Samo predsedavajući ima pravo da vas prekine.

Ali kad, kad mu padne na pamet, kada se učini Mići Albijaniću da bi mogao da me prekine, može da me prekine? Ili, zato što ste naučili gde je ono zvonce i svaki čas pritiskate, divite se, igrate se i pritisnete "ju, vidi, zvoni opet". Nemojte, gospodine Albijaniću, uozbiljite se.
Dakle, ne ulazim u ovu raspravu, ali kada smo kod Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i o povereniku za te informacije, onda je jedno od nerazjašnjenih pitanja u poslednjih možda i više od mesec-dva dana, koliko to traje, jeste pitanje na koje nije dobio odgovor sadašnji poverenik gospodin Šabić, a novine su pisale da je tražio - na osnovu čega je gospodin Velimir Ilić proglasio neki ugovor o koncesiji državnom tajnom?
To je zaista nešto što interesuje sve poslanike SRS i, ubeđena sam, sve građane Srbije. Neću unapred ništa da kažem, ne sumnjam, možda je to idealan ugovor, možda nemamo ni jednu zamerku, ali ne znamo dok to ne vidimo. Zamislite, ministar kaže da je neki ugovor državna tajna.
Vi onda nama pričate o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, o povereniku koji, kukavac, nije dobio ni jednu jedinu informaciju. Ima samo one informacije koje može da pročita u novinama. Čućete kada budemo govorili konkretno o vašem predlogu, ukoliko to bude ovaj predlog, kome je samo slika nedostajala u onom prethodnom članu.
Naravno, nismo dobili, rekla sam to kada smo govorili i u načelnoj raspravi, nikada od tog poverenika redakcija novina "Velika Srbija" nije dobila odgovarajuće informacije.
Uvek nas je čovek obaveštavao da njemu ovi iz vlasti ne daju informacije. On je izgleda bio voljan da radi svoj posao, ali jednostavno nije mogao da ga radi, jer ovi koji drže informacije ne daju njemu, da bi on mogao da zainteresovane stranke ili građane Srbije upozna sa tim informacijama.
Pitala sam ga i javno odavde, ne samo njega, i državne funkcionere nadležne za tu oblast, ko je islednicima Haškog tribunala dozvolio u ulici Jevrema Grujića br. 10 da privode građane Srbije, da ih drže u nekom podrumu, da tu zgradu čuva, gospodine Jočiću, policija Republike Srbije, koju ovaj narod plaća, da u tim prostorijama pokušavaju ljude da potkupe, podmite, ubede, ucene, prete, da bi se pojavili kao lažni svedoci u haškom procesu protiv dr Vojislava Šešelja? Ne možemo da dobijemo tu informaciju, ne možemo da dobijemo ni dokumentaciju koju tražimo.
Kada je pre neki dan ovde bila Karla del Ponte, pa su svi dali intervjue, i Rasim Ljajić, i onaj Vukčević, hvatač golubova, ne znam ko sve, toliko srećni, zamislite, Karla s njima večerala. Najpre ih je grdila, bila stroga, kažu, a kada su se opustili onako uz večeru, baš su uživali. Strašno.
Posle toga, kaže gospodin Rasim Ljajić da je, osim toga što su na Bežanijskoj kosi, doduše, on nije rekao na Bežanijskoj kosi, ali ja kažem, uhvatili generala Tolimira, da su Karli del Ponte spakovali i neki veliki sanduk dokumentacije neophodne za rad Haškog tribunala.
Tim za odbranu Vojislava Šešelja, ima već sigurno dva meseca, traži od gospodina Rasima Ljajića spis jednog predmeta. Ovde kad je bio, pre nego što je izabran za ministra, kada je sedeo u ovoj sali, pitala sam ga šta se dešava s tim, rekao mi je - ne znam, nisu me obavestili, videću sutra i poslaću.
I sada, umesto i to što je dao Karli del Ponte da automatski dostavi i timu za odbranu Vojislava Šešelja, i ne samo Vojislava Šešelja, nego i ostalih haških optuženika, koji su u Haškom tribunalu, naravno, ne pada im na pamet. Mi moramo da saznajemo iz svojih nekih izvora šta je on to dao Karli del Ponte, pa da mi to zatražimo i da dobijemo sa nekoliko meseci zakašnjenja.
Onda, naravno, nije čudo da ovo što se desilo najstrašnije i što se niko u ovoj zemlji Srbiji, osim radikala, nije oglasio, da bivši predsednik Republike Srpske Krajine bude osuđen na 35 godina zatvora u Hagu.
Zbog čega? Zato što je branio srpsku nejač u Republici Srpskoj Krajini, zato što je pokušao da sačuva svoje i ognjište svojih sunarodnika? Sramota, sramota, dame i gospodo, od ove države, od predsednika države, od predsednika vlade.
Predsednik je bio na galeriji da čuje kako će biti osuđeni oni koji su optuženi za ubistvo Zorana Đinđića, to ga interesuje, a šta je sa Milanom Martićem, to ga ne interesuje. Milan Martić nije građanin Republike Srbije?
I ne interesuje ga šta je sa Zdravkom Tolimirom, čovek koji je u vrlo teškom zdravstvenom stanju i idu mu lekari iz Beograda da ga pregledaju da bi tamo uspeli da ga nagovore, pošto je čovek u tako teškom i fizičkom i psihičkom stanju, da potpiše da ga neki Karmelas, Amerikanac grčkog porekla, zastupa, da mu nametnu, znači, advokata, ne bi li dok je još živ, a nesposoban da učestvuje u postupku, a navodno sa njegovim potpisom, da bi i njemu izdejstvovali neku što bržu presudu Haškog tribunala.
Dame i gospodo, ovo su trenuci i ovo su godine o kojima će pisati istorija. Budite sigurni da ćete biti upisani najcrnjim slovima u istoriji Republike Srbije i države Srbije. Ako je vama ovo smešno, gospođo draga, izađite ovde, stanite za govornicu da građani Srbije vide koja je to dama kojoj je smešna priča koju sada ovde iznosim.
Izađite, nasmejte se ovde glasno, kao što se smejete u klupi, gospođo iz DS i kažite - da, meni i mom predsedniku Borisu Tadiću je to smešno, boli nas uvo i za Haški tribunal, i za Kosovo i Metohiju, i za građane Srbije, nama je bitno da mi otputujemo u Evropu, da nama bude dobro, da se mi materijalno zbrinemo, da vidimo još taj EPS, NIS, ko će šta dobiti, DS, G17, DSS, još to da završite i završili ste priču.
Dakle, dame i gospodo, ne znam samo šta je i vama dvoma smešno, zaista. Najlepše bih vas molila da izvolite da izađete ovde da komentarišete, ovde stanite i komentarišite, i kažite da li nisam u pravu i zbog čega nisam u pravu.
Predložili smo da promenimo ovaj član 6. Ne postoji ni jedan jedini razlog koji je, niti nam je predlagač gospođa Suzana Grubješić, čak je ne vidim ovde, a predlagač je ovog teksta, objasnila šta je to bilo toliko hitno da se pravi izuzetak od člana 196. Ustava Republike Srbije.
I, takođe, želim da vas podsetim na ono što je gospodin Tomislav Nikolić juče rekao.
Čim ovaj zakon budete izglasali u ovom parlamentu, istog dana ćemo podneti zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog zakona, a koji ustavni sud će to da uradi, naravno, nemate pojma vi što vam je sve smešno, zato što ne postupate u skladu sa Ustavom, ne postupate u skladu sa Ustavnim zakonom, vama ne trebaju ni Ustav, ni zakoni, vama treba samo da vidite gde ćete šta da ukradete.

Nemojte tako, molim vas.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Ne, hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč?

Ne, hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Slavoljub Matić, Veroljub Arsić, Nebojša Stefanović i Milena Stanković. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se donosio ovaj zakon ovlašćeni predstavnik predlagača ispred Odbora za finansije Skupštine Srbije žestoko je nahvalio Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, obećao da će stupanjem na snagu ovog zakona da se reši način trošenja budžetskih sredstava, da će svi oni koji raspolažu budžetskim sredstvima da imaju veću odgovornost kada ta sredstva troše, kako će građanima Srbije, zbog ušteda iz budžeta Republike Srbije, da bude bolje i da će više sa istim novcem moći da se uradi.
Taj zakon je donet 14. novembra 2005. godine, sada smo u junu 2007. godine, druga godina je, da kažem, već prošla svoju polovinu, a mi državnu revizorsku instituciju ni dan-danas nemamo.
I, evo, umesto predloga kandidata za Savet državne revizorske institucije, mi sada imamo predlog o izmeni i dopuni zakona, gde se dva stava iz jednog člana menjaju ili brišu.
Kaže se da se u članu 16. stav 1. reč "sedam" zamenjuje rečju "pet", a reč je o tome da "Za člana Saveta može biti izabran državljanin Republike Srbije, koji pored opštih uslova utvrđenih zakonom za rad u državnim organima, ispunjava i sledeće uslove: ima visoku školsku spremu, najmanje 10 godina radnog iskustva, od čega najmanje (sedam se sada menja i kažete) pet godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije".
Sve bi to bilo u redu da čovek ne pročita i vaše obrazloženje, a u obrazloženju se kaže: "Predlagač ovog zakona rukovodio se time da zakonom propisani uslov od sedam godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije može biti ograničavajući jer, više nego što je potrebno, sužava krug lica za listu kandidata za izbor članova Saveta, koju utvrđuje nadležno radno telo Narodne skupštine. Iskustvo od 10 godina, odnosno pet godina na povezanim (odgovarajućim) poslovima u potpunosti mogu obezbediti da se utvrdi lista kandidata i izaberu članovi Saveta koji će stručno i odgovorno obavljati poslove, u skladu sa zakonom".
Znači, gospodo, vi pokušavate da ubedite narodne poslanike da ćete time što ćete da smanjite uslove da dođete do boljeg izbora. Valjda se do boljeg izbora dolazi pooštravanjem uslova ili je cilj da, zato što kandidati koji treba da uđu u ovaj savet, jednostavno moraju da se udome, jer pošto vidim da iza ovog predloga najviše stoji DSS, koja je imala u prošloj vladi većinu ministarstava, a sada to nema, da su mnogi pomoćnici, mnogi zamenici ministara, mnogi državni sekretari ostali bez posla, da se oni obezbede kroz jednu ovakvu izmenu zakona.
Gospodine predsedavajući, molio bih da opomenete poslanike koji dobacuju.
To je možda u pitanju, s jedne strane, da se zbog promenjene volje građana DS da što bolje obezbedi svoje funkcionere i članove koji su ovom novom vladom ostali bez posla.
Čudi me da i dalje ostajete tvrdoglavo u članu 20. zakona, koji je takođe trebalo da se menja, u kojem je trebalo da piše da član saveta ne treba da bude izabran i biran na pet godina, nego na četiri godine, koliko traje mandat, po Ustavu, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Vladi Republike Srbije.
To je samo dokaz da u stvari vi želite da što je god moguće više vaših stranačkih kolega koji su ostali bez posla da zaposlite u jedan državni organ.
U članu 16. briše se i stav 2, a stav 2. kaže: ''Za člana Saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora.''
Ajde da pogledamo šta to kažete u obrazloženju: ''Brisanje stava 2. uslovljeno je prestankom postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora'', pa samim tim nema potrebe da ovo stoji. Međutim, ovde kaže - član organa vlade, odnosno član Saveta.
Koje vlade? Koliko znam, od kada ste ukinuli SRJ Beogradskim sporazumom, koji nije potpisao tadašnji predsednik Republike Srbije, znači na jedan neustavan način, kada ste ukinuli SRJ, bilo kakva vlada je prestala da postoji.
Ovo može da se odnosi samo na Vladu Republike Srbije. Sada mi recite, ako ne postoji više državna zajednica, a zbog državne zajednice ukidate stav 2. ovog člana, znači li da više ne postoji ni Vlada Republike Srbije. Da li je to cilj predlagača?
Mislim da nema potrebe da poslanici iz redova vladajuće većine dobacuju dok govorim za ovom govornicom, jer su konačno ukapirali da se hulahopke ne stavljaju na glavu, kao što ste upadali u Narodnu banku, nego se obuvaju.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim da ne koristite neprimerene izraze. Vidite da sve poslanike opominjem.)
Nisam upotrebio nikakve uvredljive izraze. Drago mi je da su konačno poslanici vladajuće većine otkrili čemu služi garderoba i kako se koristi.
Kada je u pitanju ova državna revizorska institucija, zakon je stupio na snagu pre tačno godinu dana. Da li je neko otkad je zakon stupio na snagu raspisao konkurs i ko se prijavio na taj konkurs za članove Saveta državne revizorske institucije. Nije ni raspisivan, nije ga ni bilo, niko se nije prijavio. Otkud vama sada taj podatak da nema dovoljno stručnjaka koji ispunjavaju ove kriterijume i koji će nepristrasno da obavljaju ovaj posao.
Ili jednostavno nemate u svojim strankama dovoljno sposobnih ljudi kojima možete da verujete da neće da otkrivaju kroz svoje izveštaje državne revizorske institucije šta ste sve radili dok ste bili na vlasti. Evo, možete gospodo iz vladajuće većine slobodno da postavite, kada ovaj zakon stupi na snagu, i Mlađana Dinkića da bude član Saveta. Bez problema možete, ispunjava zakonom predviđene uslove, kada je sakrio nekih četiri milijarde dolara na Kipru, pa sakriće svaki vaš lopovluk.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, nemojte tako da se odnosite prema ministru, gospodinu Dinkiću, tako paušalno i neodgovorno.)
Kada je uspeo da sakrije četiri ili pet milijardi dolara, što ne bi uspeo sve vaše zloupotrebe i nenamensko trošenje sredstava da sakrije. Ili onaj sadašnji ministar, ranije u narodu poznat i prozvan kao Božidar Đelić - Boža Derikoža.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, prema ministrima, funkcionerima, uostalom prema svim građanima se moramo obraćati sa uvažavanjem, bez takvih kvalifikacija. To je valjda dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.)
Gospodine predsedavajući, ja sam narodni poslanik, narod ga je prozvao Božom Derikožom, samo prenosim ono što narod priča.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, ali mi kao narodni poslanici smo dužni sa uvažavanjem da se obraćamo jedni drugima i prema svim građanima Srbije i ministrima.)
Zar se vama ne obraćam sa dužnim poštovanjem? A vama, gospodine predsedavajući, da kažem da sam to isto za ovom govornicom rekao i 2001. godine. Tada je predsedavala za tim skupštinskim stolom Nataša Mićić, pa čak ni ona nije našla za shodno da me opominje. Najgori predsednik Skupštine Srbije, a očigledno da vi polako idete ka toma da je dostignete i prevaziđete po tome.
A sada poznat kao vojvoda od Meridijan banke, dobio je punu titulu, Božidar Đelić - Boža Derikoža - vojvoda od Meridijan banke. Evo i on bi mogao, gospodo narodni poslanici, da bude revizor, da pokaže građanima Srbije i ovoj Narodnoj skupštini kako je to uspeo da zaradi za dve ili tri godine 11 miliona evra.
Sve su prilike, dame i gospodo narodni poslanici, da će posle novih izbora koji će biti vrlo brzo reviziju trošenja budžetskih sredstava, reviziju poslovanja državnih ustanova, državnih organa i Narodne banke, pogotovo, za emisije državnih hartija od vrednosti bez pokrića morati da rade ne samo državne revizorske institucije, nego i državni tužioci.
A kada je u pitanju onaj bivši ministar finansija, Boža Derikoža, on je dolazio za ovu govornicu, pokazivao nam je nekakve budžete iz tridesetih godina prošlog veka, pokazivao nam je kako treba da se pravi budžet, ali nam od 2001. godine do dana današnjeg niko nije dostavio kako ste te budžete, koje ste napravili, trošili. Zato sam uveren da će reviziju vašeg poslovanja da rade i državni tužioci.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Javljam se po članu 226. Poslovnika. Još juče sam pokušao da dobijem neku informaciju, dok je bio prisutan gospodin Dragoljub Mićunović. Radilo se o jednoj velikoj samovolji, jednom brutalnom ataku na demokratiju, kada je gospodin Mićunović samovoljno, bez ikakvih ovlašćenja, ukinuo jednu našu delegaciju, delegaciju koja je trebalo da putuje u Kazahstan na sastanak Generalne asambleje pravoslavnih poslanika. Na tu temu hteo bih da mi se objasni još jedna stvar.
(Predsedavajući: Izvinite, da li je to bivši parlament državne zajednice?)
Ta delegacija, gospodine Albijaniću, da vam objasnim, pošto očigledno nemate pojma o čemu se radi, a sedite na mestu gde bar nešto treba da znate...
(Predsedavajući: Da znam kome pitanje da prosledimo. Možda treba toj instituciji koja više ne postoji.)
Gospodine Albijaniću, sve ću vama lepo da nacrtam, shvatićete vi o čemu se tu radi. To je potpuno ravnopravna delegacija, kao i ona koju šaljete na zasedanje NATO pakta. Znači, mi u ovoj skupštini biramo članove delegacija, to još nije došlo na dnevni red, o tome se nije glasalo, ali gospodin Mićunović je već ukinuo neke delegacije, a druge povlastio.
Malopre je jedan član DS, poslanik, mislim da se zove gospodin Petković, mlađi je čovek, s naočarima, otišao da dobije vizu za Brisel, gde će da učestvuje na zasedanju NATO pakta. Ko ga je poslao? Ko je bilo koga ovlastio da mu da tu vizu? S kojim pravom on to radi? Da li je opet iza svega neka siva eminencija, npr. gospodin Dragoljub Mićunović.
Zaista bi bilo potrebno da odgovorite na to pitanje, mada ne očekujem to od vas, nego od pravog predsednika Skupštine, koji je ponovo negde zauzet, ko zna gde.
Mislim da se mi srpski radikali ne možemo složiti sa onom ulogom koju ste nam vi namenili, a to je da budemo ikebana u ovoj skupštini, da mi kao opozicija činimo samo neku opštu sliku da se ovde radi o nekoj demokratiji, koje uopšte nema, jer radite šta hoćete, kad hoćete i kako hoćete.
Naravno, nas ne zanima toliko to zasedanje NATO pakta koliko ova druga delegacija o kojoj sam govorio. Smatramo da je životno važna, jer i tim putem učvršćujemo naše odnose sa Rusijom. Ali gospodin Mićunović očigledno ima nešto protiv Ruske federacije. Naša Skupština ove godine neće poslati nikoga na ovo zasedanje.
Želeo bih da dobijem taj odgovor - kako je gospodin Petković mogao da stane u red za vizu, da se tako slobodno izrazim, i kako je moguće da gospodin Mićunović otkaže učešće naše delegacije na jednom tako važnom skupu. Toliko.

Molim da se prosledi nadležnoj instituciji ovo pitanje. Momir Marković, po Poslovniku.

Pošto ste se, gospodine predsedavajući, narodnom poslaniku Arsiću ultimativno obratili da se odnosi prema ministrima sa poštovanjem, ajde da sada, odnoseći se prema ministrima s poštovanjem, postavim nekoliko poslaničkih pitanja.
Prvo, da li je tačno da je Državna lutrija Srbije privatno preduzeće Bojana Krišta ili Krištofa?
(Predsedavajući: I sami znate da je to državno preduzeće. Molim vas, nemojte tako da se prema važnim institucijama tako odnosite.)
Nisam tražio od vas odgovor. Vaše je da zapišete šta je pitao narodni poslanik, da pitate Dinkića, ukoliko smete da ga pitate, a Dinkićeva je obaveza da narodnom poslaniku u pismenoj formi dostavi odgovor na poslaničko pitanje.
Da li je Nacionalna štedionica bila privatna banka za čije je osnivanje korišćeno 52 miliona državnih para koje su se držale u "Evroaksis" banci?
Da li je od onih 4,5 milijarde, naravno, s poštovanjem prema gospodinu Dinkiću, od onih 4,5 milijarde dolara koje su nađene na Kipru, a sećamo se od 2002. godine, sve pronalazač do pronalazača, pa je otišao Mihajlović i pronašo ih, ostale na Kipru, otišao Batić i pronašo ih, ostale na Kipru, otišao je i taj Velja Ilić i pronašo ih, ostale na Kipru, otišao Dinkić, pronašao ih, više nisu ostale, ne zna se gde su.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, nemojte tako da se ponašate neodgovorno prema narodnim poslanicima i ministrima.)
Nemojte vi mene ništa da molite, isključite se. Nataša, isključi ga negde dok pričam.
Zanima me sudbina te 4,5 milijarde dolara državnih para koje su bile na Kipru.
Zanima me, takođe, kolika je provizija uzeta za potpisivanje onog ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega i da li je ona bolnica koja se gradi u Čačku u sklopu te koncesije, odnosno izgradnje autoputa.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, nije bilo moguće da dobijem reč po Poslovniku dok sam sedela na mestu potpredsednika, tako da sam morala da se vratim u poslaničku klupu, da biste vi shvatili da su moja prava i obaveze iste kao i svih narodnih poslanika i da ne možete da me diskriminišete.
Sad se ne javljam po Poslovniku, nego po nečemu što vi ne znate da postoji, a zove se Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Kako da se pozovem na član Poslovnika kada nemam prečišćeni tekst onoga na šta hoću da ukažem? To je bilo davno. To je član 4. Odluke i menja se član 47. stav 1. i glasi - šta radi Odbor za inostrane poslove. I da sada dođemo do ovog pitanja Dragoljuba Mićunovića i ovih delegacija.
Tačno je da je gospodin Ognjen Mihajlović bio član Interparlamentarne delegacije pravoslavlja u vreme kada je bio poslanik Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, i tačno je da je poseta Kazahstanu zakazana za 19. jun.
Takođe je tačno da je Parlamentarna skupština NATO-a zakazala svoje redovno zasedanje za 21. Parlamentarna skupština Saveta Evrope od 25. do 29.
Ali, takođe je tačno da su nelegitimni predstavnici tih delegacija išli i putovali sve ovo vreme od 21. januara, ili godinu dana i više, jer, kao prvo, ukazom i dekretom, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Predrag Marković, nije mogao da formira te delegacije.
Sada, pošto vi danas u danu za glasanje, verovatno će to biti današnji dan, tek birate te delegacije, otvoreno i sasvim logično se postavlja pitanje - kako je smeo Dragoljub Mićunović, kada je znao da je ova tačka na dnevnom redu, da suspenduje rad jedne stalne parlamentarne delegacije i da on donese odluku i da bude tako bahat i da kaže da mi nećemo da učestvujemo u delegacije u kojoj je bio Ognjen Mihajlović član, ali on, za razliku od Dragoljuba Mićunovića, zna da je njemu taj mandat prestao i da on danas treba ponovo da se izabere, i biće danas izabran, jer je to dogovor poslaničkih grupa, odnosno naših šefova poslaničkih grupa.
Postavlja se pitanje - kako je Miloš Aligrudić mogao da ide, i vi gospodine Albijaniću sa njim, 27. aprila na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope? Koga ste vi predstavljali tamo? Što je najgore od svega, dame i gospodo narodni poslanici, mi nismo priznali da smo izabrani tamo, ali gospodinu Nikoliću, gospodinu Vučiću, čak gospođi Gordani Pop-Lazić, kojoj je prestao mandat ovde, stiže materijal, kao i mojoj malenkosti, poziv za učešće u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Kada sam pogledala izveštaj sa ovog zasedanja od 27. ja sam se uhvatila za glavu. Oni mučenici, ti koji su išli, ne znaju ni šta su tamo potpisivali. Od nekih feminističkih rezolucija, preko raznoraznih gluposti, mislite da su oni to čitali i da znaju oni to da pročitaju, ako im neko ne prevede, a ne prevodi se, samo stiže u engleskoj i francuskoj verziji.
Sad da pitate Albijanića - šta si ti tamo radio, jesi li stavljao potpis negde, on veze nema, jer on to čitao nije. A zna da prekida čoveka, još meni na mestu potpredsednika kaže - vaš kolega za vas kaže da ste ikebana. Ne da nisam ikebana, gospodine Albijaniću, nego ću da vas učim do besvesti Poslovniku, bar tri člana da naučite, kad sednete da predsedavate. Za mene će to da bude uspeh.
Ako ste vi decu u školi naučili nešto od prvog do četvrtog gimnazije iz matematike, za mene će zaista biti veliki uspeh i priznaću na kraju ovog mandata da sam vas naučila da bar znate tri člana Poslovnika kad sednete da predsedavate. Hvala.