj pričamo sve i svašta. Meni je drago što gospodin Nikolić hoće da podnese sav teret demokratske priče, kako ovde može svako svašta da kaže, ali procedure su izmišljene baš zato da, recimo, ovakvi poput mog kolege Srđana ne bi mogli da pričaju ovde šta hoće i koliko hoće.
Pozivam predsednika da se drži procedure, posle argumenata.
Ne znam da li je ovo bio EPP kolege, da čita sopstvenu knjigu, jer bi onda trebalo da plati porez. Zaista ne razumem. Nemojte da se ljutite, nego ne razumem. Ovde je jedino Bane Ivković pričao o sebi u trećem licu, a vi ste drugi, nikoga nisam čuo, bar ono što sam ja gledao.
Šta je ovde još zanimljivo? Recimo, kako se u ovoj skupštini postavljaju ili ispostavljaju argumenti i problemi?
Nije problem koristiti se logikom. Kada krenete od nekih premisa, imate odličnu logiku, sve je logično, samo zaključci nisu dobri. To će vam svaki matematičar reći. Neki primeri samo, pošto je nemoguće sve pohvatati, gospodo.
Ovde kažu da je problem pad akcija na berzi. Slažem se. Svaka politička promena to donosi, kao što su pale i akcije nekih firmi kada je Buš napao Irak, ili obrnuto, porasle su akcije američke vojne industrije, jer su deo političkih promena. Ja neću to obrazlagati, ali vas pitam - kako nas nije sramota da nam nije argument najveća pljačka u istoriji Srbije izvedena kroz postupke privatizacije i stečaja?
Gde je veća šteta? Kako smo se setili stečajne mafije tek kad je Vlada pala? Da li je možda neko iz te vlade onemogućavao obračun sa stečajnom mafijom?
(Dobacivanje iz sale: Vi ste podržavali.)
Gospodo, ja se slažem. Veoma se radujem što ste se vi živi, zdravi i veseli najzad vratili u Parlament, mislim na Demokratsku stranku, jer ste iz tog parlamenta izašli i to je očigledno bila politička greška. Meni je jako drago što ste vi veseli, pa tapšete, pa ste razdragani, pa hoćete da prikažete kako niste tužni što demokratski blok nije napravio vladu, ali to nije moja odgovornost. Vi ste svi zajedno pravili i DOS i Demokratsku stranku, sve ste pravili, i nemojte za to račun da isporučujete SPS-u.
Recimo, zar nije licemerno što je u javnosti, a i u ovom parlamentu, spominjano kako je veliki problem što se Vlada finansira iz uredbe o trošenju budžeta, a nije vam problematično što pet godina u ovom parlamentu nije podnet završni račun za trošenje budžetskih sredstava.
(DS dobacuje iz sale: Vi ste je podržali.)
Koji mi? Vi. Gospođo, koji vam je problem bio da tražite? Uostalom, kada već to spominjete i kada spominjete odgovornost, reći ću vam i političke razloge zašto je SPS podržavao Koštuničinu vladu, manjinski. Zato da ne bi na vlasti bili gospoda iz DS-a, da ne bi bilo lustracije kao obračuna sa političkim protivnicima, zato da se zaustavi pljačka Srbije kroz privatizaciju, zato da se penzionerima ostavi barem 60% od prosečne zarade, pa zato, pa zato, pa zato.
Veoma sam zadovoljan što ste vi dobili 100.000 glasova više i što se vratili u Parlament i veoma mi je žao što već podeljena ministarska mesta, izgleda, nećete dobiti. Mi nećemo, mi ne tražimo vlast. Socijalistička partija Srbije želi da bude opozicija.
Kažite, gospodine Milivojeviću, vi ste veoma britki ovde, imate priliku da izađete posle mene, slobodno. Biće mi drago da raspravljam sa jednom takvom veličinom kao što ste vi.
Molim vas, kolege, moj osećaj je da će svi steći utisak da smo mi licemeri. Nije meni cilj da ovde kritikujem ni poštovanog profesora Mićunovića, ni demokrate, ja bih voleo da smo napravili vladu narodnog jedinstva. Ima mnogo razloga za to.
Prošli put sam vam govorio, gospodine Milane Markoviću, da zaboravimo to što vi mislite da ste najlepši, najbolji, najpametniji, da imate monopol na put Srbije u Evropu. Parlament je mesto gde možemo jedni sa drugima da pričamo. Mislim da vi nemate pravo na tu vrstu monopola, a vi možete da tražite. To je moje mišljenje, možda je samo skromno.
Prema tome, gospodo, gleda nas Srbija. Srbija očekuje da ovde neko kaže, ako je to moguće, naravno, da izaberemo i ove potpredsednike, imamo li mi dogovor u ovoj političkoj eliti izabranoj od strane naroda i postavljenoj od strane naših partokratija, jer se tako danas vlada u Srbiji, imamo li mi snage da formiramo vladu ili idemo na izbore, pa je sve ovo što radimo danas iluzorno.