Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati predložene kandidate za građanskog branioca i za poverenika za informacije, jer smo ubeđenja da su oba kandidata rezultat jedne trgovine koja je napravljena unutar skupštinske većine. Ovo govorim ne slučajno. Zanimljivo je da su ova dva predloga išla u paketu, o njima se, odnosno o predlozima zakona se raspravljalo u isto vreme.
Evo dva kadrovska predloga u isto vreme, sednice odbora su održane u isto vreme. Za one koji nisu upućeni u rad Skupštine, odnosno odbora, moram reći da su sednice Odbora za ustavna pitanja i sednice Odbora za informacije održane u razmaku od sat i nešto vremena, da se čekalo da pojedini predstavnici skupštinske većine dođu i predlože kandidata.
Otprilike, bilo je da vidimo kako će proći jedan, odnosno drugi predlog da ne bi jedni druge prevarili. Zanimljivo je da je sve ono što se dešavalo u proteklih mesec dana vezano za izbor poverenika za javne informacije bilo dostupno javnosti, a nešto od toga su kolege danas pomenule, nešto ću skromno pomenuti i ja. To što se zbivalo, u stvari, potvrđuje moju osnovnu tezu da je rezultat dogovora između skupštinske većine. To je njihovo pravo da predlažu kandidata oko koga se dogovore, a nas poslanike SPS je da taj predlog ne podržimo.
Za javnost možda je ostao u drugom planu intervju koji je gospodin Šabić dao novinama "Nedeljni telegraf", 6. jun 2007. godine, a za vas kolege poslanike i za javnost će biti zanimljivo da to čujete, naslov kaže – Za mnoge u vlasti ja sam državni neprijatelj.
Za te u vlasti koji će sada glasati za njega, odnosno koji su ga utvrdili kao kandidata i da ne pominjem ono što je moja koleginica Radeta pomenula kada je govorila o Izveštaju o radu Poverenika, a inače za one koji ne znaju, taj Izveštaj nosi datum 12. mart 2007. godine. Intervju je izašao 6. juna 2007. godine. U ovom intervjuu, a što je veoma zanimljivo, Šabić vrlo otvoreno, direktno i jasno, transparentno govori šta misli o vlasti.
On smatra da je za mnoge u vlasti državni neprijatelj. On kaže da njegovo mišljenje o vlasti jeste da nema afere, citiram – "u kojoj na ovaj ili onaj način nije involviran neko od vlasti; panciri, sateliti, univerzitetska, drumska, stečajna, poreska i ko zna još kakva mafija. Problem je što afere uglavnom ostaju afere, a najčešće izostaju toliko potrebne konsekvence".
Onda daje određeno mišljenje kako je Vlada podržavala rad Poverenika za informisanje, kaže: "Vlada je zaboravila da obezbedi najadekvatnije pretpostavke za rad poverenika. Trebalo im je pola godine da počnu sa radom. Vlada se ne osvrće na zahteve koje Poverenik postavlja. Vlada se ne osvrće na inicijative koje Poverenik daje vezano za neophodnu edukaciju kadrova, za podnošenje komplementarnih zakona" itd.
Na tri stranice gospodin Šabić jasno govori šta misli o radu Vlade i kaže, pošto u odnosu na odredbe Zakona o Povereniku, Vlada ima određene obaveze, pa kaže: "Vlada nije, a pošto je bila dužna da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, Vlada ni u jednom jedinom slučaju kada su to od nje tražili građani, novinari ili neko drugi, Vlada to nije učinila", i ako on pominje, jer je reč o vrlo određenom broju intervencija, Vlada to nije učinila.
Zašto ovo govorim? Pravo je svakog poslanika da iskaže svoj stav ili stav poslaničke grupe, da afirmiše ove institucije. Nažalost, način na koji se dolazi do nekih kadrovskih rešenja nama, poslanicima opozicije, daje za pravo da sumnjamo da će rad tih institucija i ljudi koji su na čelu tih institucija biti kvalitetan.
Potpuno smo ubeđeni, s obzirom na to da smo sve ovo mi, poslanici SPS, vrlo pažljivo pratili rad vezan za ova dva zakona, za rad Odbora, način predlaganja i sve što je rečeno o ovoj dvojici ljudi, a nije rečeno ništa, samo smo dobili biografije crno na belo.
Mi smo potpuno ubeđeni, a pogotovo kada je u slučaju Poverenik za informacije, da jedan deo skupštinske većine predlaže Poverenika da bi došao do podataka koji su sadržani u izveštaju, a Poverenik ih nije dobio.
Ovde su vrlo taksativno navedene sve stavke, odnosno pitanja koja je poverenik postavio i do dana današnjeg nije dobio, da ih ne ponavljam, to je već rekao neko od kolega.
Taj deo skupštinske većine predlaže ovog kandidata da bi se došlo do ovih podataka, a drugi deo će nevoljno podržati kandidata da te podatke ne bi dao. To je suština priče oko poverenika i zašto su se tako poslanici skupštinske većine dogovorili, jer nije sporno, svi to znaju, pa i mi, naravno, da je reč o čoveku koji je bio poslanik DOS, da je žestoko u ovim izborima kritikovao Vladu. Na kraju krajeva, ovaj tekst potvrđuje i izjave u drugim sredstvima javnog informisanja, ali taj čovek je danas kandidat skupštinske većine, naravno kao nestranačka ličnost. Dobro me je kolega podsetio, kao nestranačka ličnost.
Način predlaganja i ono što je kandidat za Poverenika govorio, ono što je rekao i pitanja na koja nije dobio odgovor, način na koji je utvrđen, nama apsolutno daje za pravo da mislimo, smatramo da neće raditi svoj posao. Biće zanimljivo, jer, nažalost, to je jedini način da mi utvrdimo šta se zbiva, sem ako ne bismo mi od Poverenika tražili informacije šta je on uradio. Ovaj spisak pitanja koji je naveden u izveštaju od 12. marta, a na koja poverenik nije dobio odgovarajući odgovor, da će ostati i u sledećem izveštaju, odnosno samo će se povećati broj pitanja na koje nije dobio odgovor. Nama to ne daje nadu da će biti bolje, ali videćemo.
Pravo je skupštinske većine da izabere i da predloži, a videli ste da je najjači argument za budžet bila činjenica da je 130 poslanika tu, ne u toku rasprave, nego kada dođe glasanje. Tako i najveći kvalitet predloga je da će biti izglasani, a onda će se reći, jeste, imamo institucije, a to kako te institucije rade, to teško građanima.
U svakom slučaju, poslanici SPS smatraju da ima i te kako dovoljno razloga da oba predložena kandidata ne podrže. Hvala vam.
