DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 08.06.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

08.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 12:05 do 21:30

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

| Predsedava
Po kom osnovu? Niko vas nije prozvao. Niste vi imenitelj, ne možete da dobijete reč, izvinite.
Možete po Poslovniku, ali niste prozvani. Po Poslovniku, gospodin Batić. Izvolite.

Vladan Batić

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, zbog konteksta u kome je gospođa Tabaković pomenula bivšu vladu i pojedine članove bivše vlade, ne želeći na bilo koji način da osporim verodostojnost informacija koje je gospođa Tabaković iznela.
Istine radi, pošto sam bio ministar pravde u prvoj demokratskoj vladi Zorana Đinđića, samo da kažem da je pre formiranja te vlade, što bi moglo da bude putokaz i za neke druge vlade, pa i ove koja se danas formira, a očito nije, Zoran Đinđić insistirao da svi kandidati za ministre potpišu jedan džentlmenski sporazum da ne mogu imati privatnu firmu, privatno preduzeće, akcije, deonice, ni oni, ni članovi njihovih najužih porodica.
Rekao sam da ne osporavam verodostojnost ovih informacija.
Dakle, ni u zemlji ni u inostranstvu ne mogu imati, a da prethodno ne prijave nekretnine, bankovne račune.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li je Đinđić prijavio svoju imovinu? )
Ne možete da komentarišete tako, s mesta. Izađite i komentarišite. To je necivilizovano.

Radojko Obradović

| Predsedava
Molim vas da omogućite gospodinu Batiću da nam objasni povredu Poslovnika.

Vladan Batić

Dakle, bilo je više odredaba tog džentlmenskog sporazuma. Dakle, neki ljudi koji su bili članovi Vlade Zorana Đinđića, nakon potpisivanja tog džentlmenskog sporazuma su možda i prekršili odredbe nečega što su potpisali pre konstituisanja Vlade.
Podsećam gospođu Tabaković da bi, što se tiče ministara u današnjoj vladi i onih u prethodnoj vladi Vojislava Koštunice, moglo i mnogo više da se kaže. Ticaće se ovih zakona i biću sklon da to iznesem do detalja, recimo, za lik i delo Mlađana Dinkića.

Radojko Obradović

| Predsedava
Replika, Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska radikalna stranka

Jorgovanka Tabaković

Gospodinu Batiću, samo u prilog verodostojnosti ili u prilog nečije namere da svesno ulazi kao akcionar u «Meridijan banku», odnosno da bude član Vlade, pa da posle kaže da je kasno prodao akcije.
Kada je gospodin Đelić bio najavljen za direktora «Kredi agrikol banke», u maju 2005. godine, uslov poslovodstva «Kredi agrikol banke» je bio da se povuče iz politike. U tom trenutku je gospodin Đelić već bio savetnik, navodno neplaćeni, gospodina Pajtića i dolazio je u Novi Sad i nastupao kao besplatni savetnik, ali je otkazao i to savetovanje i gospodinu Tadiću poslao poruku da neće nastupati na stranačkim skupovima, jer je to nespojivo sa učešćem u toj banci.
Kako je nastupio prema nama - građanima? Registrovao je svoje akcije u «Meridijan Kredi agrikol banci», to je zvaničan podatak iz Narodne banke i možete na sajtu doći do njega, preko firme "Soparsas", koja ima 9,99% učešća u vlasništvu «Meridijan banke».
Znate zašto ta lepa cifra 9,99%? Da je 10%, struktura akcionara bi morala biti prikazana do poslednjeg fizičkog lica. Imao je nameru da sakrije svoje učešće, kao fizičkog lica, u toj firmi, što samo dokazuje da neko ovaj narod, loše zakone u ovom narodu i njihovo neprimenjivanje koristi za lično bogaćenje.

Radojko Obradović

| Predsedava
Reč ima poslanik Donka Banović.
Kao šef Poslaničkog kluba imate pravo da dobijete reč prilikom otvaranja načelnog pretresa i na kraju. To piše u Poslovniku, član 93.

Donka Banović

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, neko je ovde govorio o tome da Srbija postaje zarobljena zemlja. Meni se čini da ćemo mi uskoro postati zarobljena Skupština. Počeli smo raspravu u načelu negde oko četiri sata. Do sada smo mogli sve to da završimo i da lepo odemo kući kada se završi radno vreme.
Danas imamo objedinjenu raspravu o tri veoma važna zakona, odnosno o predlozima za izmene i dopune tih zakona. Kada god govorimo o izmenama i dopunama već postojećih zakona, onda to znači da se predlagač trudi da popravi postojeća zakonska rešenja.
Govoriću o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u stvari, sve nas ću podsetiti zašto je taj zakon jako važan.
Afirmacijom prava na slobodan pristup informacijama značajno jača uloga građana kao kontrolora vlasti. Građani i javnost predstavljaju značajan faktor kontrole državnih organa i drugih javnih institucija i predstavljaju aktivne učesnike u realizaciji složenih javnih poslova neophodnih za razvoj i napredak društva.
Poverenje građana dobijeno na slobodnim i neposrednim izborima predstavlja nužan, ali ne i dovoljan uslov za legitimnost koja u toku mandatnog perioda mora uvek i iznova da se potvrđuje u svakodnevnom delovanju. Stoga je u političkoj i pravnoj teoriji gotovo jedinstveno prihvaćeno načelno stanovište da je narodno poverenje dobro, ali da je kontrola nužna. Vekovno iskustvo, nažalost, nedvosmisleno pokazuje i dokazuje da svaka vlast kvari svoje nosioce, pogotovo ako odgovarajućim pravnim instrumentima nije dovoljno ograničena.
Ustavom je utvrđeno da suverenost pripada građanima. Građani vrše vlast, bilo posredno, bilo neposredno. Shodno tome, svi državni organi i nosioci javnih ovlašćenja, a pre svega izvršni organi i organi uprave, dužni su da svoju ukupnu aktivnost stave u službu javnog interesa građana.
Javnost rada državnih organa i drugih nosilaca vlasti i sloboda pristupa informacijama čine suštinska obeležja savremene pravne države.
Bez neposrednog uvida u rad i postupanje subjekata koji vrše vlast i upravljaju javnim poslovima, posebno bez istinitih i potpunih informacija o obavljanju tih poslova, nije moguće na efikasan način ostvarivati neophodnu javnu kontrolu.
Sloboda pristupa informacijama danas je i značajno sredstvo u opštoj borbi protiv korupcije, posebno u javnoj upravi. Sama činjenica da se rad uprave može učiniti transparentnim, odnosno da se mogu tražiti informacije u posedu državnih organa i javnih institucija, bitno doprinosi povećanju motivacije građana da ima i svrhe i smisla ulagati pojedinačne napore radi iskorenjivanja korupcije i nezakonitog ponašanja.
Pravo na slobodan pristup informacijama danas je efikasno sredstvo koje stoji na raspolaganju građanima, u stalnoj borbi protiv uzurpacije vlasti i korupcije.
Pozivam vas da glasate za predložene izmene i dopune Zakona.

Radojko Obradović

| Predsedava
Po Poslovniku se javio Žarko Obradović.
U članu 93. Poslovnika je definisano kako predstavnici poslaničkih grupa dobijaju reč, ali mislim da nije sporno da Ivica Dačić, kao predsednik Poslaničke grupe SPS, iako nije direktno u skladu sa Poslovnikom, dobije reč. Mislim da ostali poslanici neće imati ništa protiv.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Zahvaljujem.
Mislim da ove odredbe Poslovnika treba menjati, jer je apsolutno nemoguće da šefovi klubova nemaju prava da se jave u toku rasprave, da iskoriste svoje vreme, a da predlagač zakona ili bilo ko drugi ima to pravo i da može da ga koristi.
Znači, pravo je svakog šefa poslaničkog kluba da sam procenjuje kada će iskoristiti vreme i šta će smatrati uvodnom reči, a šta će smatrati zaključkom ili, kako se ovde kaže - završnim delom svog govora.
Socijalistička partija Srbije neće glasati za predloge zakona, iako smatramo da bi ono što je ovde predloženo moglo da bude sastavni deo paketa o kojem se danas raspravlja, ali uz neophodni izbor ljudi koji su predviđeni Ustavnim zakonom.
Zato, još jednom ponavljam da smo sigurni da u vladajućoj koaliciji postoji duboka kriza, koja rezultira i neslaganjem oko načina i postupka izbora guvernera Narodne banke Srbije, što je rezultiralo i današnjom sednicom Odbora za finansije, na kojoj G 17 nije bio ni prisutan.
Uostalom, ne vidim da je danas bilo ko od poslanika G 17 plus prisutan u ovoj sali. Verovatno imaju neke važne konsultacije.
U svakom slučaju, to jasno govori o problemima koji postoje unutar vladajuće koalicije. Naravno, to je vaš problem.
Želeo bih da skrenem pažnju da je SPS godinama ukazivala na potrebu da se izvrši revizija budžeta, odnosno da se usvoje završni računi budžeta Srbije za godine kada je DOS bio na vlasti.
Ako se sećate, u ovoj istoj sali, uz veliko likovanje je tadašnja vlada Republike Srbije govorila o velikim zloupotrebama bivših vlada u kojima su bile SPS, SRS i neke druge.
Pošto je od te vlade ovde prisutan jedino ministar Batić, možda se on seća toga što su govorili, ali verovatno se seća za šta su nas sve optuživali.
Između ostalog, ljudi koji su bili na čelu, npr. Upravnog odbora Fonda «Tržište rada» su dobili krivične prijave zato što je taj fond uplatio određena sredstva porodicama poginulih vojnika i policajaca za vreme bombardovanja Srbije. To je nenamensko trošenje sredstava.
Kasnije ste promenili taj zakon i to za šta ste optuživali socijaliste postalo je prekršaj, nije više krivično delo.
Baš bismo voleli da vidimo kako ste vi trošili narodne pare ovih sedam godina. Do dana današnjeg, nijedan završni račun nije došao na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovi zakonski propisi su doneti unazad nekoliko godina. Do sada nije izabrana državna revizorska institucija. Očigledno je da postoji nešto što se krije.
Bivša vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je bio G17, imala je toliko kritika prema prethodnoj vladi, Zorana Živkovića i Zorana Đinđića.
Sećate se da je Mlađan Dinkić ovde govorio kako su pare koje su prikupljene od privatizacije trošene u predizbornoj kampanji Demokratske stranke, pred te izbore 2003. godine.
Međutim, kada neko dođe na vlast, to se promeni. Sećate se da je G 17 govorio o raznim aferama svakog dana, takođe, DS je govorila o raznim zloupotrebama Vlade Vojislava Koštunice i Mlađana Dinkića u ovom prethodnom periodu, a sada ste svi zajedno u Vladi i siguran sam da nećete izreći nijednu kritiku međusobno i da ćete međusobno jedni drugima sve oprostiti.
Ovde je osnovno pitanje - da li Narodna skupština Republike Srbije ima pravo i da li treba da raspravlja o tom pitanju, pitanju završnih računa, i zašto se oni do dana današnjeg ne nalaze na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe, izabrali smo Poverenika za informacije.
Pošto je taj poverenik za informacije izgubio bazu, kako se to kaže u političkom rečniku, iz Kumrovca, pošto ovde ima mnogo kumrovačkih đaka, nažalost, ili na sreću, ponajmanje ih ima u SPS, ali ih ima u nekim drugim strankama koje su se dobro potkovale u vreme komunističkog sistema, pošto je Poverenik za informacije izgubio bazu, njegova stranka više nije vladajuća, njegova stranka više nije u Parlamentu. Očigledno je da se njemu priprema smena. Ali, to nije sporno. Ne mora se menjati čitav zakon da bi se on upodobio i uskladio sa onim ljudima koji treba da budu izabrani na određene funkcije.
Tako se danas ne nalazi na dnevnom redu ni pitanje guvernera Narodne banke, a jasno je definisano da se na ovoj sednici, a trebalo je i na prošloj, mora izabrati guverner Narodne banke Srbije. Pošto G 17, očigledno, neće učestvovati u radu Skupštine dok se to pitanje ne reši, a pošto vi, poslanici u Skupštini, ne pratite šta izjavljuju različiti politički funkcioneri, da kažem da G 17 izjavljuje da će Jelašić sigurno biti guverner, ali da se mora dogovoriti sa koalicionim partnerima o načinu kako će se taj izbor izvršiti.
Kako će se taj izbor izvršiti? Da neće možda dekretom? Ponajmanje bi, možda, neko voleo da to bude prozivkom, kao za predsednika Parlamenta, bez rasprave. Ali, očigledno je da neko mora u ovom parlamentu da donese odluku o tome ko je guverner Narodne banke Srbije. Da li G17 to pitanje uslovljava svojim učešćem u Vladi Republike Srbije, to vi najbolje znate. Ali se to pitanje mora naći na dnevnom redu Parlamenta.
Danas ste morali da stavite na dnevni red izbor Ustavnog suda. To je propisano i definisano Ustavnim zakonom. Istekli su svi rokovi. Kada ćemo imati Ustavni sud?
Danas, svi oni koji žele da se žale na ustavnost i zakonitost, nemaju kome da se žale, jer ne postoji Ustavni sud Republike Srbije. Takođe, Zakon o Zaštitniku građana, naravno da je potreban, potreban je i Zaštitnik građana, ali o tome smo ovde raspravljali više puta, bilo je čak i kadrovskih predloga, pa su oni koji su predlagani odustali.
Građani Srbije moraju da imaju ista prava. Da li su prava generala Tolimira ugrožena i da li mu je ugroženo pravo da bude izručen na osnovu zakona koji ste, suprotno Ustavu, doneli pre nekoliko godina u Saveznoj skupštini? On, čak, ni to pravo nije mogao da iskoristi, da iskoristi proceduru koja je propisana tim zakonom za izručenje Haškom tribunalu.
Zaista pozivam Vladu Republike Srbije da kaže šta hoće, da li je za izručenje ili je za dobrovoljne predaje, ili je za dobrovoljne predaje koje liče na izručenje, ili, u ovom slučaju, nešto što je možda trebalo da liči na dobrovoljnu predaju, ali je general Tolimir rekao da je, ipak, on uhapšen ovde i odveden, odnosno izručen.
On nije izručen Haškom tribunalu iz Srbije, on je izručen Republici Srpskoj ili BiH, ako su tačne informacije koje postoje u javnosti.
Naravno, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost je to pitanje pokrenuto, ja sam se, kao predsednik Odbora, obratio nadležnim državnim organima, u sklopu svojih ovlašćenja.
Od nekih sam dobio odgovore, od nekih još nisam, i to ćemo razmatrati na sledećoj sednici Odbora za odbranu i bezbednost.
Da li je on uhapšen u Srbiji i da li su u njegovom hapšenju učestvovali pripadnici strane službe bezbednosti?
Ako Vlada Srbije hoće da ispunjava obaveze prema Hagu putem izručenja, onda toga ne treba da se stidi.
Batić kritikuje ovu vladu zato što ih ranije nije uhapsila. Mi ih kritikujemo zato što ih, uopšte, hapse i izručuju Haškom tribunalu. Ali, o tome mora da se zna puna istina. Naravno da je potrebno, onda, da postoji Zaštitnik građana.
Na samom kraju, pošto govorimo o otvorenosti procesa informisanja i informacija, želim da podsetim Narodnu skupštinu Republike Srbije da je u ovoj istoj skupštini svojevremeno bilo pokrenuto od strane Dragana Maršićanina pitanje formiranja anketnog odbora radi sagledavanja stanja u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. To je bilo onda kada je Dragan Maršićanin bio predsednik Skupštine.
Vi iz DOS-a bolje znate kad je to bilo, to je bilo na početku vaše vladavine. Želim da vam kažem da je tada Žarko Obradović, koji je bio zamenik šefa Poslaničkog kluba, rekao da su socijalisti za formiranje anketnog odbora koji će utvrditi sve činjenice važne za ovaj slučaj.
Prilikom glasanja, ovaj predlog nije dobio većinu, za njega su glasali socijalisti i glasali su, verovatno, predstavnici Demokratske stranke Srbije i, ne znam, verovatno, pretpostavljam, da je i Srpska radikalna stranka.
U svakom slučaju, oni koji su napadali Socijalističku partiju Srbije da, ne znam, Slobodan Milošević ima neke veze sa tim slučajem, nisu hteli da glasaju za formiranje takvog anketnog odbora. Zašto? Zato što su na čelu tih kriminalnih grupa bili oni koji su finansirali dolazak na vlast DOS-a 2000. godine. Tek toliko da se zna.
Danas, posle sedam godina, te ljude hapsite. Hapsite ih, ali one pare, za koje sada policija kaže da su oštetile budžet, završile su, pretpostavljam, u vašim predizbornim kampanjama 2000. godine, za obaranje Slobodana Miloševića i Socijalističke partije Srbije.
U to sam siguran i zato neka se sve ispita do kraja i ko god da je kriv treba da odgovara.
Ali, u ono vreme kada je trebalo to da radite i kada ste došli na vlast, kada ste govorili da ste vi oličenje demokratije i pravde, štitili ste ljude koji su bili na čelu «duvanske mafije».
Sedam godina ste u fioci držali tu akciju «Mreža» i sada ste se setili. Verovatno vam nisu dali pare za ovu kampanju.
Hvala vam puno.