TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 18.06.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

18.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 12:05 do 20:20

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika o radu, stav 2 – narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira, obrazloži itd. Ovo pominjem zbog toga što je prethodno ovlašćeni predstavnik DSS-a tumačio pogrešno moj komentar predloga budžeta, i to onaj deo u kojem sam govorio o Vojvodini.
Naša briga za Vojvodinu nikako ne može biti protumačena kao ignorisanje potreba preostalog dela Srbije. Mi Vojvodinu doživljavamo kao autonomnu pokrajinu koja je sastavni deo Republike Srbije. Podsetili smo vas na prava koja proizilaze iz Ustava, a koja se krše ovim budžetom.
Članom 3. predloga budžeta rečeno je da se sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu obezbeđuju u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije. Da li ovaj budžet poštuje taj ustav ili ne? To se lako može utvrditi analizom samog budžeta.
Dvadeset jedna milijarda se transferiše AP Vojvodini da bi se ispunili ustavni kriterijumi, ali kada se analizira budžet vidi se da to radi samo Ministarstvo finansija gospodina Cvetkovića, samo u okviru Ministarstva finansija se pominje novac koji se transferiše Vojvodini. Devetnaest milijardi nestaje u ovom budžetu, odnosno zavisi od dobre volje ministara u Vladi Republike Srbije.
To je kršenje Ustava i u ovom trenutku je veoma važno ukazati, zapravo, na jedan princip koji je mnogo veći od samog pitanja Vojvodine i njene pozicije unutar Srbije, a to je odnos ove države prema jednom potpuno neprihvatljivom stavu, stavu da je u Srbiji zabranjeno živeti onako kako se radi. Ako se budžetom taj princip ne definiše kao princip koji se poštuje, kojim se onda drugim zakonom on definiše? Mi se zalažemo za to da ljudi žive onako kako rade i da im u životu bude onako kako oni zasluže, a ne onako kako im nameni neko drugi.
Ustav obavezuje Vladu Republike Srbije da 7% republičkog budžeta bude minimalna osnovica za budžet Autonomne Pokrajine, 21 milijarda mora biti transferisana, a budžetom se jasno transferišu samo dve i mi na to ukazujemo, ne ugrožavajući pri tome interese bilo koga drugog izvan Autonomne Pokrajine. To je pravo građana AP Vojvodine, onih koji glasaju za DSS, onih koji glasaju za LDP, onih koji glasaju za regionalne stranke, za radikalnu stranku, to je pravo ljudi koji žele da se leče, da se obrazuju, da se voze boljim putevima, da ne stradaju u jednoj godini od poplave i suše, a to je sve ono što se u Vojvodini dešava, zbog toga što neko ima toliko ohol odnos prema ljudima koji žive u toj pokrajini, a taj neko je aktuelna vlast i to treba menjati.
Zbog toga smo napisali amandman koji se u suštini prevodi na taj jednostavan odnos prema životu. Mi želimo da ljudima u Srbiji bude onako kako rade, vama u Požarevcu i nekome u Novom Sadu, ali ako neko misli da može da parazitira na tuđem trudu i radu, onda će uništiti i onoga ko vredi, a pri tome i sam po sebi nestati. Zato nemojte pogrešno da tumačite naše stavove, već povedite računa o onome što je vaša ustavna obaveza.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Replika, narodni poslanik Slavoljub Matić.

Slavoljub Matić

Gospodine Jovanoviću, spreman sam da odvojim pola sata da vam pokažem da niste u pravu. Izvolite, pođite u hodnik, objasniću vam odmah.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Vojvođanski poslanici - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvođanskih Mađara.

Radovan Radovanović

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, ali na početku moram da konstatujem kako je sadašnji ministar finansija daleko lošiji po ovu zemlju od prethodnog, jer ovaj je predložio zakon po kojem će 13 milijardi biti deficit, a čuli smo malopre da je prethodni, sem toga što je predložio da njegov budžet bude 32 milijarde, uspeo da ostvari suficit od 21 milijarde.
Nema u predlogu, niti smo od bilo koga čuli ovde, koji deo Vlade je predložio, sem što ima potpis gospodina Đelića, ovaj zakon, da li onaj što zaseda u četvrtak ili onaj u petak.
Moram da vas upoznam da Vojvođanski poslanici neće glasati za ovaj predlog zakona, a razlog za to je jedino što je ova zemlja smogla snage i u svom novom Ustavu odredila tačan procenat prihoda građanima AP Vojvodine i on nije, kao što reče gospodin Čedomir Jovanović, 21 milijarda, nego, ako uzmete pomagalo da sračunate, gospodo, izuzećemo onih 65 milijardi koje po Predlogu zakona jesu sopstveni prihod Vlade Republike Srbije, ostaće 595,5 milijardi i prema tome Vojvodini pripada najmanje 41.686.245.027 dinara.
Član 3. Predloga zakona je prepisan iz člana 4. prošlogodišnjeg zakona, mada je u međuvremenu donesen Ustav koji obavezuje kako Vladu tako i sve nas da se shodno njemu ponašamo. Preuzeli ste iz tog prošlogodišnjeg člana 4. 18% od poreza na dohodak građana, a nikome u Vojvodini nije jasno kako to 18%, kao što nam nije bilo jasno ni onih sedam, ali daj bože da zaživi makar tih sedam.
Rekoste da od poreza na dobit preduzeća Vojvođanima pripada 42,7% onoga što se ubira na njihovoj teritoriji. Draga gospodo, u Vojvodini ne postoji mehanizam, niti način da prekontrolišemo, ukoliko izglasate ovakav zakon, da li nam prosleđujete ono što nam pripada, jer statistika i svi ostali žiro računi vode se u Beogradu i kod Vlade.
Prošle godine su za programe u oblasti kulture za AP Vojvodinu predložili iz budžeta 798 miliona, a valjda su Vojvođani uznapredovali kulturno, pa je ove godine to umanjeno za 101 milion.
Moram da se požalim da mi u poslaničkoj grupi Vojvođanski poslanici nismo bili vredni kao kolege iz SRS-a, pa nismo uspeli za vikend ovo da pročitamo, te smo se stoga potrudili danas da se nađemo i uskladimo svoje amandmane, ali kada smo deo amandmana podneli služba je rekla da smo okasnili. Nisu hteli čak ni da nam prihvate da se umnoži i podeli u Skupštini. Iskoristiću priliku da pročitam jedan od ovih amandmana.
Član 3. prvog opšteg dela Predloga zakona o budžetu Republike Srbije briše se ovakav kakav je i treba da glasi, po nama, ovako: "Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu obezbeđuju se u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, tako da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda, i to iz transfernih sredstava prenetih iz budžeta, u iznosu od 41.686.245.027 dinara, i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se u iznosu od 18.809.692.125 dinara.
Rashodi za finansiranje dela programa u oblasti kulture obezbeđuju se u iznosu od 697.608.000 dinara.
Sredstva za plate iz stava 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada.
Budžet AP Vojvodine isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun."
Nije nam jasno, u našoj poslaničkoj grupi, zašto se odustalo od ideje da se zakon o Skupštini donese pre ovogodišnjeg budžeta. Zar je ovih 195 miliona, koliko je Skupština dobila više u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu, cena da ne dođe do ostvarenja ove ideje?
Želeo bih da upoznam građane da je Vlada Republike Srbije previše ozbiljno shvatila nezaposlenost u ovoj državi, pa se potrudila da, između ostalog, planira 39 državnih sekretara, da u kabinetu predsednika Vlade bude 120% povećanje broja zaposlenih, da u kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije bude 260% povećanje broja zaposlenih i da u Vladi Republike Srbije radi od sredine ove godine više od 600 novih zaposlenih. To nije, po nama, podsticaj zapošljavanja u Republici Srbiji, nego novi namet na sve građane Republike Srbije.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Zahvaljujem, gospodine Albijaniću. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kada se donosi budžet naravno da se iz budžeta sagledava ekonomska politika koju Vlada namerava da vodi u jednoj budžetskoj godini. Specifičnost ovog budžeta jeste što ga usvajamo u junu mesecu, što smo do sada imali privremeno finansiranje, koje je umnogome odredilo pretpostavke za koncipiranje budžeta za 2007. godinu.
S tim u vezi najpre bih želeo da pre svega ministru finansija, drugim ministrima u Vladi čestitam što su u rekordno kratkom vremenu uspeli da pripreme jedan kvalitetan budžetski predlog, imajući u vidu okolnosti u kojima je budžetski predlog pripremljen za manje od mesec dana. Mi danas raspravljamo o budžetu koji može da se okarakteriše istovremeno i kao socijalni i razvojni, i kao budžet koji doprinosi daljim naporima na makroekonomskoj stabilizaciji.
Ono što je veoma važno, a što nije bila karakteristika prošlog budžeta, to je taj potreban nivo transparentnosti. Pokušaću upravo iz ovih uglova da dam komentar. Prethodno želim da kažem da će poslanička grupa DS glasati za ovaj predlog budžeta i za druge prateće zakone. Zašto će glasati, u najkraćem.
Prvo, smatramo da je budžet realno definisao iznos prihoda. Imajući u vidu ostvarenje koje je urađeno u prvih pet meseci, jasno je da ukupan budžetski prihod od više od 580 milijardi dinara jeste nešto što će se realizovati u 2007. godini, pogotovo imajući u vidu da se kao deo prihoda tu nalazi i prihod od treće licence za mobilnu telefoniju. Dakle, realnost jeste jedna od karakteristika budžeta za 2007. godinu.
Takođe, budžet za 2007. godinu je konstatovao realnost koja je prethodila ovim pripremnim radnjama, a to je da su plate u društvenom neprivrednom sektoru u prethodnom periodu porasle za više od 20%. Ako neko smatra da će ovaj porast plata uticati inflatorno i dodatno destabilizovati makroekonomske uslove i ambijent, onda nije u pravu, zbog toga što dodatno destabilizovanje makroekonomske stabilnosti može da dođe samo ukoliko je predviđeni budžetski deficit bez realnog pokrića. Čini mi se da većina ovde i ne shvata da je predloženi budžetski deficit već pokriven. Pokriven je realizovanim prihodima od privatizacije u prethodnoj godini i dodatno će biti ojačan realizovanim prihodima od privatizacije, odnosno prihodima koji će se realizovati u 2007. godini.
U ovom trenutku na računu Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije je nešto manje od milijardu evra. Realno je očekivati da će prihod od privatizacije u ovoj godini biti na nivou od najmanje 500 miliona evra, imajući u vidu realizaciju prva četiri meseca, a to je negde oko 220 miliona evra, čak uz izostanak nekih kapitalnih transakcija. Drugim rečima, budžet Republike Srbije će imati, i to je ono što mnogi poslanici ne razumeju, razliku između cash flow-a i uspešnosti.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ne razumem.)
Poslanici koji ne razumeju ne moraju sami da se jave, ja na njih nisam mislio. Dakle, ono što je u budžetu tretirano kao prihod od privatizacije uopšte se ne nalazi na rashodnoj strani budžeta, to su sredstva koja će doprineti da i u ovoj godini Republika Srbija, dakle naša država, ostvari preko potrebnu platnu bilansnu ravnotežu. Dakle, to je deo koji se odnosi na podmirenje obaveza po osnovu prevashodno domaćeg, ali i inostranog duga.
S druge strane, realnost budžeta za 2007. godinu se nalazi i u tome da on jeste podrška očekivanom intenziviranju strukturnih promena u privredi Srbije. Nešto kasnije ću se osvrnuti i na taj deo. Smatram da budžet doprinosi dodatno makroekonomskoj stabilnosti, jer sam siguran da će usvajanjem budžeta i jasnim definisanjem ne samo budžetske nego sveukupne ekonomske politike konačno biti postignuta sinhronizacija u merama koje vodi centralna banka i, s druge strane, merama koje vodi Vlada Republike Srbije.
Mi smo u prethodnom periodu imali dosta ekspanzivnu budžetsku politiku. Posledica budžetske ekspanzivne politike jeste da je centralna banka vodila vrlo rigidnu kreditno-monetarnu politiku.
Sada očekujemo da dođe do popuštanja u rigidnosti u kreditno-monetarnoj politici; sa jasno definisanim budžetskim deficitom, sa jasno definisanim sredstvima za pokriće budžetskog deficita, smatram da će sinhronizacijom onaj dobar deo privrede početi mnogo bolje da diše i da mnogo bolje rezultate ostvaruje.
Rast društvenog bruto proizvoda od 5,5%, imajući u vidu rast u proteklih nekoliko godina koji se kretao na nivou od 7%, čini mi se da je za prošlu godinu bio 6% ili nešto više, jeste dostižna kategorija, koja će se, po mom mišljenju i mišljenju DS-a, bez nekih velikih problema dosegnuti, ali isto tako smatramo da je dobro što je predviđena niža stopa rasta zarada od 13,5% sveukupnih zarada u odnosu na ono što je ostvareno u prethodnom periodu. To će, sa nešto višim predviđenim rastom produktivnosti, dodatno doprineti stabilizaciji sveukupnih makroekonomskih prilika.
Dakle, realni deficit od 0,6%, koji je, videli ste iz izlaganja ministra finansija, upoređujući sa drugim zemljama u tranziciji najmanji, ukoliko se izuzme deficit koji je projektovan u Crnoj Gori, siguran sam da će dodatno doprineti stabilizaciji sveukupnih makroekonomskih tokova i da će projektovana stopa inflacije od 6,5%, ukoliko se naravno realizuju druge makroekonomske projekcije, biti dostignuta i ostvarena, što znači da možemo očekivati da ćemo i u 2007. godini imati jednocifrenu inflaciju, a to je dalji uvod, čini mi se, sa bržim strukturnim promenama, u trajnu makroekonomsku stabilnost.
Kada kažemo da je budžet za 2007. godinu razvojni, i to bez ugrožavanja stabilnosti, jer podsetiću, imali smo u ovoj skupštini pokušaje razvojnih budžeta sa velikim posledicama po makroekonomsku stabilnost, onda pre svega mislim na izuzetno značajan rast kapitalnih izdataka, odnosno kapitalnih ulaganja, i to javnih kapitalnih investicija.
Videćete, ili ste već videli, u budžetu da će sa nekih 7% to u 2007. godini iznositi preko 11% od ukupnog društvenog bruto proizvoda. Drugim rečima, za više od 37,4 milijarde dinara povećava se iznos kapitalnih izdataka.
Novina u odnosu na prethodnu godinu jeste što se ti kapitalni izdaci finansiraju iz redovnih budžetskih prihoda, za razliku od prvobitno zamišljenog Nacionalnog investicionog plana, koji je trebalo da se finansira isključivo iz vanrednih prihoda, dakle iz sredstava koja su ostvarena privatizacijom.
Smatram da je dobro što se Nacionalni investicioni plan vraća u regularne tokove finansiranja, jer to će obezbediti dugotrajnost napora na planu kapitalnog investiranja, odnosno javnih investicija koje će voditi ova i buduća izvršna vlast.
Mislim da je Vlada u ovom trenutku u situaciji, imajući u vidu do sada dostignuti stepen restrukturiranja srpske ekonomije, da najveći deo sredstava ostvarenih preko privatizacije preusmeri, sa jedne strane, u finansiranje projekata infrastrukture, a sa druge strane, da deo tih sredstava usmerava za podsticaj novog zapošljavanja. Videćete kasnije, mada je i ovo prilika da se istakne, da je za Nacionalnu službu za zapošljavanje opredeljeno 14 milijardi dinara. U odnosu na prethodna sredstva, dakle posebno namenska sredstva koja su određena za podsticaj i stimulisanje novog zapošljavanja, u odnosu na iznos iz prethodnog budžeta, ovo jesu značajna sredstva i ovo jeste značajan momenat koji dodatno govori o razvojnoj funkciji budžeta koji je pred nama.
S druge strane, ili treće strane, budžet ima i svoju socijalnu dimenziju. Kada kažem socijalnu, mislim pre svega na i dalje vrlo visoka izdvajanja, transfere prema, pre svega, Fondu za penziono osiguranje. Više od 95 milijardi dinara je predviđeno za transfere iz budžeta, ali očigledno da Fond za penziono osiguranje nema dovoljno sredstava kojima bi podmirili sve potrebe za isplatu penzija penzionerima. To je na neki način posledica koju ćemo mi u dugom vremenskom periodu u narednim godinama otklanjati. Sigurno je da će se ovaj pritisak smanjiti sa daljom reformom penzionog osiguranja koja se u narednim godinama očekuje, a to je jednog dana, za dve ili tri godine, kada državne finansije budu bile u stanju da implementiraju drugi stub penzionog osiguranja.
U svakom slučaju, budžet i dalje zadržava tu jaku socijalnu ulogu, jer se značajan deo budžetskih sredstava transferiše ka Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, i to je dobro.
S druge strane, dobro je da i dalje jača uloga Tranzicionog fonda, odakle se mora stimulisati dodatno zapošljavanje ljudi koji rade u velikim društvenim sistemima koji se nalaze u strateškoj krizi, a koji će biti restrukturirani u narednom periodu. Ti ljudi moraju dodatno da budu potpomognuti i upravo tu se ogleda ova druga socijalna uloga budžeta u 2007. godini.
Na kraju krajeva, ako to povežemo, bilo je mnogo onih koji su lakonski diskutovali o tome i donosili zaključke da treba smanjiti plate, zašto da ne, koje su u međuvremenu značajno povećane, naročito od decembra meseca prošle godine.
Prvo treba da znamo gde su plate povećane. Plate su povećane pre svega u zdravstvu, obrazovanju, kulturi, ne i u državnoj upravi. Da, da, za toliko mnogo manje nego što su prethodno plate povećavane u državnoj upravi u 2005. godini. Smatram da ove profesije u obrazovanju, kulturi zahtevaju i zaslužuju povećane plate i da bi zaista bilo prilično demagoški sada lomiti koplja ukoliko nema drugih mehanizama za očuvanje stabilizacije, odnosno makroekonomske stabilnosti, tako što će taj teret podneti upravo taj sloj društva.
Na kraju krajeva, i ovaj napor sa implementiranjem tog prethodnog rasta plata, bez nekih značajnijih korekcija ili bez pokušaja korekcije, jeste, između ostalog, socijalna funkcija budžeta koji je pred nama. Posebno napominjem, smatram da za tako nešto nije ni bilo potrebe, mislim na dodatne pregovore o smanjenju plata, imajući u vidu sveukupne budžetske prihode planirane za 2007. godinu.
Ono što je posebno važno, to je transparentnost budžeta. Kada kažem transparentnost, onda mislim na jasno iskazane pojedine budžetske pozicije koje su do sada bile, ili makar je bilo planirano da budu, ispod crte. Mislim na Nacionalni investicioni plan. Dobro je da se on nalazi kao deo redovnih budžetskih rashoda, a ne vanrednih budžetskih rashoda koji se nalaze ispod crte, jer na ovaj način mi imamo potpunu konzistentnost u praćenju Nacionalnog investicionog plana. On nije odvojeni deo koji se ne nalazi u okviru redovnih budžetskih rashoda i samim tim kontrola izvršenja projekata Nacionalnog investicionog plana će biti mnogo efektnija, jednostavnija. Siguran sam da je to na radost svih poslanika koji danas sede u parlamentu, jer je uloga parlamenta, između ostalog, i da obavlja superviziju onoga što radi izvršna vlast.
Ono što nedostaje, a nadam se da će to dodatno biti ispravljeno novom informacijom iz Vlade, to je koji su to projekti Nacionalnog investicionog plana koji će se realizovati u 2007. godini, koji će, doslovce, biti avansiran, a realizacija će biti i u 2007. i 2008. godini. Znam da takav plan projekata postoji i sa tom dopunom mi ćemo imati sve potrebne elemente za obavljanje supervizije nad trošenjem sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.
Još jednom napominjem, mislim da je ključno dostignuće ovog budžeta kada su u pitanju kapitalne investicije to da se Nacionalni investicioni plan ne posmatra kao eksces, kao nešto što se dešava u dve ili tri godine samo zato što smo prodali deo porodičnog srebra, ili nešto što se zove prodaja infrastrukturnih sredstava, nego je dobro da se ustanovljava vrlo visoka kategorija javnih kapitalnih investicija i to će biti obaveza i za svaku narednu vladu, bez obzira na političke stranke koje tu vladu budu tvorile. Siguran sam da će to biti na radost svih naših građana, jer samo na ovaj način možemo da podignemo kvalitet infrastrukture u Srbiji, imajući u vidu da takva vrsta ulaganja nije profitno dovoljno interesantna za privatne ulagače.
Budžet doprinosi i finansijskoj decentralizaciji i siguran sam da je ovo dobar uvod u nešto što će se tek desiti kada budemo donosili adekvatne zakone koji će omogućiti potpunu decentralizaciju u Srbiji, kroz jasno postavljanje transfernog plaćanja prema lokalnoj samoupravi, pre svega prema teritorijalnoj autonomiji; smatram da je ovo naročito važan doprinos.
Podsetiću da su ukupni transferi prema teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi veći za 54%. Ostaje da mi, zajedno sa poslanicima AP Vojvodina, obavimo kontrolu da li će tri sedmine ovih sredstava zaista otići za kapitalne izdatke, u šta ja apsolutno ne sumnjam.
Na kraju, želeo bih da kažem da pored ovih opštih rešenja, odnosno pored ovih opštih karakteristika kojima sam pokušao da, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke, pre svega građanima objasnim šta se nalazi u ovom budžetu i zašto je taj budžet...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da saslušamo govornika.)
Gospodine predsedavajući, meni apsolutno to ne smeta. Pre svega se obraćam građanima, koji vrlo dobro razumeju o čemu ovde pričam.
Znači, pored tih opštih, veoma važnih mesta o kojima sam govorio kada je u pitanju budžet za 2007. godinu, usvajanjem paketa zakona zajedno sa budžetom, mi ćemo imati i realizaciju nekih konkretnih mera kojima ćemo omogućiti da građani imaju, makar u tom delu, bolji životni standard.
Mislim da je ovo veoma važan trenutak, s obzirom da se ovde radi, faktički, o realizaciji nečega što je stvar političkog obećanja. Građani su se do sada uvek opredeljivali na izborima u zavisnosti od političke ponude pojedinih političkih stranaka, ali veoma retko se ta politička ponuda kasnije pretakala kroz donošenje odgovarajućih zakona.
Smatram da je veoma dobar potez predlog Vlade što se tiče generalnog smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na dva i po procenta. Isto tako, veoma je važno da će kod kupovine prvog stana određene kategorije građana, prema propisanoj proceduri, biti oslobođeni plaćanja ovog poreza ili poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od toga koja vrsta stana se kupuje.
Isto tako smatram da će mlada populacija, ali ne samo mlada nego i ona starija, biti obradovana kada za sedam dana nakon donošenja ovog zakona, kada se bude štampalo u "Službenom glasniku", bude bila u situaciji da kupuje računare, zajedno sa softverima, bitno jeftinije za iznos stope poreza na dodatu vrednost koja će ubuduće biti 8% umesto 18%.
Isto tako smatram da je veoma važno da se kao posebna pozicija u okviru Ministarstva finansija nalazi iznos od 150 miliona dinara. To su sredstva koja su predviđena za stipendiranje talentovanih učenika, onih koji ne mogu sami da plate školarinu ili pak onih učenika kojima je potrebna stipendija da bi svoj talenat sutra mogli da realizuju na korist naše države i našeg naroda. Smatram da je veoma važno na ovaj način stavljati jednakost između političkog obećanja i kasnije političke realizacije.
Siguran sam da će i agrarni budžet od 26 milijardi, koji je značajno veći nego što je bila realizacija u prethodnom periodu, doprineti da poljoprivredna proizvodnja, kroz restrukturiranje određenih vrsta ratarske proizvodnje, u narednom periodu zauzme mnogo bolje i značajnije učešće u kreiranju ukupnog bruto društvenog proizvoda.
Smatram da je veoma važno za građane Srbije da znaju da je ukupan javni dug Srbije 9,3 milijarde evra, a ne 17 ili 18 milijardi evra, koliko neretko čujemo od pojedinih dušebrižnika koji ne razlikuju javni i privatni dug; javni dug je dug za koji garantuje država Srbija. Veoma je važno da građani znaju da je ukupni javni dug 32% od ukupnog bruto društvenog proizvoda. Veoma je važno i za građane i za sve nas poslanike da znamo da se ne postavlja pitanje nikakve dužničke krize, nikakvog dužničkog ropstva, da je 500 miliona evra, koliko će ove godine biti odvojeno za namirenje domaćeg, pre svega duga za staru deviznu štednju koji je nastao tokom devedesetih godina, neću pričati kakvo je vreme onda bilo... Dakle, veoma je važno da građani znaju da su sredstva u ovom trenutku već obezbeđena i da će isplata obaveza po osnovu starih dugova, odnosno dugova za koje garantuje država, teći bez ikakvih problema.
Isto tako je važno da građani znaju – to je ono što se ne vidi direktno iz ovog budžeta, iz pojedinih budžetskih stavki, onaj ko zna da čita budžet će to vrlo lako zaključiti konstatovanjem samo nekoliko budžetskih stavki – da je Vlada opredeljena za dalje strukturne promene. Nema dugoročne makroekonomske stabilnosti bez nastavka daljih makroekonomskih strukturnih promena. To znači restrukturiranje javnih preduzeća, to znači restrukturiranje i privatizacija velikih društvenih sistema, jer samo na taj način se može podići konkurentnost srpske privrede i ostvariti taj konačni cilj, a to je balans ili ravnoteža u spoljnotrgovinskoj razmeni. Evidentno je, a mogli ste svi, dragi poslanici, da pročitate, ravnoteža u svim drugim makroekonomskim parametrima je već ostvarena i ona se nalazi inkorporirana u ovom budžetu. Zahvaljujem.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović, a zatim narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Moram da reagujem na nastup gospodina Vlahovića zato što je ovo prvi pokušaj argumentovane odbrane budžeta. Ovo je ono što je bilo potrebno tokom ove celodnevne rasprave i to je, pre svega, obaveza predsednika Vlade, a ne vas kao poslanika, gospodine Vlahoviću, jer izgleda groteskno kada vi kao poslanik hvalite transparentnost ovog budžeta, a kao poslanik ste ga dobili pre nepuna tri dana.
Druga mera transparentnosti na koju ste tako puno ukazivali je ona kojoj se vi, po svemu onome što ste radili kao ministar u našoj Vladi i po onome što radite kao privrednik, duboko suprotstavljate. Dobro je što je Nacionalni investicioni plan u budžetu, ali je loše što niko, čak ni vi kao neko ko brani taj Nacionalni investicioni plan, ne može da nam kaže na kakav način će se trošiti novac.
Nama nije dovoljna vaša garancija u ovom trenutku da će nas Vlada obavestiti. Mi želimo da znamo na kakav način će se trošiti novac koji je dobijen prodajom državne imovine. Tako je formiran Nacionalni investicioni plan. Nije država nešto stvorila, nego je nešto prodala. To je državna imovina i mi želimo da znamo na kakav način se taj novac troši.
Što se tiče makroekonomske stabilnosti koju ovaj budžet obezbeđuje, da ne ulazim u analizu tog vašeg stava, ja ću vam reći komentar osobe koju predlažete za guvernera Narodne banke Srbije i koja je ovaj budžet ocenila makroekonomski opasnim, inflatornim i štetnim. Reč je o kandidatu za guvernera i aktuelnom guverneru Narodne banke Srbije gospodinu Jelašiću.
Što se tiče razvojne komponente ovog budžeta, hajde navedite jednu zemlju u tranziciji, koja se razvijala, a da prethodno nije napravila društveni dogovor o ceni koju zemlja treba da plati u toj tranziciji i razvoju.
Vi ste pomenuli ovde, i mislim da to nije bilo korektno, našu kritiku povećanja plata. Činjenica je da su plate rasle, kao i budžet, u mnogo većoj meri od one koja je realna i koja prati naš privredni razvoj. Mi ne želimo da lekar bude socijalni slučaj, socijalni radnik, a pacijent socijalni slučaj, ali želimo da kažemo da ova država ne može da troši više nego što stvara i da je konačno i u tim sektorima potrebno razdvojiti rad od nerada, i u zdravstvu, i u obrazovanju, i u pravosuđu, i u policiji i u vojsci, na svakom mestu na kome se troše pare građana. To se ne čini ovim budžetom.
Što se tiče socijalne komponente budžeta i obaveza koje se izmiruju prema ugroženim slojevima stanovništva, i o tome možemo da govorimo, ali ne na taj način na koji ste to učinili vi. Socijalna uloga države se ne demonstrira kroz izmirenja obaveza prema onima koji su u državi zaposleni i koji rade za državu. Upozorio sam vas na problem koji imamo sa Fondom zdravstvenog osiguranja. Činjenica je da se ne poštuje Zakon o zdravstvenom osiguranju i više od 900.000 građana neće moći da ostvari svoja prava, zbog toga što je umesto potrebnih 16 milijardi ovim budžetom opredeljeno svega tri. To je pet puta manje, i više od pet puta manje. To su đaci, studenti, stari, bolesni. To nije socijalno odgovoran potez države.
Što se tiče rasta i privrednog razvoja kojima će doprineti ovaj budžet, ni to nije tačno, vi to vrlo dobro znate. Da u to verujete, vi onda ne biste bili ministar u našoj vladi. Ovim budžetom naša radna snaga je učinjena 25 - 40% skupljom u odnosu na radnu snagu u okruženju, i to je činjenica.
Spremni smo da učestvujemo u raspravi i, naravno, da podržimo svaku dobru ideju, ali ovde su potrebni ministri koji moraju odgovoriti, što ne možete vi da uradite. Gde će, na primer, pare iz NIP-a i kako će Ministarstvo zdravlja ispuniti obavezu koja proizilazi iz zakona i iz uloge koju država mora da poštuje, naspram građana i onih kojima je dužna da pomogne. Hoćemo da vidimo ministra policije, odbrane i mogućnost uštede u tim sektorima, da bismo razvili neke druge.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala vam. Da li ste se vi, gospođo, javili po Poslovniku? Javio se gospodin Nikolić po Poslovniku. Da li je vaša replika na izlaganje gospodina Vlahovića? Gospođa Tabaković ima reč.