Inače, nije tačna informacija da sam pao sa neke klupe. Tačno je da sam se venčao u narodnoj nošnji. To je jedino tačno što ste ispričali, kao što je i tačno da su moji bivši učenici tada došli na svadbu.

Narodni poslanik Slavoljub Matić podneo je amandman, sa ispravkom, kojim je predložio da se posle člana 1. doda član 1a.

Zakonodavni odbor smatra da je Amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Slavoljub Matić.

 Poštovani poslanici, podneo sam amandman čiji je smisao usklađivanje Zakona o državnoj revizorskoj instituciji sa novim Ustavom Republike Srbije.
Naime, kao što znate, novi Ustav propisuje da sve izborne nadležnosti Republičke skupštine moraju se izglasati apsolutnom većinom narodnih poslanika. Dosadašnjim članovima, tj. dosadašnjim zakonom predviđeno je da samo većina poslanika izglasava savet revizorske institucije, što znači da to nije bilo ustavno i kažem da ovaj amandman usklađuje zakon sa Ustavom Republike Srbije.
Ono što je bitno za sam zakon, to je da uvodi red u trošenje budžetskih novaca. Mislim da sve ovo što smo čuli od narodnih poslanika o potrebi da kontrolišemo javne finansije i da ćemo dobiti upravo primenom ovog zakona, ono što čujemo takođe kao prigovor od strane opozicionih narodnih poslanika, vezano za rad parlamenta i za izgradnju osnovnih institucija, u potpunosti sam saglasan sa tim primedbama.
Prosto je ohrabrujuće ono što smo čuli od predsednika parlamenta, to je da ćemo tokom naredne nedelje već imati raspravu o novom republičkom budžetu, o Ustavnom sudu i naravno o Kosovu. Mada, kada je Kosovo i Metohija u pitanju, mislim da je potpuno jasno šta izjavljuju naši zvaničnici, čelni ljudi ove države i to je apsolutno u skladu sa onim što smo u drugoj polovini prošle, u oktobru, imali kao izjašnjavanje našeg građanstva povodom novog Ustava.
To je potpuno svima ovde jasno. Mislim da danas nije potrebno na ovakav način da trošimo vreme i novac poreskih obveznika za koje su ovde mnogi zabrinuti. Mislim da imamo preča posla, a ta preča posla su svako donošenje zakona. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Matiću.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Samo da se dogovorimo, imamo jedno javljanje po Poslovniku i još jedan amandman, dakle, možemo završiti rad, pa onda na pauzu.

Izvolite, po Poslovniku. Narodni poslanik Vlado Sekulić.

Javljam se po Poslovniku, član 226, a vezano za raspravu gospodina Petronijevića iz SPS-a i mog kolege Slaviše Topalovića.
Pošto je gospodin Đelić spomenut u raznim kontekstima priče i njegove akcije u Meridijan banci. Kao ekonomista kažem, čovek koji ipak zna tu materiju oko akcija i akcionar sam u Galenici fitofarmaciji, znam da se može ostvariti pravo na akcije putem besplatnih akcija, kupovinom akcija ili je možda on dobio sklapanjem ugovora sa Meridijan bankom za njegov konsalting, pomoć banci.
Sad me interesuje i postavljam ovo pitanje, na koje želim da mi se odgovori i u pismenoj formi, a mislim da su i građani Srbije zainteresovani, da bi bilo lepo da gospodin Đelić dođe i kaže po kom osnovu je ostvario akcije u vrednosti od 10 miliona evra. Može on da kaže da je to možda devet miliona i 800 ili 10, ali je poenta u tome kako je on došao do njih.
Kada ih je kupio? Po kojoj ceni ih je kupio? Da li ih je u međuvremenu prodao? Ako ih je u međuvremenu prodao, vi znate da se odmah mora platiti porez na dobit, a to vam je razlika između kupovne cene akcija i prodajne cene akcija, 20% se plaća i to se plaća u opštini na kojoj gospodin Đelić živi. Znači, ta opština će baš biti i najbogatija, a siguran sam najbogatija opština ako je samo 20% razlike.
Ono što sam hteo još da postavim pitanje za gospodina Đelića, to je, ako je Meridijan banka, u kojoj on ima akcije uspešno poslovala, a logično je ako je on tu davao savete, bilo bi sramota da jedan čovek koji je bio ministar, sada potpredsednik vlade, da mu banka posluje sa gubitkom. Ako je poslovala sa dobiti, a siguran sam da će oni iskazati dobit, koliko su iz sredstava dobiti izdvojili za dividende.
Ako on ima 10 miliona vrednosti u papirima akcija, ako je samo 10% odvojeno za dividende svim akcionarima Meridijan banke, on je samo na osnovu dividendi dobio milion evra, a to je minimum što se izdvaja za dividende. Kažem, mogu da kažem i primer moje firme - Galenika, Fitofarmacija, koliko je to dobiti i kako se raspoređuje, ali to su mnogo manje cifre.
Sada zamislite vi, na 10 miliona evra koje on ima u hartijama, a prosečna plata u Srbiji je možda 20 i nešto hiljada, on je dobio milion do dva miliona evra, i onda je malo degutantno kada on kaže - nemam 10 miliona, nego imam 9 miliona i 800 ili 9 miliona i 100.
Vrlo je bitno za javnost da se zna po kojoj ceni i kako je kupio akcije, po kojoj ceni je kupio i kada je prodao. Ako je prodao, da znamo da li je odmah uplatio, jer sitni akcionari čim prodaju, odmah u opštini mora da se plati, morate da odnesete Upravi javnih prihoda i da pokažete dokaz po kojoj ceni ste kupili, kako ste ostvarili akcije i po kojoj ceni prodali, kako bi se utvrdila ta razlika od 20%.
Znam da gospodin Đelić se hvalio kako je on igrač Reala i vidim da je on stvarno čovek koji ovako voli sport, ali izgleda da se nikada nije bavio fudbalom, a inače Meridijan banka je glavni sponzor naše lige, Meridijan lige, to je fudbalska liga, i onda je krenuo sa pričom kako on igra u Realu. Sada da budem iskren, do sada, ali nikada se nije ljutio gospodin Đelić što su mu dali nadimak građani Srbije ono - Boža Derikoža. On je sam rekao...
(Predsedavajući: Molim vas da se tako ne izražavamo...)
Rekao sam da se on javno izjasnio, i na televiziji i u novinama, da mu je to simpatično. Da bi gospodin Đelić mogao da bude upoznat sa novim činjeničnim stanjem, od sada ga više ne zovu Boža Derikoža, nego Boža Bekam. Za neupućene da kažem da je gospodin Bekam najplaćeniji fudbaler sveta, inače igra u Realu. On je izgleda uzor našem gospodinu Đeliću i sada je gospodin Đelić dobio novo ime.
Brzo ću završiti, gospodine Albijaniću, neću da pričam da li ste vi pali sa klupe ili ne, držim se ove oblasti. Ali, očito je da je narod inspirisan bio i shvatio je da je gospodin Bekam najplaćeniji fudbaler na svetu, a gospodin Đelić je pričao kako on po zaradi igra u Realu. Plašim se, pošto sam u Odboru za sport i omladinu, da ćemo morati da pravimo amandmane u našem odboru i da će biti tolika navala stranih igrača ovde, kada su čuli kako naš gospodin Boža Bekam je plaćen.
Ne verujem da ni igrači Reala mogu za godinu dana da zarade 10 miliona evra, pa ćemo morati da donesemo jednu klauzulu koliko sme stranih igrača da igra u našoj ligi, i kada budu svi inspirisani zaradom gospodina Đelića, mislim da ćemo imati najjaču ligu na svetu, svi će igrači pohrliti, po uzoru na gospodina Đelića, u Srbiju. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo  narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Narodni poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo i danas u zasedanju koje nije u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom Republike Srbije, što je, naravno, potpuno nenormalno, jer se tako ponižavaju i građani koji su podržali taj ustav, podneo sam amandman koji govori o rokovima za usvajanje ovog zakona.
Ovo je, naravno, samo jedan od amandmana kojim poslanici SRS pokušavaju, iako ovaj zakon nije trebalo da se na ovoj sednici nađe na dnevnom redu, da poprave i ukažu na neke nedostatke ovog zakona koji je danas pred nama.
Obično kada Vlada ili predstavnik predlagača govore o amandmanima poslanika, kaže se - Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a nadležni odbor, na primer u ovom slučaju Odbor za finansije, prihvatio je ili nije prihvatio amandman poslanika.
To niste danas mogli da čujete vezano za amandmane koji su podnosili poslanici svih poslaničkih grupa o ovom zakonu, zato što smo imali situaciju, ne znam, verovatno je to bez presedana, da poslanici vladajuće većine napuste sednicu odbora koja je tada imala kvorum za rad, jer su shvatili da u tom trenutku unutar odbora nemaju većinu za odlučivanje.
Na takav način su najgrublje učestvovali u opstrukciji rada, a radi se o vladajućoj većini koja ima većinu i u tom odboru. To što gospoda nisu uspela da dovedu sve svoje poslanike, drugo je pitanje. Vi danas nemate mišljenje Odbora za finansije jer poslanici vladajuće većine nisu hteli u tome da učestvuju.
O samom amandmanu. Predvideo sam, dakle, pošto naš ustav kaže, a verovatno većina ljudi misli da ga se ne treba držati nešto naročito, kaže da se prilikom usvajanja svih akata, da li su oni zakoni, ustav ili podzakonski akti, da oni stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi itd.
U Predlogu zakona koji je pred nama čak nema ovog obrazloženja koje je bilo u prethodna dva zakona o kojima smo raspravljali ove nedelje, da su razlozi za stupanje na snagu danom objavljivanja što bi se mogle naneti štetne posledice po rad organa i organizacija. To čak ni formalno nije navedeno u ovom zakonu, čak ni formalno.
Mi imamo situaciju da se radi o jednom od zakona koji u bitnoj meri regulišu antikorupcijsku materiju u Srbiji. Znači, Zakon o državnoj revizorskoj ustanovi, morate da shvatite, reguliše nešto što utiče na život svakog građanina ove zemlje.
Čuli ste mog kolegu Arsića, koji je govorio tačno o svim institucijama, da to ne ponavljam, koje Savet i ostali organi revizorske ustanove, odnosno institucije kontrolišu. To su bukvalno sve budžetske institucije.
Vi na takav način možete da utvrdite, pošto mi u Srbiji nemamo završni račun od 2001. godine, sada smo nedavno dobili za 2006. godinu, od 2001. godine do tada, ta četiri završna računa, mi nismo dobili, mi ne znamo kako su utrošena sredstva poreskih obveznika. Mi ne znamo kako je trošen budžet, ali znamo, evo kolega iz SPS je rekao za Beograd i za most da most nije izgrađen.
Samo moram da ga obavestim, ima jedan i zovu ga stelt most ili nevidljivi most. Građani često zakače za njega, a da čak i ne primete. Tako se rade i uzimaju krediti od evropskih banaka, uzimaju se i zadužuje se Beograd, zadužuje se Srbija. Onda ta sredstva kroz završni račun, pošto ga ne dobijete, ne možete da vidite kako su utrošena i tu se priča završava.
Takođe, nedostatak eksterne revizije i sve ovo što sam naveo pokazuje vam o kakvoj se nesposobnosti ili želji radi da se prikriju stvarni motivi onoga ko donosi ovaj zakon.
Znate, danas je ovaj zakon na dnevnom redu protivno Ustavu i Zakonu o sprovođenju Ustava. A danas je u Skupštini Srbije porodica Stanojković iz sela Sušići, iz opštine Štrpce, sa Kosova i Metohije, a inače imaju devetoro dece, i nemaju posao, ni sigurnost, nemaju ni slobodu. Žive u potpunoj izolaciji i došli su ovde, u ovu skupštinu, da traže pomoć.
Njih sam izdvojio, jer su oni danas ovde. Oni nam na neki način predstavljaju celu onu Srbiju, sav srpski narod koji je danas ugrožen, i one građane kojima se uništava budućnost, jer im se ukidaju radna mesta, i one građane koji su u privatizaciji, koju građani zovu ''lopovizacija'', koji su izgubili ta radna mesta, preduzeća koja su predstavnici i sadašnje i prethodnih vlasti od 2000. godine potpuno opljačkali i koje nema ko da zaštiti.
To ujedno povezuje materiju ovog zakona, jer bez revizorske ustanove vi ne možete ni da izvršite kontrolu tih operacija i manipulacija, i ne možete da zaključite da li je to urađeno na zakonit način ili nije.
Da ne pričam o svemu onome što su moje kolege ovde još iznosile, što je vezano za stavove koje vladajuća većina predlaže da se izmene u ovom zakonu, a koji se, u stvari, svode na to da se stručna sprema sa 7 godina smanji na 5 godina, odnosno radno iskustvo, što je vrlo važno, a smanjuje se, jer se, očigledno, spremaju kadrovske promene za ljude koji imaju neodgovarajuću stručnu spremu, odnosno radno iskustvo.
Kada imate radno iskustvo nekoga ko ima 5 i nekoga ko ima 7 godina, onda je smešno da neko bukvalno prerađuje zakon da bi taj zakon odgovorio nekom kadrovskom slučaju. Da ne pričam o ovom delu koji kaže da za člana Saveta ne može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara itd, jer se radi o istom slučaju. Očigledno je da se sprema udomljavanje nekih kadrova koji su bili u ovim institucijama.
Ovih dana su kolege pričale da mnoge firme traže da se unutar tih organizacija, u revizorskim firmama ne mogu naći ljudi koji čak u široj porodici imaju nekoga ko je radio u takvoj instituciji, da mi tražimo da se u revizorsku ustanovu ubaci neko da kontroliše rad npr. Vlade ili nekog organa, ko je, inače, donedavno radio u tom organu. To je stvarno skandal.
To bi bilo kao kada bi izabrali nekoga iz Skupštine da kontroliše rad Skupštine. Ili, kao što imamo na delu, nažalost, da predstavnici Odbora iz vladajuće većine kontrolišu ministre iz odgovarajućih stranaka. Znači, ako je ministar zdravlja, onda je predsednik Odbora za zdravstvo iz te stranke iz koje je ministar itd. Tu vam je očigledna želja da se prikrije trošenje novca, da se spreči kontrola rada, da se sve to zamaskira, a posle narodu predstavi kao briga za budućnost.
Bolje bi bilo da je danas na dnevnom redu ono što treba da bude po zakonu i Ustavu. Ne bih imao ništa protiv i da smo prekršili Ustav, ali da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, da razgovaramo o budućnosti Srbije, da razgovaramo o korupciji i kriminalu koji uništavaju Srbiju danas, koji nas izjedaju.
To što gospoda nisu bila u stanju da se dogovore oko Ustavnog suda, jer kao poslanik, a ovo govorim u ime svih građana Srbije, kao ni vi, nisam u stanju da tražim pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, jer ne postoji organ pred kojim bih to mogao da učinim. Mi Ustavni sud nemamo, kao ni Savet revizorske ustanove. Mi pričamo o izmenama i dopunama zakona, a ne postoji najviši organ koji će taj posao da obavlja. Da ne pričam o Vrhovnom kasacionom sudu i ostalim organima za koje Ustav predviđa da treba da budu izabrani na prvoj sednici, posle konstitutivne.
Dakle, u ovom trenutku poslanici vladajuće većine nisu u sali, ima ih desetak. To pokazuje njihovu brigu. Pozivaju nas da oprezno trošimo novac poreskih obveznika, a oni ga troše tako što nisu u sali, a uzeće sve prinadležnosti koje im pripadaju kao narodnim poslanicima. Njih zasedanja i ne zanimaju. Ovo govorim zbog građana, ne zbog njih, jer znam da će oni u danu za glasanje glasati onako kako većina hoće.
Zbog građana Srbije pokušajte da postupite časno, borite se za ovu republiku, za njen narod. Imaćemo raspravu i o Kosovu i Metohiji, i o poverenju Vladi, koju je podnela SRS, kada ćemo moći da kažemo mnogo više i o detaljima svega što je ova ili prethodna Vlada učinila.
Sad da vam kažem, ovi zakoni nisu u skladu sa Ustavom, ali ovi naši amandmani koje mi želimo da vam predložimo, služe tome da poprave ovakvo teško stanje, a bolje bi bilo da smo razgovarali o teškoj situaciji koju trpi srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer se već danima čuje Tačijevo saopštenje, gde oni kažu da su već spremili nezavisnost, a NATO generali kažu, "nema problema, situacija na severu je mirna". Bolje bi bilo da Republička skupština razgovara o tome, bolje bi bilo da se borimo za bolji život građana, nego što se bavimo neustavnim radnjama.

Hvala puno. Za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Još četiri minuta ima poslanička grupa SRS. Izvolte.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodnost državne revizorske institucije je nešto na šta mi ukazujemo zbog činjenice da ste 2001. godine, ispraviće me mr Tabaković ako grešim, doneli Zakon o budžetskom sistemu, koji je omogućio rad na netransparentan način, pošto vi volite to da kažete.
Čuli ste i od nje pre dva dana, da vam je stalni predstavnik MMF-a, izvesni Harold Hišhofer, dao upozorenje da su stavke i konta u budžetu, koje se koriste za najveći stepen zloupotrebe, pljačku i krađu, od republičkog preko budžeta lokalne samouprave, one koje se nazivaju usluge po ugovoru i specijalizovane usluge.
Javila sam se zbog toga što je Skupština grada Kragujevca, inače je to jedan od najzaduženijih gradova u Srbiji, koji duguje 14 i po miliona evra po osnovu kredita u koje nas je uvalio odlazeći gradonačelnik Veroljub Stevanović, juče izglasala, naravno, uz protivljenje odbornika SRS, završni račun budžeta za 2006. godinu. Kao odbornik, profesor Poskurica i ostali odbornici SRS iz Kragujevca, ne znamo gde je sve Stevanović trošio pare za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. Taj budžet nije mali, on je preko četiri milijarde u tako zaduženom gradu.
Međutim, Ministarstvo finansija, koje je u tehničkoj vladi vodio Parivodić, ali i ta Vesna Džinić, koja je sada premeštena na drugu funkciju, dala je mogućnost svim lokalnim samoupravama da, zbog ove situacije, ovog vakuuma koji ste vi svesno stvorili da ne bi imali uvid i kontrolu javnih finansija, od lokalne samouprave do republičkog budžeta, poslala je dopis svim lokalnim samoupravama, pošto je bila obaveza svih da do prekosutra usvoje završni račun budžeta, da ne moraju da angažuju, jer ne postoji državna revizorska institucija, eksternu reviziju završnog računa budžeta.
Vidite kakav je to paradoks. Gospođa Tabaković je u Narodnoj skupštini predsednik Odbora za finansije. U gradu Kragujevcu gospodin Slobodan Divjak, srpski radikal, diplomirani ekonomista, predsednik je Odbora za budžet i finansije grada Kragujevca.
Iako je toliko puta tri godine do sada tražio da analitički stvori uvid, kao predsednik Odbora, u konta 411 i 422, koliko je potrošeno od tih 14 i po miliona, toliko je Stevanović, mislim Veroljub, zvani Verko, tako ga vi iz vaše koalicije iz milošte zovete, potrošio na putovanja samo u 2006. godini. To je ono što je prikazao, on sam 6 i po miliona. Koliko nije, građani se pitaju.
Sada se postavlja pitanje - onog trenutka kada se zaokruži ova celina i najzad izaberete državnu revizorsku instituciju, da li ćete da se vratite 6 godina unazad? Šta ćemo da radimo sa trošenjem para DS od 2000. do 2004. godine u Kragujevcu ili na nivou Republike, prethodnog DOS-a, pa Koštuničinog prethodnog, pa sada vi zajedno sa Koštunicom? Ne mislite valjda da će to da bude po sistemu "puj pike ne važi". Gde ste krali? Krali ste - niko nije video, nije bilo revizije, nije bilo revizorske državne institucije. To neće tako moći.
Pored toga što ćemo da zatražimo ocenu ustavnosti, kao što su rekli i koleginica Radeta i kolega Stefanović, sva tri zakona, mi ćemo morati da insistiramo neprekidno, kako od lokalne samouprave tako do republičkog budžeta, da dobijemo uvid u to gde su trošena sredstva, a to su ogromne milijarde u jednom gradu i stotine milijardi dinara u Republici Srbiji na ta dva konta, opet ponavljam, čak vam je i ovaj vaš iz MMF-a dao packe, gde se najviše otima i krade.
Pod to može sve da se podvuče. Otkud znam šta tu provlače bivši ministar finansija, aktuelni, bilo koji ministar iz Vlade? Znate, Gašo Knežević je za specijalizovane usluge imao 120 i nešto miliona dinara u to vreme. Znate li vi koliko je to para? Nikome nije položio račun za to. Možda nekoj tamo internoj reviziji ministarstva, i to je pitanje. Baš će lopov da kaže "držite lopova".
Prema tome, moramo da se vratimo na šest godina unazad i da insistiramo, pozivam sve narodne poslanike, srpski radikali su, pre svega, moralni i časni ljudi, koji hoće da imaju uvid u to gde je svaki dinar položen i sve odbornike u Srbiji do ovih narednih lokalnih izbora, odmah po ustanovljavanju Državne revizorske institucije, da se izvrši revizija svih javnih finansija od 2000. godine do današnjeg dana. Hvala.

Zahvaljujem. Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem danas, 13. jun 2007. godine, u 16,00 časova, kao dan za glasanje. Hvala puno.
(Posle pauze – 16,05)