Obaveštavamo vas da je ovlašćeni predstavnik SRS narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Obaveštavam vas da ćemo zbog efikasnosti rada produžiti i posle 18,00 časova sa tačkom koja je pre 18,00 časova na dnevnom redu.

Prvo da razjasnim jednu dilemu za sve prisutne poslanike, naravno kazaćete i odsutnim poslanicima, ali i radi naše javnosti šta je to što je vezivno tkivo između dva zakona, odnosno dve odluke, izbor zaštitnika građana i izbor poverenika. To su dve potpuno odvojene teme. Načelno one pripadaju jednoj velikoj oblasti koja se zove zaštita ljudskih prava, ali ako idemo po toj logici onda i svi drugi tehnički propisi danas su u nekoj vezi sa zaštitom ljudskih prava.
Međutim, ovde nije vezivno tkivo i nije to ta generika koja postoji između njih, ono što je vezivno tkivo nalazi se u obrazloženju ove odluke ili da budem precizniji u radnim biografijama i podacima koje smo dobili o ovim kandidatima.
Pored nekoliko zajedničkih pojmova i reči kao primer koristim, obojica su diplomirani pravnici. Drugi momenat koji ih vezuje jeste OEBS. I jedan i drugi kanidat za obe ove funkcije su u tesnoj vezi sa OEBS-om.
Kada pričamo o OEBS-u možemo načelno pričati o nekim dobrim stranama kada nije bio OEBS nego KEBS, ali ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da zastupamo interese građana Republike Srbije onda moramo da kažemo da ta reč OEBS ima negativan prizvuk. Oni su bili kod nas više puta posmatrači.
Samo da vas podsetim, pošto niste obavešteni, pa su tako kao posmatrači početkom 1999. godine kompletnu svoju logistiku koju su prebacili iz Beča na teritoriju Kosova i Metohije ostavili teroristima. Ako ne verujete da vas podsetim, još uvek traje jedan veliki spor pred Vrhovnim sudom Republike Srbije, a tiče se onog Vokerovog džipa. To je onaj blindirani džip koji je 2001. oduzet, otet nasilno, tu su primerci iz te vlasti koji su se ponosili time. Pričam o primercima iz izvršne vlasti u to vreme, ne o Skupštini.
Pretpostavljam da ste za ovih nekoliko godina shvatili kada iznosim kritike prema vladajućoj garnituri to nikada ne činim prema poslanicima, jer sam apsolutno siguran da i vi nemate potpuno saznanje šta se sve valja u vlasti koju predstavljaju neki vaši partijski drugovi.
Ovde imamo tri primerka koji su likovali prilikom oduzimanja džipa, nasilnog otimanja džipa. Radi vas da vam kažem da je to blindirani džip koji je koristio Vilijam Voker, a neposredno pre nego što je trebala da krene NATO agresija on je 40 takvih džipova ostavio teroristima na Kosovu i Metohiji, između ostalog i Tačiju i 2001. godine uklanjanje tog džipa je bilo da bi se sklonili dokazi o svojevrsnoj koalicionoj saradnji OEBS-a kao evropske institucije koja je bila zadužena tamo da posmatra, da vidi da li se dešavaju oružani sukobi, ko izaziva oružane sukobe, ko provocira itd. Onda su napravili scenu zvanu Račak, koja je kasnije pokrenula sve i svašta.
E sad, ako u tom OEBS-u na toplu saradnju nailaze ovi kandidati onda moram da postavim pitanje svima nama koga mi to biramo. OEBS je jedna organizacija koja se bavi pre svega bezbednošću, a zaštitnik građana nema zadatak da se brine o bezbednosti nego o zaštiti ljudskih prava. To je potpuno druga materija. Da je blizak bio, recimo, Savetu Evrope kao izvornoj instituciji, od 1950. godine doneta je ta Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ja bih donekle to i shvatio, jer ona izvorno naginje ka ljudskim pravima.
Doduše, Savet Evrope po svojoj definiciji ima trojnu funkciju, radi na razvoju demokratije, na zaštiti ljudskih prava i promoviše vladavinu prava u Evropi.
Jeste, kada njihovi predstavnici dođu u Srbiju to možete da zaboravite jer oni kada ovde nastupaju, kada pričaju, demonstriraju apsolutno neznanje ovih oblasti i neću te njihove primerke da komentarišem.
Samo da vas podsetim, šesti put je pred Vrhovnim sudom Srbije tužba SRS, jer je pet puta sud odlučio da treba da nam vrate taj džip. Više nema nikoga od sudija koji radi u Veću za upravne sporove u Vrhovnom sudu ko već nije bio uključen u taj predmet zvani ''džip''. Svuda smo dobili. Evo, šesti ili sedmi put, nema, ponovo.
Ovo sam napravio uvod zbog nekih koji ne znaju šta je OEBS i traže tumačenje da li OEBS treba tumačiti ovde kod nas u pozitivnom ili negativnom kontekstu.
Na primeru Srbije, srpskog naroda, reč OEBS ima vrlo negativan kontekst. Vrlo negativan kontekst. Moram da skrenem pažnju da ništa bolja situacija nije ni sa Savetom Evrope, ali pošto je to pevačko društvo verovatno ne zaslužuje toliku kritiku, međutim moramo svi da se razmislimo i zamislimo i nađemo odgovor na pitanje kako je to moguće da se u Haškom tribunalu u pravosnažnim presudama konstatuje drugačije činjenično stanje u odnosu na ono koje se nalazi u izveštajima raznih komiteta, komisija, Saveta Evrope i OEBS-a, a na bazi tih izveštaja su inicirani postupci u Haškom tribunalu.
Znači, te evropske asocijacije kojima vi težite nemojte da tumačite kao dogmu. Onda pravite u startu veliku grešku, tako da sam imao prilike malopre da primetim jednu asocijaciju i insinuaciju koja liči na grešku. To što je neko pomagao OEBS-u, što je pilence OEBS-a, ne može da se tumači pozitivno u Srbiji. Mora negativno da se tumači, ako je u pitanju kandidat koga ste predložili za Zaštitnika građana.
Taj kandidat ukoliko bude izabran, ja bih vam preporučio da ga ne birate, ali vi imate većinu, pa odlučite o tome šta ćete i kako ćete. Verovatno je to neki višestranački dogovor onih koji imaju kapacitet da sa svima prave koaliciju. Zna se da kada neka osoba ima takav kapacitet da može sa svakim, onda mi imamo u našem žargonu, to je ona najstarija profesija. Dobro, fenjeri i lampe, to ćemo da ostavimo za drugu priliku.
Ja bih recimo glasao za Zaštitnika, za kandidata koga predložite za Zaštitnike građana, ali onog momenta kada bi stekao uverenje da će on da krene odnazad. Sada ćete da mi kažete – kako to odnazad? Da kontroliše šta je bilo sa ljudskim pravima juče, prekjuče, pa sve do onog dana kada je donet zakon. Samo da vas podsetim, Zaštitnik građana stvarno nije nadležan za predmete pre nego što je donet Zakon o Zaštitniku građana. Vidite, vi ste se uplašili da sam ja rekao unazad, pa da ide sve do 1945. Ne, samo do datuma donošenja ovog Zakona. Ali neće. Neće, on ima veliku blokadu.
Prva blokada, što je njemu za šest meseci ove godine, koliko bi morao da postoji taj organ, ukoliko ga izaberete, on bi ove godine potrošio oko 24 miliona dinara, toliko je planirano u budžetu, što je prva tačka.
Po zakonu o Zaštitniku građana imamo jednog zaštitnika i četiri zamenika. Četiri zamenika su po oblastima. Jedan zaštitnik će biti zadužen za zatvore, ideja nije loša. Bolje taj neki neka kontroliše zatvore, nego Nataša Kandić, Sonja Biserko, ona Liht i drugi. Da vas podsetim da je 1.200, neka bude, Petar Jojić vrlo precizno zna te podatke, terorista pušteno iz zatvora. Bilo je tri zakona o amnestiji. Tu su primerci koji su insistirali na tome, ali primerci nisu insistirali na tome zbog zaštite ljudskih prava, nego zato što im je neko zavrnuo ruke iz inostranstva, pa je čin puštanja terorista trebalo da bude svojevrsni oblik priznanja naše krivice. O tome se radi.
Mi kod Zaštitnika građana imamo kandidata koji se mnogo više razume u sport, nego što se razume u ljudska prava. To pokazuje njegova radna biografija. Odakle on dolazi? Dolazi iz jednog miljea. Na šta ta okolina podseća? Podseća na paljevinu u Saveznoj skupštini. Kako čovek koji dušom, delom, pripada palikućama može da bude borac za zaštitu ljudskih prava? Objasnite mi to, molim vas. To znači eventualno, da sigurno ide selektivno u razmatranju šta su ljudska prava. Verovatno selektivno. Mislim da se u jednoj poslaničkoj grupi nalazi jedna gospođa koja je bila zamenik Rasimu Ljajiću u pogledu zaštite ljudskih prava.
Znate li vi kakve borce imamo za ljudska prava? Imamo one medijske, koji su u stanju, i tu su bolji od Borisa Tadića, da 16 rečenica bez prekida kažu. Izvrte standarde, član 5, član 6, Konvencija o zaštiti ljudskih prava, naučeno napamet, izdrndaju to i javnost treba da stvori utisak kako su to dosledni borci za ljudska prava. Međutim, njihova borba za ljudska prava prekida se onog momenta kada dobiju konkretan predmet. Kada dobiju konkretan predmet onda ide ispitivanje pozadine, šta je, kako je, zašto je.
Ko se sve bori za ljudska prava? Dvesta pedeset narodnih poslanika. To je prva obaveza, da poštuju Ustav i da se bore za ljudska prava. Ko se dalje bori za ljudska prava? Svi sudovi. Moraju. Na bazi svoje nezavisnosti, samostalnosti i vezanosti za Ustav, zakon, moraju da štite ljudska prava, realne interese svih onih koji se smatraju ugroženim. Imamo i poseban sud zaštite ljudskih prava, mogućnost obraćanja evropskom sudu za ljudska prava. Po određenim uslovima ide peticija i tako dalje. Ko se još bori za ljudska prava? Mora javni tužilac po službenoj dužnosti, zato što je državni službenik.
Koga mi još imamo među borcima za ljudska prava. Imamo na strani 13 Zakona o budžetu, ja ga tu tražim, pošto na drugom mestu ne mogu da nađem. Zašto ne mogu da nađem?
Zato što ne postoji materijalni propis. Moram da vam kažem da ja uredbu ne tretiram materijalnim propisom, to me je naučio Ustavni sud Republike Srbije kada je vršio ocenu zakonitosti, pa bogami i ustavnosti pojedinih uredbi Vlade Zorana Đinđića, počevši od one o derivatima nafte, pa nadalje, a sve su donete na bazi člana 2. stav 2. Zakona o Vladi, a taj član 2. stav 2. kaže – Vlada može da donosi uredbe. Oni na bazi toga shvatili da mogu sve da urede uredbama. To nije udbaška, nego ''uredbaška'' vlada.
Na strani 13. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu nalazi se u okviru razdela 3, glava 3.8 Služba za ljudska i manjinska prava. Oni će da potroše 97,5 miliona dinara ove godine. Isto vode računa o ljudskim pravima na jedan drugi specifičan način. Ako bih vam pročitao sve ove pozicije, gde se nalaze sudovi i tužilaštva koja takođe moraju da štite ljudska prava, onda ćete doći otprilike do verovatno trećine ukupnog obima budžeta za 2007. godinu, koji je u direktnoj vezi sa ljudskim pravima. Samo da vas podsetim, u Boru se trenutno zaliva kikiriki na bazi preporuke Vlade Zorana Đinđića – bolje se bavite stolarstvom i uzgojem kikirikija, nego eksploatacijom rude. Možda sam malo to karikirao, možda nisam dovoljno dobro citirao, ali imam citat, čuvam ga.
Pre tri godine je rečeno da je krenuo uvoz radne snage. Sada mi objasnite, ako je krenuo uvoz radne snage, odakle ovoliko nezaposlenih, šta je sa njihovim pravom da rade? Šta će vama zaštitnik građana koji treba da primenjuje i da poštuje zakon, a imamo Zakon o radu koji je najgori na kugli zemaljskoj? To je onaj zakon radi čijeg donošenja je jedan morao da glasa iz Soluna. Solunac, Novaković, valjda beše tako nešto. Zamislite i on demokrata. Uvek je problem sa demokratama u Narodnoj skupštini. Otkada je sazidana zgrada problem je samo sa demokratama, DS. Po čijem nalogu, po čijem pritisku oni moraju to da rade, meni nije jasno.
Sada vi meni objasnite šta da radi Zaštitnik građana kada mu se jave bivši radnici ili recimo kada mu se javi 10.000 - 15.000 što građanskih lica na službi u vojsci, što vojnih lica koji su za ovih mesec dana dobili otkaze. Po kratkom postupku. Ne mogu da grešim dušu da je to Šutanovac kriv, to se desilo pre nego što je kum postao ministar odbrane, ali je bio pašenog. On je izbacio ljude. Sedam hiljada lica, civili na službi u vojsci sa radnim stažom 20 - 30 godina, preko noći su dobili otkaze, dobili neku crkavicu, otpremninu. Šta sa njima da radi Zaštitnik građana?
Šta će sa njima da radi ovaj vaš vrli kandidat koji je drugi put u pokušaju da zauzme ovu poziciju, a zove se Saša Janković? Znači, ne pričam o čoveku, to je ista situacija sa bilo kim koga predloži DSS. Da su predložili Aligrudića da bude zaštitnik građana, ista bi situacija bila.
Dalje, kako će zaštitnik građana da se odnosi prema situaciji kada je, recimo, potpredsednik Vlade ili ovaj predstavnik, a sada je ministar, nekada je bio ministar finansija, ovaj pravi primerak pit-bul terijer ekonomije ...

Gospodine Krasiću, dogovorili smo se da se sa uvažavanjem obraćamo jedni drugima, ministrima itd.

Gospodine Albijaniću, morao bih da vam skrenem pažnju samo na nekoliko detalja. Verovatno ste vi poslednji čovek u Narodnoj skupštini koji može nekome da prigovori za loše reči koje vi tumačite kao uvredu, jer u vreme komemoracije jednom čoveku vi ste se radovali, duvali ste balone.
Znači, vi nemate elementarni osećaj za vrednost, nemate elementarni osećaj za tradiciju. Vi ne poštujete ni religiju, vi ništa ne poštujete. Kada vi nekoga upozorite na ponašanje, to deluje posprdno.
Pričao sam o fenomenu vođenja ekonomske politike, pit-bul terijer ekonomija – otmi šta stigneš, gde stigneš. Ne znam da li vređam Mlađana Dinkića ili nekoga drugoga, ali ako mislite da u nastavku izlaganja treba da imam problema ...

Gospodine Todoroviću, nemojte dobacivati govorniku.

Dobro, pošto mi vreme već ističe, hteo sam da napravim uvod, radi poslanika SRS, radi javnosti, radi ostalih poslaničkih grupa, da vam jasno stavim do znanja da mi ova dva vaša kandidata ne možemo da podržimo, a naravno, iskoristićemo pravo na diskusiju, gde ćemo što konkretnije da ukažemo u čemu se ogleda nedostatak ovih predloga.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Prvi se za reč javio narodni poslanik Dragan Todorović, a zatim narodni poslanik Radovan Milovankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pogrešno ste me shvatili, izvinjavam se, upadica sa mesta je bila samo pokušaj da vam pomognem da objasnite gospodinu Krasiću da je na pomen pit-bul ekonomije kod vas odmah asociralo na Mlađana Dinkića, pa sam hteo da skrenem pažnju gospodinu Krasiću i da kažem da vi niste krivi ...

Gospodine Todoroviću, na isti način i ja vama kažem da vodimo računa kako se izražavamo.

Da se vratim na temu izbora poverenika za informacije.
Dame i gospodo poslanici, i vas i građane Srbije hteo bih da podsetim na neke činjenice koje, pretpostavljam, da ste zaboravili ili ih zaturili.
Nažalost, od 5. oktobra 2000. godine mnoge muke i jadi su nas zadesili, tako da čovek ne može baš da se seti svega, ali mislim da nije loše da se podsetimo na neke stvari kada je u pitanju DOS i politički akteri od 2001. godine.
Pretpostavljam da se svi sećate da je Rodoljub Šabić tada izabran kao poslanik na listi DOS-a iz stranke SDP Vuka Obradovića. Posle relativno kratkog vremena izbio je neki problem u Vladi, tadašnja Vlada je imala sedam potpredsednika, ako se sećate, jedan od njih je bio i Vuk Obradović. S obzirom na tu aferu, počela su prva previranja unutar redova DOS-a.
Da vas podsetim da je tada DS, pošto je ona suštinski bila predvodnik DOS-a, otela mandate Vuku Obradoviću, iako je, po Zakonu o izboru narodni poslanika, mandat pripadao političkim strankama sa čijih lista su izabrani, kao što ste svi danas došli na jedan ili drugi način na poziciju tog zakona koji je, inače, predložila SRS, ali ste tada mislili da će vam to biti najlakši način kako bi mogli da manipulišete Skupštinom i da otimate mandate.
U međuvremenu je unutar te SDP, pošto je došlo do cepanja, osnovana neka nova SDP Slobodana Orlića, a za nagradu za poslušnost DS-u, Rodoljub Šabić je tada bio izabran za ministra za državnu upravu. Pretpostavljam da se svega toga sećate.
Kako su stvari unutar DOS-a odmicale, kako su polako već počele svađe oko raspodele plena itd, došlo je do problema sa Slobodanom Orlićem. Siguran sam da se Čedomir Jovanović toga dobro seća i tih problema sa Slobodanom Orlićem. Čak su potezane teške reči i sa ove govornice, a da ne govorim šta se sve dešavalo po hodnicima.
Tada, Rodoljub Šabić, koji principijelno postupa u životu, drži se principijelno stavova, on apsolutno nijednim svojim gestom nije pokazao da će da izneveri te svoje principe, iz partije Slobodana Orlića postao je nezavisni poslanik, ali je ostao ministar.
Između ostalog, kompletna situacija sa predlogom kako to funkcioniše, otprilike, pokazuje i sam Rodoljub Šabić, kao što pokazuje i DOS. Mislim na izvorni DOS.
Da vas podsetim na neke stvari kada je u pitanju poverenik za informacije i mogućnost da se te informacije dobiju i koliki je uopšte njegov domet. Vi se sećate, mislim da je prošlo tri, četiri ili pet dana od čuvenog duela Velimira Ilića, sada je ministar za infrastrukturu ili kako se to već zove, i Bojana Kostreša, predsednika Skupštine AP Vojvodina. Sećate se kako se to odvijalo u TV duelu.
Ministar Ilić je obećao da će dati na uvid ugovor vezan za koncesiju Horgoš-Požega, i to pred celim auditorijumom, pred građanima Srbije. Gospodin Kostreš je otišao, kao što je ministar obećao, da pogleda taj ugovor.
Po njegovom, ne mogu da kažem da govori jedan ili drugi istinu, samo prenosim ono što su i jedan i drugi rekli, Kostreš je rekao da je mogao da dobije samo na uvid neki materijal u plavim ili roze koricama, nije bitno, i ništa više od toga. Velimir Ilić tvrdi da je dobio kompletan materijal.
Očito je, gospodo, da neko ne govori istinu. Mislim da je to logički zaključak svakoga od nas da kada o jednoj stvari imate suprotno iznete činjenice da neko od njih ne govori istinu. Ali, sada pogledajte, Liga socijaldemokrata Vojvodine je u koaliciji sa DS i Pokretom snaga Srbije u Vojvodini.
Kako je moguće da DS dozvoljava da njihovom partneru na nivou Vojvodine ministar u Vladi, gde su one takođe partneri sa Velimirom Ilićem, ne dozvoljava da se pogleda ugovor koji je inače izuzetno važan, za koji osnovano postoje sumnje da je sklopljen na štetu države.
A vi znate kakva je situacija u Srbiji. Svi ugovori kada se sklapaju na štetu države obično se sklapaju u korist nekog pojedinca ili grupe pojedinaca i tu nema apsolutno dileme.
Mi smo takođe tražili na uvid taj ugovor iz drugih razloga, ne iz razloga iz kojih je tražio Bojan Kostreš, ali i njegovo je legitimno pravo, kao i svakog drugog, da traži na uvid taj ugovor, ali ga nije mogao dobiti.
Postavljam logičko pitanje, kako je moguće da vi na različitim nivoima u koaliciji u Vojvodini, u Republici, potpuno se drugačije ponašate?
Kako vi možete da očekujete da će Rodoljub Šabić ili bilo koji drugi funkcioner obavljati svoj posao na osnovu zakona i onoga što bi morao da uradi na mestu na kome se nalazi, kad vi to ne dozvoljavate unutar vaše stranke, odnosno stranaka i koalicija u kojima se nalazite?
Kako uopšte može običan građanin da očekuje da će dobiti bilo kakvu informaciju od bilo kog ministarstva, ako vi koji ste u koaliciji sa DS-om niste u mogućnosti da to dobijete u Vladi Republike Srbije?
Mogu da vam kažem za iskustva SRS, ne bih hteo da budem nekorektan i da kažem za jedan jedini slučaj da je Rodoljub Šabić bio razlog zbog čega mi nismo dobili tražene informacije.
Ali, mnoge informacije nismo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova, između ostalog, stigao je i materijal u međuvremenu.
Mi smo dosta problema imali kada smo hteli da pokrenemo određene istrage i da bi normalno te naše istrage bile pravno utemeljene, odnosno utemeljene na osnovu činjenica, tražili smo na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od određenih ministarstava podatke kako bi te naše prijave ili otpale ili ih ne bismo podnosili, ili kako bismo izneli sve argumente i činjenice koje bi bile važne.
Nažalost, pokazalo se da je ovaj Zakon o dostupnosti informacija samo mrtvo slovo na papiru, potpuno selektivno se pristupa tim zahtevima, ono što mislite da neće štetiti to se daje na uvid. Međutim, svi ugovori koji su problematični, gde postoji osnovana sumnja da su sklopljeni na štetu države nisu bili dostupni SRS.
Zbog toga SRS neće glasati za Poverenika Rodoljuba Šabića zbog svih ovih razloga koje sam izneo. Hvala vam.