Gospodine Dimitrijeviću, završavajte, molim vas.

...da se omogući da strateški partneri uđu i postanu, praktično,  da mogu da budu akcionari.
Samo da podsetim da su, otprilike, zalihe procenjene rude negde oko dve milijarde tona, da je cena bakra na svetskom tržištu stabilna i da će biti pozitivan ekonomski pomak ukoliko je cena bakra samo 3.000 američkih dolara na svetskom tržištu, a sada je, trenutno, devet.
Veliki je interes države, veliki je interes 20.000 nezaposlenih ljudi u Borskom regionu da se oživi, na neki način, ova eksploatacija Rudarsko-topioničarskog basena Bor i da se završi na adekvatan način privatizacija Industrije hemijskih proizvoda Prahovo.
Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Dimitrijeviću.

Reč ima Ognjen Mihajlović, narodni poslanik.

Predlog budžeta koji je pred nama pisan je izuzetno sitnim slovima i još sitnijim brojevima, valjda da mi stariji, a većina nas je takvih u ovoj skupštini, ne vidimo o čemu se radi.
Gledao sam pod povećalom, gledao sam ujutro, naveče, gledao sam čitav dan i ne mogu da shvatim da li je ovo štamparska greška ili je ovo tačan broj. Ministarstvu odbrane predviđena je milijarda 535 miliona 239 hiljada 152 dinara za putovanja. Ako me terate da ovo još jednom pročitam, nemoguće je. Dakle, radi se o milijardi i po u daljem tekstu.
Drago mi je ako je naša zemlja otpočela neki projekat za koji nisam znao, tipa «spejs šatl», i da će naši vojnici, u sklopu nekog naučnog programa ili nekog našeg «rata zvezda», da putuju do Marsa, a možda i dalje.
Samo se plašim dve stvari, da ovo nisu troškovi za naše vojnike koje ste, kao dobro spakovano meso, namenili Avganistanu ili Iraku, ili, druga stvar, a čini mi se da je ona izvesnija, da će ono što se zove Vojska, a, u stvari, samo je ostalo od prave vojske, i sve što nosi šapku da putuje za Pentagon, kako po mišljenje, tako i na postrojavanje.
Dakle, ovo je upravo neverovatno, ako u istoj koloni Ministarstva odbrane imamo i brojku od 825 hiljada dinara za socijalna davanja zaposlenima. Bedno, zaista, za socijalna davanja, pogotovo u odnosu na ove troškove putovanja.
To je neverovatno, pogotovo kada se vidi da na istoj strani imamo i podatke o jednom ministarstvu, a to je Ministarstvo spoljnih poslova, koje i ima neka opravdanja za silna putovanja. Tu je izdvojeno 174 miliona 415 hiljada i 852 dinara za troškove putovanja ovog ministarstva.
Dakle, gde je logika? Ovo bi zaista neko trebalo da nam objasni, gde to putuje naša vojska. Čisto sumnjam da se radi o markicama u gradskom saobraćaju.
Da li je zaista ovo što sam rekao i tačno? Da li će svakog dana da idu na postrojavanje u Pentagon? Da li smo dotle došli?
To je taj vaš projekat uništavanja Vojske, koji zovete redukovanjem ili već kako, i on je, navodno, u skladu sa evropskim ili tendencijama u regionu, a reč «region» je naročito odvratna reč, koju ste vi uveli.
Znam da živim u prestonici srpskog naroda koja se zove Beograd i ova naša zemlja je bila zemlja oko koje se sve vrtelo na Balkanu i nikada nismo bili region.
Dakle, pogledajte te vojske u regionu, kako vi kažete. Retko koja je svedena na ovakvu mizeriju na koju je svedena naša. Pa, evo, nama prijateljska Grčka, samo ona ima preko 200 hiljada vojnika pod oružjem, a o drugom i trećem pozivu se i ne zna, ali sigurno je ta brojka daleko veća od pomenutih 200 hiljada; po nekim procenama, kreće se i do 600 hiljada.
A mi, i mnogoljudniji narod, i država u većoj opasnosti, zemlja kojoj hoće da otmu sastavni deo njene teritorije, uništavamo sopstvenu vojsku. Kako to vi kažete - dovodite je na nulti nivo, obarate sistem. Kao da se radi o nekoj kompjuterskoj igrici za decu.
Trenutno, prodajete sve živo, od materijalno-tehničkih sredstava koja ta vojska ima. Mnogo je tu zastarelih kamiona, neupotrebljivih tenkova, ali je mnogo toga upotrebljivo, a vi sve to uništavate, jer ste zavet dali našim arhineprijateljima da ćete Srbiju da uništite. Otuda ovoliki troškovi putovanja.
Ne sumnjam da ćete ih potrošiti na ta putovanja, samo, kako vas nije sramota da to i objavite.
Doduše, sitnim slovima ste svoju sramotu pokušali da sakrijete, ali, evo, mi obnarodujemo, kažemo našem narodu za šta idu pare za Vojsku - da bi vaši probrani oficiri, dezerteri i defetisti putovali na poklonjenje vašim gazdama. O tome se radi, draga gospodo.
Dalje ste u tekstu o Ministarstvu odbrane podveli, kao neku nabrajajuću stvar, nešto nebitno, pa ste te troškove putovanja stavili iza naknade u naturi, šta god da to znači, iza socijalnih davanja, koja su na drugom mestu itd.
Znači, radi se o jednom potpunom antisrpskom delu. Ovde to pokušavate da završite ovakvim budžetom, ovim parama koje izdvajate za Vojsku.
Ono što je skriveno od očiju javnosti, a što bi nam moglo poslužiti kao najbolja slika stanja u sadašnjoj vojsci, u onome što vi zovete Vojska, jeste situacija na našoj granici, koju uopšte ne kontrolišete, iz istog razloga zbog kojeg uništavate Vojsku. Dogovorili ste se, obećali ste da ćete da uvedete nekakve specijalne političke snage na granici. Naravno, vi ste prvo sklonili vojsku, pa onda idemo dalje.
Na granici je bilo 3600 odlično obučenih naših graničara. Ti graničari nisu imali mrlje u svojoj karijeri, nikada niko od njih nije ni prekršajno, a kamoli krivično bio gonjen. Da mu se to desilo, odmah bi bio izbačen iz te službe. Sada umesto njih dovodite 5000 policajaca na tu granicu, među kojima ima i onih koji ne samo da su krivično odgovarali, nego su krivično i kažnjeni.
Razlika je ogromna, da ne govorim da nam je granica porozna kao neko sito, čak i tamo gde bi se moglo reći, po geografskim karakteristikama, da je lako paziti, znači, ona u ravničarskim predelima. Tu su zapušteni putevi, elektronske komunikacije koje su ukopane u zemlju uništene su, tako da naši graničari ne mogu ni da nađu put da obiđu našu granicu. Naravno, kada kažem graničari, mislim na one koji se samo figurativno tako danas zovu, a to su te neke snage koje ste vi tamo doveli.
Stoga, ovo što imate, ovu neku siću koju ste ostavili za poboljšanje materijalnih sredstava Vojske, treba da uložite u ono što je potrebno, jer nigde u tom planu nemate poboljšanje elektronike na granici. Vi znate da nam je granica ugrožena, što od krijumčara, što od terorista.
Ako vam je imalo stalo do ove Srbije, popravite ovaj budžet, nemojte ovim vašim oficirima da date da putuju i setite se da je Kosovo i Metohija srpska zemlja.

Reč ima narodni poslanik Goran Stefanović, a zatim narodni poslanik Miletić Mihajlović.       

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je danas zaista jedan od suštinskih zakona, odmah nakon Ustava.
Kao što smo rekli, situacija u kojoj se država Srbija našla posle perioda privremenog finansiranja, uredbama, tj. ovo je trenutak kada treba zaista ozbiljno razmotriti ovaj dokument, a uvođenje ove kontrole od strane zakonodavnog doma, u svakom slučaju, treba pozdraviti.
Ono što sam hteo, pre svega, ovde da pozdravim, u smislu namere Vlade Republike Srbije, to je dalji rad na poboljšanju standarda građana Republike Srbije, misleći, pri tom, na održavanje na snazi potpisanih protokola između sindikata prosvete, sindikata zdravstva i sindikata pojedinih institucija kulture i Vlade Republike Srbije i, u određenom delu, pojedinih državnih organa, odnosno državnih službenika.
U svakom slučaju, ti protokoli će biti nastavljeni i njihova realizacija je potvrđena i sadržana u ovom predlogu budžeta, što je dobro.
Hteo sam da proverim, a bitno je za standard drugih građana, naročito građana na jugu Srbije, odakle ja dolazim, za Pčinjski okrug, opštinu Vranje i sve druge opštine Pčinjskog okruga, kao jednog od najsiromašnijih okruga u Republici Srbiji, gde je veliki broj nezaposlenih ljudi, činjenicu, a ovde se u raspravi govorilo o njoj, koliki su ti novčani iznosi na ime transfera koji se prebacuju opštinama, tj. lokalnim zajednicama i gradovima.
Činjenica koja me je ohrabrila i koja mi ukazuje da Vlada ima nameru da radi na tome da se ravnomerno razvija ostatak Srbije u odnosu na Beograd i Vojvodinu, jeste da je u 2006. godini, kao transfer, namenjen iznos od 108.034.000 dinara, što je prebačeno i realizovano u 2006. godini, a u 2007. godini taj iznos je 2,5 puta povećan, tako da je u toku 2007. godine, budžetom koji je danas pred nama, projektovano i određen je transfer za opštinu Vranje u iznosu od 285.311.000 dinara.
U svakom slučaju, sada je sve na opštini Vranje, kao i na drugim opštinama, čija su sredstva, prema podacima koje sam video u memorandumu i protokolu, uvećana najmanje dva puta, negde i do tri puta.
Znači, treba da na najbolji način implementiraju ta novčana sredstva i da obezbede, pre svega, bolju infrastrukturu, kada govorimo o jugu Srbije, a onda i da porade na nekim drugim planovima, pre svega, na polju zapošljavanja.
Ono što je, takođe, dobro i što treba pokazati kao činjenicu koja je obuhvaćena ovim predlogom budžeta jeste da je u okviru budžeta Ministarstva poljoprivrede predviđen zaista impozantan novčani iznos - od 14,5 milijardi dinara.
Ovo je novčani iznos će, pored poboljšanja životnog standarda ljudi koji su na budžetu, koji rade u zdravstvu, prosveti i kulturi, podići i životni standard ljudi koji žive na selu, koji se bave poljoprivredom.
Tu su i nastojanja Ministarstva poljoprivrede da se kroz subvencije, kroz konkretne projekte, ukazuje našim poljoprivrednim proizvođačima na one kulture koje su profitabilne, na kulture koje se mogu lako prodati, tako da na taj način mogu sami da doprinesu da njihov životni standard bude veći, da se isplati baviti se poljoprivredom.
Činjenica je da u Vranju imamo "Britiš-ameriken tobako", kao ozbiljnu firmu, koja po ugovoru sa Republikom Srbijom, sa Agencijom za privatizaciju, ima obavezu da od poljoprivrednih proizvođača na teritoriji Pčinjskog okruga otkupi sav duvan, prema klasifikaciji i prema kriterijumima i evropskim standardima, koji se proizvede na teritoriji Pčinjskog okruga. U obavezi je, po ugovoru, da to otkupi u iznosu od 50% svoje proizvodnje. Ovog trenutka ne može da popuni ni kapacitet od 5% svoje proizvodnje.
Mislim da će i u tom slučaju Ministarstvo poljoprivrede poraditi na tome i da će subvencija za zasade duvana biti znatno veća u odnosu na druge, neprofitabilne kulture, koje naši ljudi koji žive na selu, poljoprivrednici, nisu dovoljno stručni da obrade, a nisu dovoljno stručni ni da procene situaciju na tržištu.
Moja zamerka, kao i većine mojih kolega narodnih poslanika, jeste što nije iskazano, u odnosu na projektovani iznos iz Nacionalnog investicionog plana i iz kapitalnih investicija, koji su to prioriteti, na koji način će se oni određivati.
U svakom slučaju, očekujem će Ministarstvo, tj. Kancelarija za Nacionalni investicioni plan i druga ministarstva konsultovati lokalne zajednice o prioritetima koji su neophodni i da će zajedno rešiti koji su to kapitalni projekti i ono što je neophodno za sve lokalne sredine.
Ono što je za Vranje najbitnije, na šta sam ukazivao i sa ove govornice, jeste da u Vranju postoji veliki broj radnika koji su zaista stručno kvalifikovani, pre svega, mislim na radnike tekstilne industrije, kožarske industrije. To su ljudi koji su u ovom periodu ostali bez posla, a imaju kvalifikaciju i znanje i hoće da rade.
Opština Vranje je prosledila projekat Ministarstvu vezan za industrijsku zonu Bunuševac i ističem to kao prioritet ovog ministarstva. Ja ću se zalagati za to da što pre taj projekat krene u realizaciju, jer je to presudno za opštinu Vranje i za Pčinjski okrug.
Kao narodni poslanik Demokratske stranke, glasaću za ovaj budžet, što preporučujem i drugim kolegama.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a zatim narodni poslanik Jelena Marković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, kao i ostali članovi Poslaničkog kluba SPS-a, takođe, smatram da je zaista neprimereno da na sednici koja je tako brzo sazvana raspravljamo na ovakav način o tako obimnom materijalu, o šest zakona i, u okviru Predloga zakona o budžetu, pet odluka.
Sve mi to liči na mitskog razbojnika i silnika Prokursta, koji je u svoju postelju pakovao putnike namernike, ali tako što je svakome našao meru testerom ako su duži od kreveta, ili ih je teglio svojim spravama da bi bili u dužini kreveta.
Dakle, imam utisak da je ovaj budžet partijski, ili stranački, odnosno po meri vladajućih stranaka, i da će zadovoljiti političke potrebe, pre svega, u korist onih sredina gde oni vladaju i u lokalnim samoupravama.
Budžet države trebalo bi da oličava jednakost svih građana, jer je reč o raspodeli narodnih para. Takođe, na donacije imaju pravo svi ljudi, svi građani, i ne pripadaju posebno nekoj strukturi u vlasti. Zato bi valjalo da se na osnovu jasno definisanih instrumenata i kriterijuma izvrši raspodela u budžetu.
Naravno, ti instrumenti i ta procedura raspodele postoji i ona je formalizovana kroz pojedine zakone, samo je pitanje kako se ti zakoni primenjuju i ko odlučuje o takvoj raspodeli. Odlučuju oni koji su previše moćni i zato se dešava, prilikom dolaska nekih ministara u neke sredine, da olako kažu - daću vam deset miliona dinara, ili - izgradiću vam taj i taj objekat, kao da je to njegov lični čin i dobra volja, a nije reč o upotrebi narodnih para.
Ako Vlada pretenduje da bude demokratska, ako pretenduje da bude tolerantna, ako pretenduje da bude jednaka prema svim građanima i prema svim sredinama, ako insistira na regionalnom razvoju Srbije, jer imamo veliku opasnost u Srbiji, naime, populacija ogromnog prostora i Srbija ne može da bude samo Beograd, već i neki drugi centri, drugi regioni, imamo, čak, i ministarstvo koje se bavi pitanjem regionalnog razvoja, onda mora da prestane diskriminacija u onome što je podela para i u onome što je raspodela.
Bojim se da budžet nije jasno definisao tu raspodelu i da ostavlja mogućnost za subjektivni pristup prilikom trošenja tih para.
Kada je reč o Nacionalnom investicionom fondu, imamo visok procenat nerealizovanih ugovora koji su zaključeni u određenim sredinama, imamo i slučajeve da su realizovani projekti, ali nisu plaćeni.
Kroz Nacionalni investicioni fond se daje mogućnost da se subjektivno pristupi u daljim projektima. Kroz Zakon o ministarstvima i kroz Nacionalni investicioni fond, mi smo dobili pojedine ministre koji se čine bogovima, koji narodnim parama mogu sve.
U Razdelu 2. prikazuje se finansiranje predsednika Republike.
U obrazloženju se vidi, iza reči - Narodna kancelarija, koja stoji kao instrument u funkcionisanju predsednika Republike, verovatno sa njegovim kabinetom, da u okviru dodatnih prihoda imamo donaciju od inostranih zemalja i donaciju od međunarodnih organizacija. Doduše, to su zaista minorna sredstva, od ukupno 750.000 dinara, ali je važno da postoji ta pozicija.
Bojim se da kroz tu poziciju imamo dotok većeg novca od inostranih zemalja i međunarodnih organizacija, a ja bih više bio za to da se ta važna institucija u vlasti Srbije isključivo finansira od narodnih para, od građana Republike Srbije, a ne od donacija i tuđih centara moći, koji mogu u određenom, ključnom, momentu da učine nefunkcionalnom tu instituciju predsednika Republike ili takvom da ona ne služi Srbiji i građanima.
Ostaje kao jedno pitanje, koje sam mogao i kroz Poslovnik da postavim, pitanje u vezi sa Zakonom o rudarstvu. Kroz taj zakon su definisane naknade od prihoda, od jedan do 5% za mineralne sirovine, a u članu 16a ovog zakona kaže se da od ubranih sredstava, 50% sredstava ulazi u prihod opštine, a 50% u prihod Republike Srbije.
Nisam video, dozvoljavam da možda i grešim, da li su u prihodnu stranu ovog budžeta uračunata ta sredstva od naknada koje se dobijaju na ime korišćenja mineralnih sirovina.
Ovo pitam iz dva razloga. Prvo, ako se da odgovor - nađite odakle bi se određena stavka uvećala, evo odakle; to je, po proceni nekih ljudi, oko 70 ili 80 miliona evra.
Drugo, pitam zato što dolazim iz Petrovca na Mlavi gde se eksploatiše sirovina građevinskog materijala, kamen za asfaltiranje širom Srbije, tako da se na hiljade tona, čak i dnevno, prevozi putevima, regionalnim putevima, koji se urušavaju, koji se zbog velikog tereta oštećuju. Na drugoj strani, veoma se loše održavaju, pa imamo štetu.
Drugo pitanje se odnosi na fondove, zdravstveni fond, gde se kaže da se taj novi nivo, odnosno planirani rast prihoda u Fondu za obavezno zdravstveno osiguranje, zasniva na pretpostavci da će se bitnije pojačati fiskalna disciplina.
Zatim, na pretpostavci da će se na višem nivou nego prošle godine izvršiti naplata doprinosa zdravstvenog osiguranja delatnosti poljoprivrednika.
Činjenica je da u Srbiji nemamo zavidan nivo naplate ovih doprinosa, zbog loše ekonomske situacije i moći delatnika i poljoprivrednika u Srbiji, zbog zapostavljene poljoprivrede, zbog nelojalne konkurencije u oblasti samostalnih delatnosti, gde imamo veliki broj kineskih građana koji nelojalno konkurišu našim ljudima i građanima koji se bave tim poslovima.
Prisutni su veliki dugovi. Veliki dug kod velikog broja samostalnih delatnika i poljoprivrednika sprečava ih da se leče i koriste zdravstveno osiguranje. Od njih se zahteva vezano plaćanje duga i za penziono i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje, plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za PIO.
Zašto bi neko plaćao unazad doprinos za zdravstveno osiguranje ako nije koristio to osiguranje? Znači, građane koji nisu plaćali zdravstveno osiguranje treba osloboditi tog duga. Samim tim, oni nisu to ni koristili, a za penziono osiguranje treba da plate ako žele da sutra koriste to svoje pravo.
Gospodine ministre, ovo je pitanje koje veoma često i svakodnevno postavlja veliki broj građana u svim sredinama, koji su suočeni s ovom problematikom. Ako treba to pitanje da formalizujem na drugi način, hoću, ali smatram da sam bio veoma jasan i ovom prilikom.
Završavam. Rekao bih da su ovde upotrebljene reči da je budžet u priličnoj meri transparentan. Ne bi se reklo. U nekim delovima je on veoma maglovit. Ostavlja širok prostor za subjektivni prilaz i za iskazivanje velike političke moći, što utiče i na političko opredeljivanje, a samim tim i na diskriminaciju stanovništva po političkoj osnovi.
Voleo bih da nisam u pravu. Voleo bih da Vlada bude pravedna prema svim svojim građanima, prema svim sredinama, bez obzira na to ko je u vlasti u lokalnim samoupravama. Živi bili, pa ćemo imati prilike da i to vidimo, kakva će biti praksa.
Na kraju, želim da kažem da Socijalistička partija Srbije, odnosno njeni poslanici neće glasati za ovaj budžet i za ove zakone, kao ni za finansijske planove koje ste ovde dali.
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jelena Marković, a zatim narodni poslanik Paja Momčilov.
Izvolite.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo, želim da vam zahvalim na današnjoj raspravi, koja je bila poprilično različita u odnosu na prethodne dane. Držali smo se gotovo svi teme, čuli smo vrlo validna i kvalitetna izlaganja o budžetu, a naročito o njegovim pojedinačnim segmentima, bilo da se sa njima slažemo ili ne.
Mislim da danas ova skupština građanima koji nas gledaju izgleda dostojanstvenije nego prethodnih dana i hvala vam svima na tome.
Želim da govorim o jednom segmentu budžeta kao neko ko se bavio time, a to je socijalni segment budžeta.
U kritikama koje su se pojavile na račun ovog budžeta stalno se ponavljalo da su rashodi u okviru ovog budžeta veći za 27,4%, ali svi moramo da budemo svesni odakle potiču ti rashodi i gde idu ta sredstva.
Najveći deo tih sredstava, upravo, ide na socijalna davanja. Ako bismo to raščlanili, 16% više u ovom budžetu, u odnosu na 2006. godinu, ide na socijalna davanja i najveći deo, upravo, za penziono osiguranje.
Sada, kao i koleginica Čomić, želim građanima koji su nam postavili vrlo jednostavna pitanja i imali vrlo jednostavne sumnje za vreme privremenog budžetiranja, da li će imati penzije, da li će biti obezbeđen njihov rast - da kažem da je ovaj budžet predvideo sigurnu isplatu penzija, kao i njihov rast, tri puta kvartalno za 5,83%, za 3,75% i 4,4%.
Ovde je bilo rečeno i da se ovaj budžet ne može smatrati socijalnim budžetom. Međutim, to ću demantovati ciframa, koje su vrlo jasne i konkretne.
Za dečiju zaštitu izdvojena je 21 milijarda, za boračko-invalidsku - 13 milijardi, za socijalnu zaštitu - 9 milijardi, za učenički standard - jedna milijarda, za studentski standard - oko dve, za sportske stipendije - 387 miliona, za izbegla i raseljena lica - 810 miliona.
Ovde ću da zastanem, zato što gledajući budžet Komesarijata za izbeglice, koji je negde oko 900 i nešto miliona, primetila sam da se svega 30 miliona odnosi na izgradnju stambenih objekata za raseljena lica i izbeglice.
Znajući da Strategija predviđa zatvaranje kolektivnih centara i obezbeđivanje krovova za izbeglice i raseljena lica, molim ministra da se u budućem budžetu ili po mogućem rebalansu ovoga predvidi da se ovo pitanje reši, jer 30 miliona, svakako, nisu zadovoljavajuća sredstva.
Drugo što želim da kažem, to je da se drugo veliko davanje, veliki rashodi iz budžeta, odnosi na plate. Ovde je bilo puno demagogije i dužni smo da građanima razjasnimo na koje se to plate odnosi, da se opet ne shvati da obesni poslanici i državni funkcioneri koriste budžet kako bi povećali svoja primanja.
Dakle, ovde je reč o zadržavanju finansijske stabilnosti države i odgovornog odnosa i prema sindikatima, i prema partnerima, i prema samim građanima.
Znači, nova vlast je sa tendencijom, koja je demokratska, da sve preuzete obaveze ispoštuje, odnosno da ih ne prekida samom činjenicom što je nova, kolektivne ugovore koji su potpisani nastavila da sprovodi i dobro je što je nastavila da ih sprovodi, jer se oni odnose na povećanje plata u zdravstvu, obrazovanju i kulturi.
Teško da bilo ko, bez obzira na povećanje rashoda u budžetu, može da kaže da je to neopravdano i neobjektivno i da ove kategorije društva treba da budu zaboravljene. Treba da nastavimo da im povećavamo platu i treba da zasnivamo državu u kojoj će stubovi biti obrazovanje i kultura, a ne službe bezbednosti i policija.
U tom smislu, želim da kažem još nešto jako važno. U budžetu je predviđeno 26 miliona za Fond za mlade talente. Mi smo vodili veliku debatu, s obzirom na to da taj fond podrazumeva pomoć onima koji su već ostvarili svoje potencijalne talente, došli do određenih škola, ostvarili dobre rezultate. Međutim, u Srbiji ima mnogo siromašne dece, koja ne mogu ni da doputuju do fakulteta i da ih upišu, ne mogu da plate školarine i insistirali smo na tome da postoji jedan drugačiji stipendijski fond koji bi mogao da pokrije tu socijalnu komponentu.
U tom smislu odvojeno je još 150 miliona dinara i zahvaljujem ministru finansija što je imao razumevanja za to, jer su to sredstva koja su u okviru Ministarstva finansija. Nadam se da će upravo tim socijalno ugroženim slojevima pomoći da im se učenički standard podigne i da dobiju mogućnost da iskažu svoje talente.
Na kraju, ne bih da dužim, ovde se mnogo pričalo, kao neko ko je radio u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, pričalo se da li su ta sredstva dovoljna ili nisu, želim samo da vam kažem da Služba za ljudska i manjinska prava nikada u istoriji, od osnivanja Ministarstva, nekad je to bilo ministarstvo, to je bilo 2001. godine, nije imala veći budžet, što podrazumeva da će i samim nacionalnim zajednicama biti locirana veća sredstva za njihove aktivnosti. To je još jedna pohvala za one koji su stvarali budžet.
Na samom kraju, ako pogledate brojke, jedna važna stvar. Najveći budžet, u odnosu na sva ministarstva, ima Ministarstvo prosvete, a ne, kao nekada, Ministarstvo Vojske ili Ministarstvo policije. Najveće svetske sile postale su to što jesu, upravo, zahvaljujući ulaganju u znanje i obrazovanje, zahvaljujući železnici, pošti, štamparijama i slično, a ne vojsci. Ne umanjujem važnost vojske i policije, BIA, CIA i svega ostalog, ali hvala vam što ste se setili da su obrazovanje i mladi ljudi, ipak, prioritet ovog društva.
Najzad, iako bi trebalo, kao poslanik vladajuće koalicije, da se slažem sa svim što je napisano, ne slažem se sa činjenicom da Komisija za lustraciju ima svega 220 hiljada na raspolaganju.
Molim vas, ministre, da sledeće godine razmišljate o tome i da ova komisija može da radi samo ukoliko ima sredstava.
Hvala.