Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je naš posao da ohrabrujemo građane, pre svega, da veruju u institucije, zato što nikakva vrsta samoorganizovanja i nikakva pravna sigurnost, odnosno ikakva pravna sigurnost je nemoguća bez postojanja stabilnih institucija. Zato je loše ako im uputimo poruku da dve nove institucije koje su namenjene upravo njima, ako odmah krenemo sa pretpostavkom da su te institucije besmislene, da nema razloga da postoje i da od njih neće videti nikakve koristi.
Ne mogu da se složim sa vama da se pokazalo da mnoge institucije koje smo do sada osnovali u najboljoj nameri, nisu imale podršku u izvršnoj vlasti, nisu uspele da ostvare svoj zadatak zbog čega su one osnovane i zbog toga veliki broj građana, a i nas koji se borimo za kredibilitet institucija, osećamo razočaranost.
Istina je takođe da građani osećaju nepoverenje i razočaranje i u nas same poslanike, ali to ne znači da treba zbog toga da ukinemo Parlament. Institucija Zaštitnika građana i institucija Poverenika za informacije su institucije osnovane upravo u interesu i za zaštitu samih građana.
Ja bih više govorila o samom ombudsmanu, iz razloga što smo mi zakonom dali zaista velika ovlašćenja i u tom smislu odavde želim da uputim dve poruke, njemu kao budućem, ne znam da li će biti, da li ćemo ga izabrati, ali kome god, tom budućem ombudsmanu, a i samoj izvršnoj vlasti.
Dakle, svaki ombudsman, u svakoj zemlji, a ima ih gotovo svaka zemlja, svoju moć crpi iz svoje hrabrosti i integriteta i kredibiliteta i mi očekujemo od njega da bude nepristrastan i da poštuje slovo zakona u kome piše da niko nema pravo da utiče na njegov rad.
Da li je on blizak nekoj političkoj partiji, ko ga je zvanično predložio ili ne, to od onog trenutka kada ga ova skupština predloži, mora da bude irelevantno, iako ja možda zvučim kao utopista, jer on mora da postane zaštitnik svih građana, bez obzira na to koja su njihova politička opredeljenja, ili kojoj grupaciji pripada.
Dakle, od njega mi očekujemo da poštuje zakon i da ima visoki moralni kredibilitet.
Drugo, njemu je data jedna jako velika mogućnost, a to je da traži smenu funkcionera, pokreće disciplinske postupke i slično.
To podrazumeva jednu ogromnu ličnu hrabrost da se suoči sa javnom administracijom, sa svim otporima i mogućim posledicama, toga ombdusman mora da bude svestan i da se odluči da li će biti zaštitnik građana ili uprave. Mi ga biramo sa namerom da on bude zaštitnik građana i da beskompromisno otkriva sve istine do kojih dođe.
U tom smislu ne očekujem da ombdusman, kako piše u zakonu, podnosi izveštaj Skupštini samo formalno na kraju godine u kome će taksativno nabrojati koliko je bilo pritužbi građana, nego da nas obavesti, sve nas parlamentarce kako zaista svaka državna institucija funkcioniše, gde postoje opstrukcije, gde postoje ozbiljne povrede zakona i da mi parlamentarci ne budemo, kako se najčešće žalimo, protočni bojler, nego da imamo mogućnost da utičemo na izvršnu vlast koja ne radi dobro i eventualno utičemo na neke nepravilnosti za koje ne znamo.
Govorilo se o tome kada smo menjali zakon da postoji jedna inflacija ombdusmana. Imamo lokalne ombudsmane, imamo u bolnicama ombudsmane, imamo pokrajinskog ombudsmana, školske i ne znam koje.
Ono što ja smatram da je obaveza ombudsmana to je da oni ne funkcionišu kao posebne države, nego da međusobno koordiniraju, kako se građani u mreži institucija ne bi izgubili i njihove povrede i njihove žalbe i njihove nesreće sa kojima se suočavaju.
Takođe, njegova obaveza je da prati implementaciju zakona, a mi smo se ovde složili da su nam svi zakoni valjani manje ili više, ali da nema nigde njihove implementacije i ja očekujem da će i tu dužnost da ispuni, kao što očekujem da mu je data ona mogućnost, a to je velika mogućnost, a to je zakonodavna aktivnost, da će iskoristiti, s obzirom...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako bi se zvala žena ombudsman?)
Joj, ja ne znam, nisam baš najbolji predstavnik za taj novi jezik, nisam ja, ja sam poslanik.
Dakle, ja očekujem da ona zaista radi na zakonodavnoj aktivnosti. Neki su pre njega uradili veliki posao i olakšali mu u smislu da postoji spisak zakona koji su diskriminacioni, kao i zakona koji moraju da se donesu i da će on to učiniti.
Ono sa čim bih se složila sa gospodinom Šajnom, to je potrebno da se ta institucija, odnosno da bude prisutna na terenu, da građani, bez obzira što pruža mogućnost besplatne pravne zaštite, retko se odlučuju da dođu u Beograd, da prođu čitavu mrežu administracije, kako bi podneli svoju žalbu, nego da imaju mogućnosti u lokalnim sredinama i u najzabačenijim delovima Srbije da podnose svoje žalbe.
Takođe, očekujemo od njegovih predviđenih šest meseci da postavi svoje zamenike koji će se baviti pravima lica lišenih slobode, odnosno onim što se događa u zatvorima, problemima žena ili ravnopravnošću polova, pravima deteta, nacionalnih manjina i invalida. Naravno da će proširiti svoju delatnost, nevezano od ove četiri i baviti se svim onim što se danas pojavljuje u javnosti kao ozbiljna povreda i kršenje prava.
Dakle, u ovom trenutku ne želim da kažem da je idealna, da će situacija u Srbiji biti idealna onog trenutka kad dobijemo ombudsmana, da će svi građani biti srećni, ali hoću da im dam dozu optimizma da će imati besplatnu zaštitu, da će imati jedan oblik kontrole izvršne vlasti, a da li će on to uspeti zaista da radi ili ćemo sa razočaranjem ponovo govoriti o njemu za neki mesec, zavisiće od izvršne vlasti na kojoj je velika odgovornost i od svih nas koji smo dužni da ih kontrolišemo. Hvala.