Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom povrede Poslovnika, član 101.
Mislim da je gospodin Nikolić, uz svo uvažavanje njegove ličnosti, izneo pogrešne podatke o visini, tj. uvećanju agrarnog budžeta za ovu godinu. Istine radi, mislim da moramo građane obavestiti o tome koliki je budžet bio prošle godine i koliko je ove godine planirano, znači, koliko je to povećanje.
Takođe, obaveštavam njega i sve druge poslanike, a, na kraju, i sve građane, da ću, upravo ispred Srpske radikalne stranke, govoriti o agrarnom budžetu. Nažalost, još nisam došao na red.
Agrarni budžet u prošloj godini bio je 23.057.266.000 dinara. Planirani budžet za ovu godinu je 26.095.751.714 dinara. Znači, uvećanje nije 30%, kako je rekao gospodin Nikolić, nego je manje od 15%. Nisam tačno mogao u cifru izračunati, jer za 15% povećanja, taj budžet bi trebalo da iznosi 26.515.000.000. Znači, uvećan je za manje od 15% u odnosu na prošlogodišnji, negde, po mojoj gruboj proceni, oko 12%.
Znamo dobro šta su neke stranke u predizbornoj aktivnosti obećavale, upravo, poljoprivrednicima, a nadam se da ću kroz svoje izlaganje to detaljnije obrazložiti. Samo sam, istine radi, morao na ovaj način da postupim i da ispravim uvaženog gospodina Nikolića.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić, zatim narodni poslanik Predrag Umićević. Preostalo vreme za poslaničku grupu LDP je deset minuta.

Izvolite.

Pošto je za nas ostalo ovako kratko vreme, htela bih da kažem da, po mojoj proceni, ovaj budžet ne odgovara ciljevima... ...

Spustite malo mikrofone.

... budžet ne odgovara, pre svega, onome što je Srbiji najpotrebnije, a to je da ima konkurentsku privredu. Veoma kratko ću to obrazložiti.
Ako pogledate povećanje rashoda za 20%, to povećanje rashoda potiče, pre svega, od toga što su povećane zarade. Može se reći da smo postali lideri u regionu po zaradama, a da te zarade ne odgovaraju onome što je proizvedeno, znači, nacionalnom bruto dohotku. To je jedna stavka koja pokazuje da takva privreda ne može biti konkurentska.
Druga stvar, koja, takođe, pokazuje rasipništvo ovog budžeta, jeste to da nijedna stavka nije menjana. Ne samo što su rashodi preko zarada najviše povećani, nego i stavke. Znači, one su, uglavnom, ostale iste ili su dodate potpuno nepotrebno. Umesto da su ukinuta neka ministarstva, za koja ne znam čemu služe, recimo, Ministarstvo vera, Ministarstvo dijaspore, Ministarstvo za Kosovo.
Šta će nam Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, koji je, inače, bio kritikovan kao veoma netransparentna ideja i koji su nazivali - predizborni i izborni investicioni plan?
To je sve preuzeto i te stavke nisu menjane, nego su ili povećavane ili su neke pomalo reducirane, ako se pogleda Nacionalni investicioni program, zato što je on raspoređen na nekoliko godina.
Ovakva ekspanzija potrošnje dovodi do toga da, umesto da se kontroliše javna potrošnja i da ona, po mojoj proceni, padne za nekih 5%, ona, naprotiv, skače i na preko 50%.
Ovo što su gospodin ministar i drugi iz Demokratske stranke objašnjavali u pogledu deficita, skrenula bih pažnju da taj deficit za sada nije mnogo opasan, trenutno može da se pokrije, ali moramo da imamo u vidu da je u prihod ubačena prodaja treće licence - oko 25 miliona, i pošto je to jednokratna prodaja, ako bismo nastavili tu tendenciju da jednokratne prodaje ulaze u pokrivanje deficita i ako bi to bila dugoročna praksa u Srbiji, stigli bismo dotle da bi potrošnja morala drastično, šokantno da se smanjuje, ili da krenemo na zaduživanje da bi se ovakvi deficiti pokrili.
Nema ni govora o tome da se ovakvom politikom mogu privući investicije. To je sledeće. Ne samo što preko ovoga srpska privreda nije konkurentna, ili je država preskupa, nego ovakav sistem čini to da investitori nemaju razloga da ulažu. Pokazaću zašto.
Vrlo je jasno, ukoliko imamo povećanje potrošnje, istovremeno raste tražnja, a kad raste tražnja, onda postoji visok pritisak na uvoz, a to znači spoljnotrgovinski deficit. To onda vrši sledeći pritisak na inflaciju. Mora da se konstatuje da će, verovatno, doći do velike restrikcije u monetarnoj politici da bi se inflacija održala na predviđenih 6,5 do 7%.
Onda mora da se zavrne slavina koja se odnosi na kamate i kamate će u tom slučaju morati da rastu, a ko će onda da investira po tako visokim kamatama. Uostalom, to smo imali i prošle godine.
Mislim da je gospodin ministar Cvetković, u jednoj emisiji, kazao da je u poslednjem kvartalu 2006. godine veliki rast kamata morao da ide zbog toga da bi se obuzdala ogromna potrošnja, koja se javila zbog predizborne kampanje i podizanja zarada, da bi se kupovali glasovi.
Ovakav rast kamata, restriktivna politika, velika potrošnja, zaista ne doprinose tome da možemo da govorimo o reformskom budžetu.
Skrenula bih pažnju na još jedan momenat. Ako se pogleda kako se planiraju restrukturacije, tj. reforme, možemo da vidimo da još uvek partije, odnosno država upravlja sa oko 50% privrede. Htela bih da pomenem da je, čak, zamenik premijera, gospodin Đelić, rekao da će možda biti nabeđen da je etatista, ali da je odložio, za sledeći plan Vlade, da dođe do restrukturacije privrede, znači, da dođe do restrukturiranja prodaje javnih preduzeća, nego je rekao sledeće - Srbija nema resurse, ali ima javna preduzeća.
To je apsurdno. On ne razlikuje javna preduzeća od izvorišta nafte. Resurs je nafta, a javna preduzeća nisu resursi. Mi ćemo biti lideri u državnoj privredi.
Još bih htela da kažem da je u društvima gde je privreda potpuno privatizovana razdvojena upravljačka funkcija od vlasništva. Kod nas i dalje možemo da vidimo kako se nova vlada priprema da preuzme upravljačke funkcije po partijskom kriterijumu, što nikako ne doprinosi onome što je juče rekao gospodin Vlahović, da naša privreda, odnosno da ovaj budžet predstavlja transparentnost. Ne da ne predstavlja transparentnost, nego obnavlja vertikalnu podelu u ministarstvima, time što se postavljaju partijski kadrovi da upravljaju preduzećima, time što se koristi imovina građana za partijske potrebe.
Predložila bih i da ova skupština napravi komisiju koja će da ispita koliko «Telekom» i ostala preduzeća daju za štampanje raznih časopisa koji propagiraju ideje Vlade, recimo, za "Novu srpsku političku misao", koja se, takođe, finansira iz «Telekoma», da se pokaže koliko se troši na finansiranje stranaka i koliko se kadrova iz stranaka zapošljava u javnim preduzećima.
To bi bila veoma korisna analiza, jer bismo preko toga uštedeli mnogo sredstava građanima, jer se preko takvog upravljanja rasipaju ogromna sredstva.
Na kraju, pomenula bih još samo to, ovde je reč o etatizaciji naše privrede, da se može govoriti o klizanju u partijsku ekonomiju, a svi ovi procesi na koje sam ukazala posledica su nečeg što je zaista zatečeno iz prethodne vlade, ali partneri nemaju hrabrosti da na to ukažu.
Došlo je, prošle godine, zbog izbora, do zloupotrebe državne kase. Ta zloupotreba je napravljena preko Nacionalnog investicionog plana, preko podizanja zarada, preko potrošnje, i sada imamo, praktično, izgubljenu godinu za reforme, zato što je kasa zloupotrebljena.
Mogu da kažem da je ministar, ipak, mogao da učini veći napor da se ta zloupotreba kase, o kojoj je ovde više puta bilo reči, smanji, da stavke budu smanjene, jer ovakav potrošački i ovakav rasipnički budžet ide na račun svih građana.

Za reč se javio narodni poslanik Predrag Umičević, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas jedan od najviših dokumenata jedne države, a to je budžet. Ono što je bitno, budžet je eksplicitan dokument, koji može jasno da se vidi kroz kolone, kroz brojeve, kroz cifre, i nema potrebe da se ovde napada od strane opozicionih stranaka lošim rečima.
Jednostavno, ovako egzaktan, jasno govori o politici vladajuće koalicije, jer svakako da budžet predstavlja izraz politike koalicije koja predstavlja Vladu, odnosno parlamentarnu većinu u ovom domu.
Za ovaj budžet bih rekao da je uravnotežen. Imamo jasnu ravnotežu prihodovane i rashodovane strane. Bez obzira na definisan deficit, za koji mislim da neće biti problem, iz prostog razloga, jer su prihodi realno procenjeni, a rashodi prilično izbalansirani, mislim da će svi budžetski korisnici do kraja godine biti ispoštovani, kako ja to volim da kažem, minimalno sa 100%.
Ta izbalansiranost se ogleda u potrebi svih socijalnih kategorija koje definiše budžet, kao i privrednih kategorija i onog dela koji je meni bliži, jer dolazim iz redova menadžera, a to su razvojne kategorije budžeta.
Lično sam zastupnik ambicioznije politike. Međutim, ambiciozniji pristup u izradi budžeta uslovljava i veći rizik, tj. da neki budžetski korisnici ne budu ispoštovani ako dobro ne procenimo prihodovanu stranu, odnosno ukoliko je predimenzionišemo.
To predimenzionisanje budžeta karakteristično je, neki kažu, za izborne godine, ali mislim da ova godina to više nije i ovaj budžet, ovakav kakav je, izraz je jedne stabilne makroekonomske politike, jer predstavlja apsolutnu mogućnost realizacije svih budžetskih korisnika, kao što sam rekao, u iznosu 100%.
Razvojne karakteristike ovog budžeta se, na prvom mestu, ogledaju u Nacionalnom investicionom planu. Ako smo dobro pogledali ekspoze gospodina ministra, NIP je, za razliku od prošle godine, povećan 4,85 puta, što je jako bitno, i to je dobar trend.
On uzima učešće u javnim investicijama, i to, takođe, sa trendom rasta od 7,1 na 11,9 procenata.
Treba još napomenuti, kao bitnu karakteristiku ovog budžeta, kada pričamo o NIP-u, da je on, takođe, planiran iz redovnih izvora budžeta i da to nije ona priča - ako bude, biće, pa ćemo da isfinansiramo nešto, nego je precizno definisan redovnim budžetskim prihodima, što znači da će sredstva iz NIP-a biti plasirana, odnosno projekti koji budu obuhvaćeni NIP-om će biti realizovani.
Šta to, u stvari, znači? Nacionalni investicioni plan bi trebalo da obezbedi razvojnu politiku našeg društva. Ako se vratimo malo unazad, Srbija je u proteklim godinama bila zaobiđena, kao zemlja koja ima dobru geografsku poziciju, Koridorom 4. Svedoci smo da je pre nekih 20 dana potpisan sporazum između Bugarske i Rumunije o izgradnji mosta, to je Koridor 4. Dok smo mi ovde ranije usvajali neke militantnije budžete, Koridor 7 i Koridor 10 kroz Srbiju je zaobiđen Koridorom 4 i dato je na značaju zemljama u susedstvu, to su Rumunija i Bugarska.
Našu infrastrukturu nismo gradili. Mislim da ulaganjem u infrastrukturu, kroz NIP, jačaju kapaciteti našeg društva i svi privredni kapaciteti i da to zemlju Srbiju čini primamljivijom za strane investitore.
Na taj način ćemo, svakako, omogućiti, kroz investicije, ako uradimo sve projekte iz NIP-a koji budu predloženi i definisani, investitorima veća ulaganja, a za posledicu ćemo imati veći broj radnih mesta i povećanje standarda građana Srbije.
Iskreno verujem u našu stratešku poziciju, jer dok sam bio predsednik Izvršnog odbora u Smederevu radili smo strategiju razvoja robnog transporta, s aspektom na luku u Smederevu. Oni imaju strahovito velike potencijale u saobraćajnom smislu, jer kroz ovu zemlju prolaze ne samo drumski i železnički, već i vodeni i ostali vidovi transporta.
Transport električne energije, gasa, tečnih goriva, to je sve ono u šta treba da ulažemo, jer je to pravi put u razvoj privrede, u razvoj usluga i u razvoj turizma, na kraju, i ostalih vidova privrede naše zemlje.
Iskreno verujem da ćemo ovde, u skupštinskom domu, vrlo brzo i na kvalitetan način, svojim diskusijama, da doprinesemo, prvo, usvajanju ratifikacija koje stoje već duže vreme, a to su ratifikacija Ugovora o železnici, u saradnji sa EBRD-om, potom, ratifikacija KOTIF. Ako vas mogu podsetiti, 1992. smo prestali da budemo članica KOTIF-a,a 1999. godine je obnovljen ugovor i mi treba da ulažemo u te naše putne resurse.
Tu je, takođe, i Zakon o civilnom vazduhoplovstvu i Zakon o plovidbi. Na taj način, treba da učinimo našu zemlju interesantnijom, prvo, za transportne organizacije i strane ulagače.
Iskreno mislim da će ovaj budžet, kroz ovaj razvojni koncept i onaj deo koji se nalazi u NIP-u, omogućiti u drugoj polovini godine preduslove da za sledeću godinu planiramo, ja bih to želeo, opet 4,8 puta više sredstava za razvoj, jer to jedino vodi Srbiju put države gde će standard građana biti veći. Nadam se da ćemo imati kvalitetnu saradnju u ovom parlamentu i da ćemo usvojiti sve ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, zatim narodni poslanik Nebojša Zdravković.

Gospodo ministri i gospodine predsedavajući, samo nekoliko minuta. Govoriću o jednoj od ovih tema, o izvorima. Ja sam, takođe, jednu od tih tema juče načeo na Odboru za finansije.
Dakle, ako nekoga zanima i pogleda stenogram da vidi šta su narodni poslanici govorili o budžetu u poslednjih nekoliko godina, a ja to činim sedam godina, zapaziće da stalno govorimo o istom pitanju.
Čudim se kako je država bogata da svake godine pokloni 50 miliona evra. Naime, privatizacijom cementara, krečane «Jelen Do», onih firmi koje eksploatišu i pune prirodnu vodu, država se odriče naknade tzv. prirodnog faktora.
Podsećam vas da je Mlađan Dinkić, dok je bio guverner Narodne banke, dao javnu izjavu o tome da je država oštećena zbog toga 50 miliona evra. Kasnije je Mlađan Dinkić bio ministar finansija. Dakle, prošle i pretprošle godine sam se na ovu temu njemu obraćao. On je, takođe, rekao da je to propust. Juče sam i vama, gospodine ministre, imao priliku da to kažem.
Sada mene nešto zanima. Da li je država dovoljno bogata da pokloni pola milijarde evra za nekoliko godina, ili ovde postoje neki drugi razlozi?
Ja vas podsećam da je krečanu «Jelen Do» privatizovala firma «Našice-cement», čiji je većinski vlasnik jedna od ćerki hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Pitam sada javno, da li je neko dao reč da se kod ovih privatizacija ovo neće naplatiti ili ovde postoji neki tehnički problem? Ako je tehnički, uveravam vas, gospodine ministre, i sve građane Srbije, da će svi ovi poslanici jednoglasno da se dogovore da donesu zakon za nekoliko dana koji će da obezbedi ovih 50 do 80 miliona evra u državnoj kasi.
Podsećam i obraćam se poslanicima iz Vojvodine. Beočinska cementara nalazi se na području Nacionalnog parka Fruška Gora. «La farž» nije kupio majdan laporca, on je samo kupio rotacione peći, a ono drugo što je na zemlji mora da plati. Krši se Zakon o koncesijama, Zakon o nacionalnim parkovima i, naravno, krši se elementarni princip da se od firmi koje dobro posluju naplati ono što je neobnovljivi prirodni resurs i da se ubaci u državnu kasu.
Prosto ne mogu da verujem o čemu se ovde radi. Moram da izrazim javnu sumnju da se ovde radi o jednoj reči, koju je neko nekada nekome dao, da ovo jedan broj godina neće naplatiti. Inače, nema racionalnog objašnjenja za ovo.
Molim vas, kada je nešto od Boga i kada je od prirode dato, kao što su vode, kao što je laporac, kao što je krečnjak, nemoguće je da se na ovaj način rabi prirodno bogatstvo u Srbiji a da niko ne preduzima ništa da se ove pare naplate i da se vrate u ekologiju, da se vrate u kulturu, prosvetu, zdravstvo, socijalne potrebe itd. Krajnje je vreme da nam kažete otvoreno - ovo ne smemo da uradimo i dali smo reč da nećemo.
Molim vas, dakle, ovo je pokušaj da doprinesem Vladi Republike Srbije, državi Srbiji, da namakne 50 ili 80 miliona evra tamo gde se nalaze. Nije potreban za to nikakav napor, treba da se sprovode zakoni.
Dakle, molim vas, ne možete više objašnjavati ovo ni tehničkim, ni problemom nedostatka odgovarajućeg zakona, ni bilo čime drugim. Uradite to, imate podršku SPS-a za taj zakon. Poslanici SPS-a glasaće za bilo koji akt koji predložite i kojim ove pare treba da se uzmu od velikih svetskih kapitalista i ubace u budžet Republike Srbije. To je važno i želeo sam da o ovome još jednom progovorim i pred ovim sazivom Parlamenta, da neko ne bi mogao reći da se, ne znam, ne ponašam konzistentno; to nije u prirodi onoga čime se ja bavim.
Još imam jednu zamerku, juče sam vam to, takođe, rekao, gospodine ministre. Prvi put kod ovog razdela koji se odnosi na sredstva koja su opredeljena za vodoprivredu nema analitike. Dakle, narodni poslanici ne mogu znati u koje velike regionalne vodosisteme će država da investira. Prvo, "Barje" i "Rzav". Piše u obrazloženju budžeta da će to učiniti Vlada. To nije fer. Ja sam Čačanin, tamo postoji regionalni vodosistem "Rzav" za pet opština. U njega je već uloženo 150 miliona evra. Želim da znam da li država, koja ima ministra iz Čačka, hoće da završi sistem "Rzav" na način kao što su obećali?
Poslednja stvar, o izvorima. Obećali ste u kampanji ljudima koji, kako se to kaže kolokvijalno, voze auto na crnogorske table, da ćete omogućiti preregistraciju ovih vozila, doduše, neki od vas, neki nisu. Dakle, 30 miliona evra se nalazi u toj registraciji. Ovaj problem ili treba da rešite, pa da kažete: "uzećemo te pare i ovi ljudi će voziti legalno auto", ili da im se zabrani da voze kola.
Ovo više nije normalno. Oni voze automobile pod tuđim imenima. Svi od njih se zovu onako kako se zovu ljudi u Bijelom Polju, u Podgorici, u Pljevljima itd. Osim što je ugrožena bezbednost, nema nikakvog smisla da to funkcioniše tako. Dakle, 30 - 35 miliona evra je potencijal ove preregistracije. Ili to uradite, ili recite da ovo više ne može tako da funkcioniše.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Zdravković, a zatim narodni poslanik Zoran Mašić.