Ima reč narodni poslanik Nebojša Stefanović, a zatim narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, situacija u kojoj smo danas, da se krajem juna usvaja budžet i, kako rekoše neke moje kolege u ovoj skupštini, da smo, faktički, dovedeni dotle da budžet usvajamo u cajtnotu, u poslednjem trenutku, postavlja pitanje - ko je kriv za to?
Da li su to poslanici opozicije, ili su to predstavnici vladajućih stranaka koji su mesecima iznurivali građane Srbije u besciljnim dogovorima kako da se podeli kolač vlasti i onda, jedva posle nekoliko meseci, uspeli da skrpe neku vladu?
Danas, u poslednjem trenutku donosimo budžet, posle šestomesečnog finansiranja koje je bilo privremeno. To je bio sistem funkcionisanja države u prvoj polovini godine - privremeno finansiranje.
Doduše, tu se postavlja i pitanje zašto je inflacija u ovom trenutku nerealno visoka, kada smo, faktički, imali ograničavajuće elemente finansiranja. Međutim, pošto nismo imali u prethodnih šest godina priliku da vidimo realan završni račun za potrošnju, nadam se da ćemo ga nakon ovog budžeta imati, pa ćemo imati priliku da to komentarišemo detaljnije.
Pošto ova vlada nastavlja politiku, što je suštinska zamerka Srpske radikalne stranke, da uredbom reguliše neke osnovne stvari u budžetu, kao što su subvencije, kao što je Nacionalni investicioni plan, umesto zakonima, što je dužnost i obaveza, imaćemo situaciju da građani neće biti jednaki, već da će sredstva iz budžeta, posebno vezana za subvencije i kredite, moći da dobiju, što smo imali u prethodnoj vladi, recimo iz oblasti poljoprivrede - samo oni građani ili preduzeća koji su bliski ili su članovi onih partija iz kojih dolaze resorni ministri. Tu onda nema govora o jednakosti građana pred zakonom, već isključivo o podobnosti i pripadnosti određenoj političkoj partiji.
Kada se, recimo, Nacionalni investicioni plan reguliše uredbom a ne zakonom, s pravom možemo da postavimo pitanje ko će odlučivati o projektima, iako svi kažu da ćemo dobiti, čuli smo za to, neki plan kasnije, naknadno. To nas ne zadovoljava, jer je to moralo biti predstavljeno budžetom. Ko nama garantuje da će to biti urađeno na zakonit način i, što je još važnije, prema realnim potrebama građana i realnim potrebama Republike?
Nemam poverenja u to, pogotovo poučen prethodnim iskustvom, pa se nadam da ćemo dobiti neko detaljno objašnjenje za ovo, o čemu ćemo moći malo detaljnije da diskutujemo.
U medijima je posebno bilo promovisano rešenje u kome se govori o smanjenju poreza na apsolutna prava sa pet na 2,5%, što će, prema onome što kaže Vlada, odnosno tvorac budžeta, pomoći građanima da lakše dođu do svog prvog stana, što je bilo jedno od ključnih rešenja.
Međutim, suština ovoga je što Vlada neće da vidi kako, u stvari, žive građani Republike Srbije, koliko je njih koji, čak i uz zelenaške kamate, koje su danas na delu, mogu uopšte da dođu do prvog stana.
Povećanjem budžeta koji je pred nama, imaćemo, videćete to, uskoro podešavanja fiskalne i monetarne politike na način da će se povećavati kamate na skoro sve kredite. Povećavaće se obavezna rezerva, povećavaće se kamate i na takav način će oni građani kojima će se spustiti porez na 2,5%, na primer, ili više, ta sredstva za porez platiti znatno više, kroz veće kamate. Na taj način, oni neće dobiti ništa. Samo će biti dodatno oštećeni.
Istovremeno, Vlada ne želi da se suoči sa činjenicom da građani žive zaista veoma loše. Kada govorimo o polju socijalne i zdravstvene zaštite, možemo da vidimo da su sredstva koja se ovde izdvajaju, na primer, za penzione fondove, čak i sa prenosom transfernih sredstava, 95 milijardi dinara, zbog loših zakona koji su doneti u prethodnom sazivu, a koje su podržavale stranke koje sada čine većinu. Imaćemo situaciju da penzioneri žive svake godine sve bednije. Ti ljudi su zaista socijalno i ekonomski ugroženi.
Nekome ko je laik, ono što je ovde predviđeno kroz stavke budžeta, ili posle nastupa članova Vlade i stranaka koje hvale budžet, može da se učini kao nešto što će se, maltene, ostvarivati vrlo povoljno. Međutim, ono što ćemo doživeti jeste da će upravo socijalno najugroženiji slojevi i oni kojima je pomoć najviše potrebna biti istinski oštećeni.
Što se tiče povećanja zapošljavanja, jedino gde možemo da vidimo povećanje zaposlenosti jeste povećanje kabineta predsednika Republike, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade. Najdrastičniji primeri su - kabinet predsednika Vlade povećava se za 120%, a kabinet potpredsednika Vlade sa 260%. Za te ljude, koji su imenovana lica, biće obezbeđene visoke plate, službeni automobili, kabineti i visoke privilegije, od čega građani neće videti ništa. To je povećanje zaposlenja za koje zaista priznajem da se vidi u ovom budžetu i to je ono što je, očigledno, politika i ove vlade.
Inače, kada se radi o povećanju budžeta za te radne stručnjake, voleo bih da znam da li se radi o stručnjacima koji noću love haške optuženike, da li se radi o specijalistima koji upadaju u stanove, kao što je bio onaj upad na Bežanijskoj kosi i gde se u budžetu vide sredstva koja su odvojena za ove akcije, pa da vidimo ko su ti ljudi, odakle se plaćaju i da li su građani Srbije i za ovaj način trošenja njihovog budžetskog novca.
Naravno, visoko zaduženje, o kome su govorili svi moji prethodnici, koje država ima u privatnom i u javnom dugu, nedovoljno dobra zaštita domaće proizvodnje i značajno povećanje spoljnotrgovinskog deficita, nemaju ni u ovom budžetu jasne mehanizme kojima će to biti sprečeno. Posebno zabrinjava činjenica da su sredstva koja država odvaja za ovo nedovoljna.
Pogotovo je nedovoljna zaštita u prehrambenoj industriji, u smislu zaštite domaće proizvodnje, pa zabrinjava činjenica što se na takav način uništava domaća proizvodnja.
Kada govorimo o restrukturiranju javnih preduzeća i, kasnije, o privatizaciji, prvo moramo govoriti o sposobnosti države da izvrši restrukturiranje. Nažalost, od samog postupka analize stanja, preko izbora strategije za restrukturiranje, odnosno privatizaciju preduzeća, izbora privatizacionih savetnika, imali smo u prošlosti priliku da primetimo mnogo grešaka, mnogo školskih primera loše izvršene transformacije, ali i mnogo korupcionaških afera i nezakonitih aktivnosti. Pošto se radi, nažalost, o strankama koje i danas čine Vladu, možemo sa strahom da gledamo na nove grinfild i druge inostrane investicije, koje će ovakvom nestabilnošću biti, svakako, odbijene.
Nepostojanje završnog računa, o čemu smo dosta govorili, za sve ove godine pre nas, od 2002. do 2006. godine, pokazuje da građani Srbije ni preko svojih narodnih poslanika ne mogu dobiti uvid u to kako se troši budžetski novac. Činjenica da ne postoji savet Državne revizorske institucije, o čemu smo danima govorili ovde, ne treba previše ni da nas čudi kada ne postoji Ustavni sud Republike, ni drugi mehanizmi kojima možete da zaštite pravo, a onda je nemoguće da vidite kako se troši budžetski novac.
Imali smo, nažalost, i u ovoj skupštini primer da su poslanici birali predsednike, odnosno da su vladajuće stranke birale predsednike odbora iz onih stranaka kojima pripada i resorni ministar. To vam je jasan pokazatelj da želje za kontrolom nemamo. Povlačim samo kao paralelu za nedostatak finansijskih instrumenata kada se kontroliše budžet.
Poslanici SRS-a, zbog svega ovoga, neće glasati za budžet. Smatramo da ovakav budžet neće ispuniti makroekonomske ciljeve, da nije ni razvojni, ni socijalni, i da će projektovani deficit, bez obzira na optimizam Vlade, usloviti velike probleme, pa će pred ovom skupštinom vrlo brzo biti predlog rebalansa budžeta. Nažalost, loša rešenja koja su pred nama najviše će pogoditi građane Srbije, a onda će već biti kasno i svaki dan koji gubimo gubi Srbija.
Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Nikolić, a zatim narodni poslanik Vesna Pešić.

Hvala, gospodine Albijaniću.
Poštovane kolege narodni poslanici, jeste neobično za državu kada se budžet usvaja u toku juna meseca, ali je to uvek dobra situacija i vest za budžetske korisnike.
Zamolio bih vas, gospodine Albijaniću, da mi gospođa Radeta ne dobacuje. Vi znate da sam uvek korektan prema vama.
Dakle, nisam primetio u dosadašnjoj diskusiji da su se poslanici, naročito oni koji su protiv budžeta, osvrnuli na agrarni budžet, koji je od izuzetne važnosti za našu državu, s obzirom na to da poljoprivredna proizvodnja ima značajan udeo, uopšte, u našim privrednim aktivnostima.
Ono što želim da ovde kažem, naravno, potvrđujući da će Demokratska stranka Srbije glasati za ovaj budžet, jeste da konstatujem da je iznos agrarnog budžeta u ovoj godini oko 26 milijardi, što je uvećanje, otprilike, za oko 30% u odnosu na 2006. godinu. Ako pogledamo poslednjih pet-šest agrarnih budžeta, vidimo da se on u kontinuitetu povećava, i to je dobro.
Dakle, oni koji će kritikovati agrarni budžet reći će da ni ovim sredstvima ne možemo rešiti sve probleme poljoprivrednika i, generalno, poljoprivrede u našoj državi, i oni će biti u pravu. Jednostavno, na osnovu sredstava kojima država raspolaže, ovaj iznos sredstava za agrarni budžet jeste optimalan. Ovim sredstvima, u iznosu od 26 milijardi dinara, mi stavljamo do znanja da je poljoprivreda izuzetno važna.
U predlogu agrarnog budžeta su izneseni ciljevi, na osnovu ovih sredstava koja su izdvojena, i ja ću ih ukratko pročitati. Cilj je da se izgradi i održi efikasan poljoprivredni sektor, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. Ono što, definitivno, moramo da shvatimo, jeste da treba da poradimo na kvalitetu naše poljoprivredne proizvodnje, da proizvodi od samog početka, od uzgajanja, pa preko prerađivačke industrije, moraju zadovoljavati standarde evropskog i svetskog tržišta, da na tom planu moramo biti konkurentni.
Nažalost, situacija je takva da u mnogim oblastima to trenutno nismo. Resursi kojima raspolažemo, svakako, jesu dobra osnova i dobra baza da na tom polju poradimo.
Ove godine će biti izdvojena značajna sredstva za subvencije, koje će, pre svega, ići u pravcu uspostavljanja standarda, odnosno to je vezano i za ovo što sam rekao malopre, za podsticanje i uvođenje savremenih sistema kontrole kvaliteta, kao što su EUROGAP i ISO standardi. Sve je to važno da bismo uopšte mogli da plasiramo naše poljoprivredne proizvode.
Ove godine će biti izdvojena znatna sredstva za navodnjavanje naših površina. Nedopustivo je i zaista jeste poražavajuća činjenica da mi toliko malo površina navodnjavamo, a da, pri tom, imamo zemlju u kojoj ima puno reka, puno kanala za navodnjavanje, a ti resursi stoje neiskorišćeni. Naravno, oni zahtevaju velike investicije. Ove godine će biti izdvojena znatna sredstva. Prema informacijama koje imam, to je negde oko 65 miliona evra.
Biće uzet povoljan kredit iz Svetske banke, upravo za regulisanje tog pitanja, odnosno za pospešivanje investiranja u sisteme za navodnjavanje.
Takođe, velika sredstva će biti uložena i u Republičku direkciju za vode, a u ovom sastavu imamo i mnoge vodotokove koji nisu prohodni. Između ostalog, očekujem da će u ovoj godini biti pokrenuto i pitanje rešavanja, tj. regulisanja savskog toka u delu koji pripada opštini Vladimirci, jer je Sava značajna reka, međunarodna reka, a Srbija - država koja učestvuje u procesu osposobljavanja reke Save kao plovne reke, ulaže značajna sredstva. To je od izuzetne važnosti kako za Šabac, grad iz koga dolazim, kao grada sa velikim poljoprivrednim potencijalima, tako i za Sremsku Mitrovicu i, uopšte, taj deo zapadne Srbije.
Zatim, biće značajnih sredstava u obliku povoljnih kredita, koja će biti plasirana za podizanje novih zasada, kako vinove loze, hmelja, tako i raznog voća. Izuzetno je to važno, mi smo podneblje u kom voće uspeva. To je u svetu veliki biznis. Postoje primeri država koje su u proteklim godinama uložile značajna sredstva i sada im se vraćaju.
Navešću jedan primer. Recimo, Turska je uspela da samo za jednu sortu trešanja, koju je izvezla u prošloj godini, ostvari prihod od 250 miliona evra, a taj proces traje između tri i pet godina. Naravno da su uložena velika sredstva, naravno da se ta uložena sredstva na najbolji mogući način vraćaju.
Sve u svemu, ovaj agrarni budžet jeste na liniji prethodnih i ima tu tendenciju porasta. Svesni smo da je trebalo i da su ta sredstva mogla biti veća. Svima onima koji žele da se bave poljoprivredom i koji svoju perspektivu vide u poljoprivredi, ovaj agrarni budžet je dobra podrška.
Iskoristio bih priliku da podsetim sve one koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, a verujem da oni koji su ozbiljno u toj branši to znaju, da je sutra rok do kada se podnose zahtevi za kratkoročne kredite. Još jednom ih podsećam da konkurišu, sutra je 20. Sredstva koja su izdvojena za tu namenu iznose oko milijardu i po dinara. To su izuzetno povoljna sredstva, koja se daju sa kamatom od 5%, uz proviziju od 1% i u iznosu - do jednog hektara - 12.000 dinara, do pet hektara - 60.000 dinara, do 10 hektara - 120.000 i do 20 hektara - 240.000 dinara.
Ono što želim ovde da otvorim kao pitanje koje je ostalo meni nejasno i na koje u ova protekla dva-tri dana nisam dobio odgovor, jeste pitanje za ministra finansija.
Jasno je da ćemo, po usvajanju ovog budžeta, imati jednu sjajnu stvar, a to je da će mladi ljudi, odnosno mladi bračni parovi, prilikom rešavanja svog stambenog pitanja, prilikom kupovine prvog stana, biti oslobođeni poreza na promet.
Mi se ovde svi zalažemo za to da zadržimo mlade ljude na selu. Nema razvoja sela ako u njemu ne žive mladi ljudi i oni koji će raditi u poljoprivredi. Jako me zanima, da li postoji prostor da se i mladim ljudima na selu omogući da i oni budu korisnici ovoga, da kada rešavaju svoje stambeno pitanje ili, jednostavno, grade kuću, kada se odvajaju od oca, prosto rečeno, da, takođe, budu oslobođeni poreza na promet. Mislim da bi to bio dobar i snažan signal da kao država stojimo iza mladih poljoprivrednika, odnosno poljoprivrednih proizvođača, koji svoju perspektivu i vide u poljoprivredi.
Na kraju, mi ćemo, Poslanička grupa DSS-a će za ovaj budžet, i zbog agrarnog budžeta, glasati, naravno, za.
Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Mašić.

Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom povrede Poslovnika, član 101.
Mislim da je gospodin Nikolić, uz svo uvažavanje njegove ličnosti, izneo pogrešne podatke o visini, tj. uvećanju agrarnog budžeta za ovu godinu. Istine radi, mislim da moramo građane obavestiti o tome koliki je budžet bio prošle godine i koliko je ove godine planirano, znači, koliko je to povećanje.
Takođe, obaveštavam njega i sve druge poslanike, a, na kraju, i sve građane, da ću, upravo ispred Srpske radikalne stranke, govoriti o agrarnom budžetu. Nažalost, još nisam došao na red.
Agrarni budžet u prošloj godini bio je 23.057.266.000 dinara. Planirani budžet za ovu godinu je 26.095.751.714 dinara. Znači, uvećanje nije 30%, kako je rekao gospodin Nikolić, nego je manje od 15%. Nisam tačno mogao u cifru izračunati, jer za 15% povećanja, taj budžet bi trebalo da iznosi 26.515.000.000. Znači, uvećan je za manje od 15% u odnosu na prošlogodišnji, negde, po mojoj gruboj proceni, oko 12%.
Znamo dobro šta su neke stranke u predizbornoj aktivnosti obećavale, upravo, poljoprivrednicima, a nadam se da ću kroz svoje izlaganje to detaljnije obrazložiti. Samo sam, istine radi, morao na ovaj način da postupim i da ispravim uvaženog gospodina Nikolića.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić, zatim narodni poslanik Predrag Umićević. Preostalo vreme za poslaničku grupu LDP je deset minuta.

Izvolite.

Pošto je za nas ostalo ovako kratko vreme, htela bih da kažem da, po mojoj proceni, ovaj budžet ne odgovara ciljevima... ...

Spustite malo mikrofone.

... budžet ne odgovara, pre svega, onome što je Srbiji najpotrebnije, a to je da ima konkurentsku privredu. Veoma kratko ću to obrazložiti.
Ako pogledate povećanje rashoda za 20%, to povećanje rashoda potiče, pre svega, od toga što su povećane zarade. Može se reći da smo postali lideri u regionu po zaradama, a da te zarade ne odgovaraju onome što je proizvedeno, znači, nacionalnom bruto dohotku. To je jedna stavka koja pokazuje da takva privreda ne može biti konkurentska.
Druga stvar, koja, takođe, pokazuje rasipništvo ovog budžeta, jeste to da nijedna stavka nije menjana. Ne samo što su rashodi preko zarada najviše povećani, nego i stavke. Znači, one su, uglavnom, ostale iste ili su dodate potpuno nepotrebno. Umesto da su ukinuta neka ministarstva, za koja ne znam čemu služe, recimo, Ministarstvo vera, Ministarstvo dijaspore, Ministarstvo za Kosovo.
Šta će nam Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, koji je, inače, bio kritikovan kao veoma netransparentna ideja i koji su nazivali - predizborni i izborni investicioni plan?
To je sve preuzeto i te stavke nisu menjane, nego su ili povećavane ili su neke pomalo reducirane, ako se pogleda Nacionalni investicioni program, zato što je on raspoređen na nekoliko godina.
Ovakva ekspanzija potrošnje dovodi do toga da, umesto da se kontroliše javna potrošnja i da ona, po mojoj proceni, padne za nekih 5%, ona, naprotiv, skače i na preko 50%.
Ovo što su gospodin ministar i drugi iz Demokratske stranke objašnjavali u pogledu deficita, skrenula bih pažnju da taj deficit za sada nije mnogo opasan, trenutno može da se pokrije, ali moramo da imamo u vidu da je u prihod ubačena prodaja treće licence - oko 25 miliona, i pošto je to jednokratna prodaja, ako bismo nastavili tu tendenciju da jednokratne prodaje ulaze u pokrivanje deficita i ako bi to bila dugoročna praksa u Srbiji, stigli bismo dotle da bi potrošnja morala drastično, šokantno da se smanjuje, ili da krenemo na zaduživanje da bi se ovakvi deficiti pokrili.
Nema ni govora o tome da se ovakvom politikom mogu privući investicije. To je sledeće. Ne samo što preko ovoga srpska privreda nije konkurentna, ili je država preskupa, nego ovakav sistem čini to da investitori nemaju razloga da ulažu. Pokazaću zašto.
Vrlo je jasno, ukoliko imamo povećanje potrošnje, istovremeno raste tražnja, a kad raste tražnja, onda postoji visok pritisak na uvoz, a to znači spoljnotrgovinski deficit. To onda vrši sledeći pritisak na inflaciju. Mora da se konstatuje da će, verovatno, doći do velike restrikcije u monetarnoj politici da bi se inflacija održala na predviđenih 6,5 do 7%.
Onda mora da se zavrne slavina koja se odnosi na kamate i kamate će u tom slučaju morati da rastu, a ko će onda da investira po tako visokim kamatama. Uostalom, to smo imali i prošle godine.
Mislim da je gospodin ministar Cvetković, u jednoj emisiji, kazao da je u poslednjem kvartalu 2006. godine veliki rast kamata morao da ide zbog toga da bi se obuzdala ogromna potrošnja, koja se javila zbog predizborne kampanje i podizanja zarada, da bi se kupovali glasovi.
Ovakav rast kamata, restriktivna politika, velika potrošnja, zaista ne doprinose tome da možemo da govorimo o reformskom budžetu.
Skrenula bih pažnju na još jedan momenat. Ako se pogleda kako se planiraju restrukturacije, tj. reforme, možemo da vidimo da još uvek partije, odnosno država upravlja sa oko 50% privrede. Htela bih da pomenem da je, čak, zamenik premijera, gospodin Đelić, rekao da će možda biti nabeđen da je etatista, ali da je odložio, za sledeći plan Vlade, da dođe do restrukturacije privrede, znači, da dođe do restrukturiranja prodaje javnih preduzeća, nego je rekao sledeće - Srbija nema resurse, ali ima javna preduzeća.
To je apsurdno. On ne razlikuje javna preduzeća od izvorišta nafte. Resurs je nafta, a javna preduzeća nisu resursi. Mi ćemo biti lideri u državnoj privredi.
Još bih htela da kažem da je u društvima gde je privreda potpuno privatizovana razdvojena upravljačka funkcija od vlasništva. Kod nas i dalje možemo da vidimo kako se nova vlada priprema da preuzme upravljačke funkcije po partijskom kriterijumu, što nikako ne doprinosi onome što je juče rekao gospodin Vlahović, da naša privreda, odnosno da ovaj budžet predstavlja transparentnost. Ne da ne predstavlja transparentnost, nego obnavlja vertikalnu podelu u ministarstvima, time što se postavljaju partijski kadrovi da upravljaju preduzećima, time što se koristi imovina građana za partijske potrebe.
Predložila bih i da ova skupština napravi komisiju koja će da ispita koliko «Telekom» i ostala preduzeća daju za štampanje raznih časopisa koji propagiraju ideje Vlade, recimo, za "Novu srpsku političku misao", koja se, takođe, finansira iz «Telekoma», da se pokaže koliko se troši na finansiranje stranaka i koliko se kadrova iz stranaka zapošljava u javnim preduzećima.
To bi bila veoma korisna analiza, jer bismo preko toga uštedeli mnogo sredstava građanima, jer se preko takvog upravljanja rasipaju ogromna sredstva.
Na kraju, pomenula bih još samo to, ovde je reč o etatizaciji naše privrede, da se može govoriti o klizanju u partijsku ekonomiju, a svi ovi procesi na koje sam ukazala posledica su nečeg što je zaista zatečeno iz prethodne vlade, ali partneri nemaju hrabrosti da na to ukažu.
Došlo je, prošle godine, zbog izbora, do zloupotrebe državne kase. Ta zloupotreba je napravljena preko Nacionalnog investicionog plana, preko podizanja zarada, preko potrošnje, i sada imamo, praktično, izgubljenu godinu za reforme, zato što je kasa zloupotrebljena.
Mogu da kažem da je ministar, ipak, mogao da učini veći napor da se ta zloupotreba kase, o kojoj je ovde više puta bilo reči, smanji, da stavke budu smanjene, jer ovakav potrošački i ovakav rasipnički budžet ide na račun svih građana.