Gospodine Vučiću, mene interesuje i Kosovo i Republika Srpska, a što se tiče srpskog jezika, angažovaćemo stručnjaka sa Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, ili na nekom drugom, može čak i iz Novog Sada.

Što se tiče redosleda govornika, Čedomir Jovanović - replika.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nikada nije loše čuti nešto pametno i ja sam uvek spreman da naučim nešto novo. Mislim da je ova tema otvorena u usputnoj raspravi, ali je i jezik tema kojoj Parlament treba da posveti dužnu pažnju.  
Jezik evoluira, homonimi postoje u svakom jeziku, tako i u našem, i ta, često efektna, poređenja kojima se vi služite, gospodine Vučiću, ipak ne mogu gurnuti u stranu potrebu da se dalje razvija naš jezik i da se uskladi sa potrebama građanki u Srbiji.
«Poslanik» i «poslanica» patrijarha Pavla, homonimi i imenice ženskog roda, mogu biti istovremeno.
Dakle, hajde da na tome zajedno radimo da bismo pratili potrebe dela našeg društva. Niko ne oduzima pravo, naravno, nekome da se predstavlja kao poslanik, ali mislim da bismo morali da imamo sluha za tu slobodu, koja je tako prisutna u našem društvu. Mi smo spremni na tome da radimo, naravno, ne u okviru ove rasprave, ali na mestima na kojima se o tome može razgovarati.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Biljana Knežević, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Rajkov.

Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Kraljeva, grada koji danas broji preko 170 hiljada stanovnika, grada koji je u svoje okrilje proteklih godina primio veliki broj izbeglih i raseljenih lica i sada ima, kao jedan od ključnih problema, problem nezaposlenosti.
Iz tih razloga, pohvalna je i ohrabrujuća činjenica da su planirana sredstva za ostvarenje prava iz socijalnog osiguranja u budžetu za 2007. godinu povećana u odnosu na sredstva u budžetu iz 2006. godine.
Činjenica je da planirani iznos od 24.626.300.000, koji nije zanemarljiv, čini 89,90 posto ukupno planiranih tekućih rashoda Nacionalne službe za 2007. godinu, i to: 14.966.000.090 - naknade za slučajeve nezaposlenosti, za privremene naknade zaposlenih sa teritorije Kosova i Metohije, jednokratne novčane naknade za samozapošljavanje, programe dodatnog obrazovanja i obuke, sajmove zapošljavanja, aktuelno traženje posla, projekte - otpremninom do posla, kao i 1.750.300.000 - za razvoj preduzetništva i programa zapošljavanja, samozapošljavanja, regionalne programe i novo zapošljavanje, što govori o još jednom koraku Vlade Srbije u rešavanju problema socijalne politike.
S obzirom na to da je procenat nezaposlenih u Evropskoj uniji 7,6 posto i da u razvijenim ekonomijama više od 90 posto firmi potiče iz sektora malih i srednjih preduzeća, da one čine glavni oslonac privremenog rasta tih sistema, a da je procenat od 21,6 posto nezaposlenih u Srbiji mnogo veći, moramo ukazati na sledeće.
Treba imati u vidu da su osnivači preduzetničkih radnji, kao i osnivači malih i srednjih preduzeća, uglavnom, nezaposlena lica i lica bez početničkog kapitala, koji na ovaj način žele da reše pitanje svoje egzistencije i egzistencija svojih porodica.
Pri tome, oni žele da legalno privređuju, ali ako plate porez državi, vrlo brzo dođu u situaciju da, umesto dobrih i uspešnih privrednika, postanu prezaduženi i na ivici egzistencije.
Ako želimo da rešimo ovaj problem, potrebno je da povećamo visinu pojedinačnih davanja nezaposlenima, na osnovu programa samozapošljavanja. Dosadašnji iznos je bio mali i nije bio dovoljan za početak obavljanja privredne delatnosti.
Takođe, potrebno je povećati broj «mikro» i «start ap» kredita, da Fond za razvoj dodeljuje kredite početnicima bez hipoteke, da se pojednostavi procedura u bankama za odobravanje kredita početnicima, da se odobravaju krediti bez hipoteke i krediti sa dužim rokom od 12 meseci i da se smanje kamatne stope.
Smatram da bi se ovim merama postigao veći broj zaposlenih, a samim tim i veći broj poreskih obveznika, pa bi ovi preduzetnici i osnivači malih i srednjih preduzeća postali glavni pokretači privrednog razvoja, kao što je to, inače, slučaj u svetu.
Stoga, pozdravljam ovaj korak Vlade da poveća planirana sredstva u budžetu za 2007. godinu za rešavanje problema iz socijalnog osiguranja.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Rajkov, neka se pripremi narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Ujedno, koristim priliku da vas obavestim o sledećem. Zbog neophodnosti efikasnog rada Skupštine, produžićemo današnji rad i posle 18 časova, do završetka načelne rasprave o započetim tačkama dnevnog reda u objedinjenom pretresu.

Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih, u svom prvom obraćanju ovom uvaženom domu, htela da izrazim svoje zadovoljstvo što je konačno jedna osoba sa teškim invaliditetom dobila šansu da ravnopravno učestvuje u radu najvišeg zakonodavnog tela u državi.
Naravno, to ne umanjuje, nego samo uvećava moje strepnje prema izazovima koji me, očito, čekaju u ovom poslu, ali nadam se da sam prva lasta, koja najavljuje proleće, i da će u sledećem mandatu više osoba s invaliditetom imati ovu priliku.
Javila sam se da bih rekla nešto o položaju osoba s invaliditetom u Srbiji i da ukažem na neke dobre i, možda, ne toliko dobre strane ovog budžeta.
Siromaštvo osoba s invaliditetom, poznato je, tri puta je veće nego u ostaloj populaciji. Za to su brojni razlozi, pre svega, nedovoljno obrazovanje, nepristupačna životna sredina, nepristupačan transport, predrasude koje postoje u društvu. Sasvim je jasno da zbog toga ove osobe, u skoro 90% slučajeva, zavise od socijalnih transfera, a svega 13% osoba s invaliditetom u Srbiji je zaposleno. Od ovih 13%, 10% radi u nevladinom sektoru, a 3% u ostalim sektorima u društvu.
Stoga je jako važno da postoje posebni programi i pozitivne mere koji bi doprineli unapređenju zapošljavanja osoba s invaliditetom i, naravno, dobar sistem informisanja, jer veliki broj njih o tim programima, zapravo, ne zna dovoljno.
Dobro je što naša država poslednjih godina menja svoj stav prema osobama s invaliditetom i donosi takve pozitivne mere, kakve su, recimo, bile mere poreske politike prošle godine, koje su poslodavcima davale olakšice pri zapošljavanju osoba s invaliditetom. One jesu dale određene, početne, rezultate. Bilo bi jako važno da se ove godine takve tendencije nastave.
U skladu sa svojim programskim opredeljenjima, stranka G 17 plus će nastaviti da, u oblastima u kojima je preuzela odgovornost, i dalje radi na stvaranju uslova za izjednačavanje položaja osoba s invaliditetom.
U oblasti zapošljavanja, koja je, očito, jedna od najznačajnijih, dobro je da budžet predviđa podsticajne mere kod zapošljavanja osoba s invaliditetom, gde će se i dalje izdvajati značajna sredstva, u iznosu od 402 miliona, za refundaciju dohodaka u preduzećima koja zapošljavaju osobe s invaliditetom, i preko 300 miliona za njihovo opremanje i poboljšanje uslova rada.
Takođe, i u programu obuke ima oko 530 miliona dinara. Posebna linija će se otvoriti za prekvalifikaciju i obuku osoba s invaliditetom. Ovo je jako značajno, jer je prošle godine, od 117 osoba s invaliditetom koje su zaposlene preko Nacionalne službe za zapošljavanje, preko 50% njih imalo samo osnovno obrazovanje ili nedovršenu srednju školu. Od tih 117 osoba, samo dve osobe su imale visoko obrazovanje i one su zaposlene u Beogradu.
Zbog toga je neobično važno da ovakvi programi postoje, da bi se ovi ljudi dodatno obučili i da bi naučili da prave male biznis planove, da se otvori mogućnost samozapošljavanja osoba s invaliditetom i izlaska na otvoreno tržište. To bi morala biti naša tendencija, a ne stalno zaštićeni uslovi života i rada. Stoga, zapošljavanje osoba s invaliditetom ne može da se posmatra samo kao ekonomska komponenta, nego mora imati i svoj socijalni deo.
Dobro je što će se, barem tako piše, Ministarstvo sporta i mladih usmeriti na finansiranje posebnih programa za masovni sport i sport osoba s invaliditetom, ali je očito, iako invalidnost kao fenomen mora da se prožima kroz sve oblasti društva, pa tako da bude odgovornost i svih ministarstava, da neka od tih ministarstava predstavljaju okosnicu ove politike, kao što su ona u oblasti prosvete, zapošljavanja, ekonomije, zdravstva i socijalne politike.
U vezi s ovim budžetom, imam jednu nedoumicu i pitanje za gospodina ministra.
Moguće je da, kao neko ko nema iskustva u ovom poslu, nisam to dobro uspela da vidim, ali mi je nejasno zašto su sredstva u dva budžetska fonda, u Fondu za unapređenje položaja osoba s invaliditetom i u Fondu za finansiranje socijalno-humanitarnih organizacija, umanjena u odnosu na prošlu godinu?
Ovo ne bi trebalo da se događa, iz više razloga. Organizacije koje okupljaju osobe s invaliditetom ili roditelje osoba s invaliditetom koje ne mogu same sebe da zastupaju, značajni su nosioci i inicijatori svih projekata, programa za edukaciju, za osposobljavanje i zapošljavanje osoba s invaliditetom. Jedno istraživanje, koje je upravo u toku, govori da 90% usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou sprovode organizacije osoba s invaliditetom. Zbog toga je neobično važno da one tu svoju ulogu mogu da vrše.
Važna stvar je i što su organizacije osoba s invaliditetom bile do sada, a treba da nastave da budu i ubuduće, značajan partner Vladi u kreiranju politike koja se tiče osoba s invaliditetom. Nema potrebe da pominjem puno dokumenata, ali Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba s invaliditetom, koji je ova skupština donela prošle godine, kao i Strategija za unapređenje položaja, doneti su uz vrlo aktivno učešće organizacija osoba s invaliditetom.
Ako se ova sredstva smanje, one neće biti u mogućnosti da dalje obavljaju svoju funkciju zagovaranja i zastupanja kategorije kojom se bave, čime će se umanjiti njihova uloga kao organizacija civilnog društva.
To je posebno nelogično u trenutku kada su, pre šest meseci, Ujedinjene nacije donele u ovom veku prvu Rezoluciju o ljudskim pravima, zapravo, Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom, u čijem je donošenju Srbija, kao država, veoma aktivno učestvovala, i u trenutku kada se Vlada sprema da tu konvenciju potpiše.
Nadamo se da će ova skupština naredne godine biti u prilici da ratifikuje ovu konvenciju.
Zato molim da se ovim organizacijama i dalje pruži podrška u organizacionom, kadrovskom i ekonomskom smislu, da bi mogle svoju ulogu i dalje da vrše i da, zajedno sa svim ostalim građanima, pokažemo da invalidnost ne mora da bude teret za društvo, nego može da bude investicija.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a zatim narodni poslanik Ivan Živadinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu.
Prošlo je šest meseci otkako ovaj najviši dom treba da usvoji najvažniji finansijski akt u ovoj zemlji.
Očekivali smo da će, pored uvaženog ministra, ovde biti i Vlada Republike Srbije, jer osim najvišeg akta, to je donošenje Ustava, mislim da i ovaj finansijski akt zaslužuje pažnju, da predstavnici Vlade danas budu ovde zajedno sa nama. Ali, to je samo slika odnosa Vlade i određenih ministarstava, odnosno ministara, prema ovom najvišem domu, prema nama, narodnim poslanicima, i prema samoj državi.
Dobili smo budžet u veoma kratkom vremenu, i to, dobili smo ga u petak, pa smo imali svega dva dana da ga razmatramo.
Da li je to dovoljno da možemo da učestvujemo u raspravi i da damo neke predloge ili amandmane za izmene Predloga zakona o budžetu? Sigurno da nije, a u ovom periodu imali smo i privremeno finansiranje, januar-mart, januar-jun mesec, koje se ne zasniva na Ustavnom zakonu, jer smo imali Predlog zakona o izmenama i dopunama budžetskog sistema koji je predvideo ovu mogućnost privremenog finansiranja. Dakle, u ovom periodu imamo finansiranje koje nije u skladu sa zakonom.
Ovde smo imali prilike da čujemo od glavnog izvestioca iz Demokratske stranke, gospodina Vlahovića, da je budžet razvojni.
Mogu da kažem da je ovo period usporenijeg razvoja. Prošlo je mnogo vremena, šest meseci, kako imamo usporenije aktivnosti kada su u pitanju važnije investicije.
Mi treba da budemo odgovorniji i prema građanima i prema poreskim obveznicima, zato što najveći deo sredstava koja čine prihod jesu porezi od preduzetnika, od poreskih obaveza. Moramo da polažemo račune pred tim poreskim obveznicima.
Ono što želim posebno da iskažem kada je u pitanju budžet za 2007. godinu, jesu rashodi u određenim segmentima. Na primer, rashodi za zaposlene. Od planiranih rashoda - 595 milijardi, 152 milijarde, odnosno 23,6% su rashodi za državne institucije, pre svega, za ministarstva, posebne organizacije, raznorazne agencije, Kancelariju predsednika Republike itd. Možemo slobodno reći da su to veliki izdaci i velika potrošnja.
Istovremeno, ako želimo da istaknemo nameru decentralizacije, davanja većih ovlašćenja lokalnim samoupravama, u članu 22. ovog predloga zakona govori se da lokalne uprave mogu samo za 10% da povećaju plate zaposlenih, u odnosu na septembar 2006. godine.
Ako želimo da imamo racionalniju, bolju i efikasniju lokalnu samoupravu, ako želimo da imamo ljude koji će vršiti kontrolu prihoda za lokalni budžet, mislim da ovaj član zakona mora pretrpeti izmenu. Ja ću ga, kao narodni poslanik, podržati u smislu izmene kroz amandman na član 22, koji je podnela SPS.
Takođe, kada su u pitanju troškovi državnih organa, želim da istaknem da detaširani republički organi, da li su to pravosudni, da li poreske uprave, da li Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo unutrašnjih poslova, i pored ovako planiranih sredstava i povećanja njihovog obima, nemaju dovoljno sredstava da normalno funkcionišu i rade. O tome resorni ministri moraju malo više da povedu računa, jer lokalne uprave dolaze u priliku da pomažu ove detaširane organe kroz neke svoje aktivnosti davanja sredstava.
Drugo, transferi opštinama. U budžetu je predviđeno da će biti ubrano 270 milijardi po osnovu PDV-a. Svega se vraća 29,5 milijardi, to znači, vraća se negde oko 11% od ukupno ubranog PDV-a. Želim da istaknem da su opštine koje dobijaju transfer sredstava po osnovu PDV-a imale obećanja da će to biti na mnogo većem i zadovoljavajućem nivou.
Učestvovao sam u ime opštine Ljubovija na jednoj konferenciji gradova, gde je prethodni ministar rekao da će iz PDV-a biti većih povraćaja i da će lokalne samouprave imati više sredstava. To nije tačno, to smo mogli da osetimo u ovoj 2007. godini, nakon prebacivanja transfera sredstava po osnovu povraćaja iz PDV-a.
Takođe želim da istaknem da su 6,5 milijardi ostali transferi, a imamo 29,5 milijardi. Postavlja se pitanje za šta je ovih 6,5 milijardi i ko će njima raspolagati, kako i na koji način i kome će biti usmerene. Sumnjam da ova sredstva mogu biti usmerena samo po političkoj liniji.
U tom smislu, Socijalistička partija Srbije će podržavati smanjenje poreza, odnosno PDV-a na odeću i obuću za bebe i za decu, na udžbenike i nastavna sredstva, na informatičku opremu.
Što se tiče poljoprivrede, želim da kažem da je izdvojeno malo sredstava - 833 miliona, za lokalnu samoupravu, za rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije. To je veoma malo. Isto tako, želim da kažem da je malo i sredstava za regulaciju vodotokova u okviru Javnog preduzeća "Srbijavode".
Međutim, želim da pohvalim na neki način rad Republičke direkcije za vode, njihovih ljudi, i "Srbijavode" u okviru njega, i VPP "Sava-Dunav"; na osnovu sredstava koja dobijaju, dosta se angažuju po lokalnim sredinama.
Nacionalni investicioni plan - 44 milijardi. Želim samo da upozorim da se prilikom plaćanja ovde ističe velika aktivnost u okviru Nacionalnog investicionog plana. Međutim, ističem i zastoj u plaćanju obaveza prema izvođačima i potpisanim ugovorima, kada je u pitanju realizacija projekata iz Nacionalnog investicionog plana. To mogu da potvrde sve opštine u Republici Srbiji.
Aktivnosti i procedure su sprovedeni, ali plaćanja na kraju nema.
Vidimo da je složena i situacija kada je u pitanju plaćanje, predviđeno u članu 15, gde i resorni ministar kod koga se nalazi projekat i ministar koji je zadužen za Nacionalni investicioni plan, zajednički, moraju da potpisuju nalog. Plašim se da to ne bude usporeno kada je u pitanju plaćanje prema izvođačima.
Ono što želim posebno da kažem, jeste sledeće. Budžet jeste hvaljen, Vlada jeste hvaljena, rečeno je da će budžet biti transparentan, ali SPS neće podržati ovaj budžet jer smatra da on ne odražava makroekonomsku politiku, socijalnu sigurnost, privredni rast, razvoj zapošljavanja i povećanje standarda.
Zato, pre svega, što nije transparentan i što do sada nismo imali kontrolu, reviziju i završne račune budžeta, SPS neće podržati ovaj budžet.
Hvala.

Reč ima gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo, «bikini» Vlada koja je predložila ovaj budžet, kao što vidite, danas je pred narodnim poslanicima nema. Kad kažem da se radi o «bikini» Vladi, to znači - malo pokriva a ništa ne otkriva.
Ako je budžet osnovni finansijski dokument jedne države, a njegova glavna uloga prihodi koje budžet ostvaruje, bez čega ne bi ni bio budžet, ključna pažnja se mora posvetiti poreskim obveznicima, privredi i građanima ove zemlje, koji, upravo, stvaraju dohodak i od kojih zavisi budžet i svi njegovi korisnici.
Ono što se mora odmah, na prvi pogled, uočiti, jeste da je budžet za 2007. godinu uvećan dramatično, do te mere da to postaje neizdrživo za poreske obaveznike, jer je cifra, koja figurira kao pravi iznos rashoda, od 646,4 milijardi dinara, enormno visoka.
Po tome se vidi da država nema nameru da poboljša ambijent za privredne subjekte i aktivnosti i život običnog građanina, već samo povećava namete na ionako siromašnu državu i na ionako siromašne stanovnike naše države.
Nameće se jedno pitanje - kako se u tom celom metežu snaći i predložiti nešto što neće povećati terete u odnosu na one koji već postoje, a da se ipak neka rešenja pronađu i budu od koristi barem delu korisnika direktno, a ne indirektno, na način kako se to ovim budžetom predviđa.
Posle kraćeg uvida u sve ove materijale koje smo dobili, kao i u one od ranije, uočio sam neke neobične činjenice, koje ću izneti. U prvom redu, osvrnuću se, dame i gospodo, na sudske takse.
Počeću od Zakona o sudskim taksama, "Službeni glasnik» broj 19/97, koji je u članu 51. regulisao da su sudske takse prihodi iz budžeta Republike Srbije, a u stavu 2. toga člana se kaže da se deo prihoda od naplaćenih sudskih taksi, u visini od 90%, izdvaja i uplaćuje na poseban račun Ministarstva pravde i koristi za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada u pravosudnim organima. Ministar pravde sa posebnog računa utvrđuje iznose koji pripadaju sudu pred kojim se taksa i naplaćuje.
Pitanje za ministra pravde - da li bi voleo da je ova odredba zakona i sada na snazi?
Kako izgleda njihovo sprovođenje, ili poštovanje zakona, i koliko je pravosuđu zakinuto od 2001. godine pa do danas?
Želim da to hronološki izložim. Opet ću se služiti samo podacima Vlade, odnosno Ministarstva finansija. Prvo, u 2001. godini, u završnom računu, koji je uvećan, piše u članu 1. da su sudske takse ostvarene u iznosu od 830 miliona 655 hiljada i 816 dinara, a u delu Ministarstva pravde planirano je za sudski dodatak 600 miliona dinara, a izvršeno je, kako piše, svega 298 miliona 935 hiljada dinara, ili manje za 301 milion i 64 hiljade dinara.
Ono što je karakteristično, vidi se da su sudske takse enormno povećane, da su građani danas uskraćeni i onemogućeno im je da raspravljaju pred sudom, baš zbog toga što je vlast, odnosno Vlada Republike Srbije u prethodnom sazivu i sastavu, enormno povećala sudske takse, tako da građani za ostvarivanje svojih prava i ne mogu da dođu na sud, jer su takse na tužbe, na žalbe, na predloge izuzetno visoke. Mnogi građani danas beže od suda, jer ne mogu da plate enormno visoke sudske takse.
Kada je u pitanju položaj zaposlenih u pravosuđu, isto tako, moram reći da zaposleni, ima ih sigurno na desetine hiljada, nemaju pristojne lične dohotke. Kada bi Ministarstvo finansija ova sredstva koja se ubiraju iz sudskih taksi usmerilo na pravosudne organe, za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, ispada da bi sami sebe mogli da finansiraju.
Ono što je nejasno, a prikriveno, na vešt način prikriveno od strane Ministarstva finansija, jeste da su sve takse svrstane u jednu kategoriju i izražene u jednom iznosu, tj. nisu odvojene i razdvojene, pre svega, administrativne takse od sudskih taksi. Ovako, u Predlogu budžeta piše da je planirano da se naplati od sudskih taksi 14 milijardi. Ali, ovde je trebalo to razvrstati i reći - od sudskih taksi možemo da zahvatimo samo 10%, a da 90% ostavimo organima pravosuđa, tj. da se 10% odnosi na druge izdatke, na one koji naplaćuju administrativne takse i drugo.
Dame i gospodo, ako je budžet, kao što sam rekao, jedan od najvažnijih zakona u jednoj državi, ne možemo da zaobiđemo činjenicu da se u našem predlogu budžeta, pogotovu kada je u pitanju budžet za 2006. godinu, predviđa suficit budžeta od 31 milijarde dinara.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od ministra, mada je ministar skoro postavljen na ovu funkciju, ali je trebalo da polažu račune i oni koji su bili ranije ministri finansija, kakvi su to ministri, kakve su to stručne službe koje u deficitu imaju velike iznose, a prikazuju istovremeno i suficit od 31 milijarde dinara?
U zemljama Evropske unije budžet mora da bude takav da prihodi i rashodi i iznosi koji se planiraju za budžetske korisnike moraju na kraju godine da budu ravni nuli. Kako ovo ispada sada - 31 milijarda dinara je suficit? To je prikriveno.
To znači, izdvojimo odmah 31 milijardu dinara, ovo ćemo rasporediti korisnicima budžeta i sada ćemo ovih 31 milijardi da prikažemo kao suficit.
To je netačno. Kada bi se izvršila revizija sada, kada bi budžetska inspekcija prečešljala sve završne račune, to bi utvrdila, mada tih računa nema, jer Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini, od 2001. godine do današnjeg dana, nije dostavila završne račune, jer se ne vrši revizija budžeta i ne zna se ko šta koristi.
Kada je u pitanju Nacionalni program i sredstva koja su namenjena u ovom budžetu, molim vas, to su sredstva koja će da koriste privilegovani pojedinci, a kojima će da se obogate mnogi drugi i da profitiraju, jer nema kontrole kako se ta sredstva koriste. To je veliki problem. Veliki je problem što nema budžetske kontrole.
Budžet je, dame i gospodo, mikrohirurgija, a najopasnija služba u državi je Ministarstvo finansija i njegova desna ruka - Poreska uprava. Oni su bez kontrole. Oni rade šta hoće. Njih niko ne kontroliše.
Pošto imam malo vremena, a ima veliki broj kolega koji će da govore iz Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, zahvaljujem vam na pažnji, pa ćemo u pojedinostima detaljnije. Hvala vam.