Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno je da je u sali prisutan 91 poslanik, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Laslo Varga.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1 - 6. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2007. GODINU (sa finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja) I IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PDV-u, AKCIZAMA, PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI, POREZIMA NA IMOVINU I CARINSKOJ TARIFI (nastavak)
Reklamirana je povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, član 226. Tražim obaveštenje i postavljam pitanje da li je i kada će biti pokrenut postupak za razrešenje tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića? Zašto ovo pitam? Iz nekoliko razloga.
Prvi razlog je taj zato što nismo dobili odgovor na pitanje po kom osnovu i po kom zakonu je general Tolimir prebačen iz Srbije u Republiku Srpsku bez odluke Okružnog suda u Beogradu, koji je jedino nadležan da donosi odluke o izdavanju okrivljenih pred Haškim tribunalom koji se uhapse na teritoriji Republike Srbije.
Kako može da postoji tužilac koji ne poštuje zakon, odnosno da li on poštuje zakon ili postupak po instrukcijama ambasadora sa čijim se kontaktima hvali?
Zašto sam ovo pitanje postavio? Iz dva razloga. Prvi je taj što sam juče gledao specijalnu emisiju posvećenu gospodinu Vukčeviću gde se on hvali kako najmanje tri-četiri puta nedeljno kontaktira sa ambasadorima raznih zapadnih država. Da li je on političar ili tužilac? Pravnici i advokati kojih ima ovde u svim poslaničkim grupama, nadam se, složiće se da on nema pravo da vodi politiku nego da radi svoj posao.
Drugo, vezano za gospodina Vukčevića, šta je uradio po predmetima ubistva vojnika JNA u Tuzli? Preko 200 vojnika ubijeno je u Sarajevu, ulica Dobrovoljačka, početkom 1992. godine. Dobio sam informaciju da su oba predmeta kod njega. Videli ste kako se ponaša ovaj čovek. Pre nekoliko dana u novinama sam pročitao da na pitanje novinara da li je gospođa Karla, njegova prijateljica, postavljala pitanje gde je uhapšen general Tolimir, gospodin Vukčević odgovara – nju to ne interesuje, bitno je da je uhapšen, a drugo nije bitno da li crna ili bela mačka lovi miševe, bitno je da ih ulovi. Šta to znači, dame i gospodo? Po njemu nije bitno da li ljude hapse kriminalci ili policajci, bitno je da ih hapse. Znači, ponavljam pitanje, gospodine predsedavajući, a vi vidite ko će odgovoriti: ''Kada će i da li je pokrenut zahtev za njegovu smenu''?

Razumeo sam pitanje, bićete informisani.
Reč ima Milosav Miličković.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema novom Predlogu budžeta Republike Srbije, a po izjavama resornog ministra Cvetkovića i guvernera Narodne banke Jelašića budžet Republike Srbije za 2007. godinu je deficitaran i taj budžet u deficitu iznosi oko 50 milijardi dinara. Po njihovim izjavama to je nužno zlo kao posledica trenutnog ekonomskog i finansijskog stanja u Srbiji danas. Po definiciji budžetski rashodi su neophodni da bi se finansirale neophodne potrebe građana.
Pored socijalnih davanja koja treba bar delimično da održe kakav-takav životni standard siromašnih slojeva i davanja za organe sile, vojske, policije, sudstva, koji treba da održe red u državi i brane državu i pored neophodnih u ovom predlogu zakona o budžetu prevelikih finansijskih sredstava za državnu administraciju i ostala finansijska sredstva iz budžeta troše se za potrebe svih građana. To su finansijska sredstva za zdravstvo, obrazovanje i slično, za one grane koje ne mogu direktno da vrate uložena sredstava.
To su grane koje indirektno vraćaju čak i više od uloženih finansijskih sredstava kroz povećanja produktivnosti cele zajednice kao doprinos zdravih i kvalifikovanih građana.
U normalnim državama investicije u one grane koje "zarađuju" se po pravilu ne finansiraju iz budžeta. Takve investicije finansiraju se iz kredita, ređe kroz koncesije, pa se otplate kredita finansiraju iz fiksnih troškova realizovanih projekata tokom eksploatacionog perioda koji je često i nekoliko desetina godina. Ako se, pak, takve investicije finansiraju iz budžeta onda se neopravdano uložena finansijska sredstva stavljaju na grbaču sadašnjih generacija građana, a realizovani projekti su zaista bez ozbiljnih fiksnih troškova.
Kako se u veoma bliskoj budćnosti planira sveopšta privatizacija postoji realna opasnost da se na osnovu iskustva iz dosadašnjih privatizacionih afera sprema nova lopovska privatizacija i takvih objekata. Primera iz bliske prošlosti zaista ima mnogo, šećerana za tri evra, a nakon toga prodata za milione evra, cementare prodate za manje od 30% vrednosti i naročito "Sartid".
''Sartid'' je prodat za 23 miliona dolara, a izgradnja ''Sartida'' Srbiju košta i Srbiji sada skoro duguje dve milijarde dolara. Često se kaže da afera ''Sartid'' je donela Srbiji sada najveće bruto izvoznike Srbije. Situacija je mnogo manje lepa ako se analizira nego devizni bilans ''Sartida'', jer ''Sartid'' uvozi gvozdenu rudu i koks a to je velika uvozna stavka, pa je neto spoljnotrgovinskih bilansa ''Sartida'' skroman.
Jedan očigledan primer pripreme za lopovsku privatizacije je razdeo 17, odnosno koje priprema Ministarstvo rudarstva i energetike. To su stavke 483 i 489. Najveći deo tih stavki su investicije u razvoju gasovodne mreže u Srbiji. Normalno bi bilo očekivati da se te stavke finansiraju iz dugoročnog kredita, pa bi rate otplate kredita teretile potrošače gasa kao fiksni troškovi tj. deo cene. Na primer, planirano je dugo najavljivanje spremište gasa Banatski dvor, a izgradnja tog objekta bi omogućila znatno jeftiniju uvoznu cenu gasa na godišnjem nivou. Zato bi bilo razumno da tu investiciju Vlada tretira kao dugoročni fiksni trošak, a opet bi cena gasa mogla biti znatno niža.
U slučaju očekivane lopovske privatizacije sistema za uvoz i distribuciju gasa privilegovani kupac bio bi počašćen odsustvom fiksinih troškova, a to bi neopravdano opteretilo sadašnju generaciju građana, a neko bi se debelo ovajdio. S obzirom na to da je već prošlo četiri minuta, ja ću zbog svojih kolega kojih ima još dvadesetak prijavljenih, odnosno pet-šest prijavljenih, molim vas da mi zaustavite ovo vreme, o preostaloj diskusiji govoriti u pojedinostima, odnosno po amandmanima, ali sada koristim priliku kada sam izašao da postavim dva pitanja, koja ne ulaze u ovo vreme.
Prvo pitanje za ministra finansija – da li vojska Srbije plaća PDV na remont aviona u Rusiji iz MIP-a u vrednosti od 30 miliona evra? Koliko je meni poznato po Zakonu o PDV-u takva obaveza nije predviđena Zakonom.
Kako je onda moguće da Ministarstvo odbrane uputi zahtev ministru finansija da se iz MIP-a odobre dodatna sredstva od oko 5,4 miliona evra, navodno za plaćanje PDV-a? Kakva je to pljačka? To je jedno.
Drugo, čujete da je iz Francuske došao zvanični poziv gospodinu Đeliću, koji je u Francuskoj vojsci odslužio puni vojni rok, a naravno nije mu padalo na pamet da je pre svega dužan da služi vojni rok u Srbiji, odnosno bivšoj SFRJ, gospodina Đelića zovu na vojnu vežbu u trajanju od više meseci.
Postavljam ozbiljno pitanje premijeru – kako će Srbija izdržati bez njegove pomoći tako dugo?

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa nakon nje Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, za koji minut u zgradu Narodne skupštine doći će delegacija koja predstavlja radnike Kragujevačkog metalnog kompleksa.
Juče je Skupština Grada Kragujevca, koja je zasedala sinoć do kasno, do 23,00 sata, zbog nebrige Vlade Republike Srbije morala da zauzme stav, a tiče se njihovog problema koji sam ja aktuelizovala i tokom jučerašnje rasprave i daljeg statusa zaposlenih u metalskom kompleksu, ne samo Grada Kragujevca, već i cele Srbije.
Naime, oni su se u više navrata obraćali predstavnicima novoformirane Vlade i direktno su išli u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Ministar nije našao za shodno da ih primi, već kako je rekao sam predsednik sindikata, gospodin Milić, neki uglađeni, ulickani koji ih je nagrdio i nije želeo sa njima na ozbiljan način da razgovara.
To su časni i pošteni ljudi. Oni su pre pet godina mahom i oni koje oni predstavljaju, delegacija koja je pošla put Beograda iz Kragujevca, izgubili posao u vašem tzv. procesu tranzicije, pre pet godina. Tada je formiran tzv. Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, koji u vidu određene socijalne pomoći daje mesečnu nadoknadu, koja je takođe apsolutno minimalna i nemoguće je da sa njom kupite osnovne životne namirnice, a ti ljudi, njih je preko 4.000, traže da se status Zavoda reši.
Ja sam juče vama gospodine ministre postavila pitanje, na koje mi niste odgovorili.
Pitam vas ponovo – u razdelu Tranzicionog fonda gde postoji 7,5 milijardi dinara ste naveli da je taj novac opredeljen i za te radnike sa Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje.
Kao poslanik iz Kragujevca, pošto sam juče zajedno sa kolegom Poskuricom celog dana učestvovala ovde u radu najvišeg zakonodavnog tela, zahtevam od vas, od Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, a pre svega Vojislava Koštunice, pošto su eksplicitni zahtevi u pismu radnika, koji će da dođu svaki čas u zgradu Skupštine, da ih pod hitno primite i da im date konkretne odgovore na njihove zahteve.
Naše nije da se mešamo kao političari i narodni predstavnici u posao sindikata, ali mi Srpski radikali potpuno podržavamo sve opravdane zahteve radnika, kako metalskog kompleksa Kragujevca, tako i cele Srbije, a vi morate, jer ste to obećali, kao i prethodna Vlada, da vodite taj dijalog sa ljudima kojima je pomoć neophodna. Oni se nalaze na ivici egzistencije, oni ne znaju kuda dalje ide njihova fabrika, oni ne znaju kako da ljude kojima je ...
(Poslanici dobacuju sa mesta: Vreme.)
Vreme? Vreme je, gospođo, da se vi uozbiljite, ako ste poslanik vladajuće stranke, da me saslušate da vam zaista na najargumentovaniji način ispričam o muci tih ljudi. Mislim da to nije u redu i meni to uopšte ne smeta.
Možete da dobacujete koliko god hoćete, ja uvažavam i vašu funkciju i kao što ste vi predstavnik vaše stranke, ali budite sigurni da tako ne reaguju ti ljudi koji gledaju prenos, a predstavljaju ove radnike i članove njihovih porodica. To je velika muka.
Na neki način ste zaštićeni kada živite u sredini u kojoj nema ili nisu izraženi tako ti problemi, ali nema grada u Srbiji u kojem to nije tako. Poslanici SRS u Beogradu gde živi preko dva miliona ljudi stalno, intenzivno rešavaju probleme i radnika i sindikata i ljudi koji dolaze kod njih po savet ili kod našeg pravnog savetnika i gde god da se pojave u zgradi Skupštine.
Zamislite kako to izgleda kada ste predstavnik naroda i to stranke za koju je narod glasao u najvećoj meri, to je SRS, koja je najveća opozicija u ovom režimu, a živite u Kragujevcu u kome ja živim.
Od izlaska iz zgrade u kojoj stanujete, preko odlaska na pijacu, preko odlaska u kancelariju ili komunikacije svakodnevne sa ljudima vi vidite da je ta muka velika i da je to potpuno drugačija slika od one koju možda neki od vas zaštićeni i funkcijama i drugačijim načinom života ne mogu da vide.
Muka i briga za obične ljude je pre svega naš imperativ, nas srpskih radikala, a dokle god mogu i verujem da će mi i njihova odlučna borba za to davati snagu, ja ću se boriti za prava radnika, baš kao i moje kolege.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo poslanici, podržavam prethodnog govornika, gospođicu Natašu Jovanović, stanje u metalskom kompleksu u Srbiji je teško, a takođe i u Kragujevcu je teško. Kragujevac je jedan od većih metalskih kompleksa u Srbiji.
Naravno, želim samo da kažem da je prošla Vlada dosta pomogla i učinila metalskom kompleksu u Kragujevcu i oko 50% svih onih subvencija odvojeno je baš na Kragujevac i ono što možda potpredsednica Skupštine ne zna, a možda i zna, da je juče na Gradskoj skupštini bio jedan sastanak i bio dogovor, kao i tačka dnevnog reda, stanje metalskog kompleksa u Gradu Kragujevcu.
Juče, smo doneli jednu odluku, svi poslanici Republičkog parlamenta iz Kragujevca su potpisali jedan dogovor i sporazum sa Skupštinom grada, da uputimo apel Republičkoj vladi, tj. resornim ministrima koji su zaduženi za metalski kompleks, ili da nas prime ovde u Beogradu ili da dođu u Kragujevac, kako bi se dogovorili kakva je dalja strategija i vizija Vlade po pitanju rešavanja nagomilanih problema u metalskom kompleksu grada Kragujevca.
Ovo govorim iz razloga što sam siguran da će Vlada, koja je jednim delom u kontinuitetu, sa premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je u prethodnom mandatu mnogo učinio za metalski kompleks Kragujevca, sigurno nastaviti sa subvencijama i u ovom mandatu i da ćemo one nagomilane probleme, kao ozbiljni ljudi, rešavati na ozbiljan način.
Tako se i nadam da ćemo ispoštovati i onaj sporazum koji su poslanici potpisali, da u roku od 14 dana napravimo jedan sastanak sa resornim ministrima i pokušamo da rešimo nagomilane probleme, na zadovoljstvo metalskog kompleksa, građana grada Kragujevca, radnika metalskog kompleksa i nas – učesnika u Republičkom parlamentu, tj. poslanika iz grada Kragujevca, uključujući tu, pretpostavljam, i potpredsednika Skupštine Natašu Jovanoviću, koja juče, sigurno iz objektivnih razloga nije mogla biti prisutna na tom sastanku.

Za repliku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo zbog čega je SRS pojedinačno najjača stranka i u gradu Kragujevcu i zašto pobeđuje u Kragujevcu. Zato što mi, kao timska grupa i kao grupa odbornika koja je najžešća opozicija aktuelnoj vlasti, uvek radimo tako da se nikada ne oseti kada neko od nas nije prisutan.
Gospodine Vučićeviću, ne samo da sam u toku, nego i pre nego što se to našlo na dnevnom redu, prekjuče, kada vi niste bili, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, u Skupštini, ja sam to pitanje aktuelizovala.
Pošto sam predsednik odborničke grupe naše stranke, u svakom trenutku znam šta rade odbornici i kada sam u Skupštini Srbije, gde najoštrije kritikujem ovu Koštuničinu vladu, kojoj i vi pripadate i podržavate je.
Upravo vam kažem i obaveštavam ministra, po članu 226. i po članu 1. Poslovnika, taj zaključak jeste donet, ali tražim, kao poslanik SRS i sve moje kolege, da koliko danas premijer i resorni ministri prime te radnike. Teče rok od 14 dana. Pošto vi očigledno imate više uticaja, jer ste deo vlasti, izvolite, pozovite Koštunicu telefonom, ubedite gospodina Cvetkovića, ubedite Božidara Đelića, kada se vrati sa ovog putešestvija, ubedite Mlađana Dinkića.
Oni ne traže samo subvencije. Tu ima šest zaključaka njihovih zahteva. Oni traže da se promeni Zakon o privatizaciji, da bi se nastavilo sa privatizacijom onih preduzeća koja su ušla u proces restrukturiranja, a nisu privatizovana, jer je istekao rok krajem marta meseca.
Oni traže da im se omogući da ljudi koji su za penziju pod privilegovanim uslovima, odnosno uz obeštećenje države odu u penziju. Oni traže da njihova otpremnina, sa sadašnjih 100 evra, bude 300 evra. Oni traže da im država i ministar finansija kažu odmah do kada će da traje finansiranje tzv. Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, jer oni vide da od toga nema nikakvog posla, što naš narod kaže "hleba od toga nema", nisu prekvalifikovani i lepo su ljudi ceo problem sagledali kao što svi u Srbiji vide.
Veliki sistemi ne rade, nema malih i srednjih preduzeća, nema mogućnosti da se oni ponovo vrate na posao i voljni su da razgovaraju u tom smislu da se vidi, na osnovu njihovih, pre svega godina staža, socijalnih karata i svega onoga što oni predočavaju pred Vladu Republike Srbije, a ja sam ih pozvala, oni će verovatno da se obrate i vama, da dođu u zgradu Narodne skupštine. Očekujem ih da dođu u najskorije vreme. Javili su da oko devet sati polaze. Kolega Poskurica i ja ćemo ih primiti u kancelariji poslaničke grupe SRS i moje je, kao opozicija, ovom režimu i ovakvoj Vladi da tražim danas odmah prijem za te radnike.