Ali kad, kad mu padne na pamet, kada se učini Mići Albijaniću da bi mogao da me prekine, može da me prekine? Ili, zato što ste naučili gde je ono zvonce i svaki čas pritiskate, divite se, igrate se i pritisnete "ju, vidi, zvoni opet". Nemojte, gospodine Albijaniću, uozbiljite se.
Dakle, ne ulazim u ovu raspravu, ali kada smo kod Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i o povereniku za te informacije, onda je jedno od nerazjašnjenih pitanja u poslednjih možda i više od mesec-dva dana, koliko to traje, jeste pitanje na koje nije dobio odgovor sadašnji poverenik gospodin Šabić, a novine su pisale da je tražio - na osnovu čega je gospodin Velimir Ilić proglasio neki ugovor o koncesiji državnom tajnom?
To je zaista nešto što interesuje sve poslanike SRS i, ubeđena sam, sve građane Srbije. Neću unapred ništa da kažem, ne sumnjam, možda je to idealan ugovor, možda nemamo ni jednu zamerku, ali ne znamo dok to ne vidimo. Zamislite, ministar kaže da je neki ugovor državna tajna.
Vi onda nama pričate o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, o povereniku koji, kukavac, nije dobio ni jednu jedinu informaciju. Ima samo one informacije koje može da pročita u novinama. Čućete kada budemo govorili konkretno o vašem predlogu, ukoliko to bude ovaj predlog, kome je samo slika nedostajala u onom prethodnom članu.
Naravno, nismo dobili, rekla sam to kada smo govorili i u načelnoj raspravi, nikada od tog poverenika redakcija novina "Velika Srbija" nije dobila odgovarajuće informacije.
Uvek nas je čovek obaveštavao da njemu ovi iz vlasti ne daju informacije. On je izgleda bio voljan da radi svoj posao, ali jednostavno nije mogao da ga radi, jer ovi koji drže informacije ne daju njemu, da bi on mogao da zainteresovane stranke ili građane Srbije upozna sa tim informacijama.
Pitala sam ga i javno odavde, ne samo njega, i državne funkcionere nadležne za tu oblast, ko je islednicima Haškog tribunala dozvolio u ulici Jevrema Grujića br. 10 da privode građane Srbije, da ih drže u nekom podrumu, da tu zgradu čuva, gospodine Jočiću, policija Republike Srbije, koju ovaj narod plaća, da u tim prostorijama pokušavaju ljude da potkupe, podmite, ubede, ucene, prete, da bi se pojavili kao lažni svedoci u haškom procesu protiv dr Vojislava Šešelja? Ne možemo da dobijemo tu informaciju, ne možemo da dobijemo ni dokumentaciju koju tražimo.
Kada je pre neki dan ovde bila Karla del Ponte, pa su svi dali intervjue, i Rasim Ljajić, i onaj Vukčević, hvatač golubova, ne znam ko sve, toliko srećni, zamislite, Karla s njima večerala. Najpre ih je grdila, bila stroga, kažu, a kada su se opustili onako uz večeru, baš su uživali. Strašno.
Posle toga, kaže gospodin Rasim Ljajić da je, osim toga što su na Bežanijskoj kosi, doduše, on nije rekao na Bežanijskoj kosi, ali ja kažem, uhvatili generala Tolimira, da su Karli del Ponte spakovali i neki veliki sanduk dokumentacije neophodne za rad Haškog tribunala.
Tim za odbranu Vojislava Šešelja, ima već sigurno dva meseca, traži od gospodina Rasima Ljajića spis jednog predmeta. Ovde kad je bio, pre nego što je izabran za ministra, kada je sedeo u ovoj sali, pitala sam ga šta se dešava s tim, rekao mi je - ne znam, nisu me obavestili, videću sutra i poslaću.
I sada, umesto i to što je dao Karli del Ponte da automatski dostavi i timu za odbranu Vojislava Šešelja, i ne samo Vojislava Šešelja, nego i ostalih haških optuženika, koji su u Haškom tribunalu, naravno, ne pada im na pamet. Mi moramo da saznajemo iz svojih nekih izvora šta je on to dao Karli del Ponte, pa da mi to zatražimo i da dobijemo sa nekoliko meseci zakašnjenja.
Onda, naravno, nije čudo da ovo što se desilo najstrašnije i što se niko u ovoj zemlji Srbiji, osim radikala, nije oglasio, da bivši predsednik Republike Srpske Krajine bude osuđen na 35 godina zatvora u Hagu.
Zbog čega? Zato što je branio srpsku nejač u Republici Srpskoj Krajini, zato što je pokušao da sačuva svoje i ognjište svojih sunarodnika? Sramota, sramota, dame i gospodo, od ove države, od predsednika države, od predsednika vlade.
Predsednik je bio na galeriji da čuje kako će biti osuđeni oni koji su optuženi za ubistvo Zorana Đinđića, to ga interesuje, a šta je sa Milanom Martićem, to ga ne interesuje. Milan Martić nije građanin Republike Srbije?
I ne interesuje ga šta je sa Zdravkom Tolimirom, čovek koji je u vrlo teškom zdravstvenom stanju i idu mu lekari iz Beograda da ga pregledaju da bi tamo uspeli da ga nagovore, pošto je čovek u tako teškom i fizičkom i psihičkom stanju, da potpiše da ga neki Karmelas, Amerikanac grčkog porekla, zastupa, da mu nametnu, znači, advokata, ne bi li dok je još živ, a nesposoban da učestvuje u postupku, a navodno sa njegovim potpisom, da bi i njemu izdejstvovali neku što bržu presudu Haškog tribunala.
Dame i gospodo, ovo su trenuci i ovo su godine o kojima će pisati istorija. Budite sigurni da ćete biti upisani najcrnjim slovima u istoriji Republike Srbije i države Srbije. Ako je vama ovo smešno, gospođo draga, izađite ovde, stanite za govornicu da građani Srbije vide koja je to dama kojoj je smešna priča koju sada ovde iznosim.
Izađite, nasmejte se ovde glasno, kao što se smejete u klupi, gospođo iz DS i kažite - da, meni i mom predsedniku Borisu Tadiću je to smešno, boli nas uvo i za Haški tribunal, i za Kosovo i Metohiju, i za građane Srbije, nama je bitno da mi otputujemo u Evropu, da nama bude dobro, da se mi materijalno zbrinemo, da vidimo još taj EPS, NIS, ko će šta dobiti, DS, G17, DSS, još to da završite i završili ste priču.
Dakle, dame i gospodo, ne znam samo šta je i vama dvoma smešno, zaista. Najlepše bih vas molila da izvolite da izađete ovde da komentarišete, ovde stanite i komentarišite, i kažite da li nisam u pravu i zbog čega nisam u pravu.
Predložili smo da promenimo ovaj član 6. Ne postoji ni jedan jedini razlog koji je, niti nam je predlagač gospođa Suzana Grubješić, čak je ne vidim ovde, a predlagač je ovog teksta, objasnila šta je to bilo toliko hitno da se pravi izuzetak od člana 196. Ustava Republike Srbije.
I, takođe, želim da vas podsetim na ono što je gospodin Tomislav Nikolić juče rekao.
Čim ovaj zakon budete izglasali u ovom parlamentu, istog dana ćemo podneti zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog zakona, a koji ustavni sud će to da uradi, naravno, nemate pojma vi što vam je sve smešno, zato što ne postupate u skladu sa Ustavom, ne postupate u skladu sa Ustavnim zakonom, vama ne trebaju ni Ustav, ni zakoni, vama treba samo da vidite gde ćete šta da ukradete.
