Dame i gospodo narodni poslanici, za koji minut u zgradu Narodne skupštine doći će delegacija koja predstavlja radnike Kragujevačkog metalnog kompleksa.
Juče je Skupština Grada Kragujevca, koja je zasedala sinoć do kasno, do 23,00 sata, zbog nebrige Vlade Republike Srbije morala da zauzme stav, a tiče se njihovog problema koji sam ja aktuelizovala i tokom jučerašnje rasprave i daljeg statusa zaposlenih u metalskom kompleksu, ne samo Grada Kragujevca, već i cele Srbije.
Naime, oni su se u više navrata obraćali predstavnicima novoformirane Vlade i direktno su išli u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Ministar nije našao za shodno da ih primi, već kako je rekao sam predsednik sindikata, gospodin Milić, neki uglađeni, ulickani koji ih je nagrdio i nije želeo sa njima na ozbiljan način da razgovara.
To su časni i pošteni ljudi. Oni su pre pet godina mahom i oni koje oni predstavljaju, delegacija koja je pošla put Beograda iz Kragujevca, izgubili posao u vašem tzv. procesu tranzicije, pre pet godina. Tada je formiran tzv. Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, koji u vidu određene socijalne pomoći daje mesečnu nadoknadu, koja je takođe apsolutno minimalna i nemoguće je da sa njom kupite osnovne životne namirnice, a ti ljudi, njih je preko 4.000, traže da se status Zavoda reši.
Ja sam juče vama gospodine ministre postavila pitanje, na koje mi niste odgovorili.
Pitam vas ponovo – u razdelu Tranzicionog fonda gde postoji 7,5 milijardi dinara ste naveli da je taj novac opredeljen i za te radnike sa Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje.
Kao poslanik iz Kragujevca, pošto sam juče zajedno sa kolegom Poskuricom celog dana učestvovala ovde u radu najvišeg zakonodavnog tela, zahtevam od vas, od Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, a pre svega Vojislava Koštunice, pošto su eksplicitni zahtevi u pismu radnika, koji će da dođu svaki čas u zgradu Skupštine, da ih pod hitno primite i da im date konkretne odgovore na njihove zahteve.
Naše nije da se mešamo kao političari i narodni predstavnici u posao sindikata, ali mi Srpski radikali potpuno podržavamo sve opravdane zahteve radnika, kako metalskog kompleksa Kragujevca, tako i cele Srbije, a vi morate, jer ste to obećali, kao i prethodna Vlada, da vodite taj dijalog sa ljudima kojima je pomoć neophodna. Oni se nalaze na ivici egzistencije, oni ne znaju kuda dalje ide njihova fabrika, oni ne znaju kako da ljude kojima je ...
(Poslanici dobacuju sa mesta: Vreme.)
Vreme? Vreme je, gospođo, da se vi uozbiljite, ako ste poslanik vladajuće stranke, da me saslušate da vam zaista na najargumentovaniji način ispričam o muci tih ljudi. Mislim da to nije u redu i meni to uopšte ne smeta.
Možete da dobacujete koliko god hoćete, ja uvažavam i vašu funkciju i kao što ste vi predstavnik vaše stranke, ali budite sigurni da tako ne reaguju ti ljudi koji gledaju prenos, a predstavljaju ove radnike i članove njihovih porodica. To je velika muka.
Na neki način ste zaštićeni kada živite u sredini u kojoj nema ili nisu izraženi tako ti problemi, ali nema grada u Srbiji u kojem to nije tako. Poslanici SRS u Beogradu gde živi preko dva miliona ljudi stalno, intenzivno rešavaju probleme i radnika i sindikata i ljudi koji dolaze kod njih po savet ili kod našeg pravnog savetnika i gde god da se pojave u zgradi Skupštine.
Zamislite kako to izgleda kada ste predstavnik naroda i to stranke za koju je narod glasao u najvećoj meri, to je SRS, koja je najveća opozicija u ovom režimu, a živite u Kragujevcu u kome ja živim.
Od izlaska iz zgrade u kojoj stanujete, preko odlaska na pijacu, preko odlaska u kancelariju ili komunikacije svakodnevne sa ljudima vi vidite da je ta muka velika i da je to potpuno drugačija slika od one koju možda neki od vas zaštićeni i funkcijama i drugačijim načinom života ne mogu da vide.
Muka i briga za obične ljude je pre svega naš imperativ, nas srpskih radikala, a dokle god mogu i verujem da će mi i njihova odlučna borba za to davati snagu, ja ću se boriti za prava radnika, baš kao i moje kolege.