Poštovane kolege i poštovani građani, rasprava o budžetu prilika je da govorimo o jednom od ključnih stubova programa Romske partije i procesa integracije Roma u Srbiji.
Ukoliko u budžetu ne budemo stvorili uslove da se na ozbiljan način sprovede proces integracije Roma u Srbiji, onda ćemo, nažalost, posle "Dekade Roma", dakle 2015. godine, da konstatujemo da smo tamo gde smo bili ranije i da je Srbija ušla u Evropu, međutim, Romi su tamo gde su bili.
Kako građani Srbije imaju pozitivan odnos prema Romima, očekujemo da i ovaj budžet to na najbolji mogući način izrazi i da se zaista stvore uslove da se na kvalitetno novi način realizuje "Dekada Roma" u Srbiji. U tom smislu smatramo da su nekoliko stvari izuzetno bitne.
Jedna stvar koja je bitna, to je da se stvori institucionalni okvir i sredstva, odnosno, kako je nekoliko mojih prethodnika govorilo – novci, da bi se zaista u Vladi Republike Srbije na kvalitetan način realizovalo pitanje, jer poznata nam je strategija Vlade da ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, već da različita ministarstva sprovode tu politiku. To podrazumeva da zaista imamo kadrovski osposobljenu Vladu koja može da realizuje taj ceo proces. Ne bih se vraćao na loša iskustva kada su neki u nekim ranijim vladama govorili – znate, postoji politička volja, međutim nemamo kapacitete, nemamo resurse, nemamo kadrove i ne možemo da se uhvatimo sa tako važnim pitanjem u koštac.
U tom smislu, mi predlažemo da se izdvoje jasna sredstva za formiranje kapaciteta u resornim ministarstvima. Takođe, i da se izdvoje jasna sredstva u ovom budžetu za interministarsku koordinaciju, jer je nemoguće vršiti kvalitetnu integraciju Roma ukoliko različita ministarstva ne znaju jedna za druga šta rade.
Podsetio bih da ne znaju šta rade i na činjenicu da sam danas dobio odgovor na poslaničko pitanje, gde novi ministar za upravu govori da nema informaciju da je predato 18 hiljada potpisa predstavnika romske nacionalne manjine za novi izbor u Nacionalnom savetu, a njegov kolega Rasim Ljajić je upravo te potpise dobio.
Dakle, neophodno je da se definiše rad interministarske komisije u Vladi, da postoji razmena informacija i da se vrlo jasno izvrši integracija Roma u Srbiji.
U tom pravcu, smatramo da moramo način na koji je budžet definisan, razdeo 21, 24, 26 i 27, gde su odvojena sredstva gde možemo da kažemo da tu možemo da prepoznamo i proces integracije Roma... Ukoliko ne budemo osposobili predstavnike romske zajednice da kvalitetno koriste ta sredstva, onda ćemo da ostanemo na onom nivou gde smo bili u prošloj vladi, a to je da je Vlada obezbedila 60 miliona dinara iz oblasti zdravstva za proces integracije Roma, a da smo realizovali svega 60% od tih predviđenih sredstava. Onda kažemo da neko nije kriv, a ne mogu da budu krive ni nevladine organizacije, ne mogu ljudi ni po opštinama, moramo svi zajedno da preuzmemo odgovornost i zaista da stvorimo uslove, ne govorim slučajno po nekoliko puta danas, znači, zdrav institucionalni okvir i kapacitete u okviru tih institucija.
U tom pravcu Romska partija i ja smo predložili jedan amandman. O tom amandmanu ćemo sutra. Raduje me konsultacija sa ministrom za finansije, koji je u konsultacijama rekao da će da prihvati taj amandman jer na taj način se stvara uslov da se Kancelarija za romska pitanja kadrovski ojača, da možemo sredstva da približimo svim opštinama. Ne mogu ekskluzivitet na proces integracije Roma da imaju samo velike sredine.
Ta sredstva moraju da stignu i do Bujanovca, do Leskovca, moraju da stignu do najzabitijih, pod znacima navoda zabitijih, krajeva Srbije, i ne mogu samo da se troše u ekskluzivnim sredinama da dovodimo predstavnike međunarodne zajednice, da dovodimo televizije da to uslikaju i da šaljemo poruke građanima Srbije i međunarodnoj zajednici kako smo u tome uspeli.
Verujem u dobru nameru ministra za finansije, verujem u dobre namere konsultacija koje nam predstoje u sledećim nedeljama i nadam se da ćemo na osnovu toga da imamo kvalitetno dočekanu 2008. godinu, a to znači da će ovi kadrovi u Vladi da obezbede, kao u Vojvodini gde očekujemo milion evra ove godine iz evropskog fonda za obrazovanje, da stvorimo uslove da i na republičkom nivou Romi iz cele Srbije koriste ta sredstva. Sada, nažalost, to ne može da se uradi, jer, ponavljam, ne postoji odgovarajući institucionalni okvir. Najlepše vam hvala.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, zatim narodni poslanik Aleksandar Marton.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dugo sam vodio i pratio rad Skupštine u Preševu i, da znate, nije mi se desilo nikada da usvajamo lokalni budžet i da na taj dan dobiju odbornici predlog budžeta. Pokušavam u toku rada ove sednice da ponešto pročitam, ali slabo, nema potrebne koncentracije da bismo se nešto ozbiljnije uključili u ovu raspravu.
Prvo da kažem da se slažem sa ovim što je predsednik naše Poslaničke grupe manjina izneo i što se tiče brzine zakazivanja ove tačke dnevnog reda, ali i načina tretiranja pozicije nacionalnih saveta. Jasno, povećava se broj konstituisanih nacionalnih saveta, a finansijska pozicija ostaje ista. Svakim danom se paušalno nadograđuju različite kompetencije koje ponekad nisu ni zakonske, a za koje bi se očekivalo da ti nacionalni saveti urade, kao, na primer, nastavni programi, udžbenici i sve redom, što je kompetencija ministarstva. Ministri DOS-a, pogotovo u ovom trogodišnjem trajanju, prave se nevešti i ponekad i nemaju pravu informaciju i potrebna saznanja o situaciji na terenu. Otprilike, dve decenije postoji problematika programa, udžbenika, škola na albanskom jeziku. To apsolutno nije rešeno. Situacija je veoma dramatična. Krajnje je vreme da se to ozbiljnije tretira.
Što se tiče Koordinacionog tela, to sam na brzinu uspeo da vidim. Na kraju krajeva, u budžetu su određene pare i pozicije šta je za određenu aktivnost predviđeno. Šta sad?
Vidim da tu ima redukcije, sa orijentaciono oko 700 miliona sredstava koja su u toku prošle godine bila namenjena opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, da se taj transfer za taj opštinski nivo smanjuje na 290 miliona dinara.
Opis poslova je isti, onaj koji smo imali od početka, kada je Koordinaciono telo formirano i kada su dati objektivi rada Koordinacionog tela, opet se uglavnom ponavljaju, kaže se – usmereno je na program socijalno-ekonomskog oporavka i privrednog oživljavanja, sa ciljem da se na najneposredniji način zadovolje osnovne potrebe i reše egzistencijalni problemi građana Republike Srbije koji žive na području opština Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Šta sad? Imamo situaciju da je i po prošlogodišnjim podacima Preševo sa 16,2% od republičkog proseka nacionalnog dohotka po glavi stanovnika. To je šest puta niže od proseka. Znači da ovaj objektiv u dosadašnjem periodu nije ostvaren i nije ostvareno ono što je traženo 2004. godine, a to je da se napravi presek stanja, da se analizira šta je od objektiva ostvareno, šta nije. Ono što nije učinjeno, da se da prioritet i naglasi potreba da se to urgentnije reši. Na kraju krajeva, to je bio program za rešavanje krize na ovom području, koji je bio čak i podržan od strane međunarodne zajednice.
Mislim da nema opravdanja, nema nijednog obrazloženja za ovako drastično smanjenje pozicije Koordinacionog tela, jer se ne vidi na koji način će da se ostvare objektivi vladinog programa za stabilizaciju prilika na ovom području. To je vladin program. Mislim da je logika koja se javlja u poslednje vreme, da ova vlada, a to se moglo čuti i od pojedinih odlazećih ministara, neće da finansira na jednom području gde određeni političari daju separatističke izjave, neozbiljna, jer mi ovde imamo posla i sa građanima koji imaju svoje predstavnike u lokalnoj samoupravi, preko direktnih izbora, a imaju, kao što vidite, i legitimnog predstavnika u ovom najvišem domu, svidelo se to nekome ili ne.
Meni su poznate pojedine inicijative kojima se tražilo da se odbije konkurisanje i predlozi lista manjina prilikom poslednjih izbora, zbog niza određenih nerešenih ili konfuznih zakonskih rešenja. Činjenica je da su Albanci, i pored dosta problema, izabrali svog predstavnika. Sad kad mi tražimo da rešimo te probleme, naravno, potrebna je i odgovarajuća ozbiljnost.
Ne može se ovde stalno govoriti o integrisanju Albanaca, a da o tome više brinu međunarodne organizacije, a da se predstavnici vlasti prave nevešti, kao da su tu stvar odavno rešili i kao da je to nešto što se podrazumeva.
Mislim da je u pitanju međusobno poverenje koje je u kontinuitetu i treba ta recipročna ljubav uvek da se dokazuje. Ne može neko sa nekom bogomdanom uredbom, ili bilo kojom voljom, da ukaže na obaveze nekome, a da, sa druge strane, ne ostvaruje nijednu svoju državničku ili bilo koju obavezu prema svojim građanima koji iskazuju lojalnost. Šta drugo ako plaćaju porez? Šta drugo ako idu na izbore?
Uopšte, postavljam pitanje ko želi i na koji način da vrati rad komiteta i da se neko ispoveda ovde kao pred popom? Da izađe Dačić sada i da se ja sad ovde njemu ispovedam, kao ranije u njegovim komitetima, da li sam za ovo ili sam za ono? Hoćete li vi da vama pokažem ličnu kartu? Pokazao bih vam i poslaničku legitimaciju, ali nisam je još dobio. Šta treba drugo? Da li smo ovde da radimo? Ako ima volje, radićemo, ali ako je stalo nekome da vrati stara vremena, ona što su prošla, nažalost, to se ne može vratiti. Ipak bi bio red da o ovim osetljivijim temama ozbiljnije razgovaramo. Za to imate partnere i u Preševu, i u Bujanovcu i u Medveđi.
Mislim da ova pozicija treba ozbiljnije da se razmotri i mogu da shvatim da je ova restrikcija korak pred ukidanje Koordinacionog tela. Govorim vam da će to da devalvira i one rezultate koji su u prve tri godine postignuti. Da znate, autori ovih predloga se slažu sa onim predlozima, i separatističkim, koji uvek sumnjaju da ova država može da radi za dobrobit tih građana, koji su od početka bili protiv Koordinacionog tela. Vidim ovde da ima pobornika i unutar Vlade i unutar ovog parlamenta. Govorim vam da ipak imate sa kim da raspravljate, imate sa kim zajedno da radite, ali za to je potrebno da bude obostrane volje.

Po Poslovniku, prvo gospodin Predrag Stošić, pa gospodin Dušan Bajatović, pa gospodin Željko Vasiljević.

Po Poslovniku, član 226, u vezi sa obaveštenjem. Nisam čuo od gospodina Rize da se on ogradio od protesta koji su se dešavali u Preševu 15. juna. Reći ću kakvi zahtevi su doneti na tom protestu.
Znači, protest u Preševu je održan 15. juna. Na protestu su govorili Juslim Ibiši, predsednik Udruženja ratnih veterana UČPMB; zatim, Ben Kadriju, predsednik Skupštine udruženja UČPMB. Navodno zbog vrućine, nisu govorili glavni organizatori: Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo i Jonuz Musliju, potpredsednik opštine Bujanovac.
Međutim, glavni razlog je svakako veoma mali broj prisutnih građana koji su se odazvali, njih samo 150, a očekivali ste prisutnost nekoliko hiljada ljudi. I ti koji su došli, došli su pod određenim pritiskom.
Na tom protestu poslali ste dva zahteva. Prvi zahtev je da tzv. Preševsku dolinu nadgledaju snage NATO pakta. Drugi zahtev vam je bio da se što hitnije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pripoje Kosovu i Metohiji, koje će, po vama, veoma brzo biti nezavisno. Nedavni protest obeležio je i veliki broj albanskih zastava. To je što se tiče protesta.
Takođe, nisam dobio obaveštenje, na prošloj sednici sam tražio, u vezi sa ovih pet stavova koji su doneti u SO Bujanovac. Ja ću pročitati tih pet zahteva koji su upućeni Vladi Srbije i predsedniku Borisu Tadiću.
Prvi zahtev jeste taj da se osuđuje svaki vid nasilja prema svim građanima opštine Bujanovac. Taj zahtev su podržali odbornici Srpske radikalne stranke. Drugi zahtev je da se pozivaju nadležni organi da pronađu počinioca što pre, i to su podržali odbornici SRS. Treći zahtev je da se poziva Vlada Vojislava Koštunice da sprovede u delo program Vlade Zorana Đinđića iz 2001. godine, gde se traži političko rešenje sukoba na jugu Srbije i integrisanje Albanaca u društveni život. Odbornici Srpske radikalne stranke nisu podržali ovaj zahtev zato što dole nema nikakvih sukoba. Međutim, podržali su ga odbornici Koalicije "Složno", znači odbornici DS-a, DSS-a i G17 plus. Da li vi to priznajete da dole ima nekakvih sukoba? Ne, dole nema nikakvih sukoba i to nikako niste smeli da prihvatite.
Četvrti zahtev je da se pozivaju građani na mir i toleranciju. To su takođe podržali odbornici Srpske radikalne stranke. Peti zahtev je da se od države traži lična odgovornost za lica koja će eventualno biti odgovorna ako se dokaže da su državni organi vršili prikrivanje počinilaca incidenta ili su učestvovali u samom incidentu. Još jednom ću podsetiti o kakvoj je vrsti incidenta bilo reči.
Naime, 1. juna u jedan sat bačena je eksplozivna naprava u dvorište predsednika opštine Nagipa Arifija. Direktni počinilac, koji je uhvaćen odmah posle skupštine, jeste Osmani Veton. Prošli put sam rekao, njegov rođeni brat Ljirim Jakupi je terorista, koji se nalazi u zatvoru UNMIK-a. On je za vreme prošlih sukoba ubijao zarobljene policajce i civile na Kosovu i Metohiji, ali u vreme šiptarske pobune na jugu Srbije lično je likvidirao Albanca koji je bio radnik Službe bezbednosti u Bujanovcu. Znači, to je počinilac tog incidenta, a ne vojska i policija, kako ste to hteli na vanrednoj sednici da kažete. Zbog toga treba da izađete kao predstavnik Albanaca ovde i poreknete to što ste tamo tražili. U toj diskusiji, za vreme te sednice, tražili ste i smenu komandira policije Dragana Veličkovića, za koga je rečeno da vrši opstrukciju, što nije istina. Čovek je časno radio svoj zadatak i uhvatio počinioce.

Reč ima Dušan Bajatović.

Poštovani gospodine predsedavajući, evo, gospodine Haljimi, ja sam vas pomenuo, pa se javite za repliku. Javljam se iz razloga što je gospodin Haljimi pogrešno protumačio ono što je u ime poslaničke grupe SPS rekao predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.
Gospodine Haljimi, kao što vi kao pripadnik nacionalne manjine tražite razumevanje za sva svoja prava i za sve svoje frustracije, morate da razumete da i pripadnici većine takođe imaju svoje strahove i imaju svoja prava. Kao što treba da postoji dobar odnos države Srbije prema vama kao pripadnicima nacionalnih manjina, tako je isto jedan engleski lord tumačio, mislim da je to dobra norma, da i pripadnici nacionalnih manjina treba da imaju određene dužnosti prema toj istoj državi.
Ja sam veoma zahvalan zbog činjenice da ste vi ovde kao predstavnik albanske nacionalne manjine u srpskom parlamentu. Voleo bih da i Srbi na Kosovu i Metohiji imaju iste mogućnosti kao što vi imate u ovom parlamentu, ali vas molim, nemojte da se pozivate ni na kakvu prošlost, na neke komitete čiji ste član bili i na činjenicu da ste svojevremeno imali i predsednika one bivše velike Jugoslavije. Nemojte da se smejete, jer nama ništa što je vezano za Preševo, Bujanovac i Medveđu nije smešno, kao što nam ništa što se dešava sa Kosmetom takođe nije smešno.
Molim vas da ponekad takođe, kao poslanik, kao čovek koji nosi odgovornost za javnu reč, imate razumevanja i nemojte sve da prihvatate sa frustracijom. Šta ima loše u tome što je gospodin Ivica Dačić rekao da nije loše da vi kao pripadnik albanske nacionalne zajednice osudite pojave o kojima je govorio kolega iz Srpske radikalne stranke, očite pojave separatizma, očite pokušaje organizacije terorizma i svega ostalog što će se, pre svega, obiti o glavu vama u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, bez obzira da li ste Srbi ili Albanci.
Za vreme svega onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, gospodine Haljimi, stradali su i Srbi, i Hrvati, i Bošnjaci i Albanci. Doduše, sudi se samo Srbima, ali to je neka druga priča. Molim vas, ako već na Kosovu i Metohiji vladaju kriminalci poput Agima Čekua i njemu sličnih, onda uvažite da ovde u Srbiji vladaju ljudi dobre volje koji žele da vam pomognu da tu situaciju vezanu za Bujanovac, Preševo i Medveđu rešite na dobar način, gospodine Haljimi.
Da vam pravo kažem, gospodo poslanici, rizikujem da budem potpuno pogrešno protumačen, od kada smo dobili predstavnike Albanaca, predstavnike Roma i gospodu iz manjinske zajednice, mi ovde mnogo više pričamo o Romima, Albancima, Mađarima i manjinskim pravima.
Imam jedno pitanje, i hoću da kažem da to nije najvažnije, baš bih voleo da mi neko objasni u ovom parlamentu kakva je razlika između gladnog Srbina, Mađara, Rumuna, Rusina, kako god hoćete. U ovoj zemlji ne radi milion ljudi, a mi se ovde pljujemo oko kojekakvih stvari, a imamo pred sobom jedan od najvažnijih akata, to je budžet Republike Srbije.

Reč ima gospodin Željko Vasiljević.

Javljam se, ne bih rekao povodom povrede Poslovnika, ali povodom članova 225. i 226, da postavimo neka pitanja i da vas informišemo o nekim vrlo važnim činjenicama.
Već više puta sa ove govornice pokušavam da ubedim ovu vladu u ozbiljnu situaciju koja je nastala sa dugom koji nije isplaćen ratnim veteranima za dnevnice za rat na Kosovu.
S obzirom da se ništa ne preduzima po tom pitanju, danas je u Prokuplju organizovan protest dve hiljade ratnih veterana protiv prakse koja se sprovodi u tim sudovima da se nekim čudnim i volšebnim načinima odbijaju tužbe, odnosno ne vode procesi koji je, po odluci Vrhovnog suda Srbije, trebalo da se okončaju.
Gospodine ministre, ovo je jako interesantno za vas kao ministra finansija: za samo dve hiljade ljudi koji su podneli ove tužbe i čije su presude između 300 i 400 hiljada dinara iznos je oko 600 - 800 miliona.
Gospodin Ivica Dačić je pomenuo dug koji imate prema ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca u iznosu od 1,8 milijardi dinara, koji je nastao u periodu od 1999. do 2002. godine.
Kao predstavnici ove populacije, mi smo pristali 1. maja 2003. godine, kada je bila vlada u kojoj je učestvovala Demokratska stranka, da se ovaj dug isplati u nominalnom iznosu bez revalorizacije i bez kamate, svesni koliki smo teret podneli i koliki smo teret na svoja leđa preuzeli u odnosu na ovu populaciju od 65 hiljada ljudi. Međutim, gospodo, vi još niste isplatili taj dug, a verujte da su prošle četiri godine.
Znam da ste nova vlada, ali moram da vam kažem da je na prethodnom protestu u maju 2006. godine Vlada gospodina Vojislava Koštunice ovaj dug preuzela kao svoju obavezu i trebalo je da počne da se isplaćuje od 1. januara 2007. godine. Zbog svih ovih okolnosti u vezi sa privremenim finansiranjem, imali smo potpuno razumevanje zašto nije došlo do isplate bar prve rate.
Međutim, sada više nemamo razumevanja za takvu činjenicu, jer 1. jula ćete, nadam se, prihvatiti ovaj budžet i imati sredstva za isplatu ovog duga. Čuo sam informaciju da se niste složili, odnosno da čekate zaključak nove vlade da se prihvati ovaj dug. Gospodo, molim vas da imate razumevanja i za naše strpljenje i da verujete da našem strpljenju ima kraja.
Hteo sam da pomenem još jednu stavku koju niste stavili u budžet. Prethodna vlada gospodina Koštunice, a moram ovog puta da pomenem i gospodina Velimira Ilića, obećala je 4,5 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana za stambenu izgradnju za ratne vojne invalide.
U razdelu Ministarstva rada i socijalne politike, nažalost, ove cifre nema. Ne znam ko je i da li je prethodni i sadašnji premijer slagao ratne vojne invalide, ali moram da vas upozorim na jednu činjenicu, a to je da od 1991. godine Vlada Republike Srbije nije izgradila nijedan stan za ratne vojne invalide i porodice palih boraca. I ovo su uradili, sto posto, Vlada Srbije, ovu su odluku doneli tek posle saznanja da je Vlada Japana izdvojila šest miliona evra još 2002. godine za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i porodice palih boraca. Verovatno od sramote nisu smeli da dozvole da ratnicima ove zemlje Vlada Japana gradi stanove, a Vlada Republike Srbije, odnosno država Srbije nijedan stan.

Samo informacija. Kažete, podržaćete. I vaša poslanička grupa je podržala budžet na Odboru za finansije. Gospodin Halimi, po Poslovniku.