Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 27, 101, 103. i 104. Gospodine Albijaniću, unapred hvala na razumevanju.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam je l' vi stvarno mislite, gospodine Balinovac, da večeras u 11 ili 12 teče rasprava o zakonu o Vladi? Je l' opet ima neki rok? Je l' opet treba neko do ponoći da bude izabran ili ne znam šta bi to trebalo da se dogodi? Ili to Vlada mnogo radi, pa nema vremena da čeka tromu i sporu Skupštinu? Možda je to u pitanju. Mora da će opet, moraju da idu, videćete gospodine Albijaniću, na Finska-Srbija verovatno da će da idu ponovo da razvijaju ekonomske odnose sa Finskom i da im Oli Ren još jednom ponovi kako se zalaže za nezavisno Kosovo.
Ali bih da govorim ozbiljno, pošto mnoge ministre u Vladi ne smatram ozbiljnim, bez obzira na funkciju koju obavljaju. Mene interesuje samo u skladu sa onim o čemu smo ovde večeras govorili, da li je ovaj uhapšeni bio kandidat Demokratske stranke za šefa Poreske uprave na nivou Srbije? Da li je moguće da baš svi kriminalci moraju da budu u DOS-u? Govorim o tim velikim kriminalcima, ne govorim o malim kriminalcima.

Molim vas, gospodine Vučiću.

Šta mene molite, gospodine Albijaniću, što Jočića niste molili da ne hapsi tog kriminalca nego sad mene molite, kad kažem ko je kriminalac i sad sam ja kriv zbog toga?
Imam povodom Kosova i Metohije nekoliko pitanja, pa se nadam da ćete mi vi, gospodine Balinovac, odgovoriti ili bilo ko.
Šta radimo mi kao država? Ne znam da li znate, dragi prijatelji, da mi nemamo ambasadora u Ruskoj Federaciji. Vidim da je to nekima smešno, zato što, sada ću reći nešto što će neki pokušati da okrenu, ali nešto što predstavlja suštu istinu. To sam već čuo od nekih prijatelja Srbije, od ljudi iz inostranstva, a to sve više vidim i sam, a nisam mogao da verujem.
Dok se obični građanin, svaki Srbin na Kosovu i Metohiji, trebalo bi svako od nas, nada i uzda u ruski veto u Savetu bezbednosti, dotle mi imamo političku elitu koja boga moli da Rusija ne uloži veto, koja ruski veto pravi probleme jer su oni taman smislili - nemoj Rusi da daju veto.
Pogledajte na šta im liče vesti?! I divne, idilične odnose u Potsdamu kvarila je ruska delegacija koja baš ne može da se složi sa otimanjem Kosova i Metohije.
Oni bi voleli da se svi slože. To bi voleo vrh i politička elita sistema u Srbiji, da se Rusi slože sa otimanjem Kosova i Metohije, pa da nam onda oni kažu - to je strašna odluka protiv Srbije, ali mi moramo da poštujemo odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i time smo se rešili Kosova i Metohije.

Moramo da poštujemo Poslovnik, prošlo je tri minuta.

Hvala vam na razumevanju, gospodine Albijaniću. Ovo je bilo veoma neozbiljna i neumesna primedba ,u trenutku kada sam govorio o vrlo ozbiljnim stvarima. Želeo sam da nešto čujete, gospodine Albijaniću, a ja vam se zahvaljujem unapred na razumevanju.

Nemojte više tako da radite. Javite se opet po Poslovniku.

Vrlo brzo ću, gospodine Albijaniću. Na tri minuta ste me prekinuli. Sačekajte samo malo.
Dakle, tim ljudima nikako i ni na koji način ne odgovara da mi sačuvamo našu teritoriju. Njima to ne ide u prilog jer će onda morati Srbiju vrlo pažljivo da vode. Onda nema divljanja, onda nema maltretiranja političkih protivnika, onda nema hapšenja dece zbog uzbunjivanja javnosti.
Pogledajte šta se danas dešava u svetu. Amerikanci i zapadne službe šta rade u Ukrajini! Na svaki način i po svaku cenu samo da izazovu bilo kakve sukobe, da ne kažem građanski rat. Slično pokušavaju preko nekih političkih stranaka i u Srbiji.
Pogledajte samo u dalekoj Venecueli, iste šerpe koje ste vi imali, iste imaju i tamo američke sluge. Ama iste šerpe, iste pištaljke, ko jaje jajetu ste. Ista vam je i sudbina. I jedni i drugi služite Amerikancima. I jedne i druge će narod da otera na smetlište istorije.
Nema velike filozofije, to se sad vidi. Od Gruzije, od "Ružine revolucije", "Narandžaste revolucije", "Revolucije lala u Kirgistanu" i ne znam ni ja gde do sad, Venecuele, na svakom mestu sve isto. Vi ste kao bili originalni. Ni u čemu niste originalni. Sve iz udžbenika vam davano kako morate da se ponašate. Pa ni šerpe vam nisu bile originalne, nego preslikane. U stvari, izvinite, one iz Venecuele su uzimali vaše šerpe pa sad lupaju u iste šerpe.
Još jedno veoma važno pitanje. Dakle, sem ovoga što nemamo ambasadora u Ruskoj Federaciji i što ništa ne radimo što bi bilo važno za naše nacionalne interese, je l' vi mislite da do kraja završimo sa državnim postavljanjem, kako današnja dnevna novina "Pravda" piše - Svilanovića za šefa BIA-e, Svilanovića ili Dragišića, svejedno. Koga god da postavite, Svilanovića ili Dragišića, Srbija ode potpuno u propast.
Više nema ništa ni od bezbednosti ove zemlje, više nema ni od njene budućnosti, ni od Kosova i Metohije, niti od bilo čega drugog. Je li to Karla del Ponte odlučuje u Srbiji ko će da bude ministar? Plašim se samo da građani Srbije nisu to želeli, a nisu to ni znali.
Istovremeno, zahvaljujući vam se na razumevanju, gospodine Albijaniću, želim samo da vas podsetim da od silnih afera i mafija još nismo saznali ni za jednu mafiju koliko su to kažnjeni, za šta su to kažnjeni, od tamo cement afere, kofer afere, eno ga onaj postade savetnik u Narodnoj banci, ima platu sada veću nego što mu se u koferu našlo do ne znam čega.
Dakle, naše pitanje je kako to, svi nosili pare nekom velikom, a ko je taj veliki ako to za njega kaže neki državni službenik tzv. drumskoj mafiji? Ko je taj veliki ako za njega kaže službenik na carini? Ko je taj veliki ako za njega kaže službenik u naftnoj mafiji, stečajnoj mafiji ili nekoj drugoj? To su neki ministri, dame i gospodo.
Ne mogu ministri svi da nam budu pošteni, sve bogatiji i bogatiji, a narod sve siromašniji, a samo hapsite mafiju za mafijom. Mafija je po definiciji vezana za državu. Vezana je za državne organe, ali riba s glave smrdi. Ministri neka odgovaraju, a ne oni koji su im donosili pare. To je naš zahtev. Hvala vam najlepše.

Pitam da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč o tački dnevnog reda: Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Vladi?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo poslanici, jutros u 10 sati smo počeli rad. Predlog predstavnika Demokratske stranke je bio da se objedini rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, Zakona o državnim službenicima i Zakona o državnoj upravi.
Desilo se nešto neverovatno, da oni koji podržavaju Vladu kao predlagača nisu imali dovoljan broj poslanika da izglasaju taj predlog i bez ikakvog obrazloženja predsednik Skupštine gospodin Oliver Dulić je prekinuo sednicu i ponovo je u nastavku počeo da govori o dnevnom redu kao da nikakvog predloga nije bilo.
Bio je u obavezi da predoči narodnim poslanicima predlog poslaničke grupe Demokratske stranke, odnosno šefa te poslaničke grupe. Morao je taj predlog, u skladu sa Poslovnikom, da stavi na dnevni red i onda bismo mi jutros u 10,15 znali da Vojislav Koštunica nema većinu u ovom parlamentu za predloge njegove Vlade. E, sad, šta će u međuvremenu da se desi i zbog čega se danas ceo dan pričalo o nečem drugom, to ćemo videti prilikom izglasavanja ovih zakona.
Poslanici SRS su danas više puta intervenisali po Poslovniku i to isključivo zbog povrede Ustava Republike Srbije, odnosno zbog nepoštovanja člana 5. Ustavnog zakona i obaveze ovog parlamenta da donese određene propise na koje nas obavezuje Ustav, odnosno Ustavni zakon.
Zaista je neverovatno da skupštinska većina na taj način se ponaša bukvalno da siluje pravo, da vas uopšte ne interesuje na šta nas obavezuje Ustav kao najviši pravni akt. Takođe je vrlo interesantno da danas, i volela bih da kamere državne, odnosno javnog servisa, malo prošetaju ovom stranom gde sede poslanici skupštinske većine, da izbore svih 12 narodnih poslanika koji se, nije njih 12 koliko ih je sada u sali, niko se danas nije javio da na bilo koji način odbrani predlog Vlade, da na bilo koji način objasni šta je to Vladu Republike Srbije nateralo da natera Skupštinu, odnosno skupštinsku većinu da na najgrublji mogući način krši Ustav.
Oliver Dulić je kada se predstavljao ovde kao kandidat za narodnog poslanika, rekao je da će on prekinuti sa praksom, odnosno za predsednika parlamenta, da će on prekinuti sa praksom da Skupština bude servis Vlade. Mislim, i do sada je, sedam godina je skupštinska većina u ovom parlamentu servis vlada, od Zorana Đinđića, do ove nove Koštuničine, odnosno Solanine vlade.
Dakle, nikad, koliko god su bile te skupštinske većine u službi Vlade, nisu to radile ovako grubo kao što to radi ovo što se danas naziva skupštinska većina. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi svakako nije bio prioritet, čak i da nemamo ove obaveze po Ustavu koje imamo, imali smo mnogo prečih poslova o kojima treba da raspravljamo.
Znate, da ste predložili da raspravljamo o izveštaju pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju ili eventualno o budžetu Republike Srbije, pa možda i da razumemo da odlažete ono na šta ste imali obavezu prema Ustavu Republike Srbije.
Ali ne, vi zbog potpuno nekih minornih zakona, i videćete u toku rasprave čak i nepotrebnih, na ovaj način kršite Ustav Republike Srbije i pokazujete koliko ste neozbiljna i neodgovorna vlast.
Pokazujete da vam nije stalo ni do države ni do građana koji žive u Srbiji, jer da jeste već bismo morali od strane Vlade Republike Srbije da dobijemo i neki predlog čijim usvajanjem bi građani osetili da imaju novu Vladu, da im bude malo bolje. Nažalost, nije to nova vlada, to je vlada kontinuiteta, i to od 2001. do 2007. godine, sve je to Vlada DOS-a, ništa se nije promenilo, osim što s vremena na vreme poneka grupacija iz te DOS-ovske grupe menja mišljenje, kao na primer Boris Tadić, o tome ću malo kasnije da govorim.
Vrlo je interesantno da danas, kada je neko od poslanika SRS pomenuo ovog danas uhapšenog Slavka Pavlovića, zamenika direktora Uprave prihoda, koji je trebalo da bude direktor, kao kandidat DS-a, jedino je tada intervenisala šef poslaničke grupe DS-a da kaže da taj Slavko Pavlović nije član DS-a.
Sećam se i kada je Božidar Đelić biran za ministra i tada ste govorili da on nije član DS-a, u međuvremenu je postao član DS-a i u međuvremenu je ministar koji je, pretpostavljam da je Komisija za sukob interesa to utvrdila, na najgrublji način došao u sukob interesa, tako što je sa jedanaest miliona evra akcionar u Meridijan banci.
Naravno, nije Đelić jedini. Na taj način je naknadno obelodanjeno članstvo u DS-u i Aleksandra Vlahovića, i Pitića i ostalih tajkuna, danas najbogatijih ljudi u Srbiji. Znači, svi oni koji su prošli kroz ove takozvane demokratske vlade, od Đinđića do današnje, danas su apsolutno najbogatiji ljudi u Srbiji.
Danas imamo, recimo, ministra odbrane Vuka Jeremića. Juče čitam, kaže Vuk Jeremić da on odobrava razgovor između Putina i Buša, i meni onako pade kamen sa srca, Putin i Buš više nemaju nikakvih problema, Vuk Jeremić je odobrio njihov sastanak i njihov razgovor. Prosto je neverovatno koliku važnost sebi daju tako minorni i nevažni ljudi i koliko misle da su značajni.
Umesto da rade ono što zaista bi trebalo da rade predstavnici Vlade, oni tako izigravaju neke velike ljude, a neće da kaže, a zna sasvim sigurno taj gospodin Vuk Jeremić, da recimo danas vojna lica, aktivna vojna lica koja imaju porodicu na Kosovu i Metohiji, recimo u Kosovskoj Mitrovici, kada odlaze tamo da obiđu porodicu, moraju da popune obrazac koji se inače popunjava kada se odlazi u inostranstvo, recimo u Ameriku.
Znači, takve obrasce naši oficiri aktivni popunjavaju da odu da posete porodicu na Kosovu i Metohiji i kada se vrate naravno moraju da daju izveštaj službi bezbednosti o svom boravku u poseti kod mame i tate.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, ovde zaista postoji jedan veliki problem da i kada budete doneli ovaj zakon donećete jedan neprimenjiv zakon zato što nemamo Ustavni sud.
To je jedan od razloga, znači pored toga što nam je to ustavna obaveza, da ako hoćete ovakav zakon morate i da imate Ustavni sud.
Mi smo, naša poslanička grupa SRS je uložila određen broj amandmana na Predlog ovog zakona. Pokušali smo da ono što ste predložili malo amandmanski uvedemo u red.
Naravno, o amandmanima ćemo govoriti, govoriće kolege poslanici koji su ove amandmane podnosili, ali ću nekoliko članova Predloga ovog zakona da komentarišem.
Recimo, član 3. koji se odnosi na član 11. osnovnog zakona, kaže: "Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa".
Ne znam da li se ovo odnosi na Božidara Đelića, gospodine predstavniče predlagača Vlade Republike Srbije, i ne znam da li ste vi možda informisani kako je reagovao ovaj odbor za sukob interesa, pošto danas raspravljaju o sukobu interesa Božidara Đelića.
U članu 4. ste predvideli zakletvu, koju bi trebalo da polože pred Narodnom skupštinom članovi Vlade. Predložili ste da zakletva glasi: Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav, zakon itd.
Nama se činilo mnogo hrabro da ostavimo da se sadašnja Vlada zaklinje svojom čašću da će čuvati ustavom zagarantovane, pre svega, granice Republike Srbije. Nema u ovoj vladi niko ni časti ni obraza, u ovoj vladi nema niko osećaj patriotizma, ali čak i da su patriote i časni ljudi da vrše vlast i da su formirali Vladu, i kada to budu, onda je takođe neophodno da se zakonu prema tekstu zakletve koja je poslanička grupa SRS predložila.
Ta zakletva bi trebalo da glasi: Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao sastavni deo Srbije, poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno. Ovako treba da izgleda jedna ozbiljna zakletva, ozbiljnog člana Vlade kojem je stalo do njegove države.
U istom ovom članu 4. koji se odnosi na član 16. osnovnog zakona, predvideli ste da se nova Vlada bira, stajalo je u ovom prethodnom, po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine.
Potpuno je nejasno zbog čega ste brisali ovaj stav. Insistiramo kroz amandman da ovaj stav i dalje ostane u okviru ovog člana, jer ne postoji ni jedno logično obrazloženje zbog čega ste taj član brisali.
Kada je u pitanju član 5. Predloga zakona, a odnosi se na član 17. osnovnog zakona, i tu imamo primedbu. Vi ste ovde menjali da ona, misli se na Vladu, ne može postavljati funkcionere, to ste precrtali, pa umesto funkcionere stavili državne službenike na položaju.
Znam da je to usklađeno sa Zakonom o državnim službenicima, ali smo vam mi ovde dodali amandmanom da ne može zapošljavati ni državne službenike i nameštenike. Vidim da reagujete, gospodine Balinovac. Tačno znam da će vaš odgovor biti da to ne radi Vlada. Naravno, to rade ministarstva, ministarstva čine Vladu.
I, naravno da ste to radili i poslednjih meseci ove vlade i da to planirate ponovo da radite. Kad vidite da je Vlada pred raspuštanjem, da su na koraku novi izbori, onda pozapošljavate sve moguće stranačke aktiviste, da bi ih neka nova vlada koja dođe zadržala na poslu, jer zamislite, ne daj bože, da se desi da vi primite bez ikakvog osnova stotinu ljudi u jednom ministarstvo i dođe neka druga vlast i da im otkaz. Mislim da biste tu vlast na krst raspeli. Zašto ste vi izbegli, ne verujem da ćete prihvatiti naš amandman, mada bi bilo vrlo ozbiljno i odgovorno, gospodine Balinovac, da to u ime Vlade uradite i da se na taj način zaštitite od svake eventualne zloupotrebe. Bez ove odredbe vi ćete i dalje u Vladi imati i drumsku, i stečajnu, i prosvetnu, i naftnu i koju god hoćete mafiju.
Imaćete te ljude koje dovode ministri, koje ministri instrumentalizuju, koji raduckaju, pa onda kasnije kradu, pa onda pohapsite ne znam koliko ljudi koji se bave tim kriminalom, a nijednom ministru ne fali dlaka s glave. Prosto je nemoguće da su se u svakom ministarstvu, a uglavnom su ti ministri i danas ministri, dešavale takve afere, takav kriminal, takvi lopovluci, a da ni jednom ministru ni napamet nije palo bar da se našali, da kaže, evo, podnosim ostavku zato što se u okviru mog ministarstva dešavaju takva čuda.
Imamo još nekoliko amandmana, neću ih sad komentarisati jer imam još svega tri minuta. Ne želim da prekoračim vreme. Samo ću da podsetim Narodnu skupštinu na pismo poštovanom gospodinu Markoviću, tako je naslovljeno, a poslao ga je Boris Tadić, predsednik Republike, 30. maja 2005. godine. Tada je obavestio tadašnjeg predsednika parlamenta da neće da potpise Zakon o Vladi, kojim je predviđeno da, kako kaže Vlada, nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, te da Vlada može obustaviti od izvršenja njihove opšte akte itd, jer nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Govori Boris Tadić u ovom svom pismu na koje članove Ustava Republike Srbije se odnose njegove primedbe. Danas se ništa nije promenilo. Takođe imate Predlog zakona koji nije u skladu sa Ustavom, samo su sada u pitanju drugi članovi, sada je u pitanju član 167. Ustava Republike Srbije. U ovom Tadićevom pismu je bio član 125. Ustava, tadašnjeg, Republike Srbije.
Volela bih, gospodine Balinovac, da nam odgovorite da li vi znate šta se to promenilo, možda će to da nam odgovori šef poslaničke grupe Demokratske stranke, šta se to promenilo u politici DS, šta se to promenilo u glavi Borisa Tadića, kakva je razlika, da li je bio pri svom mišljenju 30. maja 2005. godine, ili je pri svom mišljenju 25. maja 2007. godine?
Sada je takođe njegova Vlada, jer su i predstavnici DS u Vladi, a sasvim sam sigurna da rade po nalogu Borisa Tadića, jer je on, sećate se, pokazao da ne zna šta je nadležnost predsednika Republike, pa je javno na jednoj televiziji rekao da će on smeniti ministre koji ne budu radili onako kako on očekuje da treba da rade.
Naravno, mi odgovor na ovo pitanje znamo. Znamo da Boris Tadić ni tada ni sada nije imao svoje mišljenje. Znamo da Vojislav Koštunica ni tada ni sada nije imao svoje mišljenje. Znamo da oni po svoje mišljenje idu kod Solane, kod Olija Rena ili im oni ovde dolaze i serviraju svoje mišljenje.
Gospodine Duliću, 20 minuta i dve sekunde su bile kada ste kucnuli da me opomenete, a dobro znate da vrlo vodim računa i da gledam u sat kad govorim, bilo po Poslovniku, bilo na ovaj način. Vodite računa, ne igrajte se da nekome slučajno sa ove strane pola sekunde produžite vreme. Imaćete opet Poslovnik do ujutru.