Teško je kada morate da prekršite obećanje, zaista. Ali, prošli put nisam obećala, sada zaista obećavam da se dalje neću javljati, niti na replike, niti po Poslovniku. Ali, pošto je moje izlaganje izazvalo zaista niz komentara, koji apsolutno nisu na mestu, ja ću na neka od njih odgovoriti.
Dakle, neću polemisati sa poslaničkom grupom koja tvrdi da je evropski put Srbije nevažan, u trenutku kada znamo da 70 posto građana smatra da je to put izbora za Srbiju. Neću polemisati sa tom poslaničkom grupom, ali polemisaću sa onima koji kažu da smo mi poslednji na evropskom putu zato što su ova i prethodna vlada dovele do toga.
Tu zaista ima prostora za polemiku i mi jesmo poslednji na tom putu iz mnogih razloga, i sada nije mesto i vreme da o tome raspravljamo, možda i jeste, ali onda možemo da zakažemo sednicu sa takvom temom. Mi smo ovde već imali rezoluciju o pridruživanju EU za koju je glasala većina poslanika, ali možemo da otvorimo tu temu ponovo i u ovom sazivu.
Potpuno se slažem da mi kasnimo iz brojnih razloga, ali ko je sve tome doprineo, to bi se dalo diskutovati, da li je možda neizručenje generala Pavkovića, Lazarevića i ostalih, kada ga je lično ministar policije branio i čitava policija ovde demonstrirala u centru Beograda zbog mogućih izručenja tih generala.
Da li je to što oni nisu izručeni, sve dok prošla vlada nije sazvana ili možda zbog toga što reforme u pravosuđu nisu ni započete u nekom periodu, pa i sama Studija izvodljivosti, konstatovala je da je to jedan od najslabijih delova sistema u Srbiji, možemo da raspravljamo.
Sigurno da smo svi, koliko god smo mogli, a i koliko nismo mogli, doprineli tome da se Srbija nađe ovde gde se našla, ali da li to znači da treba da se optužujemo narednih 20 godina, ko je najviše kriv, ko je više, a ko manje kriv, ili hoćemo svi zajedno da krenemo, pa da radimo dalje, da bi se Srbija našla u Evropi.
Evropa pokazuje želju da nam izađe u susret. Hoćemo li da radimo na tome ili ćemo da raspravljamo ko je kriv zbog situacije u kojoj smo se našli.
Što se tiče prozivanja poslanika G17 plus da nisu tu, to je zaista nešto što je prilično demagoška rečenica i na nju ne bih posebno odgovarala. Mogla bih da kažem da, čini mi se, da poslanik koji nas je prozvao trenutno, već i sat vremena unazad nije u sali i to je nešto o čemu zaista mislim da nije kolegijalno na taj način raspravljati.
Dame i gospodo, potpuno sam svesna toga da jedna kampanja počinje onog trenutka kada se prethodna završi, ali mislim isto tako da smo svi svesni toga da Srbija stoji šest ili osam meseci i da zaista treba da krenemo dalje. Naravno, dozvoljeno je sa ove govornice promovisati svoju politiku, svoje vrednosne sisteme i stavove, ali ako ćemo samo to raditi i samo se obraćati svojim biračima, i stalno potencirati da mi predstavljamo svoje birače; pa predstavljamo svoje birače, a da li smo spremni da radimo u korist cele Srbije i hoćemo li da krenemo napred konačno ili ćemo se doveka obraćati svojim biračima.
Ako ćemo to raditi, možemo i na takav način da diskutujemo, to uopšte nije sporno, i mi bismo se rado obratili svojim biračima, ali imamo strukturu stranke, imamo stranačke skupove, imamo medije, imamo razne druge načine da se biračima obratimo. Dajte da koristimo te mogućnosti.
Što se tiče sistema vrednosti, naravno da su i za nas glasali mnogi ljudi kojima mnoge stvari u Srbiji smetaju i naravno da su i nama mnoge stvari smetale. Smetalo nam je da gledamo gospodina Mihajlovića kao jednog od ministara. Posle 2000. godine kada smo svi verovali da će se dogoditi 6. oktobar meni je kao građanki smetalo.
Smetalo mi je, takođe, da gledam bliskog saradnika Slobodana Miloševića, gospodina Čovića, kao potpredsednika prve demokratske vlade posle 2000. godine. Smetalo mi je i te kako, gospodina Perišića, gospodina Obradovića, i sve druge koji su se iz režima Slobodana Miloševića našli posle u toj prvoj postpetooktobarskoj vladi.
Ali sam, kao građanka koja se tada nije bavila aktivno politikom, bila svesna toga da su u Srbiji kakva jeste mnogi kompromisi neophodni da bi se napravio koji korak dalje. Naravno da tu liniju kompromisa uvek moramo oprezno da pratimo i G17 plus je sigurno tu da je prati. Niste vi jedini čuvari vatre u ovoj zemlji. Naravno da smo tu da pratimo, ali naravno da smo tu i da idemo koji korak dalje, ukoliko je moguće, a ne da se ukopavamo u svojim stranačkim stavovima, a da nas Srbija sve to vreme čeka.