Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1, 2, 3, 4, 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi deset časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi deset časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS – 3 sata, 4 minuta i 12 sekundi; DS – 2 sata, 33 minuta i 12 sekundi; DSS – 1 sat i 58 minuta; G17 plus – 45 minuta; SPS – 38 minuta i 24 sekunde, Liberalno-demokratska partija – 26 minuta i 24 sekunde, Savez vojvođanskih Mađara – 14 minuta i 24 sekunde, Vojvođanski poslanici – 12 minuta, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi po 10 minuta.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1 - 6. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2007. GODINU (sa finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za 2007. godinu) I IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST, AKCIZAMA, PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI, POREZIMA NA IMOVINU I CARINSKOJ TARIFI
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Miroslav Markićević.

Gospodine predsedniče, pozivam se na član 101. Mislim da taj član objašnjava omalovažavanje poslanika.
U ovoj duploj minutaži možda se niste snašli u broju minuta, ali ste rekli da poslanička grupa DSS ima toliko i toliko minuta; mene interesuje koliko 14 poslanika Nove Srbije u ovoj skupštini imaju minuta, pošto ne znam da postoji poslanički klub DSS, a znam da postoji poslanički klub DSS - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica.
To hoću da kažem zbog ljudi koji sede ovde, to su živi ljudi, ima ih 14, i zbog medija koji i dalje uporno govore, pre svega beogradski mediji, da su Vladu formirale tri stranke: DSS, G17 i DS. Moram da kažem, i zbog javnosti i svih prisutnih ovde, Vladu Republike Srbije, na čelu sa doktorom Vojislavom Koštunicom, formirale su četiri stranke, a četvrta stranka je Nova Srbija. Sve dok budete ovako govorili, namerno ili nenamerno, izlaziću ovde da vas na to podsećam, sve vas prisutne i sve medije.

Hvala, gospodine Markićeviću. Naravno da je u pitanju slučajnost. Dakle, ispravljam se, DSS - NS - dr Vojislav Koštunica, koja broji 47 narodnih poslanika, ukupno vreme za raspravu poslaničkog kluba gde sede dve političke stranke je 1 sat, 50 minuta i 48 sekundi. Hvala puno.
Da li ovlašćeni predstavnik Vlade, ministar Cvetković, želi reč? Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nakon šest meseci kašnjenja nalazi predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. Predlog budžeta odnosi se na celu godinu, što znači da obuhvata kako prihode i rashode koji su realizovani u proteklom delu godine, tako isto i prihode i rashode koji su planirani do kraja 2007. godine.
Predlog budžeta Republike Srbije bazira se na sledećem: prvo, na ostvarenim makroekonomskim kretanjima u proteklom delu 2007. godine i očekivanom rastu do kraja 2007. godine, zatim, na ostvarenom budžetu u prvih pet meseci 2007. godine i, konačno, na planiranoj fiskalnoj politici u drugoj polovini 2007. godine.
Makroekonomska kretanja u proteklom periodu, uključujući i protekli deo ove godine, mogu se oceniti kao povoljna. U proteklom delu 2007. godine ostvaren je visok rast privredne aktivnosti, niska inflacija, visok rast izvoza i stranih direktnih investicija.
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2007. godine u odnosu na isti kvartal prethodne godine procenjuje se na oko 7%. Inflacija je u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosila samo 4,4%, što je najniža zabeležena inflacija u nekoliko proteklih decenija.
Rast dolarske vrednosti za blizu 50% u odnosu na prethodnu godinu pouzdan je signal jačanja konkurentnosti srpske privrede. Strane direktne investicije bile su relativno visoke, uprkos političkoj neizvesnosti koja je karakterisala prvih nekoliko meseci ove godine, uz povećanje učešća grinfild investicija u ukupnim stranim investicijama.
Izuzetak u odnosu na ova povoljna kretanja u proteklom delu godine je rast spoljnotrgovinskog deficita. Ocenjuje se da je pogoršanje spoljnotrgovinske pozicije Srbije u proteklom delu 2007. godine posledica ekspanzije domaće agregatne tražnje u odnosu na mogućnosti srpske privrede. Rast domaće tražnje u proteklom delu 2007. godine generisan je fiskalnom ekspanzijom u četvrtom kvartalu 2006. godine, a potom ubrzanim rastom zarada predvođenih rastom zarada u javnom sektoru. Konačno, rast domaćih i stranih kredita od početka 2007. godine dodatno je doprineo povećanju domaće tražnje, a time i spoljnotrgovinskom deficitu.
U drugoj polovini 2007. godine očekuje se nastavak pozitivnih makroekonomskih tendencija i to visok rast bruto domaćeg proizvoda, niska inflacija, nastavak visokog rasta izvoza, kao i značajan rast domaćih i stranih investicija. Procenjuje se da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u celoj 2007. godini iznositi 5,9%, a rast cena na malo 6,5%. Takođe, očekuje se visok rast uvoza i plata, ali nešto sporiji nego u prvom delu godine.
Najveći doprinos ostvarivanju projektovane stope rasta bruto domaćeg proizvoda u 2007. godini na strani tražnje daće tražnja stanovništva, investicione tražnje privrede, kao i ubrzani rast izvoza, dok će na strani ponude rast bruto domaćeg proizvoda podržavati rastuće investicije koje su realizovane tokom ove i prethodnih godina. Posmatrano po sektorima privrede očekuje se značajan doprinos industrije, građevinarstva, trgovine i drugih usluga rastu bruto domaćeg proizvoda.
Ostvareno i projektovano makroekonomsko kretanje u 2007. godini predstavljaju pouzdan parametar na osnovu koga su projektovani prihodi i rashodi budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. Imajući u vidu da je u trenutku izrade predloga budžeta Republike Srbije za 2007. godinu poznato ostvarenje budžeta u prvih pet meseci ove godine, ostvareni rezultati u tom periodu su uključeni u budžet, a tendencije iz prvih pet meseci su korišćene pri izradi projekcija za preostali deo godine.
Ostvareni rezultati budžeta Republike Srbije u prvih pet meseci ove godine mogu se oceniti kao relativno povoljni. Ukupni prihodi nominalno su veći u odnosu na isti period prethodne godine za 38%, dok realni rast iznosi 31,1%. U okviru ukupnih prihoda visok rast su ostvarili poreski prihodi - 23,1%, realno 16,9%, i neporeski prihodi - 234 nominalno, odnosno 217,2% realno.
Dominantan doprinos rastu neporeskih prihoda u prvih pet meseci ove godine dali su prihodi od treće licence za mobilnu telefoniju u iznosu oko 25,5 milijardi dinara.
U istom periodu rashodi su nominalno povećani za 12,4%. U okviru rashoda najbrže su rasli kapitalni rashodi, koji su povećani čak za 122,6%, dok su tekući rashodi povećani za 7,8%.
Brz nominalni i realni rast poreskih prihoda budžeta u proteklom delu godine, a da pri tome poreske stope nisu povećane u odnosu na prošlu godinu, rezultat je uticaja većeg broja faktora.
Osnovni generator brzog rasta poreskih prihoda su relativno povoljna kretanja u privredi koja se sintetički odražavaju kroz visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda: realno, kao što sam rekao, do sada oko 7%, a nominalno čak preko 10%.
Razlog za brži rast poreskih prihoda, među kojima dominiraju porezi na potrošnju, i to PDV i akcize, kao i carine, od rasta bruto domaćeg proizvoda nalazi se u snažnom rastu domaće agregatne tražnje.
Relativno spor rast rashoda u prethodnom delu godine bio je posledica režima privremenog finansiranja, ali takođe i uticaja sezonskih faktora usled kojih su rashodi države u prvom delu godine uobičajeno niži nego u drugom delu godine.
Obim i struktura predloženog budžeta Republike Srbije odražavaju fiskalnu politiku koju Vlada namerava da sprovede u drugoj polovini ove godine. Uporedo sa predlogom budžeta za 2007. godinu Vlada je uputila Skupštini paket poreskih zakona kojima se nastavljaju poreske reforme započete 2001. godine. Obim i struktura rashoda budžeta određeni su: a) prioritetima aktuelne Vlade; b) zakonskim rešenjima koja su stupila na snagu tokom ove godine i c) ugovorenim obavezama koje je preuzela prethodna vlada.
Najvažnije promene u poreskom sistemu sa stanovišta budžeta Republike Srbije odnose se na porez na dodatu vrednost i akcize. Najvažnije predložene promene Zakona o PDV-u odnose se na povećanje cenzusa za ulazak u sistem PDV-a sa dva na četiri miliona dinara i smanjenje stope PDV-a na personalne računare sa 18% na 8%.
Najvažnije predložene promene Zakona o akcizama sadrže ukidanje akciza na osvežavajuća bezalkoholna pića iz uvoza i voćne sokove; izjednačavaju se akcize na domaće i uvozne cigarete, uz povećanje carina na uvozne cigarete u skladu sa CEFTA sporazumom; smanjuje se stopa akcize na kafu sa 40 na 30%; uvodi se akciza na tečni naftni gas u iznosu od šest dinara po kilogramu od 1. jula 2007. godine, koja se povećava na 10 dinara od 1. januara 2008. godine, i prelazi se sa polugodišnje na godišnju indeksaciju specifičnih akciza.
Predloženi paket poreskih zakona sadrži i značajne promene u okviru poreza na imovinu. Opšta stopa poreza na promet apsolutnih prava pri prometu nekretnina smanjena je na 2,5%, dok se pri kupovini prvog stana uvodi poresko oslobađanje.
Predložene promene poreskih propisa sadrže fokusirane socijalne i razvojne podsticaje. Predloženo smanjenje stopa poreza na prenos apsolutnih prava na 2%, kao i oslobađanje od poreske obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava i PDV-a pri kupovini prvog stana, ima za cilj da smanji troškove prometa nekretnina, naročito za porodice koje kupuju prvi stan. Smanjenje PDV-a na personalne računare treba da doprinese povećanju dostupnosti informacione tehnologije najširim slojevima stanovništva u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade za izgradnju modernog informacionog društva.
Uvođenje akcize za tečni auto-gas je opravdano činjenicom da korisnici ovog energenta treba da participiraju u finansiranju održavanja putne mreže, kao što to čine i drugi učesnici u saobraćaju. Istovremeno, uvažavajući ekološke prednosti tečnog auto-gasa u odnosu na druge energente, dizel i benzin, akciza je određena na znatno nižem nivou u odnosu na akcize koje se primenjuju na njih.
Predložene promene akciza i carina na duvanske proizvode rezultat su obaveza preuzetih u okviru CEFTA sporazuma, a koje se operacionalizovane kroz Akcioni plan koji je usvojila prethodna vlada.
Predloženo ukidanje akciza na uvoz za bezalkoholna pića i voćne sokove predstavlja usklađivanje poreskog sistema Srbije sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije i EU o jednakom poreskom tretmanu domaćih i stranih proizvoda.
Rashodi budžeta Srbije za drugu polovinu 2007. godine jednim delom su planirani u skladu sa razvojnim i socijalnim prioritetima ove vlade. Najvažnija promena u ekonomskoj strukturi rashoda je povećanje učešća rashoda za javne investicije u ukupnim javnim rashodima. Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, povećano je učešće izdataka za zdravstvo, obrazovanje, nauku i životnu sredinu. Međutim, značajan deo rashoda budžeta Republike Srbije u drugoj polovini godine određen je protokolima, ugovorima, kao i ustavnim i zakonskim rešenjima koja su doneta i stupila na snagu pre formiranja ove vlade. Poštujući princip pravne sigurnosti, pri projektovanju budžeta Srbije poštovane su sve navedene ugovorne i zakonske obaveze.
Sada bih se osvrnuo na sam budžet. Ukupna primanja budžeta Republike Srbije u 2007. godini planirana su na nivou od 581,8 milijardi dinara. Ukupni izdaci budžeta Republike Srbije u 2007. godini planirani su u iznosu od 595,5 milijardi dinara. To znači da je fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u 2007. godini planiran u iznosu od oko 13,7 milijardi dinara, što iznosi 0,6% u odnosu na bruto domaći proizvod.
Javni dug koji je dospeo za plaćanje u 2007. godini, kao i sredstva potrebna za nabavku finansijske imovine, odnosno neto budžetski krediti iznose oko 50,9 milijardi dinara.
Sledi da ukupno potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i neto budžetskih kredita iznose 64,6 milijardi dinara. Za ove namene već su obezbeđena sredstva iz realnih izvora, i to najvećim delom od privatizacionih prihoda ove godine, kao i prihoda prenetih iz prethodne godine.
Primanja budžeta Republike Srbije za 2007. godinu planirana su na osnovu: očekivanog nastavka pozitivnog trenda u kretanju makroekonomskih indikatora, ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u prvih pet meseci 2007. godine, planiranih izmena poreske politike i očekivanog smanjenja sive ekonomije.
Najznačajniji poreski prihodi budžeta Republike Srbije u 2007. godini, slično kao i u prethodnim godinama, biće prihodi od poreza na dodatu vrednost, akciza, poreza na dohodak građana i carine. Pri tom se očekuje da će, kao rezultat promene u poreskom sistemu i makroekonomskim kretanjima, učešće PDV-a i akciza u ukupnim poreskim prihodima porasti u odnosu na prethodnu godinu, učešće poreza na dohodak građana opasti, dok će učešće prihoda od carina u ukupnim prihodima ostati približno nepromenjen. Takođe, očekuje se značajni rast učešća poreza na dobit u ukupnim prihodima.
U strukturi primanja budžeta dominantnu ulogu imaju prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Ovi prihodi su planirani u iznosu od 270,4 milijarde dinara i čine 40,6 posto ukupnih primanja. Prihodi od PDV-a su projektovani u skladu sa očekivanim rastom bruto domaćeg proizvoda, inflacijom, kretanjem uvoza i izvoza i deviznog kursa. Pri projekciji prihoda od PDV-a za drugu polovinu 2007. godine procenjeno je da će doći do usporavanja rasta prihoda od ovog poreza u odnosu na tendencije iz proteklog dela ove godine, usled očekivanog usporavanja rasta domaće tražnje i uvoza. Takođe, projekcije prihoda od PDV-a za drugu polovinu godine sadrže i efekte predloženog smanjenja stope poreza od 18 na 8% na personalne računare, kao i efekte refundacije PDV-a pri kupovini prvog stana.
Prihodi po osnovu akciza su drugi po značaju u ukupnim prihodima budžeta sa iznosom od 98,8 milijardi dinara, što čini 17% ukupnih primanja. U odnosu na ostvarenja u 2006. godini, ovo je nominalno povećanje za 21,1%. Na kretanje akciza od značaja su uticaji koji se tiču potrošnje osnovnih akciznih proizvoda i kretanje njihovih cena, odnosno smanjenje ili povećanje u skladu sa tržišnim uslovima i merama države. Projekcije prihoda od akciza za drugu polovinu 2007. godine sadrže i procenu efekata prethodno opisanih predloga promena u Zakonu o akcizama.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 61,4 milijarde dinara, odnosno 10,6% ukupnog prihoda budžeta. Nominalno, planirani prihodi od ovog poreskog oblika su manji za 3,5% u odnosu na ostvarenje u 2006. godini. Projektovani prihodi po osnovu poreza na dohodak građana su neznatno manji u odnosu na prethodnu godinu, iako je početkom 2007. godine stupilo na snagu značajno smanjenje poreskog opterećenja zarada. Znatno manji pad prihoda od poreza od smanjenja poreskog opterećenja zarada rezultat je visoke stope rasta zarada u proteklom delu godine, kao i povećanog stepena naplate poreza na zarade.
Uvođenje progresivne stope poreza na godišnji prihod građana, i to od trostruke do šestostruke prosečne godišnje zarade 10, a iznad šestostruke 15%, takođe je uticalo, ali u manjoj meri, na smanjenje pada prihoda od poreza na dohodak građana.
Pri projekciji prihoda od poreza na zarade za drugu polovinu ove godine procenjeno je da će doći do usporavanja rasta zarada u odnosu na tendencije iz prva četiri meseca ove godine.
Projektovani prihodi od carine u 2007. godini iznose 54,3 milijarde dinara ili 9,3% ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na 2006. godinu projektuje se nominalno povećanje od 19,9%. Prihodi od carina planirani su na bazi očekivanog kretanja uvoza, bruto domaćeg proizvoda, deviznog kursa, kao i efekata liberalizacije spoljne trgovine sa EU i zemljama iz okruženja po osnovu stvaranja zone slobodne trgovine u okviru CEFTA. U pogledu carinskih propisa, donošenje Zakona o carinskoj tarifi neće bitno uticati na ostvarenje prihoda po ovom osnovu. Pri projekciji prihoda od carine u drugoj polovini ove godine procenjeno je da će se rast usporiti usled očekivanog usporavanja rasta uvoza, kao i da će kurs dinara prema evru ostati relativno stabilan.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća i banaka postaju sve značajniji prihodi budžeta Republike Srbije. U 2007. godini prihodi od ovog poreskog oblika planirani su u iznosu od 27,3 milijarde dinara, odnosno 4,7% ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na prethodnu godinu prihodi od poreza na dobit su nominalno veći za 61,9%. Ova kategorija prihoda je projektovana na bazi pretpostavke o nastavku rasta dobiti preduzeća, tj. trenda koji je prisutan od početka 2006. godine. Najveći deo prihoda po ovom osnovu, u iznosu od 14,3 milijarde dinara, već je ostvaren do kraja maja, s obzirom na uplatu prihoda po konačnom obračunu u martu mesecu od 8,4 milijarde dinara, što je sigurna osnova za plan prihoda u ovoj godini.
Planirani neporeski prihodi u 2007. godini iznose 64,5 milijardi dinara, što čini 11,1% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na ostvarenje u 2006. godini projektovani neporeski prihodi beleže nominalni rast od 3,6%.
Uobičajeno je da u strukturi neporeskih prihoda dominantno učešće imaju republičke administrativne takse, republičke sudske takse, konzularne takse, prihodi od igara na sreću itd. Međutim, izuzetno, u prošloj i ovoj godini zabeležen je značajan priliv sredstava po osnovu prodaje licence za drugog, odnosno trećeg operatera mobilne telefonije. Inače, već sam rekao da prihodi od trećeg operatera iznose oko 25,5 milijardi dinara.
Što se tiče izdavanja iz budžeta, u okviru budžeta planirani su ukupni rashodi u 2007. godini u iznosu od 595,5 milijardi dinara. To je povećanje od 127,9 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome se dve trećine predloženog povećanja, odnosno porasta javnih prihoda u 2007. u odnosu na 2006. godinu, odnosi na tri kategorije rashoda: prvo, to su kapitalni rashodi, gde povećanje iznosi 37,4 milijarde, plate, gde povećanje iznosi 27,4 milijarde i transferi drugim nivoima vlasti, gde je povećanje 19,3 milijarde. Ako ovome dodamo i četvrtu kategoriju, a to su transferi organizacijama socijalnog osiguranja, koji iznose 18,9 milijardi dinara, mi ćemo ovim obuhvatiti 80% ukupnog povećanja rashoda između 2007. i 2006. godine.
Kad se radi o kapitalnim rashodima, u okviru predloženog budžeta predviđa se povećanje kapitalnih izdataka za 113,4% u odnosu na prethodnu godinu, usled čega je učešće javnih investicija u budžetu poraslo sa 7,1% na 11,9% u 2007. godini. Najveći doprinos povećanju javnih investicija dolazi po osnovu realizacije Nacionalnog investicionog plana koji je povećan za 4,85 puta u odnosu na prethodnu godinu.
Druga značajna komponenta predloženog povećanja rashoda budžeta je rast plata. Rashodi za zaposlene u budžetu za 2007. godinu iznose oko 152,9 milijardi dinara i u strukturi rashoda učestvuju sa 25,7%. Najveći deo ovih izdataka, i to u iznosu od 144,6 milijardi dinara, odnosi se na plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Značajan rast plata u budžetu za 2007. godinu u odnosu na prethodnu godinu rezultat je, prvo, povećanja plata krajem prethodne godine, čiji je povećani nivo prenet u 2007. godinu, kao i povećanja plata u javnim službama, zdravstvu, školstvu i kulturi i u manjoj meri u državnoj upravi koje je ugovoreno protokolima koji su potpisani sa sindikatima pre formiranja ove vlade.
Realizovanim i dogovorenim rastom plata značajno je popravljen ekonomski položaj zaposlenih, naročito visokoobrazovanih kadrova u obrazovanju, zdravstvu i nauci, i u manjoj meri u državnoj upravi. Povećanje plata zaposlenih u navedenim delatnostima u skladu je sa prioritetima Vlade, prema kojima su navedene delatnosti od ključne važnosti za ekonomski i socijalni napredak Srbije.
Treća značajna komponenta predloženog rasta rashoda budžeta Republike Srbije u 2007. godini su transferi drugim nivoima vlasti – Vojvodini i lokalnim zajednicama. Transferi ostalim nivoima vlasti predviđeni su u ukupnom iznosu od 55,8 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda budžeta učestvuju sa 9,4%.
Rast transfera AP Vojvodini proizilazi iz ustavne obaveze, prema kojoj budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% budžeta Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine obezbediće se iz dela prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine obezbediće se iz budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom, kao i sredstva za rashode za finansiranje dela programa u oblasti kulture.
Preostali iznos sredstava, i to najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do nivoa projektovanog Odlukom o budžetu AP Vojvodina za 2007. godinu, transferisaće se iz budžeta Republike Srbije budžetu AP Vojvodine, uključujući tu i deo prihoda od privatizacije preduzeća sa teritorije AP Vojvodine.
Transferi ostalim nivoima vlasti (jedinicama lokalne samouprave) iznose oko 30 milijardi dinara i utvrđeni su u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Raspodelu transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave, u skladu sa kriterijumima i prema metodologiji propisanoj Zakonom, izvršilo je Ministarstvo finansija, u saradnji sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave, koja je osnovana Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Pregled utvrđenih transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave sadržan je u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijom za 2008. i 2009. godinu.
Raspodelom transfera, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, smanjiće se razlike u visini sredstava između jedinica lokalne samouprave, tako da će se bitno poboljšati materijalni položaj fiskalno najsiromašnijih opština kao i njihove mogućnosti da ubrzano investiraju u razvoj komunalne infrastrukture.
Na ovaj način će se poboljšati uslovi za nove investicije i novo zapošljavanje u tim nerazvijenim sredinama, u kojima je inače ovaj problem najzastupljeniji.
Iznos transfera za 2007. godinu, u skladu sa članom 39. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim je regulisano da se jedinicama lokalne samouprave nadomešta deo izgubljenih prihoda nastao po osnovu promene republičkih poreskih propisa koji nije nadomešten drugim prihodima, sadrži i deo kojim se jedinicama lokalne samouprave nadomešta srazmerni deo izgubljenih prihoda po osnovu smanjenja stope poreza na zarade sa 14 na 12%.
Iznos transfera za 2007. godinu izuzetno sadrži i deo koji će jedinice lokalne samouprave koristiti za finansiranje novih nadležnosti, kao što su investicije i oprema za ustanove primarne zdravstvene zaštite.
Povećanje transfera lokalnim zajednicama rezultat je kompenzacije usled gubitaka prihoda koji su nastali nakon smanjenja poreskog opterećenja zarada.
Transferi i dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja utvrđeni su u ukupnom iznosu od 147,4 milijardi dinara. Od ovog iznosa na penzije vojnih osiguranika odnosi se 17,5 milijardi dinara, a iznos od 129,9 milijardi dinara odnosi se na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Sredstva namenjena organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja odnose se na dodatke namenjene Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 95 milijardi dinara, Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika u iznosu od 17,3 milijarde dinara, Nacionalnoj službi za zapošljavanje u iznosu od 13,7 milijardi dinara i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u iznosu od 3,1 milijarde dinara. Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za 2007. godinu veće su za 7,1 milijardu dinara od dotacija realizovanih u 2006. godini.
Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem i na javni dug. Krajem 2006. godine ukupan javni dug Republike Srbije iznosio je 9 milijardi i 352 miliona evra, što čini oko 32% procenjenog bruto društvenog proizvoda u 2007. godini. Dakle, može se reći da mi ne spadamo u visokozadužene zemlje. U okviru navedenog iznosa direktni javni dug iznosi 8 milijardi i 582 miliona evra, a indirektni dug, a to je dug koji je nastao po osnovu garancija, iznosio je oko 770 miliona evra.
U okviru direktnog duga domaći javni dug iznosio je 3,8 milijardi evra, ili 44%, dok je strani dug iznosio 4,75 miliona evra, ili oko 55%. Od ukupnog iznosa domaćeg duga čak 85,2% je u evrima, ili 3,3 milijardi evra, dok dinarski dug iznosi svega 14,7% od ukupnog duga. Dug po osnovu stare devizne štednje, u iznosu od 3,236 milijardi evra, predstavljao je najveću pojedinačnu poziciju u okviru ukupnog javnog duga Republike Srbije.
Garantovani javni dug pretežno se odnosi na dugovanja javnih preduzeća i javnih ustanova prema međunarodnim finansijskim organizacijama i u znatno manjoj meri na dugove prema stranim vladama i njihovim institucijama.
Vlada Republike Srbije planirala je da u toku ove godine, slično kao i u prethodnoj godini, uredno izmiruje svoje obaveze po osnovu javnog duga. Prema Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije planirano je da se u toku 2007. godine isplati ukupno 42 milijarde dinara, odnosno oko 500 miliona evra za uredno servisiranje javnog duga Srbije.
Servisiranje devizne štednje se nalazi u ovoj cifri i predstavlja najveću stavku i iznosi negde oko 270 miliona evra. Takođe, planirano je i odobravanje neto budžetskih kredita iz budžeta u iznosu od 8,8 milijardi dinara.
Poštovani, u završnom delu izlaganja želim da još jednom podvučem da budžet Republike Srbije za 2007. godinu odražava ekonomske i socijalne prioritete Vlade Republike Srbije, ali i ranije preuzete zakonske i ugovorne obaveze.
Predloženi budžet podržava makroekonomsku stabilnost, unapređuje ambijent za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti i doprinosi poboljšanju socijalnog položaja siromašnih slojeva stanovništva.
Makroekonomska stabilnost se podržava niskim fiskalnim deficitom, dok se povoljni ambijent za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti ostvaruje kroz predložene poreske reforme i rast javnih investicija. Socijalna komponenta budžeta je sadržana kako u ciljanim subvencijama i transferima nezaposlenim i nerazvijenim regionima, tako i u predloženim poreskim promenama.
Uprkos značajnom povećanju javnih investicija i transfera drugim nivoima vlasti, planirani deficit budžeta iznosi svega 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Zbog suficita koji će ostvariti drugi korisnici javnih prihoda ocenjuje se da će konsolidovani deficit države biti još manji i da će u 2007. godini iznositi oko 0,4% bruto društvenog proizvoda.
Planirani deficit je među najnižim ne samo među zemljama u okruženju nego i u Evropi. Fiskalni deficit u 12 zemalja koje su u poslednje tri godine postale članice Evropske unije u 2006. godini u proseku je iznosio minus 1,8% bruto domaćeg proizvoda, dok je fiskalni deficit 15 starih članica u istoj godini iznosio 1,6% bruto domaćeg proizvoda. Nizak fiskalni deficit koji se uz to finansira iz realnih izvora, dakle prihoda od prodaja licenci, prihoda od privatizacije, značajno će doprineti učvršćenju makroekonomske stabilnosti i olakšaće ostvarenje planirane stope inflacije.
Ministarstvo finansija planira da u narednim godinama sprovodi politiku uravnoteženog budžeta kako bi se stvorio prostor da privreda obezbeđuje iz inostranstva nedostajuća sredstva za investicije, a da se pri tome ne ugrozi makroekonomska stabilnost.
Struktura predloženog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu je značajno promenjena u pravcu povećanja ulaganja u infrastrukturu, fizički kapital i u ljudski kapital obrazovanja, zdravstvo i nauku, čime se stvaraju snažni temelji za privredni rast u budućnosti.
Realizacijom NIP-a ukupne javne investicije u Srbiji koje se realizuju kroz budžet Republike Srbije značajno su povećane, tako da će u 2007. godini iznositi oko 2,4% bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja povećanje za 0,8% u odnosu na prethodnu godinu.
Dodatno, u okviru transfera Vojvodini oko polovine procenta bruto domaćeg proizvoda je predviđeno za realizaciju projekata u okviru NIP. Procenjuje se da će konsolidovani nivo javnih investicija u 2007. godini dostići 4,5% bruto društvenog proizvoda, što je oko dva procentna poena više nego u prethodnoj godini.
Realizacijom javnih investicija, izgradnjom moderne infrastrukture, unapređenjem obrazovanja, zdravstva i državne uprave stvaraju se povoljni uslovi za domaće i strane privatne investicije, koje će predstavljati glavni generator dugoročnog privrednog rasta Srbije.
Predloženi budžet, kako kroz prihode tako i kroz rashode, sadrži veći broj mera koje imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti, koja predstavlja jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema u Srbiji.
Na strani prihoda, početkom godine, smanjeno je fiskalno opterećenje zarada i uvedena su privremena oslobađanja poslodavaca od plaćanja doprinosa za određene kategorije zaposlenih.
Očekuje se da će smanjenje fiskalnog opterećenja zarada i druge stimulativne mere u poreskoj politici kojima se direktno smanjuju troškovi rada uticati na rast tražnje za radnom snagom, odnosno na smanjenje nezaposlenosti.
Predloženi budžet Republike Srbije sadrži i brojne rashode, subvencije za novo zapošljavanje, kredite itd, koji su namenjeni za rast zaposlenosti, uključujući i samozapošljavanje.
Takođe, realizacija javnih investicija u okviru NIP-a direktno će uticati na rast zaposlenosti kroz angažovanje domaćih preduzeća, dok će indirektno, kroz privlačenje domaćih i stranih privatnih investicija, takođe uticati na rast zaposlenosti.
Ocenjuje se da će sintetički efekat navedenih mera u poreskoj politici i politici rashoda biti značajno smanjenje nezaposlenosti u Srbiji u narednim godinama. Zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestioci Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Ivan Andrić, koji je na sednici Zakonodavnog odbora izdvojio mišljenje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, želi reč? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, izdvojio sam mišljenje na Zakonodavnom odboru povodom budžeta i želeo bih da obrazložim zašto sam tako nešto učinio.
Postoje najmanje dve grupe razloga zbog kojih se mi ne slažemo sa ovim predlogom budžeta i načinom na koji se ovaj budžet našao pred poslanicima. Rekao bih nekoliko stvari o tim razlozima, pre svega zato što, iako ću govoriti o proceduralnim stvarima, mislim da se radi u stvari o suštinskim stvarima koje su vezane za rad Skupštine.
Nekoliko je puta Zakon o budžetu bio pred Skupštinom Srbije do sada. Ono što je sigurno i što svako zna jeste da se radi o usvajanju najvažnijeg zakona. Ako je odnos vladajuće većine prema Skupštini prilikom usvajanja najvažnijeg zakona ovakav, samo možemo da pitamo kakav će biti odnos te većine kada bude reč o nekim naizgled manje važnim zakonima. Zato mislim da je jako važno da sada kažemo nekoliko reči o tome pre nego što počnemo raspravu o samom tekstu budžeta.
Pre svega, naša osnovna zamerka je to što budžet nije prošao nikakvu javnu raspravu, ni najmanju stručnu raspravu. Kompletan tekst budžeta postao je dostupan javnosti tek u petak uveče, kada je i dostavljen narodnim poslanicima. Dakle, većina narodnih poslanika ne živi u Beogradu, tako da je njima tekst budžeta postao dostupan tek u subotu. Mislim da dva dana nije dovoljno vreme, za koje bilo ko od nas može analizirati toliko važnu stvar kao što je budžet.
Stručne rasprave u javnosti nije bilo zato što ona nije bila moguća. Imamo samo nagađanja nekih stručnjaka o budžetu, koja su posledica nekih tekstova u novinama. Budite sigurni da za vikend niko od stručnjaka nije uspeo da ovaj zakon sagleda dobro sa svih strana. Ali, to ne znači da se ovim rasprava o budžetu zatvara. To je ta zabluda vladajuće većine. Mislim da ćemo imati još puno rebalansa budžeta. To je posledica toga što nismo imali dovoljno vremena.
Poslanik sam od 2001. godine i želeo bih da ukažem na to da je ovo prvi put od tada da nisu održani sastanci predstavnika Vlade i poslaničkih grupa o budžetu. Ti su sastanci postojali i time je započeta jedna dobra tradicija po kojoj ministarstvo ili bilo koji predstavnik Vlade predstavi budžet svim poslaničkim grupama, i to je mesto na kome poslanici imaju mogućnost da postave razna pitanja i razreše određene dileme koje imaju u vezi sa tekstom budžeta. Time se postiže efekat da kada sednica o budžetu počne ta rasprava bude mnogo ozbiljnija i konkretnija.
Takođe, spajanje tačaka dnevnog reda, iako vi imate pravo da to uradite, jeste samo još jedna stvar u nizu koja pokazuje kakva je želja vlasti da o ovom budžetu diskutuje.
Naravno, ponoviću pitanje koje je šef naše poslaničke grupe uputio, a to je - zašto nema premijera? Ako on ne može da dođe, može bar da pošalje odgovor.
Svi ovi razlozi koje sam naveo nama se opravdavaju činjenicom da je stanje u Srbiji takvo da je nama budžet potreban i da je jako važno da Skupština radi brzo, da bude efikasna, efektivna itd.
Mislim da je sve to tačno, ali je problem u ovom slučaju što je brzina samo izgovor da se pokriju loše strane ovog budžeta. Čak i površnim uvidom naša poslanička grupa je uspela da utvrdi mnogo nepravilnosti. O njima ćemo danas govoriti, ali to prosto nije dobro.
Brzina je ovde samo preduslov ili samo izgovor za to da ne bude javne rasprave, da mi žurimo sa usvajanjem budžeta, sa tim da nemamo dovoljno vremena za amandmane, ali ona suštinski ne popravlja stvar.
Mislim da je o brzini trebalo razmišljati možda pre tih pregovora o Vladi, kada brzina nije bila važna, kada smo morali da čekamo četiri meseca da se desi ono što smo znali posle jednog dana, a da brzina nije dobra stvar ako mi nemamo ni sedam dana da budžet pregledamo, da se konsultujemo i da iznesemo svoje zamerke.
Iskoristiću prisustvo ministara da postavim jedno pitanje. Dakle, kao što svi jako dobro znamo, Srbija se finansirala od 31. marta prema Uredbi koju je većina poslanika, većina stranaka koje čine ovaj parlament proglasila nelegitimnom i neustavnom.
Voleo bih da postavim pitanje odgovornosti i da iskoristim vaše prisustvo ovde da nam kažete šta je Ministarstvo do sada uradilo da utvrdi čija je to odgovornost i kakvi su koraci napravljeni da se tako nešto više ne ponovi.
Mi imamo razumevanja za to da ste vi sad članica koalicije, ali vas molim da nas uvažite bar toliko da nam kažete ko je odgovoran za tako nešto. Hvala vam.

Hvala. Da li narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je na sednici Odbora za finansije izdvojio mišljenje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se nadovezao na izlaganje mog kolege iz poslaničke grupe Ivana Andrića. Želim da kažem da to što ne vidimo ovde predsednika Vlade gospodina Vojislava Koštunicu i ostale ministre, koji bi morali da nam daju odgovor na neka pitanja...
Mi ovde ne vidimo ni potpredsednika iz Demokratske stranke Srbije, ni predsednika poslaničke grupe i većinu, da ne kažem gotovo sve članove Demokratske stranke Srbije koji su poslanici u ovoj skupštini. Toliko o poštovanju koje imaju prema nama prilikom donošenja, odnosno rasprave o Predlogu ovog zakona.
Dolazim iz Vojvodine i moram da vas podsetim da smo mi, dok ste vi vodili referendumsku kampanju za donošenje novog Ustava, vodili antireferendumsku kampanju, iz više razloga, ali jedan od bitnih razloga je bio taj kakav je bio odnos tog Ustava prema Vojvodini i prema građanima Vojvodine. Nažalost, moram da konstatujem da predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu ima isti takav odnos i mogu da kažem da predstavlja i poniženje za građane Vojvodine.
Jedna od naših osnovnih primedaba jeste da tih 7% koji su uneti u Ustav, u članu 184, ne zadovoljavaju potrebe Vojvođana. Problem je u tome što Vojvodina unosi preko 30% u budžet, a dobija samo 7%. Ministar finansija će sigurno znati da izračuna koliko je to.
Šta je drugo veliki problem? Veliki problem je to što vi ne poštujete ni Ustav koji ste doneli. Dakle, član 184. kaže da Vojvodina treba da dobije najmanje 7% od budžeta Republike Srbije, ali u članu 3. Predloga budžeta poslednji stav kaže da će se nedostajuća sredstva do 7%, a to iznosi 21,5 milijardi dinara, transferisati. Gde je tu problem? Problem je u tome što transferi moraju biti predviđeni na pozicijama ekonomske klasifikacije 463. To je jedino urađeno kada je u pitanju razdeo 12 - Ministarstvo finansija, gde stoji da su tamo dve milijarde odvojene za Vojvodinu. Gde je nestalo 19 milijardi?
Moram da naglasim da je ovo, osim što je nesaglasnost opšteg i posebnog dela Predloga o budžetu, nesaglasnost i sa Ustavom. Tih 19 milijardi verovatno se nalazi na ekonomskim klasifikacijama od 551, odnosno izvršenje Nacionalnog investicionog plana. Ali, šta je tu važno? Razbacano je po različitim ministarstvima. Svako njihovo korišćenje mora da odobri Vlada. Gde tu leži problem? Problem leži u tome što će verovatno lako funkcionisati onaj odnos kada je ministar iz Demokratske stranke i treba da komunicira i da transferiše sredstva Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali mi smo bili svedoci, recimo, prošle godine, dok je ministar finansija bio gospodin Dinkić, da su strahoviti problemi postojali prilikom transfera sredstava Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Takođe, može da se postavi problem – šta ako ove godine budemo imali pokrajinske izbore i na tim pokrajinskim izborima se promeni vlast u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, kakav će onda biti odnos? Znači, to će sve zavisiti od dobre volje određenog ministarstva, na čijem se nalaze sredstva. Ili je možda nešto drugo problem?
Ili je možda problem to da se ne veruje Vojvođanima, pa zato moraju posebna ministarstva i Vlada da odlučuju o tim sredstvima?
Drugo veoma važno pitanje zbog kojeg sam izdvojio mišljenje jeste – zbog čega je budžet za ministarstvo za poljoprivredu manji? Odnosno, sredstva koja se nalaze u Ministarstvu poljoprivrede su manja nego prošle godine. Mi smo dobili odgovor na Odboru od ministra finansija da je razlog taj što je prošlogodišnji budžet bio veći nego što su uspeli da potroše. Mislim da je to odgovor koji ne bi zadovoljio nikoga.
Moram još jednu stvar da kažem, a to je da ja nisam bio jedini predstavnik opozicije u Odboru za finansije. Nisam bio taj koji je dao kvorum. Mislim da je jedan od najvećih razloga zbog čega ne možemo podržati ovaj budžet taj što je predstavnik Socijalističke partije Srbije gospođa Borka Vučić em dala kvorum prilikom odlučivanja na Odboru, em je i glasala za ovaj predlog budžeta. Hvala.

Zahvaljujem. Obaveštavam vas da su poslaničke grupe odredile svoje ovlašćene predstavnike: Srpska radikalna stranka – magistar Jorgovanka Tabaković; poslanička grupa Demokratske stranke Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – gospodin Slavoljub Matić; poslanička grupa Demokratske stranke – Aleksandar Vlahović, i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvođanskih Mađara – narodni poslanik Radovan Radovanović.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Po redosledu javljanja prvo je narodni poslanik Čedomir Jovanović, pa potom narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, gospodine Cvetkoviću, samo delimično budžet jeste ekonomska tema. U društvima koje se nalazi u tranziciji, kao i u većini visokorazvijenih zemalja budžet je prevashodno političko pitanje. Zbog toga je ova rasprava u startu osuđena na neuspeh, s obzirom da nema onog političkog dela Vlade koji bi bio dužan ovde da nam ponudi odgovor na koji ministar finansija, niti članovi koji ovde predstavljaju Vladu ne mogu da ponude odgovor.
Dakle, kroz ovu projekciju budžeta definiše se i sama Srbija. Ovaj budžet govori o našoj budućnosti i o političkim namerama većine koja taj budžet podržava, o namerama Vlade da u vremenu koje je pred nama, u skladu sa budžetom koji je utvrdila, vodi ovu zemlju.
S obzirom da predsednik Vlade ne želi da govori o budžetu, jer zbog toga nije ovde, mi ćemo biti prinuđeni da pretpostavljamo kakve su njegove namere.
Kada smo distancirajući se od glasanja na odborima praktično otvorili tu političku pozadinu zakona o budžetu za 2007. godinu, mi to nismo učinili isključivo kao opozicija, već smo to uradili kao predstavnici 220.000 građana koji su u tom trenutku za nas glasali (danas bi sigurno glasalo više), ali i kao ljudi koji žele da naprave elementarne političke dogovore koji su preduslov uspešne tranzicije u Srbiji, jer, evo, sedam godina posle njenog početka mi ne možemo reći ni da smo se približili uspešnom okončanju te tranzicije. To nije isključivo socijalni dogovor, iako se o njemu tako često govori. Preduslov postizanja socijalnog dogovora je politički dogovor, a preduslov političkog dogovora je, valjda, definisanje zajedničkog cilja.
Nažalost, ovaj budžet je takav da mi ne možemo reći da kao predstavnici građana imamo zajednički cilj sa onima koji nam predlažu ovakav budžet. Ovaj budžet nije razvojni. Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ovo nije budžet države koja želi da stegne kaiš i da građanima pošalje poruku da će 2007. i 2008. godina biti godine stezanja kaiša, ali posle toga dolazi period zbog kog se mi danas žrtvujemo.
Ovo je budžet kompromisa na pitanjima na kojima kompromisa ne može biti. Gotovo 600 milijardi mi u 2007. godini trošimo finansirajući političku nesposobnost predsednika Vlade gospodina Koštunice, političku demagogiju nekadašnjeg ministra finansija gospodina Dinkića i potpredsednika Vlade gospodina Đelića. O tome treba otvoreno da razgovaramo.
Ono što mi kao parlamentarna grupa možemo da podržimo jeste ideja reforme poreske politike. Ono što je predloženo kroz izmene Zakona o porezima na imovinu, odnosno Zakona o porezu na dodatu vrednost po nama nije dovoljno.
Način na koji se to radi komplikuje poresku situaciju u društvu i, sa druge strane, vas, gospodine Cvetkoviću, kao osobu koja predstavlja ovaj budžet i ovde je prinuđena da ga brani, dovodi u nezgodan položaj.
Mi ne možemo govoriti o spremnosti Vlade da pomogne društvu i socijalno ugroženim slojevima društva kroz izmene Zakona o porezu na imovinu i smanjenje poreza pri kupovini prvog stana sa 5% na ... praktično, oslobađanje od poreza, u situaciji u kojoj, recimo, vi kao ministar finansija ne možete da uvažite zahtev Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za poštovanje zakona.
Zato bih pokušao u ovoj raspravi da razložim budžetska pitanja na ona politička, socijalna i razvojna. Prvo političko pitanje koje nam je postavljeno kroz predlog ovog budžeta je, zapravo, u kom pravcu ova zemlja treba da ide tokom 2007. i 2008. godine. Da li smo predlogom ovog budžeta dobili ono što je Srbiji potrebno?
Gospodine Cvetkoviću, sami ste rekli da ste bili onemogućeni da uradite ono što ministar finansija u zemlji koja želi da se menja mora da uradi. Pomenuli ste politiku dogovora sa velikim budžetskim potrošačima i politiku zarada koju vi ne možete da menjate zbog toga što je neko prethodno napravio dogovor. Koštunica je izbore izgubio zbog toga što Srbija nije bila zadovoljna načinom na koji je on vodio. Mi ne možemo pristati da budžetom za 2007. godinu finansiramo njegovu izbornu kampanju. Dakle, onaj ko je pravio nerealne dogovore treba da plati tu cenu, a tu cenu ne smeju plaćati građani Srbije, što se sada praktično dešava kroz ovaj predlog budžeta.
Iako je bilo malo vremena za analizu budžeta i površno čitanje, već unapred nameće se nekoliko krupnih tema o kojima vi niste puno govorili – koliko je ovaj budžet inflatoran, koliko on menja projektovanu stopu inflacije od 6,5%, kao ciljanu stopu na kraju ove godine? Koliko ovaj budžet vrši pritisak na monetarnu politiku i ulogu NBS? Mi nismo imali prilike da razgovaramo ni sa vama, ni sa gospodinom Jelašićem, kao guvernerom, ali smo se upoznali sa njegovim stavovima i stavovima članova Saveta NBS. Oni ovaj predlog budžeta ocenjuju kao loš. Oni smatraju da će ovakvim predlogom budžeta Narodna banka morati da igra mnogo restriktivniju ulogu u monetarnoj sferi nego što je to bio slučaj do sada i nego što je to slučaj ukoliko se analiziraju namere NBS za 2007. godinu.
Zašto je to tako? Zašto građani Srbije mogu da stegnu kaiš, a to ne može da uradi država? Ovaj budžet je veći od prethodnog. Znači, država je skuplja. Da li je usluga bolja? Hajde da nagradimo one koji su popravili svoju uslugu, pa da građanima pošaljemo poruku da nismo spremni da trošimo njihov novac na one koji su navikli da se ponašaju neodgovorno.
Nismo bili u prilici da dobijemo odgovor na pitanje ko je protivustavno i protivzakonito, postupkom koji je dve trećine danas vladajuće koalicije protumačilo politikom državnog udara, trošio novac od 31. marta do danas. To je bila Koštuničina vlada. Na kakav način je taj novac trošen, po kojim prioritetima i da li to pravilo, koje smo sada uspostavili: poštovanje zakona i Ustava kad nam odgovara, a kad nam ne odgovara - kršenje, znači da ćemo svake godine usvajati budžet u junu mesecu, zbog toga što će situacija biti teška i komplikovana i stoga nama otežana i onemogućena sva ona aktivnost koja proizilazi iz, recimo, Zakona o budžetskom sistemu, na kojem smo zajedno radili? Loše je što se menja ta praksa.
Od 2001. godine o budžetu se u Skupštini razgovaralo mnogo ozbiljnije nego što se razgovara danas. Tu se sedeli premijeri, sedeli su ključni ministri, o budžetu se vodila rasprava na odborima. Nismo bili u prilici to sada da radimo.
Politička odluka Vlade je da politikom statusa kvo, praktično, zaustavi dalju tranziciju u Srbiji. To je istina. Ovaj budžet je zbog toga ovakav kakav je. Cena? Cena neće biti ona koju će plaćati Koštunica, cenu će platiti društvo.
Ako se uporedi rast zarada sa rastom produktivnosti i društvenim proizvodom Srbije, Rumunije i Bugarske, mi ovim budžetom radnu snagu u Srbiji činimo skupljom od 25 do 40% nego u državama u našem susedstvu. Kako možemo govoriti o investicionoj politici u društvu koje je tako neregulisano i neregularno, kao što je naše, koje ne poštuje, recimo, Zakon o budžetskom sistemu i koje, pri tom, na tako neodgovoran način troši novac građana?
Kad govorimo o socijalnom aspektu, slažemo se da država mora voditi računa o najugroženijim slojevima u društvu, da mora voditi računa o onima koji su opterećeni pri kupovini stana, ali hajde onda da kažemo da postoji efikasniji način za mnogo odgovorniju socijalnu politiku od one koju u ovom trenutku država primenjuje ispunjavajući demagoška obećanja Božidara Đelića iz izborne kampanje. To je slučaj i sa gospodinom Milosavljevićem, nema ga ovde, a vezuje se za onu čuvenu parolu "100 evra po hektaru". Od toga u ovom budžetu sada nema ništa. Subvencije za agrar idu, pre svega, u reformu stočnog fonda, uspostavljanje mehanizama za efikasno tržište i zemljoradničkog zemljišta. Daleko smo od priče od 100 evra po hektaru. Kada bi se sve subvencije koje postoje pri Ministarstvu pravde transferisale u tom pravcu, onda bi se videlo da ne može da se dobije više od 50.
Mi moramo da kažemo da je socijalna uloga države zanemarena, pre svega kroz dva aspekta. Prvi je nepoštovanje zahteva Fonda zdravstvenog osiguranja. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, članu 22 (gospodine Cvetkoviću, molim vas da na ovo obratite pažnju, jer je veoma ozbiljno pitanje), država je dužna da finansira zdravstveno osiguranje onih koji nisu u prilici da kroz doprinose sami finansiraju svoje zdravstveno osiguranje. Vrlo su precizno definisane kategorije stanovništva: đaci do 15 godina, srednjoškolci i studenti do 26 godina, osobe starije od 65 godina, trudnice, HIV pozitivne osobe, ukupno više od 900.000 građana Srbije. Fond zdravstvenog osiguranja je utvrdio obavezu od 16 milijardi dinara, tražio od Ministarstva finansija osam, dobio svega tri.
Tom činjenicom potpuno je anuliran pozitivan efekat na koji ste računali kada ste, recimo, smanjili porez na imovinu sa 5% na 2,5%, odnosno potpuno ukinuli za kupovinu prvog stana. Kako ćemo rešiti taj problem? To bi vas pitali i na Odboru za finansije. Mi nismo spremni da podržimo budžet Vlade koji će zanemariti potrebe 900.000 građana ili ih na takav način limitirati. Koga - studente, đake, stare, bolesne. Srbija mora da ima za to novac.
Na drugim mestima treba da štedi. Nema nam ministra odbrane, nema ministra policije, nema ministra prosvete, nema velikih budžetskih potrošača. Kako ćemo to da rešimo, na kom odboru? To moramo da rešimo.
Odnos prema fondu koji treba da se stara o osobama sa invaliditetom je poražavajući. Toliko smo o tome govorili u kampanji. Rodna ravnopravnost ne postoji. Čuvena Komisija za lustraciju, za utvrđivanje odgovornosti pri kršenju ljudskih prava – uvredljivo, 220 hiljada dinara. BIA, duplo veći budžet od Ministarstva pravde.
Moramo zajedno da izađemo iz ove situacije. Mi vam nudimo pomoć, pre svega kroz ideju dodatnih konsultacija i dogovora povodom tih ključnih pitanja. Predložili smo vrlo jasno, zbog haosa koji će proizvesti mera Božidara Đelića, utopijska, ukidanja poreza na prvi stan, na način na koji praktično oduzimamo sredstva lokalnoj samoupravi u proceduri na koju će se pozivati svi, a niko neće moći da je kontroliše i sprovodi, da drugačije reformišemo poresku politiku, da počnemo drugačije da razmišljamo o smanjenju poreza na dodatu vrednost u određenom trenutku. Dobro je što se vrši poreska olakšica za PDV na računare. Kasno, ali dobro. Bolje nego da ostane 18%.
Podsećam vas na odluku parlamenta kojom je, praktično, takođe promenjen porez na dodatu vrednost u oblasti stanogradnje. Bio je 18% pa je spušten na osam. U međuvremenu je nastao haos na tržištu stanova. Ova odluka će nas gurnuti u veoma tešku poziciju. Ova odluka je nepovoljna za investitore, ona ih diskriminiše. Zašto bi neko svoj novac uložio u izgradnju stana? Ova odluka diskriminiše čitav jedan sektor našeg društva. Na kakav način ćemo sprovoditi tu odluku? Lokalna samouprava nije u prilici da to radi, a ova odluka ostavlja lokalnu samoupravu bez dela prihoda.
Ovaj budžet je brutalan prema opštinama i prema Vojvodini. Ovaj budžet nije onakav kakav bismo mi želeli da bude. Ovaj budžet ne šalje poruku da će u Srbiji ljudima biti onako kako rade, a dok ne pošaljemo tu poruku Srbija će biti ovako siromašna kao što je danas.
Jedino u vašem ministarstvu, gospodine Cvetkoviću, možemo reći da budžet poštuje sam sebe i da se zaista sredstva transferišu Vojvodini. Šta je sa 19 milijardi? Od 21, koliko u budžetu stoji, samo vi transferišete bez pogovora i bez sumnje novac Vojvodini. Ostalih 19 zavise od volje ministara u Vladi, a to je kršenje čak i onog Ustava na kome je politička većina u Srbiji insistirala tokom oktobra meseca 2006. godine. Ništa od decentralizacije i poštovanja autonomije Vojvodine.
Lokalna samouprava ugrožena je kroz sužavanje prihoda, koji su i ovako bili minimalni, poreska politika je konfuzna zbog nemogućnosti primene i poštovanja propisa na kojima se insistira.
Politiku akciza podržavamo, ali treba da razmišljamo, i od vas nismo to čuli, kada će Srbija prestati da dvostruko oporezuje samu sebe. Što pre napustimo politiku akciza i pređemo na jasne poreze biće nam bolje. Dobro je što su bezalkoholna pića toga oslobođena, ali da vidimo šta će se dešavati sa svim drugim i u kojim rokovima.
Ovo je budžet "štapa i kanapa" i onda tako treba da se kaže. Građani ne mogu biti zadovoljni načinom na koji će se potrošiti gotovo 600 milijardi. Morali smo da čujemo političku poruku da je u 2007. godini Srbija spremna da uradi ono što nije radila prethodne tri ili četiri, da stegne taj kaiš, sto rupa ako je potrebno, ali sa ambicijom da se konačno promeni, sa idejom da može da troši samo ono što stvori i da u Srbiji više ne može da se parazitira na radu nekog drugog.
Privatni sektor je ponovo obespravljen. Očekujemo od privatnog sektora da finansira nesposobnu državu. Bez priče o restrukturiranju, o otpuštanju nesposobnih u prosveti, zdravstvu, policiji, odbrani, pravosuđu mi ne možemo ostvariti ravnotežu koja je preduslov normalne tranzicije. Stiče se utisak da se samo u državi mogu trošiti pare bez ikakvog kriterijuma. Od građana se traži da štede, da prihvate privatizaciju, da napuste preduzeće zato što su tehnološki višak. Da li postoji neki tehnološki višak u ovoj državi kod onih koji troše budžet? Ako ne postoji, onda da to konstatujemo, a ako postoji moramo dobiti odgovor zašto se to ne sankcioniše.
Tokom ove rasprave insistiraćemo na nekoliko veoma bitnih pitanja, ali za nas je u ovom trenutku veoma važno pitanje diskriminacije koje je otvoreno izmenama poreza na imovinu. Predlažemo da se i u drugom slučaju sa 5% spusti na 1% i na takav način praktično izjednače uslovi pod kojima građani treba da žive u Srbiji. Imamo razumevanja za tu meru socijalne politike, ali ona nije dovoljna.
Neka se smanje opterećenja po zaposlenom, neka se u tom smislu pomogne društvu i na takav način afirmiše politika zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti je 21%, a mi ovim budžetom činimo našu radnu snagu skupljom od 25 do 40%.
Morate nam ponuditi odgovor na pitanje Fonda zdravstvenog osiguranja. Tri milijarde i sto miliona je pet puta manje od zakonske obaveze ove države. Promenite zakon. Možemo i o tome da razgovaramo. Pošaljite poruku društvu da više ništa ne postoji i ako želimo Fond zdravstvenog osiguranja moramo prvo da ga stvorimo. Ne može pisati u Zakonu o zdravstvenom osiguranju da 900.000 ljudi ima određeno pravo, a sa druge strane, u budžetu oni o tom pravu mogu samo da pričaju a nikada ga neće ostvariti. Na drugim mestima hajde da stegnemo kaiš, ali ne na đacima, studentima, starima i bolesnima.
Socijalna politika ove zemlje pretvorila se u milostinju države koja je prethodno uništila svoje društvo. To nije dobro.
Imamo razumevanja za tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ali nemamo razumevanja za politiku koja tu situaciju zaobilazi, o njoj ne želi da govori i pri tom laže društvo.
Glasanjem za ovakav budžet u Vladi Srbije praktično je ponuđena nova ekonomska prevara Srbije. Razvojni, moderan, reformski budžet nije budžet koji se nalazi pred nama i mi zbog toga protiv njega glasamo.
Ako je potrebna podrška za tranziciju, imate je apsolutno, za restrukturiranje javnih preduzeća, za sankcionisanje nerada u javnim službama, za smanjenje potrošnje u ministarstvima sile.
Nije normalno da u Srbiji 2007. godine ministarstva policije, odbrane i BIA imaju dva puta više od Ministarstva zdravlja, od Ministarstva obrazovanja. Kakvu poruku mi time šaljemo? Neprihvatljivu i lošu.
U 2007. godini sigurno ćemo razgovarati još jednom o budžetu. Vaša pozicija je neodrživa, dve milijarde budžetska rezerva. To je manja rezerva nego 2003. godine i što pre napustimo ta "Potemkinova sela" i političku utopiju iz izborne kampanje koja se zove Nacionalni investicioni plan, biće nam svima bolje.
Država nema šta da traži u biznisu. Neka ona to napusti, neka se bavi socijalnom politikom, obrazovanjem, neka učini efikasnim svoje servise, od bezbednosti do pravosuđa, a biznis što pre poslovnom svetu.
I o tome nismo ništa čuli. Nema olakšica koje su nam potrebne. Puni ste razumevanja za jedan sektor društva, ali ne i za drugi.
Očekujemo da ćemo kroz dalju reformu poreske politike uspeti da izmenimo postojeće stanje, ali mislim da je rasprava o budžetu bila dobra prilika da se o tome počne, ako ništa drugo onda makar jedan argumentovan razgovor.
Pozivam vas da razgovaramo u pauzama o načinu na koji će biti rešeno ovo. Predložili smo amandmane i oni su nam veoma važni. Podržaćemo vas za akciznu politiku.
Insistiramo da se promeni odnos prema Fondu zdravstvenog osiguranja, prema Vojvodini, lokalnim samoupravama i da se umanji stepen diskriminacije u odnosu na građane koji već poseduju stan, tako što ćete porez za njih spustiti sa pet na jedan posto.