Što se tiče javljanja po Poslovniku, gospođice Jovanović, dobili ste reč tačno po redu, jer su se i prethodne vaše kolege pre vas javile po Poslovniku.

Što se tiče delegacije u Strazburu predstavljao sam ovaj parlament i državu Srbiju u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na dostojan način, kao što se sećate, nije prošla Rezolucija o Kosovu i Metohiji kako su neki želeli. Dostojno smo predstavljali ovaj parlament.

Po amandmanu narodni poslanik Miša Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada život ide jednim putem, a poslanička većina i Vlada nametnu pitanja van toga, onda nam Skupština ovakva i jeste.
Javio sam se za reč da podržim amandman gospodina Veroljuba Arsića na Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Da budem iskren, da postoji mogućnost da se podnese amandman jedan kojim se briše ceo Predlog zakona o izmenama zakona, taj bih taj amandman prihvatio.
Izmene ovog zakona pokazuju svu besmislenost rada Skupštine zadnjih mesec dana. Da podsetim, u zadnjih mesec dana, zaslugom Vlade i poslaničke većine, Narodna skupština Republike Srbije nijedno ključno pitanje nije imala na dnevnom redu, nijedno životno pitanje.
Narodna skupština nije imala na dnevnom redu primenu Ustavnog zakona. Zato je imala predloge za izmene zakona koji nemaju nikakve veze ni sa primenom Ustavnog zakona i ni sa čim.
Da podsetim za mesec dana ova skupština, voljom skupštinske većine, usvojila je jedino izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, koji je suprotan čak Ustavu.
Da podsetim, voljom skupštinske većine sedam dana smo se bavili besmislenim predlozima zakona o izmeni Zakona o Vladi, državnoj upravi, državni službenicima, onda ga povukli, naravno poslanička većina. Da podsetim, i ova sednica, takođe, nije u skladu sa Ustavom, a traje već sedam dana.
U skladu sa Ustavnim zakonom samo su dve izmene zakona: o zaštitniku građana i izmene Zakona o povereniku za informacije.
Ova izmena zakona nema nikakve veze sa Ustavnim zakonom i to je razlog zbog čega sam se javio da govorim o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, da stavim do znanja da, voljom Vlade, voljom skupštinske većine, mesec dana Narodna skupština Republike Srbije nije imala na dnevnom redu tako teška, tako krupna pitanja od značaja za Srbiju, kao što je izbor sudija Ustavnog suda, a valjda je bio i red da se, kada je konstituisana Vlada, nastavi sa konstituisanjem svih organa.
Već mesec dana, ne znam, pola sveta diskutuje o Kosovu i Metohiji, svi osim Narodne skupštine.
Već mesec dana svako, kako kome padne na pamet u inostranstvu, deli Srbiju, deli njenu teritoriju kao da su vlasnici toga. Samo Narodna skupština Republike Srbije ne razmatra to pitanje kao urgentno pitanje.
Umesto da je ova vlada, koja je počela mandat i bez kredibiliteta, i bez međusobnog poverenja, i sa nekompetentnim ministrima, i protivustavnim delovanjem zadnjih mesec dana, hitno izašla pred Narodnu skupštinu sa izveštajem o toku događanja, ovo više nisu pregovori, kakvi pregovori, oko statusa Kosova i da pozove sve na okup, na jedinstvo, na konsenzus oko tog nacionalnog i državnog interesa, mi imamo izmene i dopune Zakona o državnoj revizorskoj instituciji koje, sada pokušati da objasnim, ne znače ništa.
Šta u stvari predlagač ovim izmenama predlaže, traži? Predlagač je grupa poslanika, odnosno poslanička većina. Ovlašćen je, mislim, gospodin Aligrudić. Traži da se promeni jedan član, samo jedan član. Ali, promena tog jednog člana znači još deset dana da se dobije u vremenu, da taj, kako sebe nazivaju, demokratski blok dobije još vremena da može da se dogovori, da utvrdi procenat učešća u deobi tog kolača, da ga izdeli, jer tako doživljavaju vlast.
Čak sada više nije sporno između stranaka da se bore za deo kolača, sada se bore i unutar sopstvene stranke. Evo primer, izgiboše Đelić i Vlahović ko će da očerupa Energoprojekt. Ovaj ima svoju konsultantsku kuću, Vlahović ima svoje Ekinvestment itd. To je ono što praktično radi ova vlada. Za to vreme ti događaji, život, prolaze pored nas.
Da se vratim na predlog izmene zakona. Šta je do sada bilo propisano? Državna revizorska institucija, zakon je donet pre skoro dve godine. Kada se pogleda u celini zakon, i kada se to još lepo upakuje i predstavi javnosti, to je mnogo lep paket, mnogo lepo zvuči, i mnogo lepo može u kontaktu sa javnošću da se obrazloži. Dve godine je prošlo, on se ne primenjuje. Skoro je dve godine prošlo, on nema najviši organ institucije – Savet.
Umesto da je bar sada, kao što je u Ustavnim zakonom obavezno, predložen sastav Saveta, predlaže nam se besmislena izmena zakona. Da bih obrazložio, podsetiću pre toga na značaj institucije. Institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava, samostalan i nezavisan. Akta kojim institucija vrši svoju nadležnost ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima. Dakle, moćna jedna institucija, a pre svega treba da bude stručna.
Šta nama predlažu? Nama predlažu da se za člana Saveta snizi, umanji kriterijum za njegov izbor.
Umesto sedam godina radnog staža, koji su povezani sa delovanjem nadležnosti institucije, traži pet godina. Najmanji je problem u broju godina, veliki je problem sam pristup tome.
Da podsetim, predsednik Državne revizorske institucije se bira kao i svaki član Saveta. On je po zakonu generalni državni revizor. On je taj koji, po zakonu, predlaže Vrhovnog državnog revizora. Za vrhovnog državnog revizora su propisani stroži uslovi, čak osam godina. Za onoga ko upravlja celom institucijom, propisuje se pet godina. Dakle, apsolutno neprihvatljivo.
Druga promena, a to je bilo makar i formalno ograničenje u zakonu da onaj koji će biti biran za člana saveta ne može da bude ako je u zadnje dve godine bio član organa Vlade. Znam da to nije dovoljno da se ispoštuje, ali je bar formalno stavljeno kao zahtev.
Sada se i to briše, što znači da može. Doduše, predlagač kaže, pa eto, u članu 17. sasvim je sve nespojivo. Da, ne može sada, ali recimo uzmite primer ovog Vlahovića, koji sada izgibe oko Energoprojekta. On je bio ministar pre četiri godine. Po ovim izmenama zakona on sada može da bude član Saveta. Može jer nije sad, valjda u raspodeli kolača nije mu pripalo. Može da bude zato što nije sada ministar.
Dakle, kada se pogleda, em s jedne strane se snižava kriterijum, e s druge strane se i ono ograničenje koje je bilo tu prisutno ukida i u stvari se vidi iz svega toga da je potpuno besmislena promena ovog zakona. Ona je imala cilj samo da se dobije još u vremenu, da se Srbija zabavlja svim i svačim, a ne ključnim pitanjima Ustavnog suda, Kosova, budžeta i da ne nabrajam dalje.
Državna revizorska institucija je mnogo značajan organ koji vrši reviziju svih javnih sredstava. Srbija već šest godina ne zna šta se događa sa ogromnim milijardama kojima raspolaže vlast od 2001. godine. Nema priliku da dobije izveštaj o tome, nema priliku da niko iskontroliše to, ni Skupština nije imala priliku da razmatra to pitanje.
Jedino što su imali priliku, da slušaju i da čitaju kako prethodni ministar optužuje sadašnjeg potpredsednika Vlade da je oštetio budžet za 35 miliona evra. Ne kažem da nije, samo kažem kako kaže. Naravno, niko se nije našao tu da utvrdi šta je to, niko se nije našao da javnosti da odgovor na to pitanje. Jednostavno, korišćenje tih sredstava je potpuno van kontrole.
Zatim, javna preduzeća, lokalna samouprava, pa uzmite samo Beograd, u rukama jednog čoveka nalazi se preko 800 miliona evra. Toliki je budžet grada Beograda. Vlasnik tih sredstava Beograda je jedan čovek. Bez izveštaja, bez kontrole, niko više ne zna gde se ta ogromna sredstva troše.
Ali, građani Beograda znaju da se Beograd samo šminka u centru grada. Za to vreme ne može da se uđe u Beograd, niti može da se izađe iz Beograda, jer je zakrčeno sve. Beograd kao, eto, ostvaruje suficit od 50 miliona evra, a jedan most košta 40 miliona evra. Njega nema. A sad već može da se organizuje nagradna igra ko uspe da pređe Novi Beograd ili s Novog Beograda u Beograd i tako dalje.
Čitav niz toliko važnih pitanja jesu i zato pred ovom institucijom predstoje sigurno mnoga važna pitanja, ali umesto da se izabere Savet, da se taj posao radi, mi imamo predlog da se menja zakon, i to na jedan besmislen način.
Iz tih razloga podržavam ovaj amandman i podržaću svaki onaj kojim će se ukinuti svaka od ovih odredbi koje su predložene u izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Hvala lepo.

Da li se još neko od poslanika javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela poslanika Milena Stanković.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine potpredsedniče, najefikasniji vid kontrole Vlade od strane parlamenta jeste upravo budžetska kontrola. Upravo zato mislimo da je od suštinskog značaja da se očuva nezavisnost rada revizorske institucije, pa i najvažnijeg organa revizorske institucije, a to je Savet.
Savet, kao što znate, imenuje i razrešava Narodna skupština. Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji je predložio da se iz člana 16. osnovnog zakona izbriše stav 2. koji kaže: "Za člana Saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora".
Ovim amandmanom Liberalno-demokratska partija predlaže da se član 1. stav 2. menja i glasi: "Za člana saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa Vlade Republike Srbije ili ministar u Vladi Republike Srbije".
To smo predložili upravo zato što želimo da se očuva nezavisnost ove institucije, da ne bismo došli u situaciju da član Saveta revizorske institucije bude neko lice koje je prethodno bilo aktivno u prethodnoj Vladi.
Tako da bismo za posledicu imali da neko ko je bio član prethodne Vlade sada kroz Savet vrši kontrolu rada u smislu raspodele budžetskih sredstava nove Vlade.
Ono što je takođe interesantno i što se nekako nameće kao neobično u najmanju ruku jeste to što je stav 1. člana 16. osnovnog zakona takođe promenjen, i to tako što je rečeno da je, da bi neko lice bilo izabrano za člana Saveta, potrebno najmanje deset godina radnog iskustva, od čega najmanje, umesto sedam, koliko je bilo predviđeno prethodnim zakonom, sada je predviđeno pet godina, na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije.
Sve ove promene, pri tom govorim i o izmeni stavova 1. i 2, nekako nama deluju kao da je neko lice iz prethodne Vlade već viđeno na mestu jednog od članova ili nekog od članova Saveta. Tako da mi insistiramo da uvažite ovaj naš amandman upravo da bismo očuvali nezavisnost ove institucije. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Po Poslovniku, narodni poslanik Topalović.

Gospodine predsedavajući, trenutno se javljam po članu Poslovnika 226. Tražim objašnjenje pismeno, pošto ministri i premijer koje budem prozvao ovde i postavio pitanje nisu trenutno tu, da nam odgovore usmeno.
U momentu kada je započela već vladavina treće Vlade DOS-a, nadam se Vlada kratkog trajanja, neophodno je sagledati šta su te DOS-ove vlade uradile u proteklih sedam godina dobro za ovu državu.

Da li se to pitanje postavlja nekom istoričaru ili konkretnom ministru? Da znamo tačno, pošto je istorijski pregled.

Kome je pitanje upućeno?

Gospodine Albijaniću, znam da dobro stojite sa matematikom, ali pustite mi da obrazložim, pa da postavim pitanje.
Zajednička karakteristika sve tri vlade je da su pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, koji našu ekonomsku propast nazivaju reformama.
Prodali su kompletnu srpsku privredu, do sada za 2,1 milijardu evra uz ogromne provizije, a vrlo često su i sami članovi Vlade bili kupci naših firmi, čineći to sa egzotičnih ostrva, preko njihovih fantom firmi i novca koje su ukrali od ovog naroda, gospodine Albijaniću.
U Vladi vam trenutno sedi potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, "vojvoda o Meridijan banke"....

Molim vas da se sa uvažavanjem ophodimo prema ministrima i potpredsedniku Vlade, bez takvih kvalifikacija.

Sa velikim uvažavanjem prema potpredsedniku Vlade, Božidaru Đeliću, koji je dobio titulu "vojvode od Meridijan banke", koji na svoje ime ima 11 miliona akcija, uknjiženo na svoje ime u Meridijan banci. To je navodno stekao za tri i po godine ministrovanja u Vladi kao ministar finansija.
Postavljam pitanje potpredsedniku sadašnje Vlade, Božidaru Đeliću, kolika je to plata ministra finansija za te tri i po godine mogla da bude kada je on stekao i uknjižio na svoje ime 11 miliona evra? Gospodine Albijaniću, vi ste matematičar, pa možete to da podelite na tri i po godine.
Znači, svaka godina ima 12 plata, plus trinaestu ako ste podelili, vi možete o tome najbolje da se raspitate, vaš predsednik stranke je stručnjak što se tiče finansija, pa da nam obrazložite i da nam objasnite i vi ovde, kolika je to plata mogla da bude potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, koji je tada bio ministar finansija. Šta će misliti građani o vama, to nije 11.000 evra, nego 11 miliona evra, gospodine Albijaniću.