Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Mi smatramo da je u ovom trenutku potrebno zadovoljiti: načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti. Srbiji je potrebna efikasna vlada i Srbiji je potrebna vlada koja će dalje smanjivati svoje troškove. Jer, od društva u tranziciji tražimo da štedi, pri tom, moramo biti spremni da stežemo kaiš i države, koja to traži od svoga društva.
Zbog toga moram reći da nisam zadovoljan načinom na koji je predložen sastav buduće vlade, pre svega, činjenicom da će ta vlada imati 22 ministarstva. Zašto? Zato što vlada našeg suseda, Bugarske, koja je svoju zemlju uvela u EU, ima 17 ministarstava, našeg drugog suseda, u Crnoj Gori – 13, našeg suseda Rumunije, takođe, države članice EU, 15, Hrvatske – 12.
Mislim da ne treba da se poredimo sa francuskim kabinetom koji ima 15 ministara, ali je jasno da je ovako glomazna Vlada po broju ministarstava znatno veća od prve reformske Vlade formirane nakon oktobarskih promena, mislim na Vladu premijera Đinđića, koja je imala 18 ministarstva i, istina, sedam potpredsednika, što je pre svega bilo posledica političkog stanja u kojem se nalazila zemlja, na koje se ne može pozivati novi mandatar ili predlagači ovog zakona, jer su prilike potpuno drugačije.
Dakle, načelo ekonomičnosti nije poštovano. Načelo efikasnosti, dosta je toga rečeno i u prethodnim diskusijama. Nisam zadovoljan zbog toga što nam predlagač ništa o tome nije rekao.
Da li se Vlada pravi tako što se u zakonu o vladi, čak i bez čitanja, unose nadležnosti nekadašnjih ministarstva nekadašnje državne zajednice ili smo mi kao poslanici dužni da ukažemo predlagaču na greške koje je učinio, a koje nisu posledica propusta, već nemara.
Vlada se ne pravi za 24 časa, ako se prave koalicioni dogovori. Ne dobra vlada!
Način na koji je formulisana ova vlada nije dobar. Ne poštuje ni taj drugi kriterijum, koji svaka vlada mora poštovati, a to je načelo efikasnosti.
Jasno je da je neke poteze predlagač morao da povuče, a oni se, pre svega, vezuju za vraćanje u okvire zakona funkcija Ministarstva odbrane i Ministarstva inostranih poslova.
Ovo je dokaz da smo mi gotovo godinu dana imali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo inostranih poslova bez zakonske osnove. I to je ono što je loše.
Ne bih se preterano osvrtao na standardne nadležnosti ministarstava koje su i ranije predstavljale stub Vlade, ali mislim da kroz Predlog zakona o vladi možemo uočiti dve tendencije o budućoj vladi. Tendenciju da kroz ministarstvo za Kosovo i Metohiju, na jednom višem organizacionom nivou, realizuje politiku koja je dobila podršku u parlamentu, a koja se odnosi na aktivnosti Republike Srbije u procesu definisanja konačnog statusa Kosova.
Druga tendencija je takođe jasno izražena, iako se ne pominje u zakonu o vladi. Ona se vezuje za evropske integracije i evropsku orijentaciju o budućoj vladi.
Nema ministarstva za evropske integracije, ne mora ga biti, ali u tom slučaju svako ministarstvo vlade mora imati snažan sektor koji će se baviti poslovima integrisanja tog segmenta našeg državnog sistema ili društva u evropski sistem vrednosti. To su dva modela u procesu evropskih integracija. Ili jako ministarstvo, taj primer je, recimo, sledila Hrvatska, ili jake organizacije u okviru svakog ministarstva. Ali, mi nemamo ni jedno ni drugo.
Primer, Ministarstvo pravde, u Predlogu zakona o Vladi, ne pominje se posao evropskih integracija koje to ministarstvo mora obaviti. Ministarstvo obrazovanja, ne pominje se posao evropskih integracija. Ekonomija, na vrlo loš način i uopšte, ne pominju se evropske integracije.
To nije dokaz nespremnosti nekih stranaka da se bave tim poslom, ali to je vrlo jasno najava prioriteta. Zbog toga mi ne možemo u ovom zakonu prepoznati onu vladu koja je Srbiji potrebna: brzu, efikasnu, beskompromisnu po nekim pitanjima, jer odakle pravo Vladi da očekuje od društva da se menja, ako ona sama nije u stanju da se menja na način na koji se to mora raditi.
Ne bih trošio preterano vreme na analizu pojedinih ministarstava. Jasno je da su ona napravljena u skladu sa potrebama koalicionih partnera, a ne sa potrebama Srbije i to je ono što je loše.
Mislim da će način kako su definisane njihove nadležnosti, od te vlade, nažalost, napraviti najnefunkcionalniju vladu od oktobra 2000. godine do danas. I prethodna je bila funkcionalnija, iako je iza nje stajala komplikovanija koalicija od ove koja stoji iza buduće vlade.
Kako će se naša poslanička grupa ponašati?
Mi ne možemo da glasamo za ovakav zakon o vladi, iz dva razloga. Jedan je jasan, politički. Mi smo dobili mandat građana da bi u Parlamentu promovisali politiku koja je direktno suprotstavljena politici koju je poslednjih nekoliko godina vodio Vojislav Koštunica ili budući mandatar, ili mandatar, a budući premijer Vlade Republike Srbije.
Drugi razlog je sam ovaj zakon. Znam da, i siguran sam da mnogi poslanici, većina koja će za ovaj zakon glasati, misli ono što mislim i ja, siguran sam da ne grešim, ali ovakav zakon ne može dobiti podršku i verujem da ni u jednoj drugoj situaciji ovakav zakon ne bi dobio podršku.
Znači, kršenjem načela efikasnosti, kršenjem načela ekonomičnosti, nametanjem pogrešnog prioriteta kroz formiranje ministarstva za Kosovo i Metohiju, marginalizovanjem suštinske potrebe i jedinog jasnog prioriteta našeg društva, a to je posao evropskih integracija, ovaj zakon o vladi je sebe diskvalifikovao u meri u kojoj niko od nas ne može očekivati da ga podržimo.
Sačekaćemo kandidate za ministre, ekspoze premijera i onda biti u prilici da malo ozbiljnije vodimo raspravu po ovom pitanju, jer nije na zadovoljavajući način ovaj zakon predstavljen.